SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE
Tema: Globalozacija i njene suštinske karakteristike
UVOD
Globalizacija potiče od engleske reči „the globe“ što znači Zemlja, zemaljska kugla,
okruglo ili loptasto nebesko telo, pri čemu globalizacija obuhvata sve društvene procese i odnose
koji imaju planetarni karakter, koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja.
Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj
im je povećanje ekonomskog rasta i bogatstva.
„Globalizacija upućuje na sliku sveta kao zajedničkog prostora u kome se niti
međuzavisnosti - tehnološke, političke, ekonomske i ekološke - pletu ogromnom brzinom,
poništavajući geografske distance, univerzalizujući demokratski oblik vlasti i uvećavajući
bogatstvo." Dakle, osnovno obeležje globalizacije jeste tehnološka revolucija, odnosno stvaranje
globalne ekonomije sa svetom bez granica i univerzalnom kulturom: jednake forme, moderne
tehnologije, tržišne ekonomije i demokratija.
Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuče ka društvenom progresu u
svim njegovim aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-naučnom),
doprinoseći da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat
dominacije Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne
globalizacija označava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona
označava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok
je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući
uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
2
Istorijski posmatrano. najveću cenu su uvek plaćali slobodoljubivi i pravdoljubivi narodi, kao
što je, na primer, Srbija i srpski narod. Stoga je krajnje vreme da Srbija, u tranziciono-
reformskim procesima i svojoj okrenutosti ka EU i evro-atlanskim integracijama, preispita
svoju "istorijsku vertikalu" po pitanju svoje orijentacije i položaja u međunarodnoj zajednici,
iznalazeći adekvatna ekonomska i diplomatsko-politička rešenja za prilagođavanje realnim
sveskim procesima, a u cilju državno-nacionalnog opstanka i ukupnog društvenog
prosperiteta.
2.POZITIVNE I NEGATIVNE KONOTACIJE GLOBALIZACIJE
Brojne rasprave o globalizaciji podelile su političare, ekonomiste, naučnike i filozofe. Na
jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija nužnost, objektivan i spontan proces,
"zahuktala mašina" koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne može zaustaviti. Pristalice
globalizacije smatraju da je to proces koji vuče ka društvenom progresu u svim njegovim
aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-naučnom), doprinoseći da svi (i
bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat dominacije
Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija
označava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava
podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za
gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove
da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Suština problema odnosa prema globalizaciji nije u opredeljenju "za" ili "protiv" globalizacije
(ili tranzicije), odnosno za jednu od suprotstavljenih (rivalskih) struja. S obzirom da je
globalizacija realnost, bitno je da se od simplifikovanih uvida i analiza pređe na kompleksno
poimanje globalizacije, kako bi se, zahvatanjem njenih krajnje različitih obeležja, savlađivale i
potiskivale negativne, a maksimalno koristile i afirmisle njene pozitivne dimenzije, pogotovo
što savremeni oblik globalizacije, za razliku od svih predhodnih, upravo zbog ogromne
međuzavisnosti pojedinačnih društava, ima šansu da se relativno stabilizuje na (istorijski)
relativno duži vremenski period, bez obzira na sve nepravde koje sa sobom nosi, pre svega,
prema nerazvijenom delu sveta.
Globalizacija danas rađa raznovrsne izazove, rizike i nejednakosti. Kao takva, ona predstavlja
veliku neizvesnost, ali i različite alternative (realne opcije). i to: demokratski (i humaniji) ili
autoritarni svetski poredak; "održivi razvoj" ili ekološko i tehnološko samouništenje planete;
stabilniji razvoj međunarodnih odnosa ili novi talasi globalizacije i regionalna sukobljavanja;
racionalno usmeravanje globalizacijskih tokova ili ciklične smene svetskog haosa; jačanje
političke demokratije ili umnožavanje autoritarnih režima, praćenih masovnom represijom; i
dr. Koja će alternativa u budućnosti biti dominantna, pokazaće vreme.
2.1.Pozitivni aspekti globalizacije
4
