Универзитет за пословни инжињеринг и менаџмент
Факултет за економију
Осдјек
Смјер
Предмет – Маркетинг логистике
Глобализација и глобална логистика
(семинарски рад)
Ментора:
Студент:
Бања Лука, новембар 2013.
Глобализација и глобална логистика
2013
4
1. Глобализација
Глобализација потиче од енглеске ријечи „the globe“ што значи Земља,
земаљска кугла, округло или лоптасто небеско тијело, при чему глобализација
обухвата све друштвене процесе и односе који имају планетарни карактер, који се
манифестују у свим аспектима свјетских збивања.
Глобализација представља повезивања која превазилазе оквире националне
државе, а циљ им је повећање економског раста и богатства.
„Глобализација упућује на слику свијета као заједничког простора у коме се
нити међузависности - технолошке, политичке, економске и еколошке - плету
огромном брзином, поништавајући географске дистанце, универзализујући
демократски облик власти и увећавајући богатство.“ Дакле, основно обиљежје
глобализације јесте технолошка револуција, односно стварање глобалне економије са
свијетом без граница и универзалном културом: једнаке форме, модерне технологије,
тржишне економије и демократија.
Присталице глобализације сматрају да је то процес који вуче ка друштвеном
прогресу у свим његовим аспектима (економско-политичком, технолошком, културно-
научном), доприносећи да сви (и богати и сиромашни) постају богатији.
На другој страни су они који сматрају да је глобализација искључиво „Пројекат
доминације Запада“, нове империјалне политике и „американизације“ свијета. Док за
једне глобализација означава интеграцију свијета и стварање глобалне економије и
културе, за друге она означава подјеле и сукоб цивилизација. За добитнике она
представља цивилизацијски напредак, док је за губитнике деструктивна сила, која
продубљује јаз између богатих и сиромашних, стварајући услове да богати буду још
богатији, а сиромашни још сиромашнији.
„Глобализацију можемо дефинисати као процес економског, политичког,
социјалног и културног дјеловања на наднационалном нивоу, који на глобалном нивоу
мијења устаљене политичке, привредне, социјалне и културне односе. Битна
Глобализација и глобална логистика
2013
5
детерминанта овог процеса је технолошки развој који омогућава просторно и
временско смањивање свијета.“
1
У другој половини XX вијека наступио је нови економски талас тзв.
глобализације. Глобализација представља повезивања која превазилазе оквире
националне државе, а циљ им је повећање економског раста и богатства.
Пет димензија глобализације, друштво, политика, економија, култура и животна
средина не могу сасвим стриктно одвојити једна од друге, већ се прожимају. Ова
повезаност не само између актера, већ и између области представља једну од
посебности глобализације.
Основни економски аспекти глобализације јесу либерализација, привлачење
инвестиција и приватизација. Главну улогу на тржишту имају мултинационалне
корпорације. Једна од пропратних појава глобализације јесте и регионализација,
односно регионална интеграција у свијету. Свијет је подијељен на три блока:
европски, тј. Европску унију,
азијско-пацифички, тј. АСЕАН и
сјеверно-амерички, тј. НАФТА.
Дубља анализа суштинских димензија глобализације подразумијева напуштање
старог, начина мишљења и окошталих идеолошких догми које полазе од
територијалних ограничења етно-националних посебности и затворености. Она има у
виду чињеницу да на свјетској сцени не дјелују само државно-национални, већ и
наддржавни, међудржавни и недржавни актери, као нови субјекти глобално-светских
односа (транснационалне компаније; транснационалне технолошке и саобраћајне
цјелине; разноврсни културни и вјерски покрети; невладине организације; свјетске и
регионалне институције и организације; велики информатички системи; Интернет;
глобални медији: и др.).
Глобализација води стварању „свјетског друштва“. Ријеч је о објективном
планетарном процесу све гушће мреже повезаности и међузависности појединачних
друштава и стварању јединственог „свјетског система“, који израста:
1
Проф. др Тихомир Глигорић (2007): Особине народа, БИНА, Бања Лука, стр.95;
