VMŠSS „ MILUTIN MILANKOVIĆ“ BEOGRAD
SKELETNI MIŠIĆI I REDOVNA FIZIČKA AKTIVNOST
(SEMINARSKI RAD )
FIZIOLOGIJA
BR. INDEKSA
DR SCI. NINA ĐUKANOVIĆ
1
1. UVOD
Ovaj seminarski rad namjenjen je pre svega jasnijem i sveobuhvatnijem razumevanju
uloge i građe skeletnih mišića u organizmu čovjeka, ujedno sa osvrtom na doprinos
fizičke aktivnosti u normalnom funkcionisanju istih. U ljudskom telu ima više od 430
skeletnih mišića tako da predstavljaju najmasivnije tkivo i zajedno sa koštanom
strukturom , ligamentima i tetivama oni održavaju posturu ( stav ) čovjeka.
Razlikuju se tri vrste mišića:
1. Skeletni ili poprečno – prugasti mišići
2. Glatki mišići
3. Srčani mišić
Glatki mišići se nalaze u zidovima šupljih organa i krvnih sudova i oni su pod uticajem
vegetativnog nervnog sistema, odnosno nisu pod uticajem voljnog nervnog sistema.
Vlakna su im vretenastog oblika. Srčani mišić je sličan poprečno – prugastim mišićima i
takodje nije pod uticajem volje.
Osnovna funkcija mišića , pored posture, je da uz utrosak energije koja im je potrebna za
normalno funkcionisanje izvrše pokretanje tjela uz oslobadjanje toplotne energije. Imaju
sposobnost kontrakcije – fleksije i opružanja – ekstenzije. Po načinu vršenja pokreta
mogu se razlikovati :
a. Mišići agonisti
( koji vrše pregibanje)
b. Mišići antagonisti
( koji se opruzaju u trenutku fleksije agonista )
c. Mišići sinergisti
(koji pomažu agonistima u toku vršenja pokreta )
Svoja imena mišići dobijaju prema funkciji kojoj obavljaju ( m. supinator ), regiji u kojoj
se nalaze ( m. biceps femoris ) i po svom obliku ( m. deltoideus ).
