Komitet pravnika za ljudska prava

YUCOM

NACRT METODOLOGIJE

GOVOR MRŽNJE I ZLO

IN MRŽNJE

KAO INSTITUTI ME

UNARODNOG

I DOMA

EG PRAVA

OSNOVI METODOLOGIJE I

STRATEGIJE ZA BORUBU PROTIV

GOVORA MRŽNJE I ZLO

INA MRŽNJE

Nacionalna koalicija za toleranciju

protiv zlo

ina mržnje

Beograd, avgust 2007.

GOVOR MRŽNJE I ZLO

IN MRŽNJE

KAO INSTITUTI ME

UNARODNOG I

DOMA

EG PRAVA

I. GOVOR MRŽNJE

OPŠTI OSVRT

«Govor mržnje» ili se najopštije može definisati kao

izražavanje koje sadrži poruke mržnje

ili neptrpeljivosti

prema nekoj rasnoj, nacionalnoj, etni

koj ili verskoj grupi ili njenim

pripadnicima

. U poslednje vreme, govor mržnje obuhvata i govor koji je usmeren u cilju

proizvo

enja mržnje i netrpeljivosti

prema polu i seksualnoj opredeljenosti

, a sve

eš

e ovaj pojam

obuhvata i

netrpeljivost prema razli

itom politi

kom i drugom mišljenju kao i nacionalnom i

društvenom poreklu

Suštinska pretnja izražavanju mišljenja sa elementima govora mržnje je u tome što poruka

koja se ovakvim izražavanjem šalje gra

anima, ima za cilj da izazove odre

ene negativne posledice

po odre

eno lice odnosno grupu lica u zavisnosti od

njegovog/njihovog li

nog svojstva

ili

pripadnosti odre

enoj grupi

. što se može manifestovati kroz:

stvaranje prezira prema odre

enom licu ili grupi;

stvaranje negativnog stereotipa prema odre

enom licu odnosnu grupi;

podsticanje diskriminacije i neprijateljstva;

osudu okoline prema odre

enom licu ili grupi;

izazivanje ose

anja nesigurnosti i straha kod odre

enog lica/ili pripadnika odre

ene

grupe;

nanošenje fizi

kih i psihi

kih bolova odre

enom licu odnosno pripadniku odre

ene

grupe;

upu

ivanje pretnji odre

enom licu odnosno grupi;

podsticanje i izazivanje nasilje prema odre

enom licu ili grupi;

stvaranje ose

aja kod velikog dela gra

ana da je takvo ponašanje prema odre

enom

licu/grupi društveno poželjno i opravdano;

10)

izazivanje ose

aja kod širokog kruga gra

ana da

e takvo ponašanje biti tolerisano, i

e biti predmet odgovornosti.

Govor mržnje, pokazali su i ratovi na prostorima bivše Jugoslavije, jeste snažno sredstvo za

podsticanje lin

a, dikriminacije, nasilja, neprijateljstava i svirepog ponašanja, ratnih zlo

ina i drugih

anticivilizacijskih tekovina i stereotipa koji su osnov krivi

nog dela ZLO

INA MRŽNJE, o kome

e kasnije biti re

no svojstvo

odre

enog lica odnosno

pripadnost odre

enoj ranjivoj grupi

je od

suštinskog zna

aja za odre

ivanje pojma

govora mrženje

. Poruka izražena u govoru mržnje

usmerena je uvek na li

no svojstvo ili sspecifi

nosti svojstva ugružene grupe. Ta li

na svojstva

su:1) rasa; 2) nacionalna ili etni

ka pripadnost; 3) veroispovest; 4) jezik; 5) pol; 6) seksualna

opredeljenost; 7) politi

ko i drugo mišljenje i uverenje; 8) društveno poreklo; 9) drugo li

svojstvo.

2. SAVET EVROPE

1) Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

usvojena u Rimu

1950. godine, osnvni je dokument Saveta Evrope kojim se zabranjuje diskriminacija. Konkretno,

lan 14.

Evropske konvencije predvi

a da se

...“uživanje prava i sloboda predvi

enih u ovoj

Konvenciji obezbe

uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su

pol, rasa, boja kože,

jezik, veroispovest, politi

ko i drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreko, veza s nekom

nacionalnom manjinom, imovno stanje ili drugi status

Protokolom 12.

Evropske konvencije

usvojenim 2000. godine,

lanice su dodatno potvrdile potrebu “sveopšte zabrane diskriminacije”, a

naro

ito od strane organa javnih vlasti. Srbija je 2004. godine, ratifikovala Evropsku konvenciju i

Protokol i oni su postali sastavni

deo sadašnjeg unutrašnjeg pravnog porekta Republike Srbije.

)

samitu šefova država i vlada država

lanica Saveta Evrope

, koji je

održan u

u oktobra 1993

. godine, izražena je zabrinutost zbog ponovnog oživljavanja rasizma,

ksenofobije i antisemitizma, razvoja klime netolerancije, porasta nasilja, naro

ito protiv migranata i

osoba imigracionog porela, kao i razvoja novih vidova ksenofobije u obliku agresivnog
nacionalizma i etnocentrizma.

Šefovi država smatrali su da te manifestacije ugrožavaju

demokratsko društvo i njegove osnovne vredosti, te je na Be

kom samitu usvojen i Plan akcije

za borbu protiv rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije.

Jedan od sektora na koji se

ovaj Plan odnosio je i sektor medija.

lanu 5

Plana,

od medija se zahateva da

verno i

odgovorno izveštavaju i komentrišu o aktima rasizma i netolerancije, kao i da nastave da
razvijaju profesionalne i eti

ke kodekse koje odražavaju ove zahteve.

u decembru 2004.

godine u Pragu, na IV evropskoj ministarskoj konferenciji o politici MAS-MEDIJA

OSU

ENI SU

svi oblici

izražavanja koji raspiruju rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam i sve oblike

netolerancije,

jer oni

potkopavaju demokratsku sigurnost, kulturnu povezanost i pluralizam.

3) Preporuka R (97) 20 državama

lanicama o govoru mržnje

definiše govor mržnje kao

svaki oblik izražavanja koji šire, raspiruju, podsti

u ili pravdaju rasnu mržnju, ksenofobiju,

antisemitizam ili ostale oblike mržnje zasnovane na netoleranciji, uklju

uju

i tu i netolerantnost

izraženu u formi agresivnog nacionalizma i etnocentrizma, diskriminacije i neprijateljstava protiv
manjina, migranata i osoba sa imigrantskim poreklom

Preporuka naro

ito nalaže da vlade država

lanica treba da uspostave i održavaju

celovit pravni okvir koji se sastoji od gra

anskih,

krivi

nih i upravnih pravnih odredbama o govoru mržnje,

koji omogu

uju državnim i sudskim

vlastima da u svim slu

ajevima usklade poštovanje slobode s poštovanjem ljudskog dostojanstva i

zaštite ugleda prava drugih. U tom cilju, vlade država

lanica treba da razmotre na

ine i sredstva

kako bi:... na listu mogu

krivi

nih sankcija za govor mržnje dodale i nalog za obavljanje

društveno korisnog rada

;

pove

ale mogu

nost

borbu protiv govora mrženje kroz gra

ansko

pravo dozvoljavaju

i zainteresnovanim nevladinim organizacijama da podnose gra

anske tužbem

omogu

avaju

i odštetu žrtvama govora mržnje

i omogu

avaju

i sudske odluke koje žrtvama daju

pravo na odgovor ili nalažu ispravke.

(NA

ELO 2).

Preporuka nalaže da vlade države

lanica kao i

organi uprave na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, ali i državni službenici, imaju
posebnu odgovornost

da se naro

ito u

medijima uzdrže od izjava koje mogu da se shvate kao govor

mržnje ili kao govor koji bi mogao da proizvede efeke opravdavanja, širenja ili podsticanja rasne
mržnje, ksenofobije i ostalih oblika diskriminacije zasnovane na netolernciji

(

ELO 1)

Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope R (97) 21 o medijima i promovisanju

kulture tolerancije

predvi

a da problem netolerancije zahteva razmatranje kako u javnosti, tako i

unutar medijskih ku

a. Iskustvo profesionalnih medijskih krugova pokazuje da bi bilo korisno da

medijske ku

e razmisle o

izveštavanju zasnovanom na

injenicama i istinitim podacima o

rasizmu i netoleranciji; opreznom izveštavaju kada je re

o napetosti me

u zajednicama;

izbegavaju pogrdne stereotipe opisivanja pripadnika kulturnih, etni

kih ili verskih zajednica u

svojim publikacijama i programima; skre

u pažnju javnom mnjenju na zla netolerancije;

osporavaju pretpostavke koje su sadržane u netolerantnim primedbama sagovornika prilikom
intervjua, izveštajima, diskusionim programima i dr.

PREPORUKE I SMERNICE EVROPSKE KOMISIJE

PROTIV RASIZMA I NETOLERANCIJE (ECRI)

Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope

osnovana je 22.

marta 1994. godine, s ciljem suzbijanja rasizma, ksenofobije, antisemitizma i netolerancije koji
ugrožavaju ljudska prava i demokratske vrednosti u Evropi. Analiziraju

i stanje u državama

lanicama Saveta Evrope, ECRI donosi preporuke kojima je cilj revizija zakonodavstva

lanica, te

njihove politike i drugih mera za borbu protiv rasizma. Osim analize stanja u državama

lanicama

putem periodi

nih izvještaja koje su države dužne podneti ECRI-ju, ova organizacija donosi opšte

preporuke koje se odnose na razli

ite pojave rasizma i primere netolerancije, kao što su opšte

preporuke o diskriminaciji Roma i Muslimana, širenju rasisti

kih sadržaja putem Interneta, saveti za

zakonodavna tela država

lanica, preporuka o "govoru mržnje" o kojoj je ve

bilo re

i, itd.

Preporuke, naravno, nisu obavezuju

e, ali se u državama

lanicama ozbiljno razmatraju i uglavnom

sprovode u delo.

Tako na primjer

Opšta preporuka 2.

savetuje

lanicama da uspostave specijalizovana tela za

borbu protiv rasizma i diskriminacije na državnom nivou. Takva tela za sada imaju Belgija, Danska,
Finska, Ma

arska, Holandija, Norveška, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. Ta tela su

parlamentarni odbori, vladini uredi, ombudsmani, komisije, parlamentarni poverenici, koji se na
državnom nivou bave monitoringom i spre

avanjem diskriminacije, pomaganjem žrtvama

diskriminacije, nadgledanjem sprovo

enja nacionalnih zakona, te borbom protiv predrasuda putem

edukativnih mera i medija (

ECRI: Good Practices: Specialized bodies to combat racism,

xenophobia, antisemitism and intolerance at national level,

Strasbourg, April 1999).

Tako

preporuka

7. iz decembra 2002. o nacionalnom zakonodavstvu za borbu protiv

rasizma i diskriminacije daje

smernice

državama

lanicama koje uopšte nemaju, ili imaju manjkave

zakone za borbu protiv rasizma. Daju se definicije rasizma, direktne i indirektne diskriminacije, te
predloge promena ustava, gra

anskog i upravnog prava i krivi

nog zakona.

Kao najvažnije odredbe

krivi

nog zakona preporuka spominje: zabranu javnog pozivanja na mržnju, nasilje i

diskriminaciju, te pretnje; javno podržavanje ideologija o superiornosti, odnosno inferiornosti na
osnovu rase, jezika, boje kože, religije, nacionalnosti ili etni

kog porekla; javno negiranje,

omalovažavanje, opravdavanje genocida, zlo

ina protiv

ove

nosti, te ratnih zlo

ina; javno

distribuiranje svih vrsta rasisti

kog materijala; rasisti

ke grupe, te rasnu diskriminaciju prilikom

obavljanja javne dužnosti ili na poslu

(

ECRI General Policy Recommendation No. 7 on national