Gospodja Bovari
– Flober
I DEO
- Delo pocinje
retrospekcijom
, opisom jednog dana iz zivota glavnog junaka – Sharla
Bovarija. Prikazan je njegov dolazak u grad I u novu skolu, gde su ga ostali ucenici
ismevali. Njegov izgled pokazivao je njegovo bedno socijalno stanje I polozaj, videlo se
da je dolazio sa sela I nacin na koji gradska deca prihvataju one koji su pripadali nizim
slojevima. Ziveo je sa majkom I ocem na selu, majka se stalno trudila da ga obrazuje I
vaspitava, iako je zbog oskudice uvek kasnio za svojim vrsnjacima. Ucio je za doktora,
nije shvatao gde se nasao, studije sum u isle vrlo lose, ali je uspeo da zavrsi I postane
lekar. Majka mu je nasla zenu, udovicu od cetrdeset pet godina, za koju se mislilo da je
finansijski dobrostojeca. Medjutim, Sarl nikakvu korist nije izvukao iz tog braka, jer se
ispostavilo da ona nije imala niceg, bila je naporna, pravila je ljubomorne scene, on je
nije voleo I njena smrt od tuberkoloze je bila za njega vrsta oslobodjenja, postao je svoj
covek, bez ogranicenja I opterecenja. Tada je vec poceo da posecuje I leci cica Rua iz
Breta, u ciju se cerku Emu vremenom zaljubio I koja je isto tako mislila da je zaljubljena
u njega. Cica Ruo je bio zadovoljan time da mu Bovari bude zet, oni su se vencali I tada
je Ema shvataila da je zaljubljenost bila samo hir I da ona nista ne oseca prema tom
coveku koji je spreman da za nju ucini sve I koji je iskreno voleo I uzivao u njenoj lepoti,
nakon zivota sa ruznom I starom prvom gospodjom Bovari. Ziveli su u Tostu, u kuci
Bovarija.
“Do vencanja mislila je da je zaljubljena u njega; ali posto sreca koj je trebalo da izbije
iz te ljubavi nije dosla, mora biti da se prevarila, mislila je ona. I Ema se trudila da
sazna sta se u zivotu tacno podrazumeva pod recima blazenstvo, ljubav I zanos, koji su
joj izgledali tako divni u knjigama.”
- Ema je oduvek bila buntovnica, veoma radoznala I uobicajene stvari su joj brzo
dosadjivale. Bila je u manastiru, ali je nije privlacilo to sto je privlacilo njene drugarice,
ona je obozavala da cita strastvene ljubavne romane.
“Njen duh, pozitivan kraj svih njenih odusevljavanja, koji je voleo crkvu zbog njena
cveca, muziku zbog reci u romansama, a knjizevnost zbog onih njenih podsticaja
strasti, bunio se protiv verskih tajanstvenosti isto kao sto se razjarivao protiv discipline,
necega sto je bilo odvratno samom njenom bicu.”
- Nakon sto je otisla iz manastira, zivela je na selu I Sarlov dolazak joj je pruzio nadu da
ce doziveti sve blazenstvo o kojem je sanjala I o kojem je citala. U Sarlu je zelela da vidi
svog princa, medjutim, svakim danom je sve vise shvatala da on nije ni blizu slike koju je
ona imala. Ona je zelela da zivi, da se zabavlja, da se provodi, da zivi u luksuzu, a Sarlu
nista od toga nije bilo potrebno – on je uzivao u njoj I ziveo svojim monotonim,
jednolicnim zivotom, ne videci nesrecu svoje zene, ni njene potrebe. Njegova majka nije
volela Emu jer joj je ona oduzimala ljubav njenog sina, a takodje nije volela ni njen stav
prema novcu. Jednom su Sarl I Ema bili pozvani kod markiza u Vobjesar – za Emu je to
bio najlepsi vikend u zivotu, zivela je kasnije secajuci ga se, pokusavajaci stalno da bude
nalik godspodi koju je upoznala na dvoru. Igrala je, bila okruzena raskosem, zelela je da
zadrzi te trenutke I ziveci takvim zivotom makar I na tren, ona je jos vise videla bedu
svog zivota kome je ipak morala da se vrati.
“Muzika sa bala jos joj je brujala u usima I ona se naprezala da ostane budna da bi
produzila varku ovog raskosnog zivota koji ce morati sad odmah da napusti.”
“Sve sto ju je okruzivalo, dosadno selo, blesavi malogradjani, zivotna osrednjost, njoj je
izgledalo kao neki izuzetak u svetu, posebni slucaj koji je I nju zahvatio, dok se preko
toga siri u nedogled ogromna zemlja blazenstva I strasti.”
“Ona bi volela da to ime Bovari, koje je I njeno, postane slavno (…). Ali Sarl nije imao
nikakvih ambicija!”
“Kao mornari u nevolji, ona je ocajnim ocima prelazila po pustosi svoga zivota, trazeci
u daljini neko belo jedro u magli na vidiku.”
“Prizeljkivala je bucan zivot, balove pod krabuljama, obesna zadovoljstva sa svim onim
zanosima koje ona nije znala, ali koje ona stvaraju izvesno.”
- Ema se osecala zarobljenom pored muza kakav je bio Sarl, ono sto je zelela delovalo je
potpuno neostvarivo pored takvog neambicioznog coveka koji se zadovoljava malim
stvarima. Kada su otputovali iz Tosta, ona je bila trudna.
II DEO
- Ema I Sarl odlaze u Jonvil, mali gradic kome je potreban lekar. Na pocetku je detaljan
opis izgleda grada. Tu je I krcma Zlatni lav cija je vlasnica gospodja Lafransoa, tu je I
Omeova apoteka. Ema I Sarl su bili ocekivani u krcmi, gde su stalni gosti Bine I Leon,
koji predstavljaju razlicite klase ljudi – Bine, neskolovani I Leon – obrazovani, nacitan,
bivsi karbanijer. Sa njim ce se kasnije zbliziti gospodja Bovari upravo zbog istih pogleda
na svet, slicnih ambicija I zelja da postanu deo visokog drustva, upoznaju svet. On
prisustvuje njohovom doceku, rucaju zajedno I jos od samog pocetka, on I Ema nalaze
mnostvo zajednickih tema. Ema svoj dolazak u Jonvil posmatra kao sansu da se njen
ziovt konacno promeni na bolje, da krene putem kojim je ona oduvek zelela da koraca. I
njena udaja za Sarla predstavljala je ovakvu nadu.
“Ovo je vec cetvrti put kako ona ima da prenoci na nepoznatom mestu. Prvi put je bilo
onoga dana je je stupila u manastir, drugi put kada je stigla u Tost, treci put u
Vobjesaru, a cetvrti put evo ovo sad. I svaki put je ispalo kao da se tako pocinje neko
novo doba u njenom zivotu. Ona nije verovala da se jedne iste stvari mogu pojaviti na
raznim mestima I posto je prezivljeni deo bio los, nesumnjivo ce ovo sto ima da se
prozivi biti bolje.”
- Ome pokusava da se priblizi doktoru Bovariju kako bi obezbedio sebi njegovu podrsku
ukoliko on sazna da se on bavi prodavanjem lekova, a nema dozvolu za to. Ome je dobar
covek, njegova zena je tipicni primer savrsene I predane zene I majke koja brine o
porodici, o svemu, imaju cetiri deteta. Bovari ne primecuje nista cudno u sve vecoj
bliskosti Eme I Leona, on je po prirodi ravnodusan, ne mnogo ljubomoran, previse veruje
svojoj zeni koja je njegova jedina sreca. Ema se porodila I rodila je devojcicu, iako je
strasno zelela decaka jer bi on mogao da ostvari ono sto ona nije mogla ogranicena
upravo time sto je zensko. Leon je zeleo dase sto vise priblizi Emi, ali se u isto vreme
plasio ostvarenja svojih zelja, mada je ono sto se medju njima radjalo nesvesno dovodilo
do toga jer su zelje bile obostrane. Razumeli su se, uvek imali tema za razgovor. Nakon
Eminog porodjaja u posetu su im dosli Sarlovi roditelji, ali je Sarlova majka, primetivsi
nacin na koji njegov otac posmatra Emu, insistirala na sto skorijem odlasku, plasila se
njegovog ponasanja jer njemu nista nije bilo sveto, verovatno je delom bila prisutna I
ljubomora. Medjutim, Ema je uzivala u njegovim pricama, upravo zato sto je to bio
