ПРЕГЛЕД ИСТРАЖИВАЊА О РАЗЛИКАМА У ГОЈАЗНОСТИ ИЗМЕЂУ
ДЕЧАКА И ДЕВОЈЧИЦА МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА
Марина Јовановић Девић, Илија Марковић, Александар Ивановић
Универзитет у Источном Сарајеву,
Педагошки факултет у Бијељини
Сажетак:
Истраживање је спроведено са основним циљем да се изврши анализа
досадашњих истраживања рађених на тему разлика у гојазности између дечака и
девојчица млађег школског узраста, те да се, на основу упоређивања резултата
досадашњих истраживања, изведу одређени закључци. При изради рада коришћена је
мета-анализа досадашњих истраживања. Прекомерна телесна маса и гојазност изазивају
све већу забринутост у целом свету а јављају се у великом проценту како код девојчица
тако и код дечака. Показало се да се прекомерна телесна маса јавља у великом
проценту већ при узрасту од 4 године. Деца школског узраста су угрожена почев од
самог поласка у основну школу, а највећем ризику је изложена популација у трећем и
четвртом разреду. Гојазност је код девојчица заступљенија у узрастима од 9, 10, 14 и
15 година, док су дечаци чешће гојазни у узрасту од 7, 12 и 13 година. Гојазност је
најучесталија међу децом узраста 10 година, а најмање заступљена код деце узраста 7
година. Показало се да је гојазност повезана са смањеном физичком активношћу, мање
активним транспортом до школе, временом утрошеним на гледање телевизије и радом
на рачунару, неправилном и нездравом исхраном те конзумирањем безалкохолних
пића пуних шећера и слаткиша. Прегледом резултата уочљиво је да је проблем
прекомерне телесне масе и гојазности међу децом млађег школског узраста у сталном
порасту.
Кључне речи:
гојазност, разлике, прекомерна телесна маса, млађи школски узраст
УВОД
Гојазност је један од најстаријих и најчешћих метаболичких поремећаја, у
данашње време дефинисан као болест (Morbus obesity). У основи знатног броја
здравствених проблема, као и у структури морбидитета и морталитета, све учесталије
се среће проблем преобилне и неправилне исхране, односно квантитативно-
квалитативне хипералиментације са последичном појавом гојазности. Седентерни
начин живота, тј. хипокинезија, прекомерни унос енергетских материја и стална
изложеност стресу, представљају факторе ризика од појаве кардиоваскуларних болести,
дијабетеса итд. Узрок повећања броја оболелих лежи, пре свега, у повећању телесне
масе у свим онтогенетским фазама (Sente, Jakonić, Smajić, Mihajlović, Vasić, Romanov,
Marić, 2012).
Прекомерна телесна маса и гојазност у младости изазивају све већу забринутост.
Преваленција гојазне деце и адолесцената се утростручила од 1980. године, те је самим
тим гојазност у великом порасту у последњих 10 година (Ogden, Caroll, Curtin,
McDowell, Tabak, Flegal, 2006).
Гојазност код деце и адолесцената се сматра озбиљним
светским проблемом, не само због својих штетних физиолошких ефеката, него и због
њеног негативног утицаја на квалитет живота (Duncan, Duncan, Fernandes, Buonani,
Bastos, Segatto, Codogno, Gomes, Freitas, 2011).
Сматра се да је око 30% гојазних одраслих особа било гојазно и у дечјој доби, с
тим да је гојазност код њих обично тежег степена него код оних који нису били гојазни
у детињству. Гојазност у дечјој доби утиче на морбидитет и морталитет код одраслих,
независно од телесне масе у одраслој доби (Букара-Радујковић, Здравковић, 2008).
Ако
се гојазност испољи већ у детињству, а поготову ако се продужава на каснији узраст,
може бити темељ растућег ризика за различите психосоматске поремећаје, доприносећи
повећању морбидитета, смањеној радној способности, и уопште, скраћеном животном
веку гојазних особа (Marković, Igrutinović, Kostić, Vuletić, 2008).
Гојазност повећава вероватноћу појаве разних обољења, нарочито срчаних
обољења, дијабетеса, одређених врста рака, артрозе и астме (Poulain, Doucet, Major,
Drapeau, Series, Boulet, Tremblay, Maltais, 2006).
Гојазност је водећи узрок смрти широм
света, са све већом распрострањеношћу код одраслих и деце, а надлежни је сматрају
једном од најозбиљнијих проблема здравства у 21. веку (Barness, Opitz, Gilbert-Barness,
2007).
Гојазне особе се често осећају дискриминисано у већем делу модерног света
(нарочито на Западу), иако је током историје гојазност нашироко била сматрана
симболом богатства и плодности, што и данас јесте случај у неким деловима света
(Woodhouse, 2008).
Данас се сматра да гојазност настаје као последица дејства више различитих
фактора (наследних особина, психолошких, културолошких, социјалних, метаболичких,
физиолошких и патофизиолошких), тј. да је гојазност мултикаузално обољење које
најчешће настаје као последица интеракције генотипа (генетичких одлика индивидуе) и
фактора спољашње средине. На индивидуалном нивоу, комбинација прекомерног уноса
енергије из хране и мањак физичке активности се сматра објашњењем већине случајева
гојазности (Lau, Douketis, Morrison, Hramiak, Sharma, Ur, 2007).
Nikolić, Milutinović,
Stojanović, Gligorijević,
Cvetković
(2006)
7-15
М/Ж 10274 Резултати
спроведеног
истраживања
показују да не постоје статистички значајне
разлике у гојазности између дечака и
девојчица овог узраста (гојазност је
утврђена код 5,0-5,15% дечака и 5,01-5,33%
девојчица).
Despotović,
Aleksopulos,
Despotović, Ilić
(2013)
6-7
М/Ж
516
Резултати показују да је у подгрупи
девојчица било 9,96% гојазне деце, а у
подгрупи дечака 5,28% гојазне деце.
Између група дечака и девојчица не постоји
статистички значајна разлика у броју
гојазних или оних са прекомерном
телесном масом.
Марковић,
Игрутиновић, Костић,
Вулетић
(2008)
7-15
М/Ж
4131
Општа
преваленција
гојазности
у
испитиваној популацији школске деце
Шумадије износи 10,7%. Преваленција
гојазности је већа код девојчица (56,3%),
код којих је гојазност заступљенија у
узрастима од 9, 10, 14 и 15 година, док су
дечаци чешће гојазни у узрасту од 7, 12 и
13 година. Гојазност је најучесталија међу
децом узраста 10 година (17,6%), а најмање
заступљена код деце узраста 7 година
(5,8%).
Hernandez, Cuevas-
Nasu, Shamah-Levy,
Monterrubio, Ramirez-
Silva, Garcia-Feregrino,
Rivera, Sepulveda-Amor
(2003)
5-11
М/Ж 10901 Преваленција прекомерне телесне масе и
гојазности је 19,5%. Највиша вредност
преваленције је у Мексико Ситију (26,6%) и
Северном региону (25,6%). Узевши у обзир
регионе, рурално или урбано подручје, пол,
услове школовања, социоекономски статус,
националност,
највиша
преваленција
прекомерне телесне масе и гојазности
пронађена је међу девојкама.
Kromeyer-Hauschild,
Zellner, Jaeger, Hoyer
(1999)
7-14
М/Ж
5437
Резултати истраживања показују да је код
дечака преваленција прекомерне телесне
масе повећана са 10,0 на 16,3%, а код
девојчица са 11,7 на 20,7%, између 1975. и
1995.
године; преваленција гојазности се
повећала са 5,3 на 8,2% код дечака и са 4,7
до 9,9% код девојчица, између 1975. и 1995.
године.
Figueroa-Colon,
Franklin, Lee, Aldridge,
Alexander
(1997)
5-11
М/Ж
5953
Преваленција гојазности код девојчица у
узрасту од 5 година је 23% код црне и 10%
код беле расе и расте до 47% код црне и
27% код беле расе до старосне доби од 11
година. Што се тиче дечака, преваленција
гојазности у доби од 5 година је 13% код
црне и 6% код беле расе, а расте до 29%
код црне односно 22% код беле расе до
узраста од 11 година. Преваленција
гојазности је знатно већа код црне него код
беле деце, а такође је значајно већа код
девојчица него код дечака.
