Globalizacija i poslovni moral
Pitanje etike u poslovanju nije nova tema, ali poslednjih decenija, ova problematika podstiče šire
interesovanje javnosti i to ne samo u visoko razvijenim zemljama, nego i u zemljama u tranziciji,
koje tek pokušavaju da izgrade neke nove sisteme vrednosti, pa samim tim i vrednosti vezane za
poslovnu etiku. U tim okolnostima, u praktičnom poslovnom ponašanju sve se više vodi računa o
odgovornosti u svim vrstama aktivnosti u biznisu, a poslovna etika postaje naučna disciplina bez
koje poslovanje ne može uspešno i profitabilno da opstane.
Uočljivo je da je globalizacija postala jedna od najistaknutijih reči u poslednje vreme. Bilo da je
reč o novinskim člancima, govorima političara, poslovnih lidera ili konferencijama, globalizacija
je često identifikovana kao jedno od najvažnijih pitanja u savremenom društvu.
Uticaj globalizacije na moral ne ispoljava se u svim društvima i svim ekonomskim sistemima na
isti način. Naime, u nerazvijenim društvima, u društvima u kojima su ljudi relativno među sobom
izjednačeni, može postojati minimalistički moral u kome su solidarnost i uzajamna pomoć
osnovne moralne norme. Ali, zato u razvijenim društvima moral gubi svoju nužnost. Privredni
proces se može osuditi kao nemoralan, solidarnost se može zameniti zakonima opstanka na
tržištu, moralne norme se mogu kršiti, pa ekonomski proces iz tih razloga može biti i ugrožen.
Prema tome, velika ekonomska beda, ali i veliko ekonomsko bogatstvo mogu ograničiti moralne
vrednosti, mogu poništiti moralne norme. Uzajamni uticaji ekonomskih procesa i morala su
veoma složeni, posebno zato što moralni problemi mogu značajno uticati na odnos ljudi prema
radnoj aktivnosti.
Kulturna pitanja.
Kako poslovanje postaje sve manje teritorijalno fiksno, tako korporacije sve
više učestvuju na inostranim tržištima i time se suočavaju sa novim i raznolikim, ponekad čak i
kontradiktornim etičkim zahtevima. Moralne vrednosti, koje su uzete zdravo za gotovo na
domaćim tržištima, moraju se uzeti u razmatranje onog momenkta kad korporacije uđu na
inostrana tržišta. Na primer, stavovi prema rasnoj i polnoj različitosti u Evropi mogu značajno da
se razlikuju u zemljama Srednjeg Istoka. Slično tome, Kinezi bi smenu zaposlenih u vreme
ekonomske krize smatrali neetičnijom nego što će to biti u Evropi. Opet, dok Evropljani imaju
tendenciju da smatraju dečiji rad kao strogo nemoralan, neke azijske zemlje imaju umereniji
pristup ovom problemu.
Pravna pitanja.
Drugi aspekt je usko povezan sa odnosom etike i zakona. Što ekonomske
transakcije više izgube vezu s određenim područjem, to su više izbegle kontroli pojedinih
državnih vlada. Mnoga, nekada etička pravila sada su sastavni deo zakonskih i podzakonskih
akata. Na primer, Francuski zakoni su obavezujući samo na francuskoj teritoriji.
Pitanja odgovornosti.
Ako se detaljnije analiziraju globalne aktivnosti, lako se mogu
identifikovati multinacionalne korporacije kao dominantni akteri na globalnom nivou. Naime,
one su vlasnik masovnih medija koji značajno utiču na informacije kojima smo izloženi, nude
globalne proizvode, plaćaju ljudima plate, kao i veliki deo poreza kojim se pune državni
budžeti.sa druge strane, većina korporacija, a naročito multinacionalne korporacije našle su se u
središtu javne kritike globalizacije. One su optužene za iskorišćavanje radnika u zemljama u
ravoju, uništavanje okoline, kao i za zloupotrebu svoje ekonomske moći. U takvim uslovima,
globalizacija nije samo vrlo kontraverzna tema u javnoj raspravi, ona je takođe vrlo osporavan
pojam u akademskom diskursu.
