Fakultet za medije i komunikacije
Univerzitet Singidunum
Globalno zagrevanje
(Ispitni rad)
Predmet: Globalizacija i komunikacija
Izjava o validnosti rada:
Potvrđujem svojim potpisom da nisam pokušala da tuđi rad predstavim kao svoj, osim na
mestima gde je to izričito naznačeno, kao i da mi je poznato da ću u slučaju plagijata biti
isključena sa daljih studija. Poznato mi je i da Fakultet ima sva prava da raspolaže mojim radom.
Januar 2014. godine
Kažu da čovek pristupi rešavanju problema tek onda kada posledice postanu vidljive, da
tek kada se situacija otrgne kontroli shvatimo ozbiljnost situacije. Da li je to slučaj i sa globalnim
zagrevanjem? Kao i u svakoj priči postoje dve strane, tu su oni koji se trude da osveste narod i
da ukažu na katastrofalne posledice do kojih može doći ukoliko se nešto ubrzo ne počne
preduzimati, a druga strana je pak tu da nas ubedi da je sve ovo sasvim prirodan ciklus i da
period kroz koji Zemlja prolazi i nije ništa novo i da na to mi ne možemo uticati. Dok jedni
govore da se moraju uvesti sankcije ne samo građanima, već i velikim industrijskim pogonima
koji se i smatraju za glavne krivce povećanja emisije ugljen-dioksida, drugi govore kako to
narušava naša glavna prava, i da napredak industrije za koju se čovek vredno borio nije krivac za
promenu klime. Prave se nova ekološka vozila, a sa druge strane ulaže se u ekstra luksuzne
automobile koji ni malo nisu ekološki. u mogućnosti smo da biramo stranu, ali barem se za sada
čini teško da će jedna strana prevagnuti, makar ne u skorije vreme.
Globalno zagrevanje je poznat fenomeni definitivno globalno uznemirava svojom
pojavom, ali izaziva i dosta polemika. Glavno pitanje je da li je porast temperature nešto što je
uzrokovano čovekovim delovanjem, ili je to pak više sled sasvim prirodnim događaja koji bi se
odvijali i bez čovekovog uticaja? Nekako se čini da bi bilo previše egocentrično reći da smo mi ti
koji su sposobni da menjaju klimu, i da utičemo na redovan ciklus smenjivanja hladnog i toplog
doba, zato se i ne sme zaboraviti ono što se dešavalo i pre čoveka, i do kakvih je promena
dolazilo i pored činjenice da nisu postojali današnji uticaji koje čovek stvara.
Periodi ekstemne zime,ali i vrućina je nešto što se smenjuje milionima godina, i pre svega
zavise od promena na Suncu i astronomskih kretanja. U prethodnih dva miliona godina smenilo
se sedamnaest godišnjih doba. Zaključujemo da to nisu fenomeni novijeg datuma i javljali su se i
pre postojanja čoveka. Kao i što ledena doba imaju periode otopljavanja, tako i topla imaju
zahlađenja. Ledena doba su prirodan sled događaja na našoj planeti, i da uvek postoji šansa da
isto tako opet nastupi.
Nauka je potvrdila da je pre 13 000 godina nivo ugljen-dioksida u atmosferi bio sasvim
sličan današnjem, temperatura je takođe bila slična dok je nivo mora bio i do četiri metra veći od
današnjeg, tako da proces topljenja i klimatskih promena je tekao i bez čovečanstva. Činjenica je
da čovek utiče na povećanje CO2, ali to je i zanemarljivo kada se porede promene koje se
dešavaju na Suncu i astronomska pomeranja. Takođe se i priroda pobrinula da zagrevanje
planete bude sporije – na Suncu ima manje pega nego što je uobičajeno, što takođe utiče na
manje emitovanje Sunčevih zraka, a samim tim i manje zagrevanje Zemlje.Civilizacija je
pokazala da jedva može da se izbori sa prirodnim katastrofama, poplavama i slično, koje kada
poredimo sa dešavanjuma i eksplozijama koje se dešavaju u svemiru nisu ni približnih razmera.
