FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
UNIVERZITET “UNION-NIKOLA TESLA” U BEOGRADU
SEMINARSKI RAD
TEMA: GLOBALIZACIJA I REGIONALIZACIJA
PREDMET: MEĐUNARODNI ODNOSI
Profesor: Student:
Zoran Pešić
Nevena Biserčić, I0093-18
Smer: Bezbednost
U Trsteniku, oktobar 2019. godine
SADRŽAJ
1.
UVOD.....................................................................................
1
2.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE GLOBALNIH PROCESA..2
2.1. Uvod u globalizaciju.......................................................................2
2.2. Aspekti globalizacije.......................................................................3
2.3 Dimenzije globalizacije....................................................................3
2.4.Tendencija internacionalizacije poslovanja
............................................4
2.5. Internacionalizacija poslovnih aktivnosti........................................5
2.6. Efekti globalizacije..........................................................................5
3.
GLOBALIZACIJA
I
MEĐUNARODNI
EKONOMSKI
ODNOSI..................................................................................6
3.1. Akteri globalizacije.........................................................................6
3.1.1. Multinacionalne kompanije i finansijska tržišta.....................
........6
3.1.2. MMF, SB, STO-neformalna svetska vlada.....................................7
3.1.3. NATO-i globalni vojni napredak.....................................................7
4.REGIONALIZAM I REGIONALIZACIJA.............................8
4.1. Pojam regionalizma.........................................................8
4.2. Globalizacija i regionalizacija......................................................8
5.ZAKLJUČAK..........................................................................10
LITERATURA............................................................................11
2
2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE GLOBALNIH PROCESA
2.1. Uvod u globalizaciju
Pojmovi kao što su “građanstvo sveta”, “totalizacija”, “modernizacija”, su samo neki od
termina koji su se koristili do šezdesetih godina 20. veka, kada u upotrebu ulazi pojam
globalizacija
čija upotreba intenzivira sve do devedesetih godina. Od tada, do danas,
globalizacija je nezaobilazna tema razmatranja u politici, medijima, poslovnim krugovima i
slično. Autori često govore o tri velike ere globalizacije:
1.
Prva velika era
(od 1866. Do početka I svetskog rata) - nastala padom cena
transporta, pojavom parobroda i železnice;
2.
Druga velika era
(od 1980. Do 2000.) - pad cena računara, računarske opreme i
telekomukacija;
3.
Treća velika era
(traje i danas) - širenje upotrebe računara, masovna upotreba
savremenih načina komuniciranja (Facebook, Instagram, Skype).
Različiti autori su dali različite definicije globalizacije od kojih su najpoznatiji rekli da je
globalizacija: “
Neumoljiva integracija tržišta, država-nacija i tehnologija u do sada
neviđenom stepenu koja omogućava pojedincima, korporacijama i državama-nacijama da
protežu širom sveta dalje, brže, dublje i jeftinije nego ikad pre…širenje slobodnog tržišta
kapitalizma do svake zemlje na svetu”
1
T.L.Fridmana kao i M. Votersa koja glasi:
“Društveni
procesi u kojem iščezavaju geografska ograničenja na društvena i kulturna zbivanja i u
kojem ljudi sve više postaju svesni toga.”
2
.
Moglo bi se ukratko reći da je globalizacija skup
svih procesa koji se odvijaju u raznim oblastima, vremenima, tokovima i brzinama, kojima se
obuhvataju i povezuju pojedinci, organizacije, ustanove, narodi, regioni, države, koji imaju za
cilj širenje i diversifikaciju onih procesa kojima bi obuhvatili celi svet. Nešto sto je lokalno,
regionalno ili nacionalno postaje globalno, ili suprotno ako je već globalno, ono nastavlja da
raste
i
dobija
na
značaju
i
u
svojoj
ulozi.
U opštu debatu o globalizaciji uključeni su različiti autori, koji se prema stavovima koje
zastupaju, mogu podeliti na tri teorijska pravca:
3
Prvi pravac
čine tzv. “skeptici” koji su smatrali da globalizacija predstavlja obmanu koja
nam je nametnuta od strane moćnih grupa, i da to nije onakvo kako se prikazuje u stvarnosti.
Drugi pravac
čine tzv. “hiperglobalisti” koji izričito definišu globalizaciju kao skup promena
koje su obuhvatile ceo svet i to u svim oblastima društvenog života. Autori ovog pristupa
povezuju koncept globalizacije sa procesom stalnog tehnološkog napretka, ali sa tzv.
amerikanizacijom sveta.
Treći pravac
obuhvata “sve ostalo”, što znači da je najširi u
teoretskom smislu. Autori ovog pravca prihvataju činjenicu globalizacije i po tome se
1
T.L. Friedman, The Lexus and the Olive Tree, 1999, strana 7-8
2
M. Waters, Globalization, 1995, strana 3.
Više:
http://edukacija.rs/poslovne-vestine/menadzment/globalizacija-i-menadzment-u-globalnom-okruzenju
3
Pavićević V., Petrović V. 2003. Aspekti globalizacije – sa pregledom osnovnih pojmova, Beograd.
