1
Семинарски рад из области развоја говора
Тема:
Говор као средство комуникације
Студент: Професор:
Александра Момчиловић др Зорица Цветановић
IV- 2009/162
Београд, 2013.
2
Садржај
Увод
.....................................................................................................................
2
Компоненте говора.................................................................................... 5
Развој гласовне стране говора и артикулације........................................ 7
Развој речника............................................................................................. 7
Фазе у развоју говора................................................................................. 9
Функција говора......................................................................................... 11
Особине говора као средства комуникације............................................ 13
Нивои културе говора................................................................................ 14
Одлике и основни елементи комуникације.............................................. 15
Разумевање језика и језичко изражавање................................................. 16
Говорне вежбе............................................................................................. 17
Сметње у говору деце................................................................................. 18
Говорне игре и језичко стваралаштво деце............................................... 20
Закључак....................................................................................................... 22
Литература.................................................................................................... 23
Увод
4
Гов
о
р је у директној вези са акцијом, дете је активно биће које упознаје свет око
себе делујући на њега. У почетку се говор појављује сасвим спонтано, али се
касније све више развија под тицајем околине. Због тога је веома важно из какве
средине дете потиче, јер од тога у великој мери зависи квалитет и богатство дечјег
говора.
Када се говори о основним елементима говора он се састоји из гласова, а они
чине један фонолочки систем. Више гласова чини реч, а комбинацијом више речи
образују се реченице. У раду са предшколском децом велика пажња је усмерена на
неговању и богаћењу дечјег речника, почевши од вежбања правилног изговарања
гласова, преко игара речима, до стварања реченице која је кључ за разумевање
структуре дечјег мишљења.
Павлов (1948) указује да је реч производ потребе за комуникацијом међу
људима. Виготски (1977) указује да се реч никада не односи на један посебан
предмет, већ на групу и целу категорију предмета и свака реч представља
скривено уопштавање, посебан вербалан мисаони чин који одражава стварност
потпуно другачије него што је одражавају непосредни осети и опажаји.
,, Реч без значења није реч… Тако излази да споразумевање нужно представља
уопштавање и развитак значења речи, тј. развитак споразумевања омогућује
уопштавање. “ (Виготски, 1977).
За експлицитан тј. недовољно разумљив говор детета веома је значајно језичко
искуство детета које је доста ограничено. Међутим дечје искуство се проширује и
постаје знатно богатије још током првих дана боравка у вртићу. Комуникацијом са
вршњацима и васпитачима дете се све више служи говором, уводи и упознаје нове
речи и тако богати свој речник.
Компоненте говора
5
У предшколском узрасту развој дечјег говора одвија се изузетно брзо,
вокабулар се повећава хиљадама нових речи, побољшава се изговор, реченице
постају боље обликоване и богатије. Деца истог узраста су на различитим
ступњевима говорно-језичког развоја. Познато је да деца највише од свега воле
игру, па је зато игра незамењива у говорно - језичком развоју.
У компоненте говора спадају:
-
Гласови
( јачина, висина, звучност, безвучност, обим, опсег)
За правилан развој гласова веома је важна ''слушна пажња''. Дете путем слуха
спонтано учи да разликује гласове који слично звуче, а да није свесно да се речи
састоје од гласова. Слушање и дискриминација гласова иду испред артикулације,
па дете већ од треће године разликује све гласове матерњег језика. Развој
фонолошке компоненте говора неодвојив је од развоја осталих компоненти.
Свакодневна комуникација са децом треба бити пријатна и уравнотеженим тоном.
-
Дикција
(артикулација, дисање, темпо, ритам, паузе)
Радом на артикулацији гласова увежбава се и дикција и то вежбама
акцентованог изговарања речи и реченица. Дикција и артикулација су битне
компоненте за јасно изражавање. Артикулациони процеси зависе од дејства органа
за обликовање гласа, али и сложених психофизичких процеса. Са децом
предшколског узраста важно је вежбати дисање. Промене у темпу говора код деце
указују нам на интензитет осећања или важност информације коју нам дете
преноси.
-
Интонација
(кретање и трајање тона, јачина и висина тона, висина, снага и
акценат говора)
7
Фактори који условљавају правилну артикулацију су пре свега средина у којој
дете живи, затим нормално развијени говорни органи, као и увежбаност говорних
органа, нормална ментална развијеност детета, емоционална и социјална
стабилност...
У прва три месеца јављају се неартикулисани гласови код детета, а касније
звуци задовољства и незадовољства. У четвртом месецу мешају се гукање са
брбљањем и јављају се самогласници који нису довољно јасни. Дете почиње да
тепа са шест месеци, али му ми НЕ СМЕМО ТЕПАТИ никада, јер би таква говорна
појава, могла да се претвори у говорни поремећај које се касније тешко отклања.
За изговарање артикулисаних гласова дете је спремно и способно тек при крају
прве године живота, Најраније се усваја изговор вокала. Тада се јављају и прве
речи у говору детета. У другој и трећој години живота нагло се врши богаћење
дечјег речника.
Развој речника
Прве речи које изговара, дете не разуме. Оне мање означавају, а више
изражавају однос према нечему, тј. имају афективну (емоционалну) вредност.
Слушајући одрасле, почиње да се интересује за одређене предмете, показује их
руком, узима и манипулише њима, па тако временом почиње да опажа чулима и
тако именује ствари око себе. Дете у почетку за једну реченицу изговара само
једну реч то је тз. пасивни говор који дете разуме али га не користи у говору.
На богаћењу дечјег речника треба се радити од првих дана од када дете
проговори и за то постоје различити начини. Битно је да се детету показује и
