1.Predmet I metod gradjanskog prava
Predmet
- Gradjansko pravo regulise raznovrsne drustvene odnose, pa je o jedinstvenom predmetu
gradjanskog prava tesko govoriti.
- Ono prvenstveno regulise pravni polozaj (status) subjekata u gradjansko-pravnim
odnosima, a to su fizicka I pravna lica.
-
Statusni deo
gradjanskog prava je materija koja se odnosi na sticanje pravne, poslovne I
deliktne sposobnosti fizickog I pravnog lica, njihovim licnim obelezjima kao sto su:
licno/poslovno ime, prebivaliste, boraviste, drzavljanstvo.
-
Gradjanskopravni odnosi izmedju subjekata nastaju zbog:
1.
Stvari – stvarna prava
2.
Licnih dobara – licna prava ili prava licnosti
3.
Ljudskih radnji – trazbena-obligaciona prava
4.
Tvorevina intelektualnog stvaralastva – autorska prava, njemu srodna prava I
pronalazacka prava, kao I prava u oblasti informaticke tehnologije.
- S obzirom na prirodu gradjanskopravni odnosi mogu da budu:
imovinski I neimovinski
- U gradjanskom pravu preovladjuju: imovinski, robno-novcani odnosi, koji su predmet
pravnog prometa.
- Gradjansko pravo regulise:
1. Pravni polozaj subjekata, fizickih I pravnih lica (
statusni deo
)
2.
Imovinske I neimovinske odnose
nastale zbog objekata u gradjanskopravnom odnosu
Metod
- Metod gradjanskog prava je nacin na koji su regulisani drustveni odnosi.
Metod stvaranja gradjanskog prava
- zavisi od oblika u kojima se ono stvara, tj. da li se
stvara opstim ili pojedinacnim normama.
Metod formulisanja normi
- je pravna tehnika I ukljucuje: definisanje pojmova, ciljeva,
propisa, drustvenih odnosa itd.
Merod saznanja, tj. metod tumacenja gradjanskopravnih normi I popunjavanja pravnih
praznina – nacin utvrdjivanja gradjanskopravnih normi putem jezickog, ciljnog,
sistematskog, logickog I drugih nacina tumacenja.
Metod primene prava
– koriscenje logickih operacija zakljucivanja, ciji je idealni oblik
silogizam. Silogizam u pravu znaci podvodjenje slucaja pod normu I dobijanje zakljucaka o
posledici koju norma za takav slucaj predvidja.
Naucni metod
– je proucavanje prava kako ono glasi (de lege lata) I kako bi trebalo da glasi
(de lege ferenda), teorijsko I sistematsko uoblicavanje prava I sl. koriscenjem
odgovarajucih naucnih postupaka.
Metod regulisanja
–
nacela regulisanja
u gradjanskom pravu odlikuju se nekim svojim
osobinama po kojima se gradjansko pravo razlikuje od drugih grana prava, a to su:
1.
Nacelo pravne jednakosti stranaka
3.
Nacelo prometljivosti
2.
Nacelo autonomije volje
4.
Nacelo imovinske sankcije
5.
Nacelo pruzanja pravne zastite na privatan zahtev
2.Nacela gradjanskog prava:
1. Nacelo pravne jednakosti stranaka
- subjekti gradjanskog prava se prilikom zasnivanja
gradjanskopravnih odnosa nalaze u ravnopravnom odnosu jedan prema drugom.
2. Nacelo autonomije volje
(slobodne volje, dispozicije) – stranke su slobodne u zasnivanju I
uredjivanju gradjanskopravnih odnosa.
3. Nacelo prometljivosti
(prenosivosti prava I obaveza) – subjekt gradjanskog prava moze da
prenosi prava I obaveze na drugog subjekta, moze da ogranici svoje pravo u korist nekog
drugog lica ili da se odrekne svog prava. Odricanje od prava svojine zove se derelikcija.
Neprenosiva su: licna prava (pravo na zivot, ugled, cast, dostojanstvo), autorska licna prava,
licne sluzbenosti (pravo stanovanja), pravo na naknadu neimovinske stete zbog smrti bliskog
lica, pravo na izdrzavanje, nasledno pravo itd.
4. Nacelo imovinske sankcije
– gradjanskopravna sankcija se ne izvrsava na vlasniku obaveze
ili pociniocu gradjanskopravnog delikta, nego na njegovoj imovini. Cilj gradjanskopravne
sankcije je da se uspostavi imovinska ravnoteza koja je postojala pre povrede vlasnikovog
dobra. Restitucija se vrsi u naturalnom obliku (naturalna restitucija), ali ako je to nemoguce ili
se priroda prava tome protivi izvrsice se restitucija u novcu (novcana restitucija).
- Od posebnog znacaja za opsti deo gradjanskog prava, pogotovo za statusna pitanja fizickih
lica je
Zakon o vanparnicnom postupku Srbije
iz 1982. godine.
-
Na parnicni I izvrsni postupak primenjuju se:
Zakon o parnicnom postupku
I
Zakon o
izvrsnom postupku.
Obicaji I uzanse kao izvor gradjanskog prava
- Obicaj je nepisano opste pravilo ponasanja, nastalo dugotrajnom ustaljenom primenom u
odredjenim situacijama I prihvaceno je od strane pripadnika odredjene drustvene
zajednice.
Vrste obicaja
- Najznacajnija podela obicaja je na:
1. Pravne obicaje
(obicajno pravo) I 2.
Fakticke obicaje
1.Pravni obicaj
– je nepisano pravilo ponasanja praceno svescu o njegovoj bezbednosti. Da
bi neki obicaj bio pravni potrebno je da se ispune 2 uslova, jedan objektivne, a drugi
subjektivne prirode.
-
Objektivni uslov podrazumeva ustaljeno, jednoobrazno I dugotrajno ponasanje ljudi u
odredjenim drustvenim odnosima.
-
Drugi uslov subjektivne prirode je postojanje svesti ili uverenja o pravnoj obaveznosti
odredjenog ponasanja.
-
Objektivni I subjektivni uslov treba kumulativno da se ispune da bi nastao pravni obicaj, koji
postaje pravno obavezujuci.
-
Obicajno pravo
je pravno obavezujuce ako je to utvrdjeno zakonom. Pravni obicaj se
primenjuje uvek kada nije u suprotnosti sa imperativnim zakonskim odredbama. Pravni
obicaji se teze dokazuju.
2.Fakticki obicaj
– to je pravilo ponasanja koje je nastalo spontanim prihvatanjem od strane
zaintresovanih lica. Njemu za razliku od pravnog obicaja nedostaje svest o pravnoj
obaveznosti.
Uzanse
- Uzanse su kodifikovani u obliku zbornika objavljeni trgovacki (poslovni) obicaji. Njih donose
profesionalna udruzenja, asocijacije trgovaca kao sto su: komore, berze I sl.
- Uzanse mogu da budu:
1. Opste – koje vaze medju trgovcima u prometu robom i
2. Posebne – koje vaze za promet odredjenom vrstom robe ili za odrdjenu privrednu granu.
