GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
FUNKCIONALNA NAČELA
1)
NAČELO KONTRADIKTORNOSTI
(OBOSTRANOG SASLUŠANJA STRANAKA) čl. 5. st. 1 ZPP
( audiatur et altera pars)
Ravnopravnost dveju stranaka sa suprotnim interesima nalaže da se
svakoj od njih zajamči pravo na izjašnjenje o parničnim radnjama koje
preduzima njen protivnik.
Čl. 5. st. 1. ZPP
«Sud će svakoj stranci pružiti mogućnost da se
izjasni
o
navodima
,
predlozima
i
zahtevima
protivne stranke».
1)
OSNOVE
–
leži u principu
DEMOKRATIČNOSTI –
sud je u obavezi da čuje
šta o
predmetu spora ima da kaže suprotna strana.
Istorijsko poreklo – iz
LEGISAKCIONOG SPORAZUMA
(presumcija da će se
stranke u sporu ponašati aktivno).
2)
POJAM
–
to je obaveza, dužnost suda, preduslov za objektivno
sudjenje
. Sud je dužan da svakoj
stranci omogući da se izjasni o radnjama
svog
(njenog) protivnika.
Da li će se stranke koristiti svojim pravom – to je
njihova stvar izbora. Pravni interes stranaka je taj da se izjasne u suprotnom one
mogu biti u
nepovoljnom procesnom položaju
. Sud je dužan da stranci pruži
priliku da se izjasni, ali to je samo pravo stranke, ali ne i njena dužnost.
3)
NAČIN REALIZACIJE NAČELA
–
to su
procesni instrumenti
kojima
zakonodavac omogućava realizaciju ovog načela.
Stranka pre svega treba da
sazna radnju predhodne stranke.
Potrebno je
dostavljanje pismena
– sud time omogućava jednoj strani da se izjasni o
radnjama svoga protivnika. To mora biti
blagovremeno
– poštovanje rokova
(tužba – 15 – 30 dana). Akt dostavljanja mora biti
izvršen po zakonu.
Potrebno je davanje reči
protivniku da se izjasni na ročištu.
Poučava se
neuka stranka
na koji način to da učini.
Ako je sud u toku celog postupka obema strankama podjednako
omogućio izjašnjenje i prilikom donošenja presude sve to uzeo u obzir,
ispunjen je preduslov za objektivno sudjenje.
1
4)
PROCESNO–PRAVNI ZNAČAJ NAČELA
–
vrlo je veliki. U vezi je sa
raspravnim načelom jer sud kroz kontradiktorno raspravljanje dolazi do
procesnog gradiva i obrazuje podlogu za presudu.
Povreda
ovog načela je
APSOLUTNO BITNA
kod parničnog postupka gde sud ukida prvostepenu presudu
i ako je ona zakonita. čl. 361. st. 2. tač. 7 - vraća se pr. stvar nižem sudu na
ponovno suđenje ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem
postavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom - i razlog za
ponavljanje postupka
.
5)
ODSTUPANJA
–
iz razloga celishodnosti (da se postupak ne bi
odugovlačio).
Može se odstupiti samo kad je to zakonom dopušteno
(
da se stranka ne
izjasni
). Sud je ovlašćen da odluči o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila
pružena mogućnost da se izjasni:
1) kod
OBEZBEĐENJA DOKAZA
- radnja suda za koju postoji opasnost da će
dokaz biti uništen
,
da
neće
moći da se pribav
i ili
će teško da se pribavi
(testametalni svedok koji je
na samrti, isprava koja se raspada)
- razlozi hitnosti koji navode sud da dokaze izvode ranije (veliki
troškovi,
sam izvodi dokaz)
2) u postupku
IZDAVANJA PLATNIH NALOGA
- nalozi koje izdaje sud na osnovu mandatne tužbe kada se duguje
novac
- sudskom odlukom se nalaže tuženom da vrati dug
- sud bez obaveštenja donosi odluku
- donošenje presude zbog izostanka nije odstupanje od načela
kontradiktornosti – tuženi je pozvan uredno, a nije došao
3) kada su u pitanju
MERE OBEZBEĐENJA POTRAŽIVANJA
(nisu predviđena zakonom)
- ZIP dopušta odstupanje od načela.
2) NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA
(čl. 9)
NAČELO SAVESNIM KORIŠĆENJEM PROCESNOG PRAVA
2
g)
ODUGLOVAČENJE PARNICE
–
ovim se najčešće koristi tuženi (npr. u kasnijoj fazi postupka iznose činjenice koje
su se mogle ranije izneti ili traži izvođenje dokaza iako zna da to neće dovesti do
utvrđivanja istine).
d)
PROCESNE PREVARE
(relativna povreda)
-
ne poštuje se dogovor van parnice
- sud izriče novčanu kaznu ako ustanovi da strana zloupotrebljava
ovlašćenja
- odbija pojedine radnje stranke (npr. traži odlaganje, a ne navede
razlog)
- mogućnost odbijanja tužbe – kod nas ne može
- postignuto je poravnanje, ali je tužilac podneo tužbu i izdejstvovao
presudu zbog propuštanja, jer su se strane dogovorile da ne izadju
na sud, pa je tuženi to ispoštovao, a tužilac nije).
đ)
DOLUS ili GRUB NEMAR
(npr. stranka dođe nepripremljena na ročište neopravdano verujući da će biti
odloženo ili ne ponese ispravu na koju se poziva u podnesku).
4)
PROCESNO–PR. ZNAČAJ NAČELA
je relativno bitna povreda
odredaba parničnog postupka (
samo kad sud nađe da je povreda takva da
može uticati na pravilnost postupka).
5)
ODSTUPANJA
– sve što je navedeno pod zloupotrebom proscesnih
ovlašćenja.
3)
RASPRAVNO
I
ISTRAŽNO
NAČELO
To su
suprotstavljena
načela. Uređuje se metod
dokazivanja činjenica
i
prikupljanja procesne građe
. Raspravno
načelo je
pravilo, dok je istražno
izuzetak.
1)
OSNOVE
Uobličene su pravno u Rimskom pravu. Sud je utvrđivao samo one činjenice koje
su stranke iznele i dokaze koje su priložile. U srednjem veku, pod uticajem
inkvizicije, vlada istražno načelo prema kome sud izvodi sve dokaze čak i one
iracionalne. Pod uticajem SSSR istražno načelo je dominiralo u Parnicnom
Postupku.
2)
POJAM
RASPRAVNO NAČELO
4
- sud utvrđuje
samo one činjenice koje su strane iznele
i to one koje su
relevantne
za odlučivanje i koje su
sporne
za stranke i izvodi one dokaze koji su
sporni
.
ISTRAŽNO NAČELO
-
sud izvodi
sve relevantne činjenice
čak i kad su
nesporne
među strankama,
čak i one koje
stranke nisu predložile.
Naša pravna teorija: zakon
treba tumačiti tako da se prednost da
raspravnom
načelu
- za
dokaze
vlada istražni princip, sud nije vezan dokaznim predlogom stranaka,
može izvesti i drugi dokaz.
3)
PROCESNO-PRAVNI ZNAČAJ
-
povreda
raspravnog
načela –
pogrešno,
nepotpuno utvrđeno
činjenično stanje
(
relativno bitna povreda
)
-
povreda
istražnog
načela
– ako je sud izazvao nedozvoljavajućim
raspolaganjima
(
apsolutno bitna
)
4)
ODSTUPANJA
a) obaveza suda da utvrdi
sve činjenice
od kojih zavisi primena
kogentnih
(prinudnih) normi. Sud mora da utvrdi sve činjenice, a
ne samo one koje je iznela stranka.
b) sud
ne sme
uvažiti raspolaganje strankama koje je
protivno
prinudnim propisima i pravilima morala
(čl. 3. st. 3).
c) da izvede i one dokaze koje stranka nije predložila.
4) NAČELO POUČAVANJA NEUKE STRANKE
U našem pravu parnično sposobna stranka može parnicu da vodi lično
(bez
advokata ili drugog stručnog punomoćnika). Ako se sud držao pasivno, može se
dogoditi da stranka (laik)
pretrpi štetu
zbog nepoznavanja procesnih pravila. Ovo
načelo ima za cilj da tu opasnost otkloni.
Sud je dužan da stranku upozori na
parnične radnje koje može preduzeti
. Sud treba dati pouku o posledicama
propuštanja. Ovo je
relativno bitna povreda
odredba parničnog postupka. Viši
sud ukida presudu nižeg suda samo ako stranka uloži žalbu, ako je povreda s
obzirom na okolnost spora u kome je učinjena mogla uticati na tačnost presude,
sud će uzeti takvu grešku nižeg suda samo ako se sud na nju pozove. Dužnost
poučavanja stranke postoji samo u vezi njenih procesnih, a ne i materijalnih
prava. Takva dužnost ne postoji ako je u ulozi stranke nađe advokat, tužilac,
pravobranilac i drugo stručno lice.
TOK PARNIČNOG POSTUPKA
5
Nastoji da se omoguci brz i nesmetan razvoj glavne rasprave.Što se tiče sastava
suda, potrebno je reći da pripremnim postupkom rukovodi i odluke u njemu
donosi predsednik veća, a izuzetno u zakonom predviđenom slučaju, to može biti
i veće, i on odlučuje o svim procesnim pitanjima koja iskrsnu pre glavne rasprave.
Odluke koje donosi predsednik veća odnose se na učešće umešača, stupanje
prethodnika u parnicu, obezbeđenje dokaza, preinačenje tužbe, povlačenje
tužbe, prekidu i mirovanju postupka i dr. Protiv odluka suda, koje se odnose na
upravljanje postupkom u toku pripremanja glavne rasprave
nije dozvoljena žalba
.
U toku pripremanja glavne rasprave,
sud ne odlučuje o
predmetu spora
.
Izuzetak
je
presuda na osnovu priznanja ili odricanja
,
propuštanja
,
odbacivanja
i
usvajanja tužbenog zahteva
, kao i
sudsko poravnanje
.
Momentom podnošenja tužbe uspostavlja se samo odnos između suda i
tužioca, tako što je podnesena tužba određene sadržine (sud je ispituje).
Dostavljanjem tužbe
tuženom počinje da teče parnica -
LITISPENDENCIJA
- sud je obavezan da postupi po tužbi
- ako sud odbije tužbu – tuženi ne zna da je tužen (nema parnice ali ima
postupka).
Nakon dostavljanja tužbe tuženom – sud određuje
pripremno ročište
, i
izdaje
nalog tuženome da
odgovori
na tužbu
.
- sud može da zakaže ročište za glavnu raspravu, a to zavisi od predmeta
spora.
Posle podnošenja tužbe, a pre dostavljanja tuženom ide radnja
ispitivanja
tuzbe
i moguće su tri situacije:
Postupak je počeo i okončao se
Parnice nije ni bilo (tužba nije ni bila dostavljena tuženom, on ni ne zna da je
bio tužen)
Može da sud uopšte nije nadležan - sud odbacuje tužbu
II
GLAVNA RASPRAVA
– kad sud u toku pripremnog stadijuma utvrdi da
su ispunjeni svi uslovi, zakazuje se ročište za glavnu raspravu, koja se može
odvijati i na više ročišta. Glavni razvoj parnice je na ročištu, ali se parnica i razvija
između ročišta (podnošenjem podnesaka van ročišta).
Glavnu raspravu čine
radnje suda i stranaka, preduzete na jednom ili više ročišta u svrhu obrazovanja
procesnog gradiva za odluku o tužbenom zahtevu
.
Na ročištu za glavnu raspravu
izvode se dokazi i raspravlja se o svim pitanjima od značaja za rešenje spora.
Ona
je centralni deo parničnog postupka.
Sud treba da utvrdi činjeničnu podlogu za
primenu materijalnonpravne norme.
Tačnost presude zavisi pre svega, od toga
da li su sva činjenična pitanja temeljno pretresena i da li su svi dokazi temeljno
ispitani
. Propuštanje u tom pogledu ima redovno za posledicu ukidanje presude
od strane višeg suda i vraćanje pravne stvari na ponovno raspravljanje.
Glavnom
7
