GRADJANSKO PRAVO I - DEO
1.Pojam I predmet gradjanskog prava:
Gradjansko pravo je najznacajniji deo privatnog prava, ono obuhvata: Stvarno I
obligaciono pravo, nasledno I porodicno pravo, kao I opsti deo gradjanskog prava..
Gradjansko odnosno civilno pravo nastalo je od latinske reci ius civile..
-Imovinsko pravo je skup pravnih pravila kojima su regulisani odnosi pravnih subjekata
povodom stvarnih obligacionih i naslednih prava, i pravni polozaj pravnih
subjekata..Izrazom imovinsko pravo oznacava se najznacajniji deo gradjanskog prava,
koji regulise odnose koji nastaju prometom prvenstveno robe ili usluga na trzistu pri
cemu se novac pojavljuje kao sredstvo placanja ali i stvari uopste.Ovaj pojam ne
obuhvata trgovinsko odnosno privredno pravo..
-Izrazi privatno, gradjansko, imovinsko i civilno pravo upotrebljavaju se u evropsko-
kontinentalnom pravu i oni se neretko upotrebljavaju kao sinonimi ..
-Predmet imovinskog prava su odnosi koje ono uredjeju..Obuhvata uvod u gradjansko
pravo , stvarno, obligaciono i nasledno pravo...
2.Sistematika gradjanskog prava:
Postoje tri glavne sistematike gradjanskog prava a to su :
1.Instituciona sistematika
potice od Gaja, dobila je naziv po njegovom udzbeniku
institucija..Po ovoj sistematici gradjansko pravo razvrstano na: Lica, stvari i tuzbe..
Ova sistematika vladala je od 2. do 19. veka i pod uticajem ove sistematike sastavljen je
austrijski gradjanski zakonik iz ( 1811) i Srpski gradjanski zakonik iz ( 1844).
2.Jusnaturalisticka sistematika
svrstava gradjansko pravo na pravo u pravo pojedinaca i
pravo drustva.
Pravo pojedinaca obuhvata: statusno, stvarno, i obligaciono pravo..
Pravo drustava regulishe bracno i porodicno pravo, a nasledno pravo se ovde vezuje za
stvarno pravo.Pod uticajem ove sistematike sastavljen je Pruski zakonik.
3.Pandektisticka sistematika
deli gradjansko pravo na: Opsti deo, stvarno i obligaciono
pravo, porodicno i nasledno pravo..Ovu sistematiku upotrebljavao je Savinji u 19. veku, a
ona je prihvacena i u nasem pravu..
3.Nacelo autonomije volje:
- Autonomija volje je mogucnost subjekta prava da po pravilu i po svojoj volji urede
svoje odnose, i da slobodno odlucuju o vrsenju prava koja im pripadaju..
Autonomija volje obuhvata:
- Slobodu zasnivanja pravnih poslova:
To podrazumeva slobodu subjekta prava
da zasnuje ili ne zasnuje pravni posao, i da bira stranu sa kojom ce zasnovati taj posao , i
da eventualno sa drugom stranom odredi sadrzinu pravnog posla...
- Slobodu vrsenja prava:
Je ovlascenje subjekta prava da o vrsenju ili ne vrsenju
prava, nacinu vrsenja prava , raspolaganju pravima i njihovoj zastiti odlucuje po svojoj
volji...
Autonomija volje je regulisana dispozitivnim normama koje se primenjuju kada strane
svoj odnos ne urede po svojoj volji...
4.Nacelo ravnopravnosti stranaka:
- Ravnopravnost strana je princip po kome se svi ucesnici imovinskog odnosa
stavljaju u jednak polozaj, kako fizicka tako i pravna lica..Tako su pravna lica
ravnopravna bez obzira na svoju ekonomsku snagu, a fizicka lica su ravnopravna bez
obira na rasu, pol itd..Sto se tice stranaca oni imaju ista prava kao i domaci drzavljani, ali
uz neke uslove.Tako npr. Stranci mogu steci svojinuna nepokretnostima ako obavljaju
delatnost u Srbiji, ako su im te nepokretnosti neophodne za delatnost i ako postoji
uzajamnost odnosa tj reciprocitet...
5.Prenosivost imovinskih prava:
Vecina imovinskih prava su prenosiva i to voljom njihovog imaoca ili na nacin
odredjen zakonom, ta prava se prenose sa jednog na drugog pravnog subjekta..Ona nisu
vezana za licnost..Tako npr. vlasnik auta poseduje stvarno pravo( pravo na autu).On to
pravo moze prodati ili pokloniti nekom drugom..Neka imovinska prava su neprenosiva,
ona su vezana za licnost i ne mogu se pravnim poslom punovazno preneti sa jednog na
drugog pravnog subjekta ..To su pravo plodouzivanja, pravo zakonskog
izdrzavanja( izmedju bracnih drugova) Sva licna prava su ne prenosiva( bas zato sto su
vezana za licnost) to su pravo na zivot, cast ugled itd...
6.Imovinska sankcija ( realna egzekucija):
-Je gradjanska odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze.Postoji personalna i
realna egzekucija..
- Personalna egzekucija
je stvar proslosti i oznacava izvrsenje na duznikovoj
licnosti.Tako npr. ako duznik ne moze da vrati dug poveriocu, poverilac je u starom rimu
imao pravo da drzi duznika 60 dana u okovima, pa cak i da ga ubije.
Realna egzekucija:
je izvrsenje na duznikovoj imovini.Realna egzekucija primenjuje se
kada duznik ne praliti svoj dug, ali i kada duznik kasni sa placanjem..U tom slucaju
duzniku se obracunava zatezna kamata.Ako je steta koju je poverilac pretrpeo zbog
regionalni .Obicaj je savrseniji od zakona jer je spontani proizvod zivota-on se lagano
stvara, ali i lagano prestaje.
U nasem pravu obicaj nije formalan izvor prava.Mogli bismo reci da on ima supsidijarnu
ulogu u odnosu na ZOO .
Sto se tice primene obicaja treba znati da samo dobar obicaj i obicaj koji nije suprotan
imperativnim normama moze biti izvor prava..Svaki pravni posao koji je suprotan
zakonskim imperativnim normama i dobrim obicajima je nistav.
10.Uzanse kao izvor gradjanskog prava:
Uzanse su trgovinski obicaji koji su skupljeni, sistematizovani i objavljeni od
strane za to ovlascenog organa..
Uzanse se dele na :U nasem pravu znacajnije su Opste uzanse za promet robom, lucke
uzanse i posebne uzanse
1.Opste uzanse
vaze za celokupnu oblast trgovinskih odnosa..Ove uzanse su bile
dispozitivnog karaktera, sto znaci da su se primenjivale, onda kada stranka pristane na
njihovu primenu..Jedan deo ovih uzansi bio je imperativnog karaktera( to je npr. uzansa
koja govori da se placanje mora vrsiti iskljucivo u domacoj valuti)..
2.Lucke uzanse
donela je glavna drzavna arbitraza 1950god i primenjivale su se
za poslovanje u lukama..
3.Posebne uzanse
primenjivale su se samo za pojedine vrste trgovinskih
poslova.Njih ima visenpr.Posebne uzanse za promet knjiga, posebne uzanse za trgovinu
krompirom itd.
Odredbe opstih uzansi su uglavnom dispozitivnog karaktera...Nakon stupanja ZOO opste
uzanse se upotrabljavaju samo onda ako iz ugovora ne proistice da su strane iskljucile
njihovu primenu.
11.Opsti uslovi poslovanja
:
Su ponuda jedne ugovorene strane drugoj u pismenom obliku.Druga strana moe
da ih prihvati ili odbije s tim sto postoji mogucnost pregovora.Opsti uslovi poslovanja
najcesce senalaze na unapred pripremljenim obrascima-formularima, pa se zato nazivaju
formularni ugovori.Opsti uslovi poslovanja moraju se obavljati na uobicajeni
nacin.Nistave su one odredbe koje su supretne cilju zakljucenja ugovora ili dobrim
poslovnim obicajima.
Adhezioni ugovori
: su tipski ugovori sa unapred formulisanim uslovima.Druga strana
moze da ih prihvati ili odbije, ali pregovora nema. Prema tome, razlika izmedju opstih
uslova poslovanja i adhezionih ugovora je u tome, sto kod opstih uslova poslovanja
postoji mogucnost pregovora, a kod zdhezionih ne postoji mogucnost pregovora vec vazi
pravilo prihvati ili odbij...
12.Sudska praksa i pravna nauka kao izvori gradjanskog prava:
- Sudsku praksu sacinjavaju presude i resenja koje donose sudovi iz svoje
nadleznosti.U nasem pravu postoje posebni mehanizmi za ujednacavanje sudkse
prakse.Najvisi sud povremeno zauzima nacelne stavove o tome kako treba postupiti kada
je norma neprecizna ili nepotpuna.Nacelni stav obavezuje ne samo onoga ko ga je
utvrdio.Tako npr.ako je nacelni stav utvrdio gradjansko odelenje vrhovnog suda Srbije,
onda takav stav obavezuju sve sudije tog odeljenja..Nacelni stavovi visih sudovane
obavezuju nize sudove.
Na osnovu ovoga mozemo reci da sudska praksa nije izvor gradjanskog prava.Sudovi
sude na osnovu ustava, zakona i drugih opstih akata.Sudske odluke nemaju karakter opste
norme i nisu izvor gradjanskog prava vec vaze samo za konkretan slucaj.Sve ovo vazi za
kontinentalno pravo( gde spada i nase pravo)
- Za razliku od kontinentalnog prava, postoji anglosaksonsko pravo, u kojem je sudska
praksa izvor prava.Ono je zasnovano na precedentima, a precedenti su sudske odluke
koje vaze ne samo za jedan konkretan slucaj, vec za sve istovrsne slucajeve.
-Pravnu nauku predstavljaju pisana saznanja do koje su dosli pravni pisci primenom
naucne metodologije u monografijama, udzebenicima, slancima i drugim radovima.U
nasem pravu pravna nauka nije izvor gradjanskog prava.
13.Pravna sposobnost fizickih lica:
-Je mogucnost subjekta da ima prava i obaveze..Pravnu sposobnost stice lice koje
je zivo rodjeno, a prestaje smrcu..
U pravnoj teoriji postavlja se pitanje kada je dete rodjeno..Rodjenje je trenutak kada se
dete odvoji od majcinog tela( presecanjem pupcane vrpce).Zakonska pretpostavka je da
se dete radja zivo, a ko tvrdi suprotno, treba to i da dokaze.Cinjenica rodjenja se dokazuje
izvodom iz maticne knjige rodjenih, a cinjenica smrti izvodom iz maticne knjige umrlih.
Svojstvo pravnog subjekta ima i zaceto a nerodjeno dete pod sledecim uslovima:
-
da je dete rodjeno zivo
-
da je dete zaceto u trenutku ostavioceve smrti.
Pravna sposobnost fizickog lica prestaje:
-
njegovom smrcu
-
i kada se nestalo lice proglasi za umrlo
15.Poslovna sposobnost fizickih lica:
To je mogucnost fizickog lica da samo svojom voljom zasniva, menja i gasi prava
i obaveze.
Poslovna sposobnost razlikuje se od testamentarne, radne sposobnosti i sposobnosti
priznavanja ocinstva
-Testamentarna sposobnost je sposobnost da fiziko lice sacini testament. Stice je
lice koje je navrsilo 15 god zivota i koje je sposobno za rasudjivanje.
-Radnu sposobnost stice lice koje je navrsilo 15-god zivota i koje ima opstu
zdravstvenu sposobnost.
-A sposobnost priznavanja ocinstva ima muskarac koji je sposoban za
rasudjivanje a navrsio je 16-god zivota.
-Potpuno poslovno sposobna
su sva punoletna lica( sa navrsenih 18-god zivota ), pod uslovom da su sposobna
za rasudjivanje, i maloletna lica u odredjenim slucajevima.Maloletno lice moze steci
potpunu poslovnu sposobnost u 2 slucaja: Kada sklopi brak sa navrsenih 16 god zivota
uz dozvolu suda i kada postane roditelj.U slucaju da se takav brak razvede, pre
nastupanja punoletstva, poslovna sposobnost se ne gubi, vec i dalje ostaje.
-Potpuno poslovno nesposobna lica su :
-Mladji maloletnici ( to su lica do navrsene 14-god zivota). Mladji maloletnici
mogu preduzimati one poslove u kojima se sticu samo prava, poslove kojima se ne sticu
ni prava ni obaveze, i poslove manjeg znacaja( npr.kupovina hrane u samousluzi).
-Punoletna lica koja su potpuno lisena poslovne sposobnosti( npr primer zbog
bolesti i drugih psiho-fizickih smetnji).Potpuno poslovno nesposobno moze biti i
punoletno lice nad kojim je produzeno roditeljsko pravo.Ako sud oceni da je lice potpuno
poslovno nesposobno onda se tako lice tretira kao mladji maloletnik.Takvom licu se
odredjuje staratelj.
16.Ograniceno poslovno sposobna lica:
-To su sledeca lica: Stariji maloletnici, i punoletna lica..
Dete koje je navrsilo 14-god zivota je stariji maloletnik, i ono je ograniceno odnosno
delimicno poslovno sposobno.Ograniceno poslovno sposobno je i lice koje je postalo
punoletno ali je delimicno liseno poslovne sposobnosti zbog bolesti ili smetnji u psiho-
fizickom razvoju . Resenjem suda u vanparnicnom postupku, o delimicnom lisenju
poslovne sposobnosti odredice se pravni poslovi koje lice delimicno liseno poslovne
sposobnosti moze odnosno ne moze samostalno preduzimati.
Stariji maloletnik moze preduzimati sve ostale pravne poslove uz predhodnu ili
naknadnu saglasnost roditelja.Raspolaganje nepokretnim stvarima i pokretnim stvarima
velike vrednosti u ime i za racun deteta ne mogu punovazno preduzimati ni roditelji bez
saglasnosti organa starateljstva.
Fizicko lice postaje punoletno kada navrsi 18-god zivota i ako nad njim nije produzeno
roditeljsko pravo ili nije liseno poslovne sposobnosti.Poslovnu sposobnost dete moze
steci i pre nego sto postane punoletno, pod zakonom odredjenim pretpostavkama.Sud
moze dozvoliti sticanej potpune poslovne sposobnosti ako su ispunjeni sledece
kumulativne pretpostavke: 1.Da je maloletno lice navrsilo 16-god zivota, 2.da je postalo
roditelj. 3. Da je dostiglo drusevnu i telesnu zrelost potrebnu da se samostalno stara o
sopstvenoj licnosti pravima i interesima
