Матурски рад из историје
Грађански рат у САД-у
1861-1865
Ментор:
Ученик:
2019. год.
С А Д Р Ж А Ј
Страна
1. Увод........................................................................................................................................ 3
2. Унија.......................................................................................................................................4
2.1. Абрахам Линколн..........................................................................................................6
2.2. Генерал Маклелан..........................................................................................................8
2.3. Проглас о Еманципацији.............................................................................................11
3. Конфедеративне Америчке Државе..................................................................................13
3.1. Разлози отцепљења...................................................................................................... 14
3.2. Војска............................................................................................................................16
4. Ток рата................................................................................................................................ 17
4.1. Битка код Бул Рана.......................................................................................................18
4.2. Битка код Шајлоа.........................................................................................................19
4.3. Битка код Бул Рана II...................................................................................................20
4.4. Битка код Фредериксбурга..........................................................................................21
4.5. Битка код Гетисбурга...................................................................................................22
4.6.Битка код Чатануге.......................................................................................................23
4.7. Шерманов марш...........................................................................................................24
4.8. Последице рата.............................................................................................................25
Литература............................................................................................................................... 27
2
Грађански рат у САД-у 1861-1865
Антитама, што је спречило британску интервенцију. Линколн је затим објавио Проглас
о еманципацији, у којој је укидање ропства истакнуто као ратни циљ. На западном
фронту до лета 1862. Унија је уништила речну морнарицу Конфедерације, затим
највећи део њених западних армија. Унијина опсада Виксбурга је поделила
Конфедерацију на два дела дуж реке Мисисипи. Поход конфедерацијског
генерала Роберта Лија на север из 1863. се окончао у бици код Гетисбурга. Успеси на
западу учинили су Јулисиза С. Гранта командантом свих војски Уније у 1864.
Генерал Вилијам Шерман се пробијао на исток да би освојио Атланту и марширао до
мора, уништавајући уз пут инфраструктуру Конфедерације. Унија је стекла довољно
средстава и војске да нападне Конфедерацију из свих праваца и могла је себи да
приушти битке исцрпљивања током Оверландске операције према Ричмонду, главном
граду Конфедерације. Војска Конфедерације је поражена, што је довело до Лијеве
предаје Гранту након битке код Апоматокса 9. априла 1865. Сви генерали
Конфедерације су се предали тог лета.
Амерички грађански рат је један од првих правих индустријских ратова. Железнице,
телеграф, парни бродови и масовна израђивана оружја су се интензивно користили.
Мобилизације цивилних фабрика, рудника, бродоградилишта, банака, саобраћајница и
залиха хране су наговештавале шта ће се десити у Првом светском рату. Амерички
грађански рат је најкрвавији рат у америчкој историји, који је изазвао смрти око
750.000 војника и неутврђен број цивила.
1. УНИЈА
Унија је било име које се користило током Америчког грађанског рата за САД, то јест
за владу Абрахама Линколна, 20 држава које су забраниле ропство и 4 пограничне
државе које су ропство дозвољавале (неке су имале подељене владе и слале су
војску Конфедерацији и Унији), а које су ту владу подржале. Отпор овим државама су
пружали 11 јужњачких робовласничких држава (или 13, гледајући из перспективе Југа)
које су формирале Конфедеративне Америчке Државе.
Људство из свих држава је служило у Војсци САД (познатој и као Војска Уније), мада
су пограничне државе слале десетине хиљада војника јужно, у Конфедерацију.
Пограничне државе су биле виталне за инвазију Уније на Југ. Линколн је то схватао и
4
Грађански рат у САД-у 1861-1865
знао је да неће моћи да победи у рату без њих, поготово без Мериленда, који се налазио
северно од престонице, Вашингтона. Североисточне и Средњезападне
1
државе су
снабдевале војску са свим средствима потребним за вођење модерног рата,
производњом велике количине муниције и осталих залиха, уз то финансирајући рат
својом индустријским капацитетом. Средњи запад је снабдевао Унију војницима,
храном, коњима као и финансијски. Војне болнице су се налазиле широм територије
Уније. Већином држава су управљали републикански гувернери, који су страсно
подржавали Унију и који су гушили анти-ратне субверзије током рата. Демократска
странка је била за рат почетком 1861, али је до 1862. године дошло до интерне поделе
унутар странке на про-ратне и анти-ратне демократе (енгл.
Copperheads
). Демократе су
током 1862. године имале значајних успеха на изборима, пре свега у Њујорку, мада су
подршку и губили, као у Охају 1863. 1864, Републиканци су водили кампању
као Партија за националну унију привукавши тиме доста про-ратних демократа и
војника, што је довело до новог мандата Линколна и пораза демократског
противкандидата Џорџа Маклелана, бившег главнокомандујућег војске Уније и Војске
Потомака.
Застава САД од 1861. до 1863. године.
Застава има 34 звезде, које симболизују
све тадашње америчке државе. Државе
Југа су представљене на застави јер се
њихово одвајање сматрало нелегалним
од стране Америчке владе.
Током рата север је живео у релативном просперитету, изузев територија на граници са
земљама Југа, где је долазило до озбиљнијих сукоба и где се водио герилски рат
2
.
Национални банкарски систем је у том периоду је био реформисан, а просперитет је
био стимулисан великим трошењем новца од стране савезне владе. Државе уније су
1
Средњи запад
(енгл.
Midwest
) је пространа област која обухвата групу северних савезних држава у
централном делу континенталних САД. Различити извори могу под Средњим западом подразумевати
уже или шире области. Према Пописном заводу САД, Средњи запад
чине Ајова, Висконсин, Илиноис, Индијана, Јужна
Дакота, Канзас, Мичиген, Минесота, Мисури, Небраска, Охајо и Северна Дакота. Завод ове државе дели
у две групе, Источне северне централне државе (државе у области Великих језера) и Западне северне
централне државе.
2
Мали рат
је у војној терминологији скуп борбених дејстава која изводе јединице у позадини
противника, иза борбеног распореда, на споредним правцима и правцима комуникација.
5
Грађански рат у САД-у 1861-1865
Иако се није истакао као посебно талентован ратни вођа нити је, све до пред сам крај,
имао успеха у избору генерала Уније, Линколн је имао кључну улогу у победи Уније.
Док је на почетку, из политичких разлога, као циљ рата навео очување Уније, године
1862. је донео проглас о укидању ропства, чиме је Унија стекла симпатије светске
јавности. Истовремено је без много обзира кршио и мимолизао многе уставне одредбе о
људским правима и слободама како би сузбио јужњачку пету колону. Његов мандат је
значајан по целом низу реформи које су ојачале позиције федералне власти на рачун
федералних држава. Неколико месеци након што је Линколн победио на изборима
1864. године, Конфедерација је присиљена на капитулацију и рат је завршен победом
Уније. Неколико дана касније, 15. априла 1865. Линколн је убијен у позоришту као
жртва фанатичног јужњачког глумца Џона Вилкса Бута.
Након пада тврђаве Форт Самтера, Линколн је увидио важност преузимања контроле
над ратом и доношења свеукупне стратегије гушења побуне. Линколн се нашао пред до
тада невиђеном политичком и војном кризом, те је одговорио као врховни командант
користећи до тада највеће моћи. Повећао је своје војне области, наметнуо поморску
блокаду свих лука Конфедерације, расподелио новчана средства без утицаја Конгреса,
укинуо habeas corpus и ухапсио на хиљаде сумњивих симпатизера Конфедерације.
Линколна је подржавао Конгрес и већи део становника Севера. Уз све то Линколн је
морао повећати симпатије Уније у робовласничким државама и спречити да се сукоб
прошири и укључи остале државе.
За почетак морао је придобити подршку свих странака за ратне напоре и на сваки начин
спречити поделе међу странкама. Дана 6. августа 1861. потписао је Закон о
конфискацији којим се све робове који се користе за ратне напоре Конфедерације
запљењује и ослобађа. Током августа 1861. генерал Џон Ц. Фремонт, иначе кандидат
републиканаца на изборима 1856, прогласио је без консултације са Вашингтоном,
преки суд у држави Мисури. Прогласио је да сваки грађанин који се ухвати да носи
оружје може бити изведен на преки суд и стрељан.
Фремонт је већ био тада оптуживан за занемаривање подручја под својом командом и
за преваре и корупцију. Линколн је прогласио његов проглас неважећим, те је сматрао
проглас политичком одлуком без војне значајности или легалности.
7
