Висока школа струковних студија за менаџмент у саобраћају-Ниш
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Основи безбедности
Тема:Глобализација и безбедност
Ментор: Студент:
Ниш,мај 2014.
Увод
Традиционални појам безбедности односио се на војна питања, и прва асоцијација су биле
слике војних снага, оружја, ратишта. И у теоријском и у практичном смислу појам
безбедности се данас схвата као далеко шири концепт. Свакодневна пракса, прилично
јасно потврђује, да на то колико ћемо бити безбедни утиче и све оно што се дешава на
привредном, социјалном, еколошком, здравственом, па и образовном плану. Веома је
важно да будемо свесни свих тих многоструких утицаја и њихове испреплетености, јер се
само уз познавање свих тих утицаја може на прави начин формулисати и политика сваке
државе.
Круг питања која утичу на безбедносну ситуацију сваке земље и региона је веома велики.
Србија је донела један број докумената о стратегијским правцима развоја, а о другима се
одлука тек мора донети. Требало би да сви будемо свесни колико су та питања важна и
сложена, и да имамо у виду да ће наш избор сада утицати на уобличавање оквира у којима
ће Србија сутра формулисати своје приоритете. Земља која је стратешки опредељена за
европску интеграцију, мора себе да пројектује у контекст европских питања и проблема.
1
Упркос широкој примени овог појма, посебно данас, многи аналитичари сумњају и
оспоравају стварност појаве глобализације у историји. Такође, многи тврде да главне
одлике и појавне карактеристике глобализације нису ни изблиза укорењене толико колико
се сматра.
Глобалистичка интервенционистичка политика Сједињених америчких држава такође је
камен спотицања за оне који тврде да је глобализација дошла у фазу неминовности. Стога
многи аутори радије користе термин интернационализација. Простије речено, улога и
значај нације и државе много је већа у интернационализацији, док глобализација негира
националне државе. Тако многи аутори истичу да границе нација, у ширем смислу, и даље
опстају, и да су државе-нације далеко од одумирања, управо из разлога што се процес
глобализације заправо и не одвија. По овом ставу, историјски гледано
интернационализација још није уступила место глобализацији.
Међутим, данашњи свет наилази на све више заједничких проблема који немају везе са
појединим нацијама. На пример, загађење животне средине или глобално загревање,
проблеми којима се бави покрет који се зачудо зове анти-глобалистички, а који заправо
представља глобални покрет који жели да се бави овим проблемима управо мимо држава -
нација; својим радом, нарастањем у друштвену организацију која превазилази границе
држава - нација, овај покрет је заправо аргумент против теорије интернационализације, и
представља стварну појаву глобализације данашњег друштва.
Поборнике демократске глобализације можемо назвати про-глобалистима или краће
глобалистима. Они сматрају да прва, тржишно оријентисана, фаза глобализације мора
бити заокружена стварањем глобалних политичких институција које ће представљати
вољу грађана света. Про-глобалисти не претпостављају унапред било какву носећу
идеологију тих новиг глобалних институција, већ сматрају да то треба да се догоди
3
