1. ЗНАЧАЈ И ЗАДАЦИ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА

Материјалноправне и процесноправне норме чине правни поредак. Материјалноправне
норме уређују настанак, промену и престанак грађанскоправних односа.

Цивилизовани   правни   пореци   у   начелу   не   допуштају   самопомоћ.   У   изузетним
случајевима,   закон   допушта   појединцу   (нужна   одбрана,   крајња   нужда,   дозвољена
самопомоћ), да сам оствари субјективно право , које му припада; акт заштите субјективног
права   од   повреде   и   угрожавања.   Стална   примена   самопомоћи   имала   би   за   последицу
примену закона јачег, неконтролисане силе појединаца и стање хаоса.

Правни поредак мора да садржи и оне норме које су подобне да дају коначна решења за
конкретне правне ситуације, да одлучују о конфликтима између правних субјеката у
погледу остваривања њихових субјективних права.

Правни поредак садржи норме , којима омогућава правним субјектима да остваре своје
субјективно право.

Начин за поштовање и остварење субј. права- грађански судски поступак- законом уређен
поступак пред редовним судовима, пред којима се одлучује о постојању и остварењу
субјективних права и правних овлашћења. Правну заштиту субјектима права пружа суд.

Правни субјект који сматра да је његово субјективно право повређено или да има правно
овлашћење према другом субјекту, може подићи тужбу пред редовним судом и захтевати
да му правни поредак пружи правну заштиту. Задатак редовних судова је да одлуче да ли
је тврдња наведена у тужби основана?

Суд у грађанском судском поступку треба да утврди да ли је субјективно право настало,
промењено или престало.

Грађанину припада право на правну заштиту, зато суд не може да одбије да одлучује о
повредама субјективних права.

Задатак суда је да утврди да ли је тачна тврдња субјекта права да му је одређено
субјективно право повређено или угрожено, да о томе донесе одлуку и пружи му правну
заштиту. Када одлука суда не може више да се побија, стиче својство правноснажности и
постаје обавезујућа за странке. Ако дужник , и након што је одлука суда постала
правноснажна, не жели добровољно да изврши своју обавезу (чинидба или трпљење), тад
поверилац може у извршном поступку да реализује своје право инкорпорисано у судској
одлуци, користећи државни монопол примене силе.

Држава делимично одустаје од свог монопола у остваривању правне заштите.
Супституисање правне заштите, које пружа државно судство разним формама недржавног
остваривања правне заштите, засновано је на вољи титулара тих права. Уместо државних

судова, спорове могу да решавају приватноправне арбитраже. Спор може да се реши и
медијацијом или посредовањем.

Задаци грађанског судског поступка:

1) Да пружи правну заштиту за повређена субјективан права поводом повреде права

личности,   из   личних,   породичних,   радних,   привредних,   имовинских   и   других
грађанскоправних   односа.   Правна   заштита   не   обухвата   само   обавезу   да   се   у
поступку утврди повреда, односно угрожавање субјективног права , већ и обавезу
да   се   субјективно   право   или   правно   овлашћење   изврши   уз   примену   државног
монопола силе.

2) И грађански судски поступак има за задатак да очува интегритет приватноправног

поретка.

3) Задатак грађанског судског поступка је да обезбеди остварење материјалноправне

правичности приликом одлучивања о повреди или угрожавању субјективних
грађанских права.

4) Обезбеђење правне сигурности.

Структура грађанског судског поступка

Грађански судски поступак се дели на : парнични поступак, ванпрарнични поступак и
извршни поступак.

У парничном (когниционом) поступку се расправља и утврђује (сазнаје) да ли је истинита
тврдња субјетка права да је његово приватно субјективно право повређено или угрожено.

ЗПП: У парничном поступку суд је дужан да расправи и утврди сва чињенична и правна
питања, те да донесе одлуку о томе да ли је тврдња једног учесника у постпуку основана и
да ли му је припадајуће субјективно право повређено или угрожено.

У ванпарничном поступку судови најчешће уређују грађанска стања, тј уређују
грађанскоправни статус физичког лица...

Ради се о скупу различитих поступака. Свим ванпарничним поступцима је заједничко да
се у њима уређују грађанскоправна стања пред редовним судовима.

Лице   не   мора   добровољно   да   изврши   обавезу   која   је   садржана   у   одлуци   суда.   У   тој
ситуацији   поверилац   може   да   иницира   извршни   поступак   ,   у   коме   ће   се   уз   употребу
монопола   државне   силе   дужник   принудити   да   поступи   по   одлуци   суда   донетој   у
парничном поступку.

Грађанско процесно право

-скуп правних норми које регулишу грађанске судске поступке. ГПП је део јавног права.
Оно регулише односе између суда и странака у поступку и односе између самих странака

ЕКЉП: Субјект права има према суду (одн држави) јавноправно овлашћење да захтева
заштиту права. На суду одн. Држави лежи обавеза да тражену заштиту пружи. Право на
правну заштиту је у правном поретку уређено као право на правосуђе.

ЗПП: Суд ће упутити странке на медијацију одн. Информативно рочиште за медијацију,
одн указаће странкама на могућност за вансудско решавање спора медијацијом. Да ли ће
предлог странке да прихвате зависи од њихове воље.

3. ПРОЦЕСНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ*

  Услови   и   ограничења   под   којим   је   допуштено   вођење   поступка   и   пружање   правне
заштите. Процесне претпоставке су скуп свих тих услова и ограничења.  Правна заштита
се   пружа   само   ако   постоје   сви   унапред   одређени   услови   и   ограничења   прописани
нормама.   Обавеза   пружања   правне   заштите   и   одлучивање   о   захтеву   којим   се   правна
заштита тражи, претпоставља позитиван став суда о постојању и испуњености услова. Ако
је став суда негативан, одбацује се захтев (тужба, предлог) и процесне активности које су
евентуално   претходиле   акту   одбацивања   губе   значај.   Пропуст   суда   да   реагује   на
непостојање   процесних   претпоставки   добија   значај   апсолутно   битне   повреде   одредаба
поступка,   на   основу   које   је   допуштено   изјављивање   редовних   и   ванредних   правних
лекова.

Процесне претпоставке могу бити опште или посебне. Опште се односе на допуштеност
вођења поступка у целини, док се значај посебних претпоставки ограничава на поједине
врсте поступка у одр виду правне заштите; на поједине стадијуме поступка; или су услов
за пуноважно предузимање одр процесних радњи.

Апсолутне процесне претпоставке = суд о њима мора водити рачуна по службеној
дужности.

Релативне процесне претпоставке = о њима се води рачуна само по иницијативи
(приговору) странака или учесника у поступку.

Позитивно одређене = процесне чињенице које морају постојати да би вођење поступка и
одлучивање било допуштено.

Негативно одређене = чињенице које не смеју постојати (процесне сметње).

Услови се групишу у :

1) Претпоставке које се тичу суда; 2) претпоставке које се односе на странке или

учеснике поступка 3) претпоставке које се односе на предмет поступка; 4)
претпоставке које се односе на иницијалне радње странака или учесника у
поступку (тужбу, предлог), којим се покреће врста грађанског судског поступка.

4. ИЗВОРИ И НОРМЕ ГППа

А) Устав РС као извор ГППа

Устав садржи принципе на којима се темељи организација судства, положај судија. Устав
садржи гаранције које служе остварењу права на правично суђење.

Полазећи од принципа поделе власти, судови су независни у одлучивању. Устав гарантује
и независност судија: сталност судијске функције, непреместивост судије, имунитет
судије.

Б)

Европска конвенција о људским правима (ЕКЉП) као извор ГППа

1- Право на правично суђење;

2-Процедуралана људска права:

-Право на приступ суду (право на тужбу)

-Правично суђење:

а) Право на контрадикторан поступак;

б) Равноправност странака (суд мора свакој странци да омогући да изнесе све чињенице
у поступку)

в)Право на образложену судску одлуку

г)Право на одлуку у примереном року (почетак тока поступка се рачуна од момента
подношења тужбе суду, а окончање моменат наступања формалне правоснажности одлуке
по унутрашњем праву државе чланице)

д) Право на усмену расправу и објављивање пресуде – Принцип је да првостепени
поступак и одлука првостепеног суда морају да почивају на усменој расправи. У
поступцима по правним лековима нема усмене расправе и јавности суђења.

3- Право на суђење пред независним и непристрасним судом

а) Независан суд

б) Непристрасан суд

Примена ЕКЉП на извршни и стечајни поступак- Свако ускраћивање извршења извршног
наслова представља повреду ЕКЉП. И на извршни поступак се примењује гаранција да
поступак мора да се оконча у примереном року (право на брз и ефикасан поступак).
Неизвршење или одуговлачење са принудним извршењем извршног наслова представља
повреду права на својину из Првог протокола ЕКЉП.

преко органа те државе путем правне помоћи. Наши судови приликом пружања правне
заштите примењују норме нашег процесног права, а само изузетно примењују одредбе
страног процесног права када пружају међународну правну помоћ.

Ирелевантно је да ли се пред нашим судовима у својству странке појављују домаћи,
страни држављанин или лице без држављанства. У поступцима се примењује грађанско
процесно право Републике Србије.Изузета су само лица која уживају дипломатски
имунитет.

Питање временског важења норми: Постоји могућност да током трајања судског поступка
дође до доношења нових прописа.

Према важећем ЗПП поступци започети пре ступања на снагу овог закона спроводе се по
правилу раније важећег закона. Ако је у поступку који је започет пре ступања на снагу
ЗПП укинута пресуда (или решење) и предмет враћен на поновно суђење, поновљени
поступак се спроводи по важећем ЗПП.

5. СПОР И ПАРНИЦА

Парнични   поступак   не   може   да   се   одвија   по   службеној   дужности.   Судови   решавају
спорове   поводом   повреде   права   личности   и   спорове   настале   из   личних,   породичних,
радних, привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа физичких и
правних   лица.   Судови   решавају   грађанскоправне   спорове,   пружају   правну   заштиту
титуларима грађанских субјективних права.

Спорови се решавају у парници, поступку пред судом. Парница представља скуп
активности сва три процесноправна субјекта. Циљ: доношење судске одлуке о
основаности захтева субјекта права да му суд пружи правну заштиту. Парница представља
процес.

Тужилац- лице које тражи од суда да му се пружи правна заштита.

Тужени- лице према коме се правна заштита тражи.

Суд- државни oрган који одлучује да ли је тужиочев захтев основан.

Парница- процес и однос (процесноправни) између парничних субјеката.

Спор- материјалноправни однос између правних субјеката.

О ПРАВНОЈ ПРИРОДИ ПАРНИЦЕ

Предајом тужбе суду још се није успоставила парница. Тек у моменту када суд достави
тужбу туженом почиње да тече парница. Парница представља тројни процесноправни