1
Pravo na pravnu zaštitu
Građansko procesno pravo je sistem normi kojima se reguliše građanski sudski postupak.
Predstavlja metod ostvarivanja pravne zaštite subjektivnih građanskih prava. Određen je trojako:prirodom subjektivnih
prava čija se pravna zaštita ostvaruje u postupku; to je pravna zaštita koja se ostvaruje posredstvom sudstva koje je
uspostavljeno da obezbedi i garantuje. Država delimično odustaje od svog monopola u ostvarivanju pravne zaštite,
srazmerno autonomiji volje titulara ovih prava. U pitanju su određene forme mirnog rešavanja sporova poput medijacije
ili posredovanja. Najznačajnije prenošenje jurisdikcionih ovlašćenja s državnog na nedržavno sudstvo putem
arbitražnog rešavanja sporova. Ipak, navedeni oblici zaštite su pravno organizovani i uređeni. Izvan tih okvira država
ima apsolutni monopol.Postupak je kontinuirano i sukcesivno povezan sa radnjama svih procesnih subjekata, po
unapred propisanim pravilima postupanja. Obezbeđena je pravna zaštita povređenog ili ugroženog subjektivnog prava.
Država zabranjuje samopomoć. Samozaštita je dopuštena kao akt zaštite subjektivnog prava od povreda i
ugrožavanja.Pravo na pravnu zaštitu je zagarantovano Ustavom, međunarodnim konvencijama i pravilima
međunarodnog prava. To podrazumeva da pravni subjekti od suda traže pravnu zaštitu.
Procesne pretpostavke
Sudovi su dužni da pruže pravnu zaštitu ali samo ako su ispunjeni uslovi nazvani procesnim
pretpostavkama.Obaveza pružanja pravne zaštite i odlučivanje o zahtevu kojim se ta pravna zaštita traži pretpostavlja
pozitivan stav suda o postojanju i ispunjenosti navedenih uslova. Ako je taj stav negativan, odbacuje se zahtev (tužba,
predlog) i procesne aktivnosti koje su eventualno prethodile aktu odbacivanja gube značaj. U određenim slučajevima
pravila postupka predviđaju mogućnost otklanjanja nedostataka procesnih pretpostavki tokom samog postupka ili
naknadnou postupku povodom pravnih lekova. Procesne pretpostavke mogu biti opšte ili posebne. Opšte se odnose na
dopuštenost vođenja postupka u celini, dok se značaj posebnih pretpostavki ograničava na pojedine vrste postupka u
određenom vidu pravne zaštite.Apsolutne procesne pretpostavke su one o kojima sud mora voditi računa po službenoj
dužnosti, a relativne su one kojima se vodi računa samo po inicijativi (prigovoru) stranaka ili učesnika u postupku.
Mogu biti pozitivno određene – da bi vođenje postupka i odlučivanje bilo dopušteno i mogu biti negativno određene –
kao činjenice koje ne smeju postojati i tada se nazivaju procesne smetnje.
Građanski sudski postupak:
Čine posebni delovi koji se međusobno razlikuju prema predmetu i metodama
ostvarivanja pravne zaštite. Građanski sudski postupak čine parnični, vanparnični i izvršni postupak. Parnični postupak
je najznačajniji deo koji pretpostavlja određeno procesno stanje – spor, pravni ili činjenični, o postojanju povredi ili
ugrožavanju subjektivnog prava.
Postupak se pokreće po inicijativi parnične stranke, pri čemu stranka određuje vrstu i obim pravne zaštite. Postupak je
dvostranački. Postoje dve stranke: tužilac i tuženi. Postupak je saznajni, kognicioni. Sud prema unapred određenim
formama postupanja saznaje pravno relevantne činjenice od kojih zavisi odluka o zahtevu za pružanje pravne zaštite.
Odlučivanje o zahtevu za pravnu zaštitu se pretpostavlja usmeno, neposredno i javno raspravljanje, a odluka se donosi u
formi presude protiv koje se garantuje pravo žalbe – redovnog pravnog leka.Vanparnični postupak u znatno širem
obimu tangira i određeni javni interes. Sud ima ovlašćenje da po službenoj dužnosti pokrene određene vanparnične
postupke. Za razliku od parničnog postupka koji treba da posluži tome da reši spor, ovaj vid pravne zaštite obuhvata
nesporne pravne stvari. Ne isključuje postojanje dva subjekta ali postoje postupci u kojima učestvuje samo jedan ili više
od dva subjekta. Sud odlučuje rešenjem. Žalba nekim bitnim svojstvima gubi osnovna obeležja odgovarajućeg pravnog
leka u parničnom postupku.Izvršni postupak i postupak obezbeđenja predstavljaju metod ostvarivanja pravne zaštite
prinudnim izvršenjem potraživanja, odnosno obaveze određene u izvršnoj, odnosno verodostojnoj ispravi. Postupak se
pokreće po načelu dispozicije ali i po službenoj dužnosti. Dvostranački je – postoji izvršni dužnik i izvšni poverilac.
Građansko procesno pravo
Reguliše građanski sudski postupak. U našem pravu nije kodifikovano u jednom
zakonskom tekstu. U svakoj od navedenih materija postoji posebna zakonska regulativa, tako da se i na normativnom
planu mogu izdvojiti posebne, uže, celine – parnično, vanparnično i izvršno procesno pravo – kao sastavni ali i posebno
oblikovani delovi građanskog procesnog prava.
Izvori organizacionog procesnog prava
obuhvataju pravne norme koje regulišu osnivanje, organizaciju, sastav i
nadležnost sudova i drugih pravosudnih organa, uređuje izbor, položaj i status sudija i službi. Materija nije kodifikovana
pa postoje više zakonskih tekstova uz širok krug podzakonske regulative. To su: Zakon o uređenju sudova, Zakon o
sudijama, Odluka Ustavnog suda, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, Zakon o visokom savetu
sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o državnom veću tužilaca, Zakon o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova,
vojnih tužilaštva i vojnog pravobranilaštva, Zakon o javnom pravobranilaštvu, Zakon o advokaturi, Zakon o javnom
beležništvu.
Izvori funkcionalnog procesnog prava
Osnovni izvor parničnog procesnog prava je Zakon o parničnom postupku a
značaj ima i Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima, Porodični zakon,
Zakon o informisanju. Procesnopravne odredbe sadrže i Zakon o privrednim društvima, Zakon o obligacionim
odnosima, Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima, Zakon o nasleđivanju, Zakon o radu, Zakon o čeku, Zakon o
menici. Određeni značaj imaju i Zakon o arbitraži, Zakon o posredovanju – medijaciji, Zakon o mirnom rešavanju
radnih sporova. Običajno pravo i sudska praksa nije izvor parničnog procesnog prava. Osnovni tekstovi za regulisanje
vanparničnog postupka su Zakon o vanparničnom postupku, Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i propisa. Od
2
podzakonskih akata značajniji je Sudski poslovnik. Osnovni izvor izvršnog procesnog prava je Zakon o izvršenju i
obezbeđenju, Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar i Zakon o hipoteci.
Priroda normi građanskog procesnog prava:
Norme građanskog procesnog prava spadaju u grupu prinudnih,
kogentnih normi. Postoji razlika u metodu regulisanja procesnopravnih odnosa u odnosu na metod regulisanja
materijalnopravnih odnosa i prava čija se zaštita ostvaruje u postupku. To regulišu norme dispozitivnog karaktera.
Norme kojima se reguliše građanski sudski postupak pretežnim delom su imperativnog karaktera. Postoje i one
disjunktivnog tipa koje mogu biti alternativne, diskrecione i dispozicione. Bitno obeležje ovog vida pravne zaštite jeste
u tome što se stranke u postupku ne mogu prinuditi na određeni vid ponašanja. Norme građanskog procesnog prava
mogu biti sadržane u propisima različitog karaktera, koji ne moraju biti sadržani u istom zakonskom tekstu. Ponekad, ti
propisi namaju ni značaj pravne norme jer ne određuju i ne sankcionišu određeno ponašanje. Prema svojoj prirodi i
obeležjima mogu biti interpretativni, deklaratorni, instruktivni i konsultativni.
Važenje normi građanskog procesnog prava:
U pogledu važenja normi građanskog procesnog prava izdvaja se
njihovo prostorno važenje, važenje prema subjektima postupka i vremensko važenje. U pogledu prostornog važenja
normi građanskog procesnog prava važi princip lex fori. Sudovi jedne države tu vlast mogu vršiti samo na području te
države. Ako to žele na području neke druge države, onda to moraju da čine preko organa te države putem pravne
pomoći.U postupku pred našim sudovima u svojstvu stranke se pojavljuju domaći, strani državljani ili lica bez
državljanstva. Primenjuje se građansko procesno pravo R Srbije. Izuzeta su samo lica koja uživaju diplomatski
imunitet.Sudski postupci redovno traju određeni vremenski period i postoji mogućnost da tokom njihovog trajanja dođe
do donošenja novih propisa.
Predmet parničnog postupka:
Neposredni predmet parničnog postupka jesu zahtevi za pružanje pravne zaštite
određenog sadržaja. Posredni predmet parničnog postupka jeste subjektivno pravo ili pravni odnos povodom kog se
zahteva pravna zaštita. Predmet je tužba koju postavlja tužilac, ali to može biti i zahtev koji svojom protivtužbom
postavlja tuženi. To mogu biti i sporedni zahtevi koji se postavljaju tokom postupka. O njima sud odlučuje u postupku.
Stranka koja je izgubila spor i dalje može smatrati da je u pravu, ali to gubi značaj. Od suda se može zahtevati da usvoji
zahtev kojim se tuženi osuđuje na izvršenje određene činidbe (kondemnatorni zahtev, zahtev za osudu na činidbu).
Može se zahtevati utvrđenje postojanja ili nepostojanja određenog prava, pravnog odnosa, utvrđenje istinitost određene
isprave, utvrđenje povrede prava ličnosti, utvrđenje postojanja, odnosno nepostojanje određene činjenice (deklaratorni
zahtev, zahtev za utvrđenje). Najzad, može se zahtevati promena određenog pravnog odnosa (konstitutivni zahtev,
preobražajni zahtev). Druga vrsta zahteva koju stranke mogu postaviti i o kojima sud odlučuje jeste zahtev za
nadoknadu troškova parničnog postupka.
Pravna priroda parničnog postupka:
Parnični postupak je pravno organizovani odnos, regulisan normama parničnog
procesnog prava. Parnični postupak je sudski postupak. Sud u svojstvu državnog organa kom je povereno pružanje
pravne zaštite, primenjujući odredbe parničnog procesnog prava, vodi postupak i odlučuje o osnovanosti zahteva
istaknutih u postupku. Sud i parnične stranke, tužilac i tuženi predstavljaju glavne subjekte parničnog postupka. U
trenutku pokretanja postupka zasniva se procesnopravni odnos između tužioca i suda a kasnije, dostavljanjem tužbe,
subjekat postoje i tuženi. Bitno obeležje ovog odnosa jeste to što u njemu nasuprot ovlašćenja stranaka ne postoje
obaveze. Stranke će preduzimati radnje u postupku na koje su ovlašćene ne zbog toga što to moraju, već zbog toga što je
to u njihovom interesu. Pasivno držanje redovno ima za posledicu odluku na štetu lica koje se opredelilo za takvu vrstu
postupanja. Tuženi ne može sprečiti pokretanje postupaka i mora trpeti parnicu. Reč je o jednom dinamičnom odnosu
koji se stalno menja sve do momenta donošenja odluke o istaknutim zahtevima (presuda) ili donošenja odluke o
odbacivanju tužbe (rešenje).
Struktura parničnog postupka:
Struktura, šema parničnog postupka unapred je određena zakonom. Stadijum
prvostepenog postupka razlikuje se od stadijuma po redovnim pravnim lekovima, uključujući i stadijum vanrednih
pravnih lekova. Potrebna je inicijativa subjekta ovlašćenog na podnošenje određenog pravnog leka. U prvostepenom
postupku to su zahtevi za pružanje pravne zaštite određenog sadržaja, a u postupku po redovnim i vanrednim pravnim
lekovima predmet postupka postaje i zahtev da sud odluči o zakonitosti pobijane odluke. Struktura prvostepenog
postupka:Prvostepeni postupak podeljen je na dve posebne celine. Podstadijum pripremanja glavne rasprave sastoji se iz
četiri posebna dela: prethodnog ispitivanja tužbe, dostavljanja tužbe tuženom na odgovor, održavanja pripremnog
ročišta i zakazivanja glavne rasprave. U ovom delu prvostepenog postupka postoji mogućnost odlučivanja o zahtevu
tužbe donošenjem presude. Moguće je i zaključenje sudskog poravnanja. Drugi podstadijum prvostepenog postupka,
glavna rasprava, odvija se na nizu sukcesivno povezanih ročišta na kojima se putem usmenog, neposrednog i javnog
raspravljanja utvrđuje činjenično stanje potrebno za odlučivanje o zahtevima tužbe. Struktura postupka po žalbi:Do
postupka u žalbi dolazi isključivo po inicijativi stranaka ili drugih posebno ovlašćenih lica. Odvija se pred sudom koji je
doneo pobijenu presudu, a ako taj sud zaključi da je pravni lek dopušten, postupak se odvija pred drugostepenim sudom.
Može imati dva vida – nejavnu sednicu ili održavanje drugostepene rasprave.Struktura postupka po vanrednim pravnim
lekovima: Zajedničko obeležje jeste to da sleduje po nastupanju pravnosnažnosti presude koja se pobija. Deo postupka
se odvija pred sudovima nižeg ranga, onima koji su odlučivali o pobijanoj odluci, a postupak pred nadležnim sudom
ograničava se na pravna ali ne i činjenična pitanja. Opšti parnični postupak i posebni parnični postupci:Osim opšteg
