Građanske inicijative 1996-2009

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET POLITIČKIH NAUKA

DIPLOMSKI RAD IZ PREDMETA

POLITIČKA SOCIOLOGIJA SAVREMENOG DRUŠTVA

NASLOV:

GRAĐANSKE INICIJATIVE 1996-2009

-STUDIJA SLUČAJA-

Mentor: Student:

Beograd, 2009. godine

SADRŽAJ:

I UVOD

....................................................................................................................3

II CIVILNO DRUŠTVO

-Nesporazumi oko upotrebe pojma civilnog društva................................................6

-Definicije pojma civilnog društva...........................................................................7

-Odnos države i civilnog društva..............................................................................8

-Uloga civilnog društva u razvoju demokratije - funkcije civilnog društva.............9

-Slučaj bivše Jugoslavije – društvena realnost i civilni akteri.................................10

-Nevladin sektor u Srbiji..........................................................................................11

III GRAĐANSKE INICIJATIVE

-Sami počeci Građanskih inicijativa i misija, vizija i strategija njenih

osnivača...................................................................................................................16

-Organizacija rada Građanskih inicijativa

..........................................................18

Opis celokupnog rada Građanskih inicijativa po programima................................21

-GRAĐANSKE INICIJATIVE UNUTAR NVO SEKTORA

...........................26

Godine NATO bombardovanja i demokratskih promena......................................28

Aktivnosti Građanskih inicijativa unutar NVO sektora u godinama nakon

demokratskih promena…………………………………………….……..……….32

-Uspesi i dostignuća...............................................................................................36

-Odnos Građanskih inicijativa prema državi i prema vlasti

.............................38

-Donatori i Građanske inicijative

.........................................................................43

-Stavovi i mišljenja donatora o NVO sektoru u Srbiji.............................................43

-Građanske inicijative i iskustva sa donatorima......................................................45

IV ZAKLJUČAK

.................................................................................................48

V LITERATURA

.................................................................................................50

Cilj ovog rada je da predstavi

Građanske inicijative – udruženje građana za

demokratiju i civilno obrazovanje

kao jednu od ključnih organizacija civilnog društva u

Srbiji. Kroz predstavljanje njihovog trinaestogodišnjeg rada, pokušaćemo da pokažemo  na
koji način i koliko je to moguće pomagati ovom društvu, odnosno građanima u traženju
rešenja   i   prevazilaženju   problema   sa   kojima   se   suočavaju.   Jačanje   i   pružanje   podrške
procesu   demokratizacije   i   dobrog   upravljanja   preko   što

aktivnijeg učešća građana u

procesima donošenja odluka na svim nivoima

, jeste najvažniji cilj Građanskih

inicijativa. Oblasti delovanja Građanskih inicijativa i istorijski razvoj pojedinih sektora
biće   predstavljen   kroz   tri   perioda   razvoja:   1996-1999,   1999-2000   i   2000-2009,   sa
naglaskom na promeni uloge GI pre i posle demokratskih promena u Srbiji. Građanske
inicijative su, kao i većina nevladinih organizacija,  prešle put od isključivo antirežimske
organizacije, do partnera, korektnije je reći SARADNIKA državnih institucija. Takođe, rad
će veliku pažnju posvetiti i odgovorima na pitanja koliko su Građanske inicijative bile i
koliko su uspešne u svom radu. Njihov rad se svodio na identifikaciju problema koji muče
naše   društvo   i   koji   zahtevaju   dugoročno   i   ne   tako   lako   privikavanje   ljudi   i   njihovo
osposobljavanje da svoje sudbine uzmu u sopstvene ruke. Jako su važne i aktivnosti koje
su bile i jesu usmerene na podizanje svesti i obaveštenosti naših građana o tome šta su
njihova prava, a šta obaveze, kolike su njihove mogućnosti da utiču na sopstvene živote
kroz uticaj na život društva u kome žive, što doprinosi razvoju demokratske kulture. Ne
sme   se   izgubiti   iz   vida,   ni   u   jednom   trenutku,   da   Građanske   inicijative   nisu   jedina
nevladina organizacija u Srbiji, tako da će njihov doprinos uvek biti promatran u kontekstu
saradnje sa drugim nevladinim organizacijama i partnerima, bez kojih ni GI ne bi imale
svrhu svog postojanja.

Rad Građanskih inicijativa biće predstavljen kroz četiri dimenzije:

1) Organizacija rada Građanskih inicijativa;

2) Građanske inicijative unutar NVO sektora u Srbiji;

3) odnos Građanskih inicijativa prema državi i prema vlasti;

4) donatori i Građanske inicijative.

Građanske inicijative su izabrane kao tema za ovaj rad, jer predstavljaju aktuelnu i

veoma značajnu nevladinu organizaciju u Srbiji. Specifičnost Građanskih inicijativa ogleda
se u korišćenju posebne metodologije rada, koja poštuje kontekst i ostvaruje promene,
kako kratkoročne, tako i dugoročne.

Uljudnost, pristojnost, doslednost i upornost

osnovne i neophodne građanske vrline, koje neguju ljudi koji čine Građanske inicijative.

Fleksibilnost

u odabiru tema kojima se bave, u pronalaženju načinu na koji rešavaju

probleme, kao i fleksibilnost u međusobnom odnosu zaposlenih, saradnika i volontera, još
jedna je od specifičnosti, koja izdvaja GI u odnosu na druge aktere nevladinog sektora.

Metoda studije slučaja, koja je korišćena u izradi ovog rada, jeste operativna

metoda. Ona nema svoje posebne tehnike, ni jasno izraženi logički i epistemološki deo
metode, što ju je učinilo najpogodnijom za istraživanje jednog ovakvog ,,fenomena“, tj.
društvene organizacije, kakve su Građanske inicijative. Naglasak je na celini i njenim

razvoj građanskog društva, Beograd, 2007, str. 9.

odredbama pri istraživanju, tako da ćemo pokušati da rad Građanskih inicijativa sagledamo
u   celosti,   poklanjajući   manju   pažnju   projektima   koje   svakodnevno   sprovode   pojedini
sektori u okviru Građanskih inicijativa. Raznovrsnost sastava predmeta istraživanja i razni
obimi i nivoi saznanja o njemu i o odnosima sa okruženjem, podrazumevaju i raznovrsne
izvore podataka, raznovrsne podatke i samim tim i razne načine prikupljanja podataka.
Izvori podataka su najčešće bili dokumenti, ali i sećanja ljudi koji su osnovali GI i koji rade
u   njima,   dok   su   analiza   dokumenata   i     neformalni   intervjui   bili   tehnike   prikupljanja
podataka za ovaj rad. Nezaobilazan izvor podataka bile su i internet stranice – oficejelni
sajt   Građanskih   inicijativa   (

http://www.gradjanske.org/

), kao i drugi sajtovi čija se

sadržina odnosi na rad Građanskih inicijativa, celokupnog nevladinog sektora i civilnog
društva.

Da bi se uopšte započelo razmatranje rada Građanskih inicijativa, kao nevladine

organizacije, tj. udruženja građana, neophodno je na početku pojasniti pojmove

civilnog

društva, civilnog sektora, nevladinih orgaizacija i nevladinog sektora

, iznoseći mišljenja

eminentnih teoretičara koji su se bavili ovim temama, kao i ukratko objašnjavajući

istorijski i politički kontekst

u kome su nastale Građanske inicijative i u kome su delovale i

deluju.

II CIVILNO DRUŠTVO

Ma koliko pokušavali da se opredelimo za samo jednu definiciju i shvatanje

civilnog društva, nećemo uspeti. Svaka od njih sadrži poneku različitu odrednicu, koja
„korisniku“   može   da   posluži   nekada   manje,   nekada   više,   a   sve   u   zavisnosti   od   svrhe
upotrebe.   Navešćemo   nekoliko   definicija,   za   koje   nam   se   čini   da   će   u   najvećoj   meri
poslužiti ovom radu. Definicija koju su dali

Linc i Stepan

naglašava da

aktivno civilno

društvo

čini mreža civilnih asocijacija i građanskih ustanova,

a što je još važnije

, ta

mreža je samogenerišuća i odvojena od države i logike profita

Džon Kin

govori o

duboko spornom karakteru ovog pojma i pod civilnim društvom podrazumeva
„

idealtipsku kategoriju koja i opisuje i zamišlja složenu i dinamičnu celinu zakonom

zaštićenih nevladinih institucija, koje su

obično

okrenute nenasilju, samoorganizaciji i

samorefleksiji i neprestano su pod tenzijom u međusobnim odnosima i odnosima sa
državnim institucijama koje oblikuju, ograničavaju i omogućavaju njihove
aktivnosti

“

. Za

Gelnera

je civilno društvo

„skup različitih nevladinih institucija koji je

dovoljno jak da čini protivtežu državi, koji, ne sprečavajući državu u njenim
poslovima čuvara mira i arbitra između značajnih interesa, može da spreči njenu
dominaciju nad ostatkom društva i njegovo atomiziranje“

U savremenoj teoriji postoje dva osnovna tumačenja pojma civilnog društva. Prvo

tumačenje ga određuje kroz ekonomsku aktivnost - kao prostor reprodukcije materijalnog
života, a drugo kroz brigu za opšte dobro, tj. politički značaj. Ovo drugo tumačenje

suštinu

civilnog društva vidi u pluralitetu udruživanja,

gde je ono nemilitarističko, laičko,

civilizirano – zasnovano na poštovanju osnovnih ljudskih prava i građanskih sloboda, na
toleranciji, demokratskoj javnosti, vladavini prava, a na kraju ekonomskom, socijalnom i
političkom pluralizmu. Iz ovog tumačenja može se izvući jos jedna definicija, koja je
odabrana da u ovom radu bude operativna, najviše zbog svoje neutralnosti, a ona glasi:
„CIVILNO DRUŠTVO JE DRUŠTVO GRAĐANA, KOJI SU MEĐUSOBNO
POVEZANI U RAZNA UDRUŽENJA I MREŽE UDRUŽENJA“.

Odnos države i civilnog društva

„aktivistička koncepcija“ civilnog društva

podrazumeva samoorganizovano građanstvo izvan

formalne politike, sa ciljem uticaja na svoj život ( Meri Kaldor ), Žarko Paunović, urednik,

Budućnost

civilnog društva u Srbiji

, MilenijuM, Centar za razvoj građanskog društva, Beograd, 2007, str.43.

Zoran Stojiljković, tekst

Civilno društvo i konsolidovanje demokratije,

objavljen u

Budućnost

civilnog društva u Srbiji,