ПАРНИЧНИ СУБЈЕКТИ И ПАРНИЧНЕ РАДЊЕ
1.
Материјално и процесно право
*
Ове две области су у парници
неодвојиво повезане
. У читавом низу ситуација примена
процесноправних правила условљена је применом материјалноправних.
-
Да ли ствар спада у
надлежност
суда (постојање процесних претпоставки утврђује преко
материјалне норме).
-
Нарочито се се однос изражава
приликом одлучивања
о тужбеном захтеву
–
процесно
градиво суд подводи под материјалну норму.
Постоји низ процесноправних чињеница које повлаче и материјалноправне последице
(подношење тужбе прекида застарелост потраживања, достављање тужбе
–
опомена држаоцу
ствари, преображајна пресуда
–
нов материјални однос...)
Форма
–
игра већу улогу у процесном него у материјалном праву. Поднесци морају бити
уредни, достављање позива и поднесака мора бити обављено на строго прописан начин, суд је
обавеза да постави поједина питања...). У нашем данашњем поступку форма је сведена на
неопходну меру.
2.
Процесне претпоставке
*
Процесна претпоставка
је чињеница од чијег постојања или непостојања зависи
заснивање,
ток и окончање
поступка.
Процесне
претпоставке су
услов за допуштеност тужбе
, а од
материјалне
чињенице
за
основаност тужбеног захтева
.
ПОДЕЛА (ВРСТЕ) ПРОЦЕСНИХ ПРЕТПОСТАВКИ
Опште и посебне
–
опште за сваку парницу, посебне за неке врсте спорова.
Позитивне и негативне
–
позитивне морају постојати, а негативне не смеју постојати да
би тужба била допуштена.
По службеној дужности и по приговору
–
у зависности како суд пази на њих. Више је по
службеној дужности.
Које важе до одређеног тренутка и које важе и после правоснажности
–
временска
релевантност претпоставке.
Отклоњиве и неотклоњиве
–
углавном су отклоњиве, али је мањи број неотклоњив
(апсолутна ненадлежност суда, међународна недадлежност, постојање друге парнице,
пресуђена ствар, закључено судско поравнање, непотпуна тужба, нелегитимитет странке,
неблаговременост тужбе...)
Опште процесне претпоставке
1.
Које се тичу суда:
-
Међународна надлежност суда
-
Имунитет
(постојање
или
непостојање)
-
Надлежност суда (да ли је надлежан
други суд или управни орган)
-
Стварна, месна и функционална
надлежност
-
Непостојање уговора о надлежности
-
Састав суда
2.
Које се тичу странака:
-
Постојање странке
-
Страначка способност
-
Парнична способност
-
Способност за заступање
-
Уредно пуномоћје
-
Право на вођење спора
3.
Које се тичу тужбе
-
Уредност, разумљивост и потпуност
тужбе
4.
Које се тичу предмета спора
-
Nе bis in idеm
–
непостојање друге
парнице
-
Туживост права и постојање правног
интереса за тужбу
Недостатак више претпоставки
–
у том случају првенство има судска надлежност, а
затим не постоји редослед, већ принцип најликвидније претпоставке.
Посебне процесне претпоставка
–
прописане су само за поједине врсте спорова.
3.
Парнични субјекти
Парнични субјекти су пре свега
странка и суд
. Поред њих субјекти су и: заступник,
умешач, јавни тужилац, сведоци и вештаци.
1.
Субјекти чије радње утичу на заснивање, ток и окончање поступка су
странка и суд
.
2.
Субјекти који радње не предузимају због себе већ због примарних субјеката су
заступници и умешачи.
3.
Субјекти који не прадузимају парничне радње су
сведоци и вештаци.
4.
Теорије о парници
Парница као однос
Реалистичка дефиниција
–
парница се састоји из радњи субјеката у коме учествују суд и
странке, појединачно.
Плуралистичка дефиниција
–
однос између странака је двостран и у сваком се појављује
суд.
По једном схватању парница је однос суда са сваком странком посебно, док по другом тај
однос постоји и између странака директно, а не само посредно преко суда. Према томе треба
прихватити да је тај однос
тростран
.
Процесноправни однос је независтан од материјалног односа и
настаје достављањем
тужбе туженом
.
Све
делатности
које странке предузимају су за њих
терет
који преузимају због жеље да
постигну правну заштиту или да се одбране, а не нешто на шта их суд може принудити, ни по
својој иницијативи ни на предлуг друге стране.
Суд има одређене дужности
које одговарају правима странака: да узме тужбу у поступак,
да парницу мериторно оконча у разумном року, да странкама пружи могућност да се изјасне о
предлозима друге стране, да пресуди.
Странке имају дужности
да ако активно учествују у парници то чине савесно и поштено.
Схватање парнице као односа трпи критике јер се сматра да није реч о процесноправном
односу па ни о односу између странака уопште, већ о јавном (државном) карактеру права (уставна
категорија).
Парница као правни положај
Према овој теорији
судија није субјекат
већ је изнад права. Између судије и странака не
постоји однос него
заповест
.
Парничне радње према томе нису схваћене као израз права странака већ у смислу
изгледа
(очекивања користи
за странку), могућности
(да створи повољни исход у спору)
или ослобођења
од
неког процесног терета.
У савременој правној науци теорија односа и правног положај налазе синтезу, тако да је
парница као целина правни
однос који се развија радњама процесних субјеката
прелазећи из
једног правног стања у друго.
Парница као развој
Парница је
непрекидно збивање и преображавање
, а свака промена настаје новом
радњом неког од три субјекта.
Спољашњи развој
–
кретање и развој парнице у времену.
Унутрашњи развој
–
с обзиром на садржину парничних радњи (да ли је спор чињенични,
правни или неке друге природе).
У парници постоји
супротност између странака
и свака од њих захтева од суда да
одлучи у њену корист. Те супротности постоје између странака док се с
уд јавља као носилац
интереса државе
и потврде правног поретка.
5.
Право на судску заштиту
Теорије јединства
Ова теорија сматра да право на тужбу
није никаква посебна правна категорија
већ само
право на т
уживост субјективног права.
Монистичко схватање
–
из материјалноправног овлашћења извиру два захтева
–
један
према примарном субјекту (странци) а други према држави ради заштите. Веза између ова два
права се огледа да заштита не може постојати без субјективног права.
Критика
: одлука
производи дејство и кад не одговара материјалноправном односу, а изузетно може постојати и
правна заштита кад нема материјалног односа (тужба да се такав однос утврди).
Декларативно
-
креативна делатност
-
основна делатност је да примени општу правну
норму и утврди да је дошло до повреде права, а кад то учини уколико не пронађе то
правило у закону мора га тумачењем допунити, што може утицати на будуће случајеве.
Судски силогизам
–
логичка операција суда, супсумација
–
подвођење чињеница под
правну норму (горњи и доњи став)
8.
Појам, врсте и степени суда
*
Суд је специјализовани државни орган
коме је поверено вршење судске власти у
законом прописаном поступку.
-
Државни орган
-
Специјализован,
-
Независтан,
-
Стални (трајни) орган у коме влада хијерархија.
Врсте:
1.
Судови опште надлежности
: основни, виши и апелациони судови.
2.
Посебни (специјализовани) судови
: привредни, управни и прекршајни судови.
3.
Највиши суд је Врховни касациони суд
.
Судови се оснивају и укидају Законом, и законом им се одређује подручје. Може имати
судску јединицу изван подручја.
Седиште суда
–
место у коме се налази зграда суда.
Подручје суда
–
територија на којој суд врши своју функцију.
Однос између судова се огледа у томе да је виши суд надлежан да испитује правилност
одлуке нижег суда. ВКС
–
надзор.
Организациони облици рада ван суђења
:
Судско одељење
–
кривично и грађанско, а могу се основати и за радне, породичне
спорове, ванпарнично, извршно и тд. Судским одељењем руководи председник одељења
кога поставља председник суда. У одељењу се разматра рад одељења, правна питања,
побољшање рада и стручности итд.
Седницу свих судија
сазива председник суда и на њој се
одлучује о питањима од важности за цео суд и спорна питања између одељења.
Судска и правосудна управа
–
судска и правосудна управа
су делатности ван суђења које
служе припреми и организацији рада суда и суђења. Судска управа се врши у одређеном
суду а правосудна у свим судовима у Србији.
Правна помоћ између судова
Међусобна
правна помоћ судова
се састоји у предузимању радње од стране једног суда у
поступку пред другим судом.
Правна помоћ се предузима само по молби другог суда, а разлог је целисходност а некада и
неопходност, пре свега код извођења доказа. Замољени суд није овлашћен да цени целисходност
радњи већ само да их изведе.
Међународна правна помоћ
постоји ако је таква дужност предвиђена међународним
уговором. Иако не постоји међународни уговор суд ће поступити по молби страног суда ако
судови те државе нама фактички пружају правну помоћ. Судови у том случају поступају по
правилима нашег парничног поступка.
9.
Судије
*
Избор, положај, разрешење и одговорност судија уређени су Уставом, Уставним законом и
Законом о судијама (2008).
Модели избора судија у свету:
-
Избор од стране парламента,
-
Избор непосредно од стране грађана,
-
Избор од специјализованог тела (правосудни савет)
-
Постављање судија од стране извршне власти (Владе, шефа државе).
Код нас постоји специјализовано тело
–
Високи саве судства, које је настало поводом
препорука Комитета министара Савета Европе за земље источне, средње и југоисточне европе.
Оваква тела нису опште прихваћена у свету. Замишљена су као равнотежа између извршне и
судске власти у источним и југоисточним земљама нако пада берлинског зида.
Избор и ступање на дужност судија
Код нас је положај судија Уставом из 2006 године погоршан. Тај Устав не садржи разлоге
за престанак судијске функције, већ се то уређује Законом. Судије се
први пут бирају на 3 године
.
За судију може бити изабрано лице кој је завршило
правни факултет
и положило
правосудни испит
.
Што се тиче
радног искуства
потребно је испунити
опште
и
посебне
услове.
Посебни услови се прописују у зависности од степена суда. Општи услови су домаће
држављанство, стручност, оспособљеност, достојност итд.
Сметње за избор
судије су неспојивост функције са другим положајима и занимањима.
Судије први пут бира Народна скупштина РС. Високи савет судства оглашава избор судија,
прибавља податке, мишљења о стручности, оспособљености и достојности. Након 3 године судије
на сталну функцију бира Високи савет судства.
Високи савет судства
је Уставни институт
–
независтан и самосталан орган који
обезбеђује и гарантује независтност и самосталност судија и судова. Има 11 чланова: 3 по
положају (председник ВКС, министар правде и председник надлежног одбора Народне
скупштине), 6 судија и 2 истакнута правника са 15 година искуства у струци. ВСС предлаже
скупштини једног или више кандидата за једно судијско место.
Ступање на дужност
–
приликом ступања на дужност судија полаже заклетву пред
председником Народне скупштине.
Положај судије
-
принципи
Независност
–
финансијска (плата) и интерна независност (право на слободу схватања).
Овај принцип подразумева и
забрану основања ванредних, привремених и преких судова
, и
забрану утицаја јавности на суд. Само судска власт може да врши распоређивање предмета
судијама.
Непристрасност
–
судија се руководи властитом проценом чињеница и сопственим
тумачењем права.
Сталност
–
судије се од стране ВСС бирају на сталну функцију.
Непреместивост
–
судије се не могу преместити у други суд и место без његове
сагласности. У случају упућивања (без сагласности) рад у другом суду траје привремено
–
до годину дана.
Одговорност судије
Кривична одговорност
–
судија одговара за кривично дело, али као државни функционер
ужива
имунитет.
Судија не може бити приведен без одобрења ВСС. Ако буде покренут поступак
судија ће бити
удаљен до укидања притвора, окончања поступка за разрешење или окончања
кривичног поступка.
Деликтна одговорност
–
за штету коју судија проузрокује
одговара Република Србија
,
која има право на
регрес
.
Дисциплинска одговорност
–
одговара за несавесно вршење судијске функције или
недостојно понашање. Може бити кажњен
јавном опоменом, умањењем плате до 50 %,
забраном напредовања,
од стране дисциплинске комисије ВСС.
Престанак судијске функције
Судска функција редовно престаје
навршењем радног века
.
Пре тога може престати
разрешењем
из следећих разлога:
-
Осуђен за кривично дело,
-
Нестручног вршења дужности,
-
Губитка радне способности,
-
Тешког дисциплинског прекршаја.
Разлоге за разрешење утврђује ВСС, а дисциплинску повреду дисциплински органи. Право
жалбе Уставном суду.
Судска функција може престати и на лични захтев ВСС.
10.
Судије поротници
*
Судије поротници су
правни лаици
који учествују у суђењу и доношењу одлуке.
Код нас је избор судија поротника нерегулисан и неконтролисан, што умањује њихову
позицију.
За судију поротника може бити именован
држављанин РС
, који је
достојан
те функције и
има
мање од 70 година
.
Претходно питање
–
ако се постојање кривичног дела поставља као претходно питање,
парнични суд
може о томе сам одлучити
, али ако је
кривични суд правоснажно одлучио то везује
парнични суд.
14.
Панрични и управни поступак
Питање разграничења се своди на одређивање
правне природе предмета.
Управним
се сматрају односи где једна страна има
јавноправна овлашћења
, а уколико су
субјекти равноправни онда је реч о грађанском односу.
ЗПП одређује да о спору неће одлучивати суд ако је посебним законом прописана
надлежност другог органа.
Уколико утврди да није надлежан суд доноси
решење којим се оглашава ненадлежним
.
Сукоб надлежности
између суда и управе решава
Уставни суд
.
ЗПП посредно прописује да је
парнични суд везан одлуком органа управе
, а ЗУП такву
одредбу не садржи у погледу пресуда парничног суда.
Границе српског парничног поступка
Територијално начело
–
границе деловања државних органа
–
државне границе.
Међународна надлежност
–
суд је надлежан за спор са елементом иностраности ако је то
изричито предвиђено законом или међународним уговором. Српски суд ће признати
страну судску пресуду иако је био надлежан и он,
осим ако није била прописана
искључива надлежност домаћег суда.
Лица изузета од српског правосуђа
–
дипломатски имунитет. Овај имунитет се не
односи на спорове у вези са непокретностима на домаћој територији. Постоји спор да ли
имунитет уживају само лица или и држава.
НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДОВА
15.
Појам и врсте надлежности
*
Надлежност
–
круг послова
једног суда и
обавеза поступања
правној ствари.
Састав суда
–
број и својства лица која суде. (принцип зборности суђења).
Надлежност врсте суда
–
расподела послова између судова различитих врста
(између
судова опште надлежности и привредног суда).
Стварна надлежност
–
расподела послова
између различитих првостепених судова
исте врсте
, на основу критеријума (вредност спора, природа предмета, својство
субјекта).
Функционална надлежност
–
делокруг рада судова
исте врсте
–
различитог степена
.
Месна надлежност
–
веза између подручја суда и неког елемента спора (субјекат,
предмет).
-
Атракција (привлачење) надлежности
–
када је прописана
надлежност суда пред
којим већ тече поступак
(
потпуна
–
стварна и месна и
непотпуна
–
само месна).
-
Задржавање надлежности
–
ако је суд надлежан у време подношења остаје надлежан и
кад се промене околности.
Суд пази на надлежност
по службеној дужности
у току целог поступка,
осим на месну
.
Месна надлежност се може уговорити
(пророгација)
, а стварна и функционална не могу.
Надлежност је процесна претпоставка
.
Сукоб надлежности
–
уколико се јави сукоб надлежности, суд не доноси никаво решење
већ уступа предмет непосредно вишем суду који решава сукоб, уколико је реч о судовима исте
врсте, а уколико су судови различите врсте сукоб решава ВКС.
Позитиван сукоб
–
када два суда присвајају надлежност. Када суд сазна да о истој ствари
тече друга парница, одбацује тужбу.
16.
Стварна надлежност
*
Основни суд
–
у грађанским споровима, као првостепени, одлучује ако за одређене
спорове није надлежан други суд, и води ванпарничне и извршне поступке ако није надлежан
други суд (стамбени, радни односи, итд.)
Виши суд
–
у првом степену одлучује према вредности спора (преко 100.000 евра, о
оспоравању очинста и материнства, о ауторским правима, проналаци, модели, узорци, штракл.
Објављивање информације, матична евиденција и сл.
