1
ГРАЂАНСКО ПРАВО
1.Предмет и метод грађанског права
•
Грађанско право регулише разноврсне друштвене односе па је о јединственом предмету
грађанског права тешко говорити.
•
Грађанско право најпре регулише правни положај (статус) субјекта у грађанско-правним
односима, а то су физичка и правна лица.
•
Статусни део грађанског права обухвата материју која се односи на стицање правне,
пословне и деликтне способности физичког и правног лица, њиховим личним обележјима
као што су лично/пословно име, пребивалиште, боравиште и држављанство.
•
Грађанско правни односи међу субјектима настају поводом
:
1.Ствари - стварна права
2.Личних добара - лична права или права личности
3.Људских радњи - тражбена-облигациона права
4.Творевина интелектуалног стваралаштва - ауторска права, њему сродна права и проналазчка
права, као и права у сфери информатичке технологије.
•
С обзиром на природу грађанскоправни односи могу бити: имовински и неимовински. У
грађанском праву преовлађују имовински, робно-новчани односи, који су предмет правног
промета.
•
Грађанско право регулише:
1.Правни положај субјеката, физичких и правних лица
2.Имовинске и неимовинске односе настале поводом објеката у грађанскоправном односу
•
Метод стварања грађанског права зависи од облика у којима се оно ствара тј. да ли се
ствара општим или појединачним нормама.
•
Метод формулисања норми, назива се правном техником и укључује дефинисање појмова,
циљева, прописа, друштвених односа итд.
•
Метод сазнања односно метод тумачења грађанскоправних норми и попуњавања правних
празнина, подразумева начин утврђивања грађанскоправних норми, путем језичког,
циљног, систематског, логичког и других начина тумачења.
•
Метод примене права представља коришћење логичких операција закључивања, чији је
идеалан облик силогизам који у праву значи подвођење случаја под норму и добијања
закључака о последици коју норма за такав случај предвиђа.
•
Научни метод, подразумева проучавање права како оно гласи (de lege lata) и како би
требало да гласи (de lege ferenda), теоријско и систематско уобличавање права и сл.,
употребом одговарајућих научних поступака.
•
Метод регулисања - начела регулисања у грађанском праву одликују се неким својим
особеностима по којима се грађанско право разликује од других грана права, а то су:
1.
Н
ачело правне једнакости странака
- субјекти грађанског права се приликом заснивања
грађанскоправних односа налазе у равноправном односу један према другом.
2.
Н
ачело аутономије воље (слободне воље, диспозиције)
- странке су слободне у заснивању и
уређивању грађанскоправних односа
3.
Н
ачело прометљивости (преносивости права и обавеза
)
- субјект грађанског права може
преносити права и обавезе на другог субјекта, ограничити своје право у корист неког другог лица
или се одрећи свог права. Одрицање од права својине назива се дереликција. Непреносива су:
лична права (право на живот, углед, част, достојанство), ауторска лична права, личне службености
(плодоуживање, употреба, право становања), право на накнаду неимовинске штете због смрти
блиског лица, право на издржавање, законско заложно право, законско право прече куповине,
наследно право итд.
4.
Н
ачело имовинске санкције
- грађанско правна санкција се не извршава на личности титулара
обавезе или починиоца грађанскоправног деликта, него на његовој имовини (начело реалне
егзекуције). Циљ грађанскоправне санкције је да се успостави имовинска равнотежа која је
постојала пре повреде титуларевог добра. Реституција се врши у натуралном облику (натурална
реституција), али уколико је то немогуће или се природа права томе противи извршиће се
реституција у новцу (новчана реституција).
5.
Н
ачело пружања правне заштите на приватан захтев
- заштиту грађанских субјективних
права врши суд или други државни орган на захтев титулара повређеног или угроженог права.
2
Поступак пред судом покреће се тужбом заинтересованог лица (ex privatio), а не по службеној
дужности државног органа (ex officio).
2. Појам и врсте извора грађанског права
•
Извори грађанског права су опште норме које регулишу грађанскоправне односе, као
посебне друштвене односе.
•
Општа правна норма је извор права јер се односи на неодређени број случајева и примењује
се неограничено, док се појединачна правна норма исцрпљује једном применом.
•
Скуп свих општих грађанскоправних норми назива се грађанским правом у објективном
смислу (објективно грађанско право).
•
Опште правне норме називају се и формалним изворима права.
•
За разлику од формалних извора права под материјалним изворима права подразумевају се
они друштвени чиниоци који утичу на стварање права.
•
Објективно грађанско право може да се јави у форми писаних и неписаних извора.
Најзначајнији писани извор је закон, а неписани обичајно право.
•
Судска пракса није формални извор права (у континенталном праву). Међутим, de facto она
је извор права јер су судови дужни да једнобразно поступају у истим ситуацијама.
•
Правна наука - доктрина, није извор права у формалном смислу јер теоријско мишљење
нема обавезну снагу, али снагом аргумената утиче на развитак законодавства и судске
праксе.
3. Закон као извор грађанског права
•
Значајнији закони Републике Србије:
•
Закон о облигационим односима
из 1978. године, регулише основе облигационих односа у
промету роба и услуга, док су остали облигациони односи који нису квалификовани као
''основе облигационих односа'' у надлежности републичког законодавства. Садржина
закона је подељена у 4 дела. Први обухвата основе облигационих односа (општи део).
Други део чине појединачни уговори. Трећи део се односи на примену меродавног права у
случају сукоба републичких и покрајнских зона. Прелазне и завршне одредбе чине четврти
део закона.
•
Закон о основним својинско-правним односима
из 1980. године, који је изменама из 1996.
године преименован у Закон о основама својинско-правних односа. Чине га: глава I
Основна начела, глава II Право својине, глава III Право службености, глава IV Право
залоге, глава V Државина, глава VI Права страних лица, глава VII Меродавно право, и глава
VIII Завршне одредбе.
•
Закон о ауторском и сродним правима
из 2004. године састоји се из следећих делова: I
Предмет закона, II Ауторско право, III Сродна права (право интерпретатора, право
произвођача фонограма, право произвођача видеограма, право произвођача емисије, право
произвођача базе података и право првог извођача слободног дела), IV Остваривање
ауторског и сродних права, V Евиденција ауторских дела и предмет сродних права, VI
Заштита ауторског и сродних права, VII Казнене одредбе и VIII Прелазне и завршне
одредбе.
•
Права индустријске својине регулисана су следећим законима:
•
Закон о патентима
из 2004. године,
•
Закон о жиговима
из 2004. године,
•
Закон о правној заштити дизајна
из 2004. године и
•
Закон о ознакама гографског порекла
из 2006. године.
•
Од посебног значаја за општи део грађанског права, нарочито за статусна питања физичких
лица је
Закон о ванпарничном поступку Србије
из 1982. године.
•
На парнични и извршни поступак примењују се:
Закон о парничном поступку и Закон о
извршном поступку.
4.Обичаји и узансе као извор грађанског права
•
Обичај
је неписано опште правило понашања, настало дуготрајном устаљеном применом у
одређеним ситуацијама и прихваћено од стране припадника одређене друштвене заједнице.
•
Најзначајнија подела обичаја је она на правне обичаје (обичајно право) и фактичке обичаје.
•
Правни обичај
је неписано правило понашања праћено свешћу о његовој обавезности. Да
би неки обичај био правни потребно је да се испуне два услова, један објективне, а други
