„Globalne organizacije kao nosioci
međunarodnog investiranja“
Naziv predmeta: Internacionalna biznis administracija 1
(IBA1)
Profesor:
Student
:
Novembar 2017god.
SADRŽAJ:
1. UVOD......................................................................................................................
str.3.
2. Definisanje globalne organizacije ...........................................................................
str.4.
3. Osnovne karakteristike globalnih organizacija........................................................
str.5.
4. Fokusiranje na potrošača.........................................................................................
str.7.
5. Stalna usavršavanja..................................................................................................
str.8.
6. Korišćenje fleksibilne ili virtuelne organizacije......................................................
str.8.
7. Kreativni ljudski resursi..........................................................................................
str.9.
8. Klima jednakosti....................................................................................................
str.11.
9. Tehnološka podrška...............................................................................................
str.11.
10.Otvorenost............................................................................................................
str.12.
11. Samoefikasnost...................................................................................................
str.12.
12. Kulturno razumevanje..........................................................................................
str.13.
13. Zaključak ...........................................................................................................
str.14.
14. Literatura.............................................................................................................
str.15.
2
Mnogi autori prilikom definisanja pojma organizacije primenjuju različite pristupe. Može se reći
da i nema istraživača koji se bavio problemima organizacije a da nije dao, ili pokušao dati svoju
definiciju organizacije. Često se izraz „organizacija” upotrebljava u dvojakom smislu. U nekim
slučajevima se pod organizacijom podrazumeva svesna ljudska delatnost koja se odnosi na
usklađivanje činilaca proizvodnje, dok se u drugim slučajevima ovaj termin vezuje za rezultate
tog usklađivanja. Termin „organizacija” upotrebljava se u još širem smislu reči kada se njime
označava rezultat bilo koje ljudske koordinirane delatnosti. I pored različitog definisanja pojma
organizacije, većina autora se slaže da organizacija predstavlja radnu celinu koja služi određenim
ciljevima na području raznih delatnosti društva. Dakle, organizaciju, kao opšti pojam, mogli
bismo definisati kao svesno udruživanje ljudi, koji imaju za cilj da odgovarajućim sredstvima
ispune određene zadatke sa najmanjim mogućim naporom, na bilo kojem području društvenog
života. U globalnom okruženju, koje karakteriše intenzitet promena, jačanje konkurencije i
tržišnih neizvesnosti, uspešne su samo one organizacije koje unutar sebe i prema okolini
razvijaju sposobnost da brzo uče i koriste raspoložive informacije. Danas sve više firmi usvaja
karakteristike globalnih organizacija, shvatajući da je to jedini put ka osiguravanju
konkurentnosti i opstanka u savremenom globalnom poslovnom ambijentu. Globalne
organizacije su organizacije koje su sposobne da se takmiče sa bilo kim, bilo gde i bilo kada. U
većini slučajeva, one sprovode delatnost na globalnom nivou, njihovi proizvodi se prodaju na
svim ključnim tržištima u svetu, čime stvaraju svetski razgranate aktivnosti integrisane kroz
nacionalna tržišta.
Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti omogućava globalnim organizacijama lakši pristup
međunarodnim tržištima, ekonomiju velikog obima, pristup jeftinim sirovinama, „preskakanje
carinskih barijera” i, samim tim, sticanje konkurentske prednosti.
Osnovna razlika između multinacionalnih i globalnih organizacija, kao kompanija
internacionalno velikih razmera, je u tome što multinacionalne kompanije primećuju i prave
razlike u tržištima, pri čemu je nacionalno tržište jedno od više ciljnih tržišta, diferenciranih po
značaju i veličini. Za razliku od multinacionalnih, globalne organizacije primenjuju integralni
pristup, pri čemu je nacionalno tržište samo segment svetskog tržišta. Pomak od transnacionalne
ka globalnoj kompaniji zahteva mnogo organizacionih promena, od kojih se opredeljujemo za
sledeće:
4
• Dolazi do promene odnosa između kompanije „matice” i kompanija „filijale”, koje postaju sve
više nezavisne od svojih matičnih kompanija, a samo donošenje odluka postaje
decentralizovanije.
• Globalne kompanije gube svoj nacionalni identitet, svoje „državljanstvo”. Zaposlenima nije
važno i ne razmišljaju o tome da rade npr. u japanskoj fabrici automobila čije proizvode plasiraju
na američko tržište. Oni rade za Toyotu, Hondu, Nissan, a njihovi kupci su ljudi širom sveta koji
vole te automobile. Zemlja porekla postaje nebitna, kao i lokacija sedišta firme. Proizvodi koje
proizvode i kompanije za koje rade postaju denacionalni.
• Kompanije koje razmišljaju globalno idu tamo gde postoji atraktivna, dobro obučena i
disciplinovana radna snaga – npr. u nekim azijskim zemljama, ili idu za „jeftinim mozgovima”,
što je slučaj sa indijskom softver industrijom, gde postoji visoko iskusna i kvalifikovana radna
snaga, kvalitetni lokalni univerziteti i infrastruktura. Iako se lokacije transnacionalnih kompanija
još uvek određuju prema vrednosti fiksnih troškova proizvodnje, kao što su zemlja i prirodna
bogatstva, ipak iskusna i kvalitetna radna snaga postaje sve važniji kriterijum u odluci globalnih
kompanija za koju lokaciju da se opredele.
• Promene u unutrašnjoj organizaciji globalnih kompanija imaju tendenciju da smanjuju
hijerarhiju među zaposlenima, nema striktnih opisa radnih mesta već su ona otvorenija, šireg
kruga delovanja, dolazi do decentralizacije autoriteta, organizacija radnih timova, stvaraju se
specifični načini plaćanja zaposlenih, sve veća pažnja se poklanja motivaciji radnika.
3.Osnovne karakteristike globalnih organizacija
Između brojnih karakteristika globalnih organizacija, opredeljujemo se za nekoliko
najznačajnijih:
•
Profitna orijentacija:
profit predstavlja osnovni motiv poslovanja svih preduzeća, a samim
tim i globalnih kompanija. Sa aspekta njihovog interesa, ostvarivanje profita na globalnom
nivou, tj. na nivou globalne organizacije kao celine, predstavlja osnovni motiv, tj. cilj
poslovanja.
5
