ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ”ЧАЧАК”
БЕОГРАД
ЗАВРШНИ РАД
Тема
:
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И МОГУЋНОСТ МЕЂУНАРОДНОГ
КРЕТАЊА ИНВЕСТИЦИОНОГ КАПИТАЛА
Ментор:
Студент:
Проф. др Наташа Марјановић Дачић Филип
Број ндекса: 108-077-2014
Београд, 2017. године
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ”ЧАЧАК”
БЕОГРАД
ЗАВРШНИ РАД
Студент:
Дачић Филип
Број индекса: 108-077-2014
Београд, 2017. година
УВОД
Стратешки курс Србије је интеграција у ЕУ и излазак домаћих предузећа и
привреде на европско и светско тржиште
у конкуренцији великог броја успешних,
извозно - оријентисаних предузећа из других земаља, мултинационалних компанија са
светски познатим производима - брендовима, модерно - организованим фирмама са
применом најсавременије информатичке технологије и модерно дизајниране органи-
зационе структуре, веома образовним, стручним и искусним менаџментом.
Савремени привредни токови у светској привреди,
а поготову кретања у
оквиру регионлних интеграција, постају све динамичнији и унапред усмеравани,
координацијом економске политике у међунароним економским регионалним инте-
грацијама. Научно - техника револуција поставила је технолошки фактор у улогу
најбитнијег покретача привредног развоја и покренула снажан процес реиндустри-
јализације развијених земаља Запада и не само њих. У таквим условима уз раст
међузависности националних привреда и уз све израженију потребу "опирања"
америчкој и јапанској конкуренцији (у појединим високотехничким областима доми-
нације) готово је завршен процес формирања јединственог унутрашњег тржишта, ЕЗ,
односно европског привредног простора.
Процес глобализације,
захваљујући превасходно достигнућима средстава
саобра-ћаја и веза, претворио је нашу планету у глобално село. Створиле су се
огромне могућности које пружају подела рада и упоредне предности земаља.
Стан-
дардизација
је суштина процеса глобализације светске производње и трговине. Само
прихватање стандарда не значи да су исчезле препреке за њихову потпуну и стварну
примену у свим земљама. Разлози за то су различити језици, валуте и њихова
стабилност, ниво економског развитка, традиција, култура, али и регионално затвара-
ње у појединим деловима света.
Стварање
европског економског простора
је процес који траје, али и добија на
динамици. Сигурно је да ће када то тржиште постане заиста јединствено, сви они који
на њему раде ће бити суочени с много жешћом конкуренцијом него до сада, па многи
у тој конкурентној утакмици неће издржати ни опстати. Стварањем јединственог
европског простора доћи ће до повећања продуктивности рада и унутрашње поделе
рада у земљама ЕПП, што ће још више ојачати европска међународна предузећа у
производном, технолошком и маркетиншком смислу.
2
Значај међународних активности предузећа
сваке националне економске, а
поготову малих земаља, је несумњив и уједно кључни фактор развоја и раста у савре-
меним условима. Међутим, српско искуство је по много чему било током низа година
праћено многим заблудама, негативним резултатима, оптерећено застарелим присту-
пима и неефикасним решењима.
Функционисање светског тржишта
уско је повезано са кретањима на
тржиштима капитала. Поред међусобне испреплетености утицаја, последњих година
поред тржишшта капитала, развила су се и финансијска тржишта са становишта
нових финансијских инструментарија.
Тржишта капитала у развијеном свету су постала отворенија за нерезидентне, а
слична тенденција се запажа и у земљама у развоју. Слабљење ограничења на
уношење страног капитала у земљама у развоју, унапрђење обрачунаске процедуре и
смањење пореза и трошкова трансакција главна су подручја олакшица за инвеститоре
у замљама у развоју.
При текућим околностима, политика
либерализације кретања капитала
тешко би се могла ускладити са режимом фиксног девизног курса, као што је то пока-
зало искуство после слома Бретонвудског система.
Друга значајна карактеристика савремених тенденција на међународном трж-
ишту капитала је знатно већи
асортиман актива са којима се данас тргује
, како на
домаћем тако и на међународном тржишту капитала, него у периоду златног стан-
дарда.
Трећа специфичност новијег периода је
нарасла улога институционалних
инвеститора
. Диверсификација њиховог портфолиа предствљала је кључни покре-
тач кретања капитала.
Огроман обим кретања капитала имао је за резултат оштар пораст учешћа
финансијске активе коју држе нерезиденти. Према проценама, нерезиденти данас
имају у поседу око 20 - 25% укупно емитованих обвезница у групи 10 развијених
земаља, изузев Јапана. Ови холдинзи су веома осетљиви на заокрете у понашању
међународних финансијских тржишта капитала.
Интеграција Европе
потвррђује став да класични појмови о суверенитету
постепено губе смисао, а да интереси доминирају и постају иниверзални принципи
савременог света. Дакле, европске промене пружају предузећима веће шансе, али оне
истовремено, упозоравају да ће се сносити још веће последице за промашаје и
неадекватно понашање.
3
СДИ токова капитала у земљама у развоју после касних осамдесетих година појавио
се као посебно обећавајући тренд.
Либерализација трговинских и инвестиционих тржишта у многим земљама у
развоју представљала је кључи фактор, мада су СДИ биле подстакнуте и растом интра
регионалне трговине као и активношћу неких земаља због ниских трошкова произ-
водње. У бројним земљама у развоју програми приватизације такође су привукли
СДИ.
Истовремено ,
међу регионима земљама у развоју постоје разлике у струк-
тури нових токова капитала
. Преко 40% нето прилива капитала у земљама Азије
током периода 1989 – 1996. године било је у форми СДИ, док су протфолио токови
чинили већи део прилива капитала у Латинску Америку. Растућа извозна оријентација
азијских земаља у поређењу са латиноамеричким земљама и новија апресијација
јапанског јена представљали су кључне факторе привлачења СДИ. У многим земљама
које су имале велики прилив капитала последњих година, позитиван став иностраних
инвеститора настао је због унапређења основних економских параметара и тржишно
оријентисане политике која је повећала ефикасност и увећала стопу приноса на
инвестиције.
Међународно кретање инвестиционог капитала
се односи на међународно
финансирање када се ради о улагању дугорочног капитала ради обезбеђивања кон-
троле над предузећем –
директне инвестиције
и ради улагања у хартије од вредно-
сти које носе фиксну камату –
портфолио инвестиције. Портфолио инвестиције у
смислу међународног инвестирања
значе држање страних хартија од вредности од
стране домаћих резидената. Портфолио инвестиције у поређењу с директним инве-
стицијама показују самим тим још једну значајну карактеристику.
Заједничко улагање је посебан вид страних директних инвестиција у коме на
основу уговора учествују партнери из различитих земаља, који капитал улажу са
циљем заједничког рада (производње роба или вршење услуга) и сношење ризика и
поделе остварене добити. При томе, партнери имају за циљ да остваре што већу добит
уз што мањи ризик и мање трошкова пословања.
Заједничко улагање капитала се може формирати ради реализације временски
ограниченог пројекта, након чије финализације долази до повлачења инвестиционог
капитала. Међутим заједничко улагање се по правилу формира за реализацију
временски неограничене производње и продаје производа и услуга.
5
