GOVOR I GOVORNI POREMEĆAJI
Govor je sredstvo i način prenošenja ili razumevanja misli i osećanja, upotrebom izgovorenih ili
pisanih reči. Ljudi se sporazumevaju govorom –
verbalnom komunikacijom
i on predstavlja
najviši nivo komunikacije poznat u živom svetu. Govor je jedna od najvažnijih osobina koja čoveka
razlikuje od drugih živih bića i jedno je od osnovnih
obeležja ljudskosti.
Komunikacija
je interakcija, razmena informacija, mišljenja, emocija i potreba među ljudima.
Komunikacija se ostvaruje kroz procese emitovanja, prenosa i prijema poruke. Deli se na :
verbalnu
i
neverbalnu.
Verbalna komunikacija
služi se govorom ili pismeno fiksiranim rečima i vezama reči. Verbalna
komunikacija je
simbolička.
Neverbalna komunikacija je signalna.
I verbalna i neverbalna komunikacija mogu predstavljati
i simboličku i signalnu komunikaciju
(govor, mimika, gest i dr.).
Govorni jezik
kao simbolički sistem je
sistem značenja.
Znakovi kojima se koristi su
reči i kombinacije reči
. Oni se fiksiraju i saopštavaju određeni
sadržaji – značenja.
Govor je sistem glasova i glasovnih kombinacija koji se proizvode
govornim organima.
Govorna komunikacija je značajno sredstvo za:
- uključivanje deteta u svet odraslih,
- ovladavanje znanjima do kojeg su došle prethodne generacije,
- verbalizaciju afektivnog doživljavanja ličnosti,
- usvajanje pravila ponašanja u zajednici, odnosno adekvatno socijalno ponašanje.
Poremećaji u govoru
predstavljaju veliki problem, naročito ako se zna da 20% celokupne dečije
populacije predškolskog uzrasta (češće kod dečaka) ima bar jedan od oblika govornih poremećaja.
Kod dece ometene u razvoju taj procenat je mnogo veći (praktično, retko koje dete ove kategorije
nema neki od vidova govornog poremećaja).
Faktori od kojih zavisi razvoj govora:
- sluh,
- sredinski faktori,
- CNS-periferni govorni organi.
Uslovi da bi dete ovladalo govorom :
1) Dobar senzorni sistem (sluh)
2) Očuvanost CNS-a
-
normalna inteligencija
-
govorna motorika
-
dobra auditivna percepcija
-
jezičke sposobnosti
3)
Uz prisustvo određenih sredinskih faktora (Psiho-socijalni podsticaji)
-
interakcija majka-dete
-
stimulativna životna sredina
-
odsustvo psihičkih poremećaja
Očuvanost CNS-a :
1) Očuvanost neuroanatomskih struktura
Centralno mesto zauzima kortikalno govorno područje u dominantnoj hemisferi (Broka i Wernike
centri), zatim motoričke, kinestetičke, vidne i slušne oblasti i sprovodni aferentni i eferentni putevi
1
2) Usaglašeno dejstvo struktura CNS i funkcija (opažanje, pamćenje, kognicija, mišljenje,
motorne sposobnosti i dr.)
3) Normalni periferni govorni aparat
- KLASIFIKACIJA GOVORA -
1) Neuropsihološka
-
receptivni,
-
ekspresivni.
2) Klinička
-
unutrašnji,
-
spoljašnji.
- FAZE NORMALNOG RAZVOJA GOVORA -
Starost
Jezički miljokazi
Rođenje
Plač
3 meseca
Gukanje i plakanje
6 meseci
Babling
9 meseci
Žargon
12 meseci
Progovaranje
18 meseci
Rano imenovanje
2 godine
200-250 reči, kombinacija dve reči
3 godine
Koristi zamenicu “ja”, 600-800 reči
4 godine
Rečenica potpuna, govor razumljiv
Faza od 6. do 8. meseca života se naziva prelingvalna (javljaju se grleni suglasnici, zatim zubni i
usni u različitim kompozicijama sa suglasnicima).
- Poremećaji govora -
Poremećaji govora su nepravilnosti u izgovaranju i jezičkom izražavanju koji mogu da zahvate sve
modalitete govora i glasa, strukturu jezika, artikulaciju, čitanje i pisanje, a prouzrokovani su ili
patološkim promenama u govornom sistemu, ili uticajem sredine, ili i jednim i drugim.
Razvoj govora je individualan.
Ne postoji donja uzrasna granica
na kojoj treba prepoznati
poremećaj govora i zato svako značajno odstupanje od miljokaza razvoja govora zahteva
stručnu
dijagnostičku proceduru i tretman.
UZROCI POREMEĆAJA GOVORA
1) Organski
- Anatomske nepravilnosti govornih organa
- Neurološke smetnje tj. nedovoljna funkcija mišića pojedinih delova govornog aparata
- Oštećenje CNS-a i senzorijuma (sluha)
- Funkcionalni poremećaji CNS-a (problem diskriminacije glasova-disgnozije)
- IQ
2) Nasledni
3) Psihološko-sredinski
2
