gaga faggsgsgs
1.Uvod
Za malo koju pojavu na prelazu iz jednog u drugi milenijum, možemo ustvrditi da je
tako često spominjana, kao što je riječ o globalizaciji. Globalizacija je izuzetno širok
pojam, za koji čak ne postfafafoji niti jedinstvena definicija, tako da je izuzetno teško
prikazati načine na koje se ona manifestuje u društvu. Globalizacija se odnosi na
jačanje svesti o svetu kao celini. Globalizacija je izrazito multidimenzionalan proces i
pojava koja danas, u 21.veku obuhvata gotovo sve sfere našega društva. Postavlja
se pitanje, kada je nastala globalizacija?
Otkad postoji sveta nacije su se povezivale u međusobnoj saradnji. U počecima
povezivale su se ili zbog sigurnosti, odnosno očuvanja i odbrane teritorije, a kasnije
najčešće zbog trgovine. Povezivanje zemalja i naroda sveta izazvalo je mnoge
promene, otklonilo granice, razlike među kulturama i jezicima. Globalizacija koja je
promenila svet kakav smo nekad znali počela se odvijati 80-ih godina 20.veka te se
nastavlja sve do danas. Uzrok globalizaciji je bila privreda, odnosno trgovina i
otklanjanje barijera radi slobodnijeg i jednostavnijeg prometa roba i usluga.
Povezivanje nacija sveta izazvalo je smanjenje troškova prevoza, komunikacije i
rušenje prepreka za prevoz robe i usluga. Globalizaciju je pratilo i stvaranje novih
institucija i povezivanje postojećih kako bi mogle ostvariti zajednički cilj. Možemo,
dakle, reći kako je globalizacija širok spektar ekonomskih, političkih i kulturnih
promjena u savremenom društvu, a njezine posledice jačaju i učvršćuju odnose i
jačaju međusobnu zavisnost. Globalizacija ima široke posledice te oblikuje našu
sadašnjicu. Globalizacija je usko povezana s privrednim rastom i razvojem te ona
potiče razvoj nejednakosti, što je postao globalni problem sadašnjice
Korist od globalizacije nije podjednako raspoređena. Time dolazi do velikih
nejednakosti, odnosno velikih ekonomskih razlika između regija. O tome svedoči
podatak da je razlika u dohotku između najbogatijih i najsiromašnijih šest prema
jedan. Manje zemlje u globalizovanom okruženju često nemaju izbor. Ili moraju
prihvatiti sva pravila i obaveze koje su nametnute globalizacijom ili će ostati na
marginama razvoja. Na primer: tokom 20. veka razvili su se veliki naftni divovi,
globalne naftne kompanije, pri čemu su nametnuti novi kriterijumi uspešnosti
poslovanja. Manje naftne kompanije kako bi se održavale na tržištu bi trebale postići
te kriterijume, ali im je za to potreban veliki tržišni krug delovanja. Glavni problem je
nedovoljna veličina tržišta. U ostvarivanju i delovanju na globalnim tržištima najviše
uspeha ostvaruju velike multinacionalne kompanije, što je i razumljivo. Kompanije
koje nisu tako velike nastoje se prilagođavati pravilima ili gube svoje pozicije, a
također njima nisu na raspolaganju najpovoljniji finansijski izvori.
Globalizacija je korist donela onima koji imaju potrebne veštine, resurse i proizvode
za prodaju širom sveta.
. U prvom delu rada, iz raznih izvora definisan je pojam globalizacije. Zatim su
navedeni aspekti globalizacije, prednosti i nedostaci te sami njezini počeci u istoriji. U
drugom delu rada objašnjen je nastanak trgovačkih blokova i trgovinskih sporazuma
te način kojim su svojim nastankom uticali na globalizaciju. Obrađen je i pojam triju
danas najvećih i najvažnijih institucija koje upravljaju globalizacijom Svetska
trgovinska organizacija, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, te uticaj
multinacionalnih kompanija na globalizaciju.
posledica razvoja nauke, tehnologije, demokratije i tržišne ekonomije. U globalizaciju
se oduvijek polažu velike nade, i to u smisli da će siromašnim zemljama povećati
standard i to na način da će nerazvijenim zemljama kroz razmjenu roba i usluga
omogućiti pristup stranim tržištima kako bi mogle prodavati proizvode po nižim
cenama te otvoriti granice kako bi u zemlju ušao nov i sveži kapital stranih ulagača, a
s druge strane kako bi stanovništvo putovalo u druge, razvijenije zemlje, tamo se
obrazovalo, te se s novim znanjima i veštinama vraćalo u matične zemlje. Navedeno
otvaranje tržišta kojemu je pogodovala globalizacija trebalo je dovesti do većeg
razvoja i rasta, no dogodilo se to da je Zapad radio na štetu siromašnih zemalja.
Naime, razvijenim industrijskim zemljama bilo je dopušteno dobra proizvedena u
svojim zemljama izvoziti u siromašne zemlje, te su na ta ista dobra zaračunavali
carine koje su bile četiri puta veće nego one na dobra proizvedena u drugim
razvijenim zemljama. Globalizacija ima veliki potencijal da donese golemu korist
ljudima u zemljama u razvoju te ljudima koji već žive u razvijenom svetu, ali
posmatrajući svet u 21. veku, vidljivi su dokazi kako nije uspjela ostvariti svoj puni
potencijal. Nije problem u samom pojmu globalizacije nego u načinu kojim se njome
upravlja. Globalizacija nudi bolji život za ljude u bogatim zemljama. Ističe se da je
globalizacija doba u kojem ljudi postaju podanici globalnog tržišta i velikih kompanija,
koje postaju upravljači sveta. Sve institucije koje su se u procesu globalizacije visoko
pozicionirale imaju pozitivno mišljenje o njoj.
2.1.Nastanak globalizacije
Evropljanii su zapravo stvorili prvu svetsku kulturu. Stvaranjem kolonijalnih carstava
pojedinih evropskih država na prostoru izvan granica Evrope, mnogi narodi su došli
pod uticaj evropske kulture. Ipak, evropske se zemlje u pogledu kulture uveliko
razlikuju, međutim pod uticajem opšteg napretka evropsku se kulturu počelo
poistovjećivati s modernizacijom, industrijalizacijom i urbanizacijom. Važnu ulogu u
tome odigrala su putovanja i komunikacije. Upravo su oni omogućili uspostavu
evropske kulture kao prve globalne kulture. Evropska dominacija započela je
jedrenjačkom plovidbom. Evropske su države za vrijeme kolonijalizma u Novi svijet
prenosile i svoje političke, gospodarske i državne institucije. Nakon završetka
kolonijalnog doba, začeci globalizacije se nalaze u industrijskoj revoluciji koja je
zbližila svijet. Sve do početka Prvog svjetskog rata, svet se zaista brzo globalizovao.
A nakon toga dolazi do povlačenja u nacionalizam i protekcionizam. Od 1929.-
1933.godine došlo je do velike krize koju je uzrokovalo uvođenje trgovinskih
ograničenja. Takav oblik politike nastavljfffen je do kraja Drugog svetskog rata.
Završetkom Drugog svetskog rata dolazi do porasta trgovinskih razmena koju je
uzrokovala ponovna liberalizacija trgovine.
Pojavi globalizacije, posebno u Evropi je išla u korist situacija nakon Drugog svetskog
rata. Tada mnoge u potpunosti razorene evropske zemlje započinju proces
međusobnog povezivanja. One su takođe bile finansijski potpomognute od SAD-a.
