ГОВОРНЕ ИГРЕ И ЈЕЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО ДЕЦЕ

Говорне игре (појам, врсте, функције)

Говорне игре јесу игре гласовима, речима, изразима, реченицама, игре причања (стварног и стваралачког), игре

грађења стихова и приповеткама или песмама сродних врста. Према томе, делимо их на: 1. фонолошке игре (гласовима), 2.
лексичке игре (речима), 3. синтаксичне игре (реченицама), 4. пословице и њима сродни изрази (питалице, поређења итд.) 5.
загонетке и њима сличне игре (допуњалке, чик-погоди, погоди по опису итд.), 6. бројалице или разбрајалице, 7. ређалице, 8.
брзоговорење као говорне игре (пошалице, чистоговорице, брзалице), 9. бајалице или басме, 10. лагарије, 11. ругалице, 12.
анаграми, 13. игре причања, 14. драмске или драматске игре, 15. покретне говорне игре, 16. разне говорне игре итд. Свака од
ових, и друге врсте (овде непоменутих) говорних игара, може, спонтано или нашим подстицањем деце прерасти у говорно
стваралаштво.   Тако,   рецимо,   игре   гласовима   деце   до   три   године   живота   прерастају   у   ехолалије   и   тзв.   екикики   (по
Чуковском) а у деце старије од три године у игре грађења (пошалица) стихова па игре речима могу прерасти у римовање-
сликовање   речи   и   грађења   стихова,   игре   реченицама   могу   прерасти   у   разне   врсте   стварног   и   стваралачког   причања,
загонетке и пословице могу деца и сама измишљати поводом садржаја неког текста итд. Дакле, говорне игре прерастају,
понекад, у говорно-језичко стваралаштво деце.

Предности коришћења говорних игара у раду на развоју говора деце леже у следећем: 1. оне се могу користити свуда,

на сваком месту у свако време, 2. прикладне су за забаву у превозним средствима за време одласка или повратка (излет,
зимовање-летовање). 3. двомесечни летњи рад у вртићима, за време распуста, кад су групе хетерогене по узрасту, броју и
језичким предзнањима, може лепо бити пропраћен говорним играма, 4. за говорне игре нису потребне никакве припреме ни
васпитачица а ни деце (мада је боље кад се припремимо), 5. нису потребна никаква радно-игровна средства при коришћењу
говорних игара мада је, понекад, боље користити их и за говорне игре, 6. деца их врло често сама, и без нашег подстицања,
спонтано користе, као своје игре, 7. прикладне су за поподневна бављениа са децом док чекају родитеље да их одведу
кућама,   8.   помоћу   говорних   игара,   спонтано,   вежбамо   основне   елементе   говора,   његове   компоненте   и   особине   доброг
говорења,   9.   говорне   су   игре   увек   прожете   шалом,   хумором,   смехом,   забавом,   подстичу   весело   расположење   и   радост
живовања у деце па су незаменљиве за време излета, одмора, летовања, зимовања и у сличним ситуацијама, 10. омиљене су у
деце кад их (на)учимо и навикнемо да их користе па се деца тако спонтано играју, 11. прикладне су за коришћење у раду из
било које области-подручја делатности са децом, као загрејавање за рад-игре друге врсте или као рекреације у краћим
предасима и одморима, 12. деца их воле због синкретизма, тј. споја речи, покрета и ритма у једну јединствену целину, 13.
често су то стихована, али могу бити и прозна, казивања, 14. користе се и у облику леонинских стихова (римује се средина са
крајем стиха) или друге врсте сликовања-римовања па и ритмичког прозног казивања итд. да не набрајамо и друге њихове
предности које су бројније од свих других облика рада на развоју говора деце, поред осталих и то што се могу користити и са
децом   до   три   године   живота   (лазаљке,   проходалице,   цупаљке,   ташунаљке   и   сл.).   Дакле,   говорне   игре   јесу   један   од
разноврсних облика рада на развоју дечјег говора, јер све облике рада (не само на развоју говора) можемо проткати говорним
играма, али можемо и читаву активност говорну извести говорним играма које користимо за садржај усмерене активности.

Кад се све ово узме у обзир, онда се види колики је и какав значај говорних игара у раду са децом уопште (при

корелацији рада између различитих подручја делатности) а и посебно (при корелацији рада унутар области матерњег језика).
Наравно, да бисмо све ово могли обухватити и детаљно илустровати примерима говорних игара са пропратним методичким
упутствима   о   могућностима   коришћења   појединих   врста   поменутих   говорних   игара,   или   пак   неке-сваке   говорне   игре
посебно, потребно је много више простора, читава књига, под називом ГОВОРНЕ ИГРЕ И ГОВОРНО СТВАРАЛАШТВО
ДЕЦЕ, или пак посебне књиге за поједине врсте говорних игара: за загонетке, за бројалице, за пословице итд., као што се
говорне игре дају у склопу других врста игара за децу из свих подручја њихове делатности. Због тога се овде задржавамо на
основним појмовима у тумачењу појединих врста говорних игара, уз одговарајући методички приступ свакој врсти и уз
методичке упуте о могућностима конкретног коришћења појединих говорних игара које се у прилогу дају.

Језичко стваралаштво као говорна игра

Говорно, тј. језичко (Сосир разликује говор од језика) стваралаштво деце обухвата све врсте говорних игара, од њих

полази и са њима се преплиће па је доста тешко, а и непотребно, одвајати га од обичних говорних игара те се зато, овде, не
одвајају обичне од стваралачких говорних игара. Зове се и стваралаштво зато што ту долази до изражаја дечја машта и
фантазија, креативност, посебне врсте. Иако овде не издвајамо језичке стваралачке игре као нешто посебно, ипак дајемо
примере, са методичким упутствима, како у деце спонтано, или на наш подстицај, или по идеји из каквог текста, говорна
игра прераста у језичко стваралаштво деце, јер је и то омиљени начин играња деце говором. Иначе, и језичко стваралаштво
деце може се посебно изучавати и подстицати као посебан облик рада и, у грубим цртама, може се поделити на: 1. самоговор
деце као језичко стваралаштво, 2. стваралачко причање логичког и нонсенсног садржаја, 3. грађење стихова, 4. све врсте
говорних   стваралачких   игара   итд.   Наравно,   све   то   полази   од   обичних   говорних   игара   па   се   тако   и   изводи,   као   игре
измишљања и римовања речи које се повезују у стихове па и читаве песмице дечје, као игре стварног причања које прераста
у врсте стваралачког причања, повезивањем реченица, као самоигра пропраћена говором (самоговор у игри) и сл. томе.
Наиме, говорна игра понекад, а говорна вежба увек, имају одређене (претходно помињане) образовно-васпитне задатке и
циљеве. То је, дакле, репродукција готових узора, јер ми знамо како треба артикулисати глас, употребити реч и њене облике
у правом и преносном значењу, какве треба да буду реченице по значењу и структури итд., па то и вежбамо у деце. Језичко

стваралаштво, пак, јесте оригинално и креативно коришћење гласова и слогова, стварање нових речи и исказа читавих,
измишљање стихова итд., како смо претходно поменули. Дакле, језичко стваралаштво деце није говор у игри, није обична
говорна игра или вежба, није ни обичан говор детета у различитим животним ситуацијама, али на свему томе почива, од тога
полази. Све се то преплиће па је у пракси тешко (а и непотребно) све то детаљно разграничавати. У раду са децом полази се
од говорне игре и вежбе па се подстиче говорно-језичко стваралаштво поменутих врста.

Функција нонсенса у говорним играма

Нонсенсни начин изражавања јесте веома погодна форма у коришћењу свих помињаних облика рада на развоју говора

а карактеристичан је за говорне игре и језичко стваралаштво деце, што се обилато користи у дечјој, народној и познатих
аутора,  књижевности.  поготову  савременој,  а  о  чему  би  са  аспекта  методичког  приступа   требало  посебно  писати  и  то
изучавати   (НОНСЕНСНА   књижевност   у   раду   на   развоју   говора   деце).   Иначе,   нонсенс   значи   несмисао,   бесмисао,
нелогичност, глупост, будалаштина којој се сви смеју, и одрасли и деца. Свако дете, као и одрасла особа, може некад казати
па и говорити нешто што је бесмислено. То је, обично, израз дететових појмовних и говорних развојних могућности или
последица неког обољења, рецимо неке врсте афазије и сл. А нонсенсни или њему сличан начин изражавања у говорним
играма (не само дечјим), у вежбама говорним које организујемо као усмерене активности и у језичком стваралаштву које
подстичемо, јесте само привид, личи на нонсенс, по форми и садржају, а има неки смисао и одређени циљ (васпитно-
образовни, хумористички, у сваком случају игровни говором). Чуковски (цит. дело) каже да су то осмишљене бесмислице у
изражавању детета, као што су такве и читаве народне и познатих аутора творевине, на пример, загонетке (Два брата цео
свет виде а себе не виде), лагарије, бројалице, ређалице, неке од пословица (Преко прече наоко ближе), и друге претходно
помињане говорне игре и приповеткама-песмама сродне врсте. А деца воле да се надмудрују и да се говором шале и смеју,
јер смех је лек и заједнички језик свих људи.

Принцип и метода игре у говорним играма

Дакле, говорне се игре као облик рада разликују од принципа игре (и водеће улоге васпитача), као и од методе игре

(не само у раду на развоју говора), иако у својој основи имају игру као заједнички старт. Наиме,

принцип

игре захтева да се

са децом играмо у свим врстама делатности са њима, и то као равноправни партнери у игри, као њихови суиграчи, у
најбољем случају као вође група.

Метода

игре јесте низ игровних поступака у извођењу неке усмерене активности са децом,

начин реализације образовно-васпитних циљева путем неког игровног садржаја а уз коришћење одговарајућих радно-
игровних средстава. А

говорна

игра јесте само један, први, од више, већ претходно помињаних,

облика

рада на развоју

говора деце (говорна игра, говорна вежба, говорно стваралаштво, говор у играма по улогама итд.).

Ономатопеје у служби говорних игара

Подражавање природних звукова и шумова, имитовање гласања птица и живине, подражавање јављања дивљих и

домаћих животиња, опонашање звукова разних ствари и предмета (превозних средстава, сатова итд.), све то пропраћено и
кретањем свега тога, јесте омиљени начин играња деце, још од момента када проговоре и проходају. Примере за такво
коришћење ономатопеја деца имају у ближој и даљој околини и са њима се свакодневно сусрећу. Радо слушају а и сама
казују песме и приче проткане ономатопејама. У својим се играма увек користе ономатопејама, опонашајући шумове,
звукове, јављање и гласање оног што је предмет њихове игре и што је везано за садржај њен. Том приликом најчешће
изговарају групе гласова и тако, на игровни начин »вежбају« артикулацију гласова, слушање и дискриминацију итд.

Ономатопеје, дакле, користимо за вежбе артикулације гласова, слушања и дискриминације (гласова, речи, реченица,

звукова и шумова), за богаћење дечјег речника и развоја реченице у деце, за игре грађења стихова и стваралачко причање, за
игре разговора животиња и очовечења (персонификације) ствари, стицање појмова о појавама у природи итд. Оне су
пропратни део садржаја и тока игре, и деца их, обично, и сама користе у својим слободним играма а тим пре, више и боље на
подстицање и демонстрирање одраслих.

Неке говорне игре и говорне вежбе незамисливе су без ономатопеја, јер се на њима заснивају. Такве су: КО СЕ

ЈАВЉА, КАКО СЕ КО ЈАВЉА, ШТА СЕ ЧУЈЕ, Мајка тражи своју децу, Ко се сакрио, Говор птица, Разговор животиња итд.

Пословице и њима сродни изрази

Пословице се користе уз неки текст, после упознавања садржаја његовог, када измишљамо нешто што је повезано са

ликовима или садржајем текста. Пословица може бити и наслов — назив игре (Целом се свету не може угодити), може бити
комбинована са загонетком (Ко узме кајаће се и ко не узме кајаће се), њоме се може завршити песма (Тешко другу без друга
и славују без луга), а може бити и нонсенсног садржаја ако се НЕ исприча ситуација у којој је настала (Преко прече, наоколо
ближе).

Постоје разноврсне пословице подељене према садржају или нечем другом: о раду-нераду, лењости-вредноћи,

доброти-злићи, здрављу-болести, богатству-сиромаштву итд., па се тако и користе.

Пословице се користе као говорне игре подстицањем: Хајде да кажемо нешто о мравима и вредноћи (после

упознавања садржаја и драматизације басне Цврчак и мрави):

Вредан као мрав, Ради као мрав, Ситан као мрав, Ко ради тај има, или о мајци (после обраде одговарајућег текста): На

сунцу је топло а код мајке добро (после кише која нас је поквасила у шетњи), Има руке од злата (вредне као у мајке), Воли те
ко мајка, Пази те ко мајка, Храни те ко мајка итд.

Ова се игра изводи за увежбавање коришћења учтивих фраза у разним животним ситуацијама: кад уђемо у

продавницу и кад пођемо из ње, кад ујутру дођемо у вртић и кад послеподне из њега пођемо кући, кад сретнемо неког
познаника на улици, кад примамо поклон за рођендан или кад га некоме поводом рођендана дајемо, кад некоме честитамо
неки празник (Осми март, Дан ЈНА), итд. редом чега се деца већ присете.

ШТА НИЈЕ ШТА

дан НИЈЕ ноћ

ко НИЈЕ нико

ићи НИЈЕ стајати

срећа НИЈЕ несрећа

ја НИЈЕ ти

певати НИЈЕ плакати

рат НИЈЕ мир

ми НИЈЕ ви

говорити НИЈЕ ћутати

ружа НИЈЕ трн

један НИЈЕ два

у НИЈЕ на

зао НИЈЕ добар

први НИЈЕ последњи

иза НИЈЕ испред

сит НИЈЕ гладан

једанпут НИЈЕ двапут над НИЈЕ под

и НИЈЕ ни

хи-хи НИЈЕ ух-ух

не НИЈЕ да

а НИЈЕ али

јао НИЈЕ хи-хи

можда НИЈЕ сигурно

или НИЈЕ нити

куку НИЈЕ иха

ваљда НИЈЕ зацело

брзо НИЈЕ споро

високо НИЈЕ ниско

зло НИЈЕ добро

Ово је игра антонимима, само у облику питања и одговора. Питање постављамо најпре ми а после могу и деца. Треба

објаснити како се даје одговор: казати оно што је супротно, тј. шта није шта.

ШТА ЈЕСТЕ ШТА

хлеб ЈЕСТЕ храна

вода ЈЕСТЕ пиће

ципела ЈЕСТЕ обућа

јабука ЈЕСТЕ воће

капут ЈЕСТЕ одећа

крава ЈЕСТЕ животиња

ћебе ЈЕСТЕ покривач

шерпа ЈЕСТЕ посуде

лутка ЈЕСТЕ играчка

мрав ЈЕСТЕ вредан

небо ЈЕСТЕ плаво

снег ЈЕСТЕ хладан

море ЈЕСТЕ слано

облак ЈЕСТЕ висок

мајка ЈЕСТЕ добра итд. редом.

Игра је везана за развој и богаћење дечјег речника, и то полазећи од конкретног ка општем. Одговори не морају бити

увек одређени, већ онакви како се дете присети: мрав ЈЕСТЕ и вредан, и мали, и црн итд.

КАКАВ ЈЕСТЕ КО

Див ЈЕСТЕ велики, вук ЈЕСТЕ опасан, патуљак ЈЕСТЕ мали итд.

КАКАВ НИЈЕ КО

див НИЈЕ мали, пиле НИЈЕ велико, здрав НИЈЕ болестан итд.

ШТА ЈЕ ПОЧЕТАК А ШТА ЈЕ КРАЈ

За реку ПОЧЕТАК је извор а КРАЈ ушће, за годину ПОЧЕТАК је зима (месец јануар) а КРАЈ је децембар (дакле, опет

зима), небо нема ни почетка ни краја, пут обично нема краја, књига има почетак и крај итд.

Загонетке као говорне игре

И загонетке ретко кад користимо саме, већ увек у склопу садржаја неког текста или неке дидактичке игре, као и

пословице. Загонетке могу бити у прозном а и стихованом облику, краће или дуже, читаве песмице или краће приче (Тамни
вилајет). Загонеткама су сродне допуњалке, игре ЧИК-погоди, Дашто ми дашто и сл. Деца се најрадије играју игре
ЗАГОНЕТКА-ОДГОНЕТКА, а воле и игре ПОГОДИ ПО ОПИСУ које личе на загонетке.

Загонетком ретко кад почињемо усмерену активност, чешће је њоме завршавамо, а понекад за целу активност

користимо загонетку песму (Има један Љ. Ршумовића, Дуга В. Назора итд.) или причу (Страшан сан С. Феменића). Најбоље
је кад коришћење цвећа, воћа, играчке, животиња, делова тела итд. проткамо и загонеткама о њима које за ту прилику
посебно припремамо.

Иако, као и све говорне игре, и загонетке можемо користити ради забаве и разоноде деце, потребно је (на)учити децу

како се загонета и одгонета (старији узрасти), увести их у начин коришћења такве говорне игре. Наиме, треба најпре
загонетати о томе што је било предмет игре да би се деца лакше присетила и одгонетала. Рецимо, кад изводимо игре
богаћења дечјег речника и реченица коришћењем делова тела, ми том приликом казујемо и одговарајуће загонетке о зубима,
очима, коси, језику, ушима и сл., показујући баш те делове тела.

Деца посматрају предмете загонетања и слушају саме загонетке. Кад се тако увежбају, онда се играмо а да не виде то

што се загонета. Рецимо, кад смо вежбали појам и речник времена (старији узраст), ми постављамо загонетку: КАКО СЕ
ЗОВЕ ДРВО КОЈЕ ИМА ДВАНАЕСТ ГРАНА, на свакој грани по тридесет листова, и сваки је лист с једне стране бео а с
друге црн (година, месеци, дани и ноћи).

После оваквих вежби загонетања и одгонетања, деца ће се лакше сама међусобно тако играти: једни ће загонетати а

други одгонетати.

Загонетке, иначе, можемо увек, као случајно, користити у разним играма са децом па ће их тако спонтано и

ненаметљиво учити, као и пословице.

Сваки васпитач може сам (на)правити збир(ке) загонетки о деловима тела, загонетке допуњалке о цвећу, за воће, о

животињама, о појединим птицама итд. па то у згодним приликама користити као говорне игре.

ЧИК, ПОГОДИ! (из Политике за децу) и допуњалке

Врста загонетке која се може користити уз претходни разговор, пропраћен радно-игровним средствима а у склопу

игре гласовима:

1. са К— кукавица тако пева

(кука)

2. са Б— на улици, у велеграду, велика је

(бука)

3. са Ч— стрчи врх планине

(чука)

4. са М— сваког брине и мучи своја

(мука)

са Ђ— мушко име значи, зове се

(Ђука)

6. опет са К— све се о њу качи

(кука)

7. кад се нешто осрамотимо, то је велика

(брука)

8. најважнији део тела за рад јесте

(рука)

9. сви се у шуми бојимо звери са В

(вука)

10. Ноћу, у шуми, чујемо птицу са Ћ

(ћука)

11. Име дечака почиње са Л а није пристаниште

(Лука)

12. Сви волимо да једемо поврће са Л

(лука)

13. Тако сељаци кажу телету кад га терају

(љука)

14. Опасан део пута, почиње са О и К

(окука)

15. Кад је олуја пред град, чује се велика У

(ука)

16. Кад саставимо реч од ЛОПОВ и ЛУКА, чувамо се

(лоповлука)

17. Врста лука чије име почиње са ПРАЗИ

(празилук)

18. Кад је неко неучтив и безобразан, каже се

(безобразлук)

Фонолошке говорне игре (гласовима)

То су игре гласовима, слоговима и деловима речи, имитовањем разноврсних шумова и звукова из природе, гласања

птица и јављања животиња и живине, као и ономатопеја из неживе околине: тик-такање часовника, звук авиона, зврјање
камиона итд. Деца све то слушају и чују, и воле да опонашају у виду говорних игара ШТА СЕ ЧУЈЕ, КАКО СЕ КО ЈАВЉА,
КО СЕ ЈАВЉА, ПОГОДИ ПО ГЛАСУ итд., поготову покретних говорних и драмских игара.

Игре гласовима користимо и за говорно стваралаштво кад, уз радно-игровна средства, створимо заплет који деца

оживљавају у стваралачко причање, на пример, ВРАПЧИЋ МРКОРЕПИЋ ТРАЖл СВОЈЕ РОДИТЕЉЕ па пита — гласа се
ЏИВ-ЧИВ-ЖИВ а птице или животиње које успут сусреће или на које наиђе, одговарају му такође на свој начин (кукавица:
ку-ку, гавран: квар, квар, врана: гра-кра. сврака: кре-кре, медвед: му-му. пчеле: зу-зу, вук: ау-вау, зека: фрке-фрр, лисица:
кео-кео итд. може за домаће и дивље животиње), којом приликом вежбамо дискриминацију и артикулацију гласова и друго.
Сличне игре гласовима могу се користити и на теме РАЗГОВОР ЖИВОТИЊА, ГОВОР ПТИЦА и сличне, и то за
увежбавање гласовних супрасегмената (висина, јачина, боја, тон гласа), па за ритам и темпо говорења итд.

Интересантне су тзв. ОПСКЕ, апске, липске и сличних назива игре, којих се присећамо из детињства (назив зависи од

слога који се користи: ОП, АП, ЛИП, ЛИ итд.). Наиме, испред или иза гласа-слога у речи убацује се један глас или слог (ОП,
ИП, ЛИ и сл.). То је говор који користе и разумеју само они који се међусобно договоре да се тако говорно играју гласовима.

Узмимо, рецимо, реченицу ЈА СЕ ИГРАМ да видимо колико варијанти можемо извести:
1. Глас П

испред

сваког гласа у речи: ПјПа ПсПе ПиПгПрПаПм.

2. Глас П

иза

сваког гласа у речи: јПаП сПеП иПгПрПаПмП.

3. Глас П

испред

сваког слога: Пиа Псе ПиПграм.

4. Глас П

иза

сваког слога (за децу дела речи): јаП сеП иПграмП.

5. Слог ОП

испред

сваког гласа у речи: ОПјОПа ОПсОПе ОПиОПграм.

6. Слог ОП

иза

сваког слога у речи: јаОП сеОП иОП грамОП.

7. Сбг ОП

испред

сваког слога у речи: ОПја ОПсе ОПиОПграм.

8. Слог ОП

иза

сваког гласа у речи: јОПаОП сОПеОП иОПгОПрОПаОПмОП.

9. Слог од неког гласа и вокала коришћене речи, испред слога те речи: ПАја ПЕсе ПлиПАграм.
10. Слог од неког гласа и вокала коришћене речи, иза слога те речи: јаПА сеПЕ иПИграмПА (ово је најчешћи

најлакши облик игре који деца сама користе).

Може се за додавање узети било који глас или слог, само да су деца усвојила изговарање тог гласа или пак вежбамо на

овакав начин, његов изговор.

Овакве стваралачке игре гласовима користе се за вежбе артикулације гласова, хорским и индивидуалним изговарањем

(једна група кад је хорско) и дискриминације гласова у речи (друга група деце) па и за читаве разговоре које деца међусобно
воде кад желе да их други не разуме шта причају, нешто се кобајаги тајно разговарају и договарају. То је дечји тајни језик.
Полазна   основа   игре   може   бити   обичан   договор   да   се   тако   играмо   (опски   говор),   као   што   се   деца   и   сама   међусобно
договарају или, пак, полазимо од садржаја неког текста, са којим претходно упознамо децу, методом игре.

ЛАВ (Душан Радовић)

Био једном један лав

ЛлбиЛИо ЛИјеЛИдан Лллав

Какав лав?

ЛлкаЛИкав Лллав?