САДРЖАЈ
Увод............................................................................................................................................3
1. Теоријско одређење глобализације.....................................................................................4
1.1. Глобализација уопште..................................................................................................4
1.2. Процес глобализације...................................................................................................5
2. Глобализација светске привреде.........................................................................................7
2.1. Међународни токови капитала................................................................................. 7
2.2. Међународни токови роба и услуга..........................................................................7
2.3. Носиоци глобализације..............................................................................................9
2.4. Глобалне компаније..................................................................................................10
3. Утицај глобализације светске привреде на привреду Републике Србије.....................10
Закључна разматрања.............................................................................................................13
Литература...............................................................................................................................14
2
1. Теоријско одређење глобализације
Глобализација је један релативно нови израз за неке старе процесе коју су се раније
само другачије називали. Тако нпр. као синониме за глобализацију могли бисмо
поменути „универзализацију'', „интернационализацију'', „мондијализацију“ итд.
Глобализација потиче од француске речи „global“, што значи целовитост, свеукупност.
Термин глобализација је први пут употребио професор Т. Левит са Харвардске школе
за бизнис 1983. године, како би описао финансијско тржиште. Након тога је термин био
проширен на деловање мултинационалних компанија.
Појам глобализације може се схватити и дефинисати на различите начине.
Једно дефинише глобализацију као позитиван и оптимистичан процес који доноси
развој технологије, проширење тржишта, већи профит, лагоднији живот, знанствени
напредак, распад диктаторских режима и ужитак потрошње (дакле, као нужност
повезивања света без националних граница). Друго дефинише глобализацију као нужно
зло, превласт САД-а и ЕУ-е у свим аспектима живота: економији, политици и култури
(дакле као облик колонијализма и империјализма над малим народима).
И неке од значајних међународних финансијских институција одредиле су се према
појму „глобализација“. Међународни монетарни фонд (ММФ) дефинише глобализацију
као
„...стално растућу економску међузависност држава кроз повећање обима
међудржавног промета добара и услуга, слободнијег протока капитала, и све бржег и
ширег распростирања нових технологија
“. Светска банка дефинише глобализацију као
„...слободу и могућност појединаца и корпорација да успоставе међународне послове
са лицима из других земаља
“.
1
1.1. Глобализација уопште
Извориште глобализације уклапа се у нову филозофију знану као
нови светски поредак
који је замишљен у Сједињеним Америчким Државама након пропасти комунистичких
поредака и совјетског блока, а чија је најважнија одредница стварање глобалног
тржишта.
Глобализација је препознатљива по многим трендовима од којих се већина развила
након Другог светског рата. Најопштије, то су увећавање протока добара, новца,
информација и људи; развој технологија, организација, правних система и
инфраструктуре као главног носиоца овог покрета (нпр. интернет).
Као дуготрајни историјски процес у којем људски род од самих почетака својим
кретањем и изумима тежи свеобухватности света, глобализација је своје убрзање
1
http://sr.wikipedia.org/wiki/globalizacija (preuzeto 29. juna 2011.g.)
4
