Univerzitet Union Nikola Tesla
Fakultet za Ekologiju i Zaštitu Životne Sredine
Cara Dušana 62-64
Seminarski Rad
Iz
Regionalne Ekologije
Tema: Globalno zagrevanje i njegove posledice
Beograd, 2017
Sadržaj
1.Uvod……………………………………………………………….....................................1
2.Prirodni uzroci klimatskih promena……………………………………………….………2
3.Efekte staklene bašte…………………………………………………………….………...3
3.1 Ispuštanje gasova staklene bašte………………………………………………………...3
4.Uništavanje šuma………………………………………………………………………….5
5.Posledice globalnog zagrevanje…………………………………………………………...6
5.1 Ozon i ozonski sloj………………………………………………………………………7
5.2 Topljenje gličera…………………………………………………….…………………...8
5.3 Povećan broj prirodnih nepogoda……………………………………………………….9
5.3.1 Povecan broj uragana………………………………………….……………………...10
6.Kjoto sporazum…………………………………………………..……………………….10
7.Montrealski protokol………………………………………….…………………………..11
8.Uticaj života na zemlji………………………………………..…………………………...12
9.Zaključak…………………………………………………….……………………………13
10.Literatura………………………………………………….……………………………..14
2
2. PRIRODNI UZROCI KLIMATSKIH PROMENA
Klimatske promene mogu biti uzrokovane različitim faktorima: efekat staklene bašte,
promene luminoznosti Sunca, vulkanske erupcije, Milankovićevi ciklusi koji su posledica
složenijih razmatranja kretanja Zemlje i dešavaju se u periodima većim od onih relevantnih za
razmatranja globalnog zagrevanja.Od prirodnih uticaja na globalnu klimu među najvažnijima
su aktivnost okeana i okeanske struje. Okeani mogu konzervirati veliku količinu topline (ta
njihova osobina je poznata kao okeanska toplotna inercija). Dva najpoznatija primera uticaja
okeana na klimu su Golfska struja i fenomen "El Nino". Topla Golfska struja, koja teče od
Meksičkog zaliva duž istočne američke obale, pa do britanskog arhipelaga i Skandinavije, čini
klimu tih područja toplijom, nego što bi se očekivalo samo na osnovu njihovih geografskih
širina. Velike vulkanske erupcije mogu uzrokovati globalno zahlađenje, tako što materijal
izbačen vulkanskom erupcijom (pepeo, vodena para, prašina i sumpor dioksid), sprečava
sunčevu svetlost da dopre do zemljine površine. Najveća poznata erupcija vulkana na Zemlji,
bila je erupcija vulkana Toba, na ostrvu Sumatri, koja se dogodila pre 70.000 godina. Tom
prilikom je u atmosferu izbačeno oko 900 kubnih kilometara materijala, što je izazvalo
značajne promene globalne klime. Procenjuje se da je nakon te erupcije uginulo 75% biljaka
na severnoj zemljinoj hemisferi. Oblaci imaju velik uticaj na klimu, zato što reflektuju
energiju sunčeve svetlosti natrag u svemir. Kad ne bi bilo oblaka, prosečna temperatura na
zemljinoj površini bila bi viša za desetak stepeni celzijusovih. Konačno, promene u zemljinoj
orbiti i u nagibu zemljine osovine, a možda i varijacije sunčeve aktivnosti, takođe mogu
uzrokovati globalne klimatske promene.
3
Gr.1.
Globalna srednja promena temperature zemlje-okeana tokom perioda 1880–2015, relativno na
1951–1980 prosek. Crna linija je godišnja srednja vrednost, a crvena linija je petogodišnji
prosek.
3.EFEKAT STAKLENE BAŠTE
Efekat staklene bašte prvi je predložio Žozef Furije (1768-1830), a otkrio ga je 1860. Džon
Tindal.Kada sunčevo zračenje pada na zemlju, deo njega biva apsorbovan i na taj način
zagreva zemlju, dok deo biva emitovan u spoljašnji svemir. Da bi se ostvarila energetska
ravnoteža, neophodno je da energija koju zemlja primi sa Sunca bude jednaka energiji koju
zemlja izgubi u svemiru. Kada ne bi bilo atmosfere, prosečna temperatura na zemlji bi bila
-18 °C, tj. na ovoj temperaturi bila bi uspostavljena ravnoteža. Efekat staklene bašte naziv je
za proces kojim atmosferski gasovi, emisijom i apsorbcijom infracrvenog zračenja, dovode do
povećanja temperature u nižim slojevima atmosfere i na površini zemlje. Jedan deo Sunčeve
svetlosti nikada ne stigne do površine zemlje jer se npr. reflektuje od oblake. Drugi deo dolazi
do površine, od čega se jedan deo te svetlosti opet odbija i zrači pretežno u infracrvenom
domenu u atmosferu. U atmosferi ova svetlost intereaguje elektromagnetno sa atmosferskim
gasovima, od kojih su najznačajniji oni sa tri ili više atoma, koji su u prethodnih nekoliko
milenijuma održavali prosečnu temperaturu zemlje na oko 15 °C, a to su: ugljen
dioksid, metan, vodena para i dr. i nazivaju se gasovima staklene bašte. Svetlost u interakciji
sa njima biva apsorbovana i emitovana u svim pravcima, što znači da jedan deo završava u
