4
6
UNIVERZITET U NIŠU
EKONOMSKI FAKULTET
Č
asopis
"EKONOMSKE TEME"
Godina izlaženja XLIV, br. 1-2, 2006., str. 157-165
Adresa: Trg kralja Aleksandra Ujedinitelja 11, 18000 Niš
Tel: +381 18 528 601 Fax: +381 18 523 268
GLOBALIZACIJA
- EKONOMSKI, POLITI
Č
KI I KULTURNI PROCES -
Dr Boško Vojnovi
ć
∗
Mr Marina Kutin
•
Radenko Stani
ć
, dipl. ing.
*
Rezime:
Proces svetske globalizacije u smislu stvaranja savremenog,
sigurnog, bezbednog i planetarnog društva postaje sve više aktuelan i
prihvatljiv u najve
ć
em broju država i me
đ
unarodnih zajednica. U ovom radu
proces globalizacije prikazan je u tri poglavlja-oblasti: 1. ekonomsko-
privredni proces globalizacije, 2. politi
č
ki proces globalizacije i 3. kulturni
proces globalizacije. Globalni razvoj i uslove privre
đ
ivanja svetske privrede u
najve
ć
oj meri diktiraju ujedinjene svetske multinacionalne kompanije, jer one
danas dominiraju svetskom privrednom, ekonomskom i politi
č
kom scenom.
Globalizacija je kontradiktoran proces koji spaja, ujedno razdvaja, i odvija se
pod uticajem razli
č
itih poslovnih kultura. Lokalno i globalno se nalazi u
stalnoj interakciji i bitno odre
đ
uje ponašanje u nacionalnim i me
đ
unarodnim
odnosima. Prema tome, odnos globalnog i lokalnog predstavlja zna
č
ajan
faktor za rast ili stagnaciju ekonomije u zavisnosti sa kojeg aspekta se
posmatra.
Klju
č
ne re
č
i:
globalizacija i globalnost, tranzicija i globalizacija, poslovna
kultura, efekti globalizacije
Uvod
Dostignuti nivo procesa regionalnog povezivanja, udruživanja i razvoja u
svetu ubrzao je uspostavljanje i razvoj procesa svetske globalizacije. Osnova za
stvaranje i razvoj procesa globalizacije su: zona slobodne trgovine, carinska unija,
ekonomska unija, kao najviši stepen ekonomske saradnje a zatim i politi
č
ka i
kulturna saradnja i dr.
∗
SO Smederevska Palanka
•
Institut Goša, Beograd
UDK 005.44; Stru
č
ni
č
lanak
Boško Vojnovi
ć
, Marina Kutin, Radenko Stani
ć
158
U svim relevantnim svetskim institucijama danas je shva
ć
ena potreba za
ubrzanim procesom globalizacije, uz dugoro
č
no održivost optimalnog odnosa
izme
đ
u bogatih i siromašnih država. Srbija kao samostalna država u svom procesu
tranzicije i u procesu pripreme za ulazak u EU direktno i indirektno je uklju
č
ena u
proces globalizacije. Globalizacija je planetarni proces povezivanja i udruživanja
država, nacionalnih ekonomija i me
đ
unarodnih zajednica u jedan opštesvetski
sistem-planetarno savremeno društvo koje treba da obezbedi: dugoro
č
nu stabilnost,
sigurnost, održivost, razvoj, svetski mir, optimalno koriš
ć
enje prirodnih resursa,
jedinstvenu ekološku zaštitu, smanjenje siromaštva i dr. Proces globalizacije
uglavnom se odvija-manifestuje kroz ekonomsko privredni, politi
č
ki i kulturni
proces.
1. Ekonomsko-privredni aspekti globalizacije
Ekonomska globalizacija ozna
č
ava pre svega stvaranje zajedni
č
kog,
jedinstvenog tržišta, po principu -
č
itav svet jedno tržište -
gde je potrebno utvrditi
jasna pravila u cilju podsticanja zdrave poslovne konkurencije i pospešivanja
ekonomskog razvoja. Naspram ove postavke antiglobalisti tvrde da velike
transnacionalne kompanije koriste svoju ekonomsku nadmo
ć
da bi onemogu
ć
ile
nastanak konkurencije, koja bi mogla da im preuzme tržište.
Ipak, globalizacija je daleko složeniji proces od ove neoklasi
č
ne postavke i
treba da uklju
č
uje nove pristupe uz jasan naglasak na zna
č
aj društvenog, kulturnog i
humanog aspekta razvoja. Samim tim, globalizacija postaje složen proces sa svim
ovim dimenzijama i pozitivnim i negativnim efektima i dejstvima po
č
ev od lokalnog
do globalnog nivoa.
Globalizacija je evolucijski proces visokog intenziteta, koji se ne može
zaustaviti. Sa ekonomskog aspekta globalizacija ima direktan uticaj na globalisti
č
ke
i globalizovane privrede preko stranih direktnih investicija, tako što
transnacionalnim kompanijama kroz ulaganje omogu
ć
ava pristup novim tržištima a
lokalnim i nacionalnim kompanijama obezbe
đ
uje preko potreban finansijski kapital.
1.1. Tranzicija i globalizacija
Tranzicija je pojava nastala kao rezultat nadmo
ć
i ekonomske politike
zapada nad politikom isto
č
nog bloka. Bolje i efikasnije upravljenje poslovnim
tokovima, razvoj tehnologije i sam koncept vlasništva zapadnih ekonomskih sila
u
č
inio je da druga strana bude u daleko inferiornijem položaju. Nadmo
ć
ekonomije
postavljene na ovim osnovama dala je za pravo zapadnim zemljama da iniciraju i
diriguju daljim ekonomskim tokovima i menjaju svet onako kako oni smatraju da je
to najbolje. Svakako to najbolje pre svega je najbolje za njih, dok druga strana mora
da prihvata ono što im se nudi. Nažalost, to je
č
injenica kojoj se teško može
odupreti, jer su kapital i vojna sila u rukama te strane. Male zemlje ekonomski i
vojno slabe, prinudjene su da pozajmljuju silu ja
č
ih država ili ekonomsku podršku
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
