38
Висока пословна школа струковних студија
систем. То је отворен систем који се труди да укључи и друге земље у себе и помаже
им да испуне услове придруживања. Ти критеријуми су строги тако да многе земље
још дуго година неће бити довољно сређене да би приступиле унији. ЕУ захтева
испуњавање одређених стандарда на готово свим равнима.
Глобализација је настала пре свега из економских разлога и критиковати је са
економске тачке гледишта је најтеже. Ти разлози никада нису тако убедљиви као када
је критикујемо са културне стране. Марио Варгас Љоса
1
је у праву кад каже да смо у
трећи миленијум ушли са много мање шаренила него што га је било неку деценију
раније, али Парсијева
2
теза каже да ,,никакви лудистички празни реторички прогласи
неће зауставити прогрес. Осим тога, упињати се да зауставите нешто, најгора је могућа
стратегија. Разумније би било потрудити се и усмерити глобализацију тако да се њена
економска димензија помири са неким другим варијабилним факторима, да би развој
био уравнотеженији, солиднији и дугорочно одрживији”.
Мултинационалне корпорације, јесу фирме које производе и (или) дистрибуирају
производе или услуге у најмање две државе. Притом у једној од земаља се налази
седиште компаније, док се у осталим успостављају подружнице или дивизије.
Уз појам мултинационалне корпорације везују се многе контраверзе
3
. Сматрају се
за једног од носилаца процеса глобализације, те им се и приписује одговорност за
последице које настају. У зависности од става који поједини аутори или по јединци
имају према глобализацији, мултинационалне компаније се оптужују за раст
незапослености, искоришћавање јефтине радне снаге у земљама у развоју, повећање
јаза између богатих и сиромашних земаља, односно, приписује им се заслуга за раст
богатства на светском нивоу, раст светске трговине, отварање нових радних места,
изузетан напредак на пољу науке и технологије...
1
Horhe Mario Pedro Vargas Ljosa, познатији као Марио Варгас Љоса, је перунски романописац, новинар
и есејиста. Рођен је у Арекипи, Перу, 28. март 1936. Године. Члан је Шпанске краљевске академије.
2
Тита Парси је председник и оснивач Националног иранског Америчког савета, и аутор књиге
2007, ,,Treacherous Alliance: The Secret Dealings of Isreal, Iran, and the United States”
3
Одломак из књиге ,,Аспекти глобализације”, Г.Миловановић и др., Београдска отворена школа
38
Висока пословна школа струковних студија
I ДЕО
1.ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ГЛОБАЛНА ПРЕДУЗЕЋА
Потенцијал за свако предузеће представља глобално тржиште, а оно се састоји од
више милијарди људи. Продаја на овом тржишту представља изузетно конкурентан
посао који подразумева ослањање на међународно прихваћене процедуре и стандарде.
Глобализација представља једну од најважнијих одлика текућих трендова у процесу
економског развоја и модернизације. Кључне промене десиле су се на плану глобалних
односа у светској економији, које се, у том контексту свеукупних промена,
карактеришу не само прелазом у вишу и сложенију фазу успостављања међусобних
веза и релација мећу учесницима, него и низом глобалних неравнотежа које се јављају
услед већ увелико изграђене економске међузависности у светском репродукционом
циклусу.
Процес глобализације се у великој мери манифестује кроз:
1. Убрзану и масовну технолошку стандардизацију свих области производње
и живота људи, и
2. Конвергенцију макроекономских и развојних политика различитих група
земаља.
Квантитативне промене које карактеришу мећународну размену, и то:
1. Натпросечни раст извоза високософистицираних производа,
2. Раст интрафирмске размене и
3. Раст извоза прерађених производа од земаља са ниским дохотком ка
привредно развијеним земљама
биле су подстакнуте међународним токовима капитала израженим кроз његова два
најважнија облика: као стране директне инвестиције и као међународни зајмови
банака. Токови капитала практично су креирали нову тражњу и активирали недовољно
искоришћене потенцијале и тржишта, са снажним мултипликативним и
акцелероторским ефектима на укупан развој света, па су као такви често били
генератор технолошких трансфера и одговарајућих структурних промена и
прилагођавања, а у одређеним ситуацијама и амортизер платнобиланских и
унутрашњих, фискалних и социјалних неравнотежа бројних учесника светског
тржишта.
38
Висока пословна школа струковних студија
Дугорочна међугранична покретљивост капитала, односно стране
директне инвестиције, вероватно представљају најуочљивији
аспект глобализације. Чињеница да су предузећа постала више
»слободна« утиче на пореску моћ државе и на њен утицај на
запосленост.
Повећана међународна покретљивост портфолио инвестиција мање
забрињава него стране директне инвестиције јер не утиче директно
на запосленост. Међутим, портфолио инвестиције могу негативно
да утичу на пореску основу државе.
3. Док прве две компоненте глобализације представљају намерну политичку
акцију у правцу олакшавања економске интеграције, реална покретачка
снага глобализације је технолошки напредак у транспорту, и пре свега,
напредак у информаацијама и комуникацијама.
4. Последња детерминанта глобализације садрзи прихватање неких видова
тржишне привреде и демократске владавине права у све вецем броју
земаља. У мери у којој су ове привреде отвориле своја тржишта за
трговину и за стране директне инвестиције и успоставиле политичко-
економски систем који се заснива на слободама, оне су постале
конкурентније према језгру земаља економске интеграције.
Раширено је схватање да су два глобална покретача економске глобализације
смањивање трошкова превоза и комуникације у приватном сектору и смањивање
препрека на трговину и инвестиције у делу јавног сектора. Технолошки напредак и
иновације утичу на смањивање трошкова превоза и комуникације. Тако су, на пример,
у послератном периоду остварена значајна смањивања трошкова, чак и упоморском
превозу: супертанкери, контејнери и карго.
Важна питања везана за глобализацију односе се на разлоге због којих
економисти сматрају да је економска интеграција веома важна, односно које су
користи слободне трговине за привреду. Јача економска повезаност са остатком света
убрзава усвајање напредних технологија и најбољу праксу глобалног управљања,
подстиче иновације и смањивање трошкова и конкуренцију против монопола.
Ове динамичке користи потичу из бројних извора. Оне обухватају користи
настале услед повећања тржишта и јачање конкуренцје. Остали извори обухватају
техничка унапређења кроз појачане контакте са странцима и њихове алтернативне
