21.Изјава воље
•
Изјава воље
је најзначајнија правна чињеница за настанак правног посла. Она је
претпоставка сваког правног посла, али се не може поистоветити са правним послом,
јер се поред ње захтевају и други услови као што су пословна способност, форма итд.
По својој природи воља је психолошка категорија која се формира у људској свести.
•
Правно релевантна
је она воља која садржи свест о правним последицама предузете
правне радње и намеру субјекта да закључени правни посао произведе правна дејства.
Свест о закључењу правног посла значи да субјект који изјављује вољу може да схвати
правне последице својих правних радњи. То значи да лица до одређеног степена
зрелости (млађи малолетници), душевно оболела лица, лица под утицајем дроге,
алкохола итд. не могу бити свесна правних последица своје изјављене воље. Поред
свести потребно је да воља садржи намеру да се правни посао закључи. Да би воља
произвела правно дејство потребно је да се на неки начин изрази. За право је
релевантна само она воља која се може сазнати или на неки начин манифестовати. То
се чини изјавом воље.
•
У зависности од тога која воља производи правна дејства: унутрашња воља (воља у
формирању) или изјављена воља настале су две теорије: а) теорија воље и б) теорија
изјављене воље.
•
Наше законодавство и правна теорија прихватиле су теорију изјављене воље, с тим што
се не занемарује и начин формирања воље.
•
Предности изјављене воље су у томе што се може непосредно сазнати или се утврдити
индиректним путем на основу околности, а у случају спора лакше је доказати.
•
Менталана резерва
је несагласност између изјављене и унутрашње воље. Она постоји
у случају када једна страна у правном послу изјави вољу да нешто жели, а у себи
задржи резерву да оно што је изјавила заправо не жели, да би се код друге стране
створила представа да се то што је изјављено хоће иако се у ствари неће.
•
Према ЗОО
''воља за закључење уговора може се изјавити речима, уобичајеним
знацима или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном
постојању''.
•
Воља је
изрична
када странка предузима такве радње којима се директно показује
одређена намера.
•
Посредна, индиректна
изјава воље постоји када се лице тако понаша, односно
предузима такве радње на основу којих се посредно, али сигурно може утврдити њено
постојање.
•
Према ЗОО ћутање понуђеног не значи прихватање понуде.
•
Да би правни посао настао воља мора имати одређене особине.
•
Изјављена воља мора бити: слободна, озбиљна, стварна и усмерена на нешто што је
могуће остварити.
•
Слободно изјављена воља
је она која није последица заблуде, преваре, принуде или
претње странке која је изјављује.
•
Воља је
озбиљна
уколико изражава намеру изјавиоца да се правно обавеже.
•
Стварна
је она воља која није привидна (симулована).
•
Воља мора да се односи на нешто што је
фактички и правно могуће
.
•
Под фактичком могућношћу подразумева се нешто што је оствариво имајући у виду
редован ток ствари.
•
Правна могућност значи да воља мора бити уперена на нешто што правним и
моралним нормама није забрањено.
22.Кауза правног посла
•
Кауза правног посла представља неопходан услов за настанак правног посла. Кауза
правног посла је одговор на питање зашто се нешто дугује, односно због чега се
дужник обавезује.
•
Кауза би била узрок, повод, разлог, циљ настанка правног посла.
•
Према класичном схватању кауза је циљ који стране у правном послу желе да постигну.
Тај циљ је увек исти у уговорима исте врсте. Код двострано обавезних уговора обавеза
једне стране је основ обавезе (кауза) друге.
•
Присталице негаторне теорије о каузи одричу значај каузе. По њиховом мишљењу она
је непотребна јер се може супситуисати условима уговора или његовим предметом.
•
За ауторе који прихватају субјективно схватање каузе, она је чисто психолошки елемент
који покреће вољу појединца да закључи правни посао.
•
За присталице објективног схватања кауза је економски еквивалент који стране у
правном послу желе да постигну, закључујући га. Кауза по њиховом мишљењу нема
ништа заједничко са мотивима. Она представља имовинску равнотежу између страна у
теретним уговорима.
•
Мешовите теорије о каузи узимају у обзир и субјективне и објективне елементе.
•
У оквиру ових теорија не постоји јединствено мишљење, па неки уговори дају превагу
субјективним, а други објективним елементима каузе.
•
Кауза није ни психолошки, ни економски феномен него правни циљ који стране имају у
виду закључујући правни посао.
•
Страна у правном послу која изјави вољу којом се нешто обавезује према другој, чини
то ради постизања неког правног циља. Тај правни циљ назива се кауза обавезе.
•
ЗОО усваја мешовиту субјективно-објективну теорију.
•
Кауза или основ је неопходан услов за настанак уговора. Свака уговорна обавеза мора
имати допуштен основ. Основ је услов настанка правног посла и разлог због којег
стране закључују правни посао. Недопуштен је онај основ ако је противан принудним
прописима или добрим обичајима.
•
Поред каузе (основа) Законом се утврђују правила која важе за побуде (мотиве) које су
утицале на закључење уговора. Побуде из којих је уговор закључен не утичу на његову
пуноважност.
•
Мотив је узрок, који објашњава саму каузу. Он је психолошка категорија који
опредељује, руководи једно лице да закључи правни посао.
•
Кауза је као непосредни правни циљ увек иста код одређене врсте правног посла.
23.Елементи правног посла
•
Сваки правни посао има елементе - саставне делове.
•
Нису сви елементи правног посла од исте важности. Неки од њих су такви да без њих
не може постојати правни посао, док су други диспозитивног карактера или се посебно
уговарају да би се правни посао прилагодио потребама странака.
•
У правној теорији се врши трочлана подела елемената правног посла. То су:
1.Битни елементи правног посла
су они без којих правни посао не може настати. Могу се
установити законом или уговором. Законом утврђени битни елементи су услов настанка
правног посла. Уговорне стране могу поједине елементе уговора прогласити за битне, с
•
Вишестарни правни послови
су удружавање правних субјеката. Одлуке трговачких
друштава
25.Теретни и доброчини правни послови
•
Подела правних послова на теретне и доброчине извршена је према чињеници да ли
се за чинидбу једне стране у правном послу добија противчинидба од друге.
•
Теретни правни послови
су они код којих се даје надокнада за оно што се од друге
стране добија. Чинидби једне стране одговара противчинидба друге (нпр. уговор о
купопродаји, размена, закуп, зајам итд). Теретни правни послови су уобичајени за
грађанско право, а доброчини су ређи.
•
Доброчини правни послови
су они код којих једна страна не даје никакву надокнаду за
оно што од друге добија. Чинидби једне стране не одговара противчинидба друге (нпр
уговор о поклону, послузи итд.)
•
За закључивање доброчиних правних послова захтева се предаја ствари, док је за
теретне довољна само проста сагласност воља осим ако законом није предвиђена
писмена форма.
•
Одговорност за материјалне и правне недостатке својствена је за теретне правне
послове, а за доброчине не, јер су без наканаде.
•
Кривица дужника код доброчиних правних послова блаже се цени него код теретних.
•
Доброчини правни посао се може једнострано опозвати, а теретни не може.
•
Доброчини правни послови се често закључују с обзиром на посебна својства личности.
26.Каузални и апстрактни правни послови
•
Каузални правни послови
су они код којих је циљ (кауза) јасно истакнута, тако да се
поуздано може утврдити обавеза једне (код уговора о поклону) или обе стране
(купопродаја). Уколико се из правног посла види сврха обавезивања и позната су
његова дејства међу странкама ради се о каузалном правном послу. Каузални правни
послови су уговор о закупу, зајму, послузи, поклону итд.
•
Апстрактни правни послови
су они код којих циљ (кауза) није истакнут, тако да се не
види због чега се странке обавезују. Иако кауза код ових правних послова није
истакнута она мора да постоји, јер без каузе нема правног посла. Типичан апстрактни
правни посао би био издавање менице, јер се из меничне исправе не види основ
обавезивања њеног издаваоца. Апстрактни правни посао се може трансформисати у
каузални вољом странака, приговором једне од страна у току спора или одлуком суда
уколико је у питању апсолутно ништав посао. За пуноважност апстрактних правних
послова захтева се испуњење одређене форме и то писмене ради сигурности правног
промета, јер се скривеном каузом може прикрити противзаконит или неморалан
правни посао. Апстрактним правним пословима се олакшава и убрзава правни промет.
Овлашћена страна може да реализује своје потраживање независно од каузе правног
посла.
27.Формални и неформални правни послови
•
Формални правни послови
су они за чије закључење се на основу закона или
споразума странака захтева одређена форма.
•
Неформални правни послови
настају простом сагласношћу воља - solo consensus.
•
Начело неформалности правних послова последица је аутономије воље странака која
се огледа у могућности да своју вољу изјаве на начин који им највише одговара.
Неформалност правних послова прокламована је у нашем ЗОО према коме
''закључење уговора не подлеже никаквој форми, осим ако закон није другачије
одредио''.
•
Форма не утиче на суштину правног посла, већ представља само облик изјављивања
воље којим се остварују одређени циљеви.
•
Странке приликом закључивања формалног правног посла поступају са већом пажњом
него код неформалног. Поштовање форме има за последицу озбиљније размишљање
о последицама које произилазе из правног посла. Форма доприноси прецизном
утврђивању садржине правног посла.
•
Доказна функција форме огледа се у томе што се њоме поуздано може утврдити
уговор и његова садржина.
Форма је посебно значајна и са аспекта заштите јавног интереса јер се њоме штити сигурност
правног поретка као што су нпр. контрола и евиденција промета непокретности или фискални
разлози.
•
Према правном дејству
форма може бити битна и доказна.
•
По начину настанка
форме могу бити законске и уговорне.
•
П
о начину испољавања
форме деле се на писмене и форме јавне исправе.
•
Битна форма
је она која има конститутивно дејство за настанак правног посла. Она је
услов пуноважности правног посла. Битна форма може настати на основу закона или
уговора. Правни посао који није закључен у овој форми не производи правно дејство.
•
Доказна форма
је она која служи као средство доказа о постојању правног посла, али
чији недостатак не повлачи ништавост правног посла. Форма не представља
конститутивни елемент за настанак правног посла јер он настаје и без поштовања
форме.
•
Законска форма
је она која је утврђена законом, а може бити битна, доказна, писмена
или свечана. Уколико правни посао није закључен у законом предвиђеној форми
према ЗОО не производи правно дејство.
•
Уговорена форма
настаје вољом странака. Странке се могу договорити да правни
посао буде закључен у било којој форми под условом да се не нарушава јавни
поредак. Уговорена форма може се предвидети како за правне послове који се на
основу закона закључују у одређеној форми, под условом да испуне и уговорену
форму, тако и за остале правне послове.
•
Писмена форма
представља писмену потврду правног посла на одређеној исправи са
својеручним потписима странака. Писмена форма се утврђује законом за одређене
правне послове. У нашем праву ЗОО утврђена је писмена форма за следеће уговоре:
продају непокретности, уговор о грађењу, уговор о лиценци, осигурање итд.
•
Према ЗОО
ако је уговор закључен у посебној форми, на основу закона или вољом
странака, важи само оно што је у тој форми изражено. Када је за закључење уговора
потребно саставити исправу, уговор је закључен када исправу потпишу сва лица која се
њиме обавезују.
•
Форма јавне исправе
постоји у случају када се поред писмене форме правног посла
захтева и сагласност одређеног државног органа. Ова форма представља већи степен
формализма од обичне писмене форме, јер је сложенија и строжија. Сагласност
државног органа може се манифестовати на различите начине, као што су: а)
одобрење правног посла, када орган само оверава, односно потврђује веродостојност
правног посла закљученог у писменој форми и б) када се правни посао закључује пред
надлежним органом. Циљ закључивања уговора у оваквој нарочитој форми, огледа се у
•
Неморални правни послови
су врста ништавог правног посла, који својом садржином
(циљем или мотивом) противрече моралним схватањима друштвене заједнице. То су
правни послови закључени противно добрим обичајима contra bonos mores.
Неморалан правни посао није у сагласности са моралом друштвене средине и
критеријуми за његово одређивање нису утврђени законом. Морал друштвене
заједнице чини скуп одређених вредности припадника те заједнице, који стране у том
послу морају поштовати. Неморалним се сматра онај правни посао који има неморалан
основ (каузу) или циљ који се жели постићи његовим закључењем (нпр. издавање собе
у закуп ради вршења проституције). Неморалан је правни посао којим се ограничавају
личне слободе, интимна осећања, равноправност полова и сл.
•
Зеленашки правни посао
је једна врста неморалног правног посла. Назив ''зеленашки''
потиче из времена када су трговци куповали од сељака жито ''на зелено'' пре жетве,
користећи се њиховим тешким материјалним положајем или стањем нужде.
•
Зеленашки правни посао посебно регулише ЗОО:
''Ништав је уговор којим неко
користећи се стањем нужде или тешким материјалним стањем другог, његовим
недовољним искуством, лакомисленошћу или зависношћу, уговори за себе или неког
трећег корист која је у очигледној несразмери са оним што је он другом дао или учинио
или се обавезао да ће дати или учинити''.
•
Да би се један правни посао сматрао зеленашким, потребно је да се испуне,
кумулативно, слдећи услови: субјективни и објективни.
•
Објективни услов састоји се у постојању очигледне несразмере између чинидбе једне
стране и противчинидбе друге.
•
Субјективни услов је: стање нужде, тешко материјално стање, недовољно искуство,
лакомисленост или зависност. Под стањем нужде се подразумева стање неке потребе
за неким добром (имовинског или неимовинског карактера).Тешко материјално стање
суд цени према неким друштвеним стандардима и с обзиром на конкретне околности
искоришћеног лица. Недовољно искуство значи недостатак или општег животног
искуства или искуства потребног за одређену врсту или конкретан правни посао.
Лакомисленост значи немарност, непромишљеност, несмотреност приликом
закључења правног посла. Зависност може бити како материјална тако и друге врсте и
мора бити узрок закључења зеленашког правног посла.
•
У време закључења зеленашког правног посла потребно је да је на страни зеленаша
постојало знање о постојању неповољних околности на страни искоришћеног и његова
намера да се ово тешко стање искористи да се за себе или неко друго лице прибави
несразмерна имовинска корист на штету искоришћеног.
•
Фиктивни (привидни) правни посао
је онај код којег стране изјављују вољу која није
стварна него привидна. Он се закључује због тога, да би се створио привид о његовом
постојању, иако га стране стварно не желе. Стране су свесне да овакав правни посао не
производи правна дејства, али га закључују ради стварања привида за спољни свет
односно трећа лица. Циљ закључења фиктивног правног посла је најчешће изигравање
неких законских обавеза или права трећих лица.
•
Симуловани (прикривени) правни посао
је онај који стране закључују иако његово
правно дејство не желе, да би њиме прикрили други правни посао чије дејство желе да
се оствари.
•
Код симулованог правног посла треба разликовати:
•
а) симуловани или привидни правни посаo који стране не желе, али га свесно
закључују да би према трећим лицима изазвао лажну представу као да је ваљан и
•
б) дисимуловани правни посао који за трећа лица није видљив, а чији настанак и
правно дејство стране заиста желе.
