GLOBALNA FINANSIJSKA KRIZA I
KRIZA U SRBIJI
SEMINARSKI RAD IZ MEĐUNARODNIH FINANSIJA
17
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1. Uvod u globalnu finansijsku krizu i kriza u
Srbiji ......................................... 2
2. Istraživanje o stresu na radim mestima i uticaju
svetske
ekonomske
krize ..................................................................................... 6
3. (Ne)snalaženje
u
krizi ................................................................................... 8
4. Strukturni
poremećaji .................................................................................... 9
5. Dugoročni program ekonomske stabilizacije sveta i
kriza
solventnosti
u
Srbiji .................................................................................. 10
6. Opasnost
od
ruskog
kapitala ........................................................................ 11
7. Mere
ekonomske
politike ............................................................................. 11
17
Naša ekonomska kriza je tipična platno-bilansna kriza koja bi nastala
nezavisno od globalne ekonomske krize. Medjutim, prisustvo globalne krize je
uzrokovala mnogo veće poremećaje nego što bi oni nastali nezavisno od nje.
Svetska ekonomska kriza je započela u prvom kvartalu 2007.godine u SAD na
tržištu nekretnina. Zatim se prenela u Evropu u trećem kvartalu iste godine na
bankarski sektor.
Svoj vrhunac je postigla na kraju trećeg kvartala 2008.godine na berzi kapitala.
Nezavisno od globalne ekonomske krize, srpska ekonomija je ušla u krizu
platnog bilansa krajem 2006.godine i u njoj se sa manjim ili većim intenzitetom
nalazi do danas. Izbijanje platno-bilansne krize nije nužno povezano sa
velikim gubitkom vrednosti nacionalne valute, jer monetarne vlasti mogu da
koriste odbrambeni mehanizam deviznih rezervi. Ipak, retke su zemlje u
kojima se prilagodjavanje platnog bilansa odvija isključivo ili na osnovu
promena kursa (devalvacija) ili na osnovu promena deviznih rezervi (gubitak
rezervi).
Kod nas je dinar od oktobra 2008.god. gubio vrednost i paralelno su se
smanjivale devizne rezerve. Uz to, postojalo je uverenje da je visok deficit
platnog bilansa nužan u početnim godinama tranzicije. Ovo uverenje se
poklapa sa stavom o intertemporalnoj prirodi platnog deficita gde viši platni
deficit odražava veće investicione mogućnosti. Pošto je deficit platnog bilansa
jednak razlici izmedju štednje i investicija, to znači da inostranstvo finansira
domaće investicije koje bi trebalo da se materijalizuju u većem privrednom
rastu. Znači, visok platni deficit ne bi trebalo da bude razlog za uznemiravanje.
Realnost je, medjutim, bila drugačija. U posmatranom periodu deficit platnog
bilansa je bio jedan od najvećih u zemljama srednje i jugoistočne Evrope, ali je
istovremeno udeo investicija u BDP bio prosečan i gotovo da se nije menjao
poslednjih pet godina.
Investicioni fondovi u Srbiji su tek počeli da se zaleću i da osvajaju tržište, a
onda je nastao problem. Problem su smanjeni prometi na Beogradskoj berzi
(veći deo investicija fondova je bio na berzi u Beogradu), a samim tim i zarada.
Nervozni investitori koji su uložili svoje ušteđevine, polako počinju da
doživljavaju Jezdin i Dafinin sindrom, i da kucaju na vrata investicionih
fondova. Ubrzo posle toga, vrednosti investicionih jedinica počinju da padaju
ispod početnih cena, kod nekih čak za više od 50 odsto, i to je jasan znak
investitorima da moraju da povuku uloge i da spasu ono što je ostalo od njih.
Fondovi padaju u problem, jer imaju velike odlive kapitala i padaju u tešku
dubiozu. Banke su najmanje pogođene od svih finansijskih institucija,
međutim ne postoji više mogućnost da se zadužuju u inostranstvu i da u zemlji
17
plasiraju svež kapital. S obzirom da su banke vrlo prilagodljive, one se okreću
razvoju štednje i merama za borbu protiv finansijske krize i polako plivaju ka
površini skoro netaknute.
Lančano, kriza se kao virus širi po svim granama privrede. Vlada izdvaja iz
budžeta ogromne količine novaca za sponzorisanje mera za borbu protiv krize.
Stručnjaci Vlade su izračunali da bi najbolje bilo da pomognu građanima i
privredi tako što će subvencionisati kredite. Subvencionisani krediti za
privredu, će omogućiti pravnim licima i preduzetnicima da jeftinije pozajme
novac, dok će Vladi obezbediti socijalni mir, jer pomenuta pravna lica ne
smeju da otpuštaju radnike u vremenu trajanja kredita. Vlada ovim potezom
kupuje od tri do pet godina vremena da reši i ublaži negativne efekte svetske
ekonomske krize. Sa druge strane, Vlada je odlučila da pomogne i
subvencionisanje kredita za potrošnju stanovništva. Građani opet zadovoljni
jer dobijaju jeftinije novac nego ranije, a Vlada dobija potrošnju koja će
usporiti zapadanje celokupne domaće privrede u krizu. Vlada ima još jedan
cilj, subvencionisanjem potrošačkih kredita za građane, a to je pokretanje
proizvodnje italijanskog Fiat Punta u kragujevačkoj Zastavi. Građani imaju
priliku da po nizim cenama, uz vrlo nisku cenu novca pozajme novac za
kupovinu domaćeg Punta, i tako pomognu i sebi i državi. Najnoviji efekat
ekonomske krize je nastojanje da se radna nedelja skrati, da ne bi dolazilo do
otpuštanja. Sada je veliko pitanje da li će država imati novca da finansira sve
ove projekte, ili će se zaduživati kako bi pokrpila budžet.
Postavlja se pitanje: šta preostaje stanovništvu da radi u celom ovom vrtlogu
koji nas je snašao? Šta da radi slabo plaćen radnik? U Velikoj Britaniji se, na
primer, u nekim firmama uvodi trodnevna radna nedelja i svakog dana je 1000
nezaposlenih više. Otpuštanje radnika je dnevna pojava u celom svetu. Privatni
poslodavci u SAD su u protekla tri meseca zaposlili više radnika nego što se
očekivalo, nadajući se bržem oporavku slabe američke ekonomije, ali je stopa
nezaposlenosti u avgustu porasla, po prvi put za četiri meseca, jer je povećan
broj ljudi koji traže posao.
1
Posledice ovoga su nesagledive ali i očekivane, zato
što se trošilo ono što se nije imalo. Srpski spoljni dug sad već iznosi 29.5
milijardi dolara sa 10 milijardi 2001. 430 hiljada radnika u Srbiji ima platu 13
000 dinara. Još 400 hiljada radnika ima platu do 20 000 dinara. Referentne
kamatne stope su svuda u svetu radikalno smanjene, a u Japanu je ta stopa 0%.
Kod nas je referentna kamatna stopa podignuta na 17.5%.
2
1
Naziv sajta: www.emportal.co.rs, pruzeuzeto sa:
http://www.emportal.co.rs/vesti/svet/131869.html
2
Naziv sajta: www.creemaginet.com, preuzeto sa: http://www.creemaginet.com/sajt/svetska-
ekonomska-kriza-u-srbiji
17
potrebno inženjerskim istraživačima i industrijskim inženjerima da stvore
proizvode za prodaju a taj proces može da traje i 10 godina. U današnje vreme
rat baš i ne predstavlja nadu za izlazak iz krize. Ovde možemo postaviti
pitanje: šta da se radi do pojave novih tehnologija? Možemo popraviti svoje
konkurentske sposobnosti ili svaliti krizu na druge. Pretpostavljamo da će obe
ove opcije razvijene zemlje primenjivati a prednost će imati ona zemlja koja
sprovede velike strukturne promene.
Profesor Stiglic, koji je gostovao u Beogradu je prognozirao da će izlazak iz
krize biti moguć tek 2011. godine dok ruski ekspertski tim prognozira da će se
kriza okončati tek nakon 2020.
4
Oporavak svetske privrede bi mogao da bude sporiji nego što se očekivalo, ali
je novi talas recesije malo verovatan, posebno ako vlade ne preteraju sa
smanjenjem potrošnje, smatra Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD). Ta organizacija je apelovala na vlade širom sveta da budu pažljivi
kako ne bi ugušili ekonomski oporavak time što će previše i prebrzo smanjiti
potrošnju.
5
Ekonomski problemi EU predstavljaju manji problem za razliku od onih težih,
političkih, gde će sam opstanak EU biti doveden u pitanje. Investitori će se
preseliti u SAD, Aziju i Južnu Ameriku, što neće biti pogodno za EU. U takvom
okruženju Srbije svi promašaji naše ekonomske politike, koji su veliki i duboki,
u proteklih osam godina, sada nam stižu na naplatu. Veliki broj građana Srbije
uopšte nema svest o tome da je sadašnje stanje dobro u odnosu na ono kakvo
će biti u drugoj polovini ove godine. Treba biti svestan da u narednih
dvadesetak godina boljeg neće ni biti.
Kada nestane „ubrzano pristupanje EU“, Srbija će imati dve opcije a to su
nestajanje ili izgradnja moderne nacionalne države. Pritom, nastanak bilo
kakve države bi bio napredak, gde bi centralno pitanje moralo biti ekonomski
razvoj. Situacija u kojoj se nalazimo trenutno jeste takva u kojoj je razvoj
praktično nemoguć, i propadanje je neizbežno. Kriza nam donosi čistilište a
nakon toga je moguća izgradnja.
6
Premijer Srbije, Mirko Cvetković kaže da uz rast bruto domaćeg proizvoda za
jedan odsto u prvom tromesečju ove godine, Srbija je statistički izašla iz krize.
4
Naziv sajta: www.creemaginet.com, preuzeto sa: http://www.creemaginet.com/sajt/svetska-
ekonomska-kriza-u-srbiji
5
Naziv sajta: www.emportal.co.rs, pruzeuzeto sa:
http://www.emportal.co.rs/vesti/svet/132350.html
6
Naziv sajta: www.nspm.rs, preuzeto sa: http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/decenijska-
kriza.html?alphabet=l
