predmet I metod gradjanskog prava
Jedna od definicija Gra
đ
anskog prava
–
skup normi koje reguli
š
u robnonov
č
ane odnose i u dinamici i u
statici. Dinamika
–
promet; statika
–
prisvajanje imovine, volja.
Predmet gra
đ
anskog prava
Predmetom gra
đ
anskog prava naziva se materija koju ono reguli
š
e. Gra
đ
ansko pravo je nau
č
na disciplina koja
se bavi prou
č
avanjem dru
š
tvenih odnosa
–
gra
đ
ansko pravnih i privatnopravnih. Gra
đ
ansko pravo obuhvata
–
stvarno pravo, nasledno pravo, obligaciono pravo, porodi
č
no pravo, li
č
na prava, statusna prava itd.
Metod gra
đ
anskog prava
Metod gra
đ
anskog prava predstavlja na
č
in na koji su regulisani dru
š
tveni odnosi.
Na
č
ela regulisanja
–
na
č
ini kojima se slu
ž
i ve
ć
ina normi gra
đ
anskog prava. Ali postoje i odstupanja od svakog
na
č
ela regulisanja. Metod regulisanja, tj. na
č
ela regulisanja i odstupanja od na
č
ela, ispoljavaju se time kako su
ure
đ
eni:
nastanak pravnog odnosa, sadržina odnosa, promena i prestanak;
me
đ
usobni polo
ž
aj stranaka u odnosu;
mogu
ć
nost promene stranaka i istupanje iz odnosa;
sankcije zbog povrede prava;
ostvarivanje povre
đ
enog i spornog prava.
Gra
đ
anskopravni metod regulisanja zasniva se na na
č
elima autonomske volje, pravne jednakosti, prenosivosti
prava i obaveza, imovinske sankcije i za
š
tite na privatni zahtev.
Na
č
elo autonomije volje (slobodne inicijative, dispozicije)
–
Gra
đ
ansko pravo u ve
ć
ini slu
č
ajeva prepu
š
ta
subjektu na volju da li
ć
e stupiti u gra
đ
anskopravni odnos, ste
ć
i pravo ili obavezu, kakve
ć
e sadr
ž
ine biti prava
i obaveze, da li
ć
e se izmeniti kasnije, ho
ć
e li ih vr
š
iti, kako
ć
e prestati. Odnos je u celosti prepu
š
ten volji
subjekata. Gra
đ
anskopravna norma koja ga ure
đ
uje primeni
ć
e se samo ako to subjekt ho
ć
e ili ako ne
š
to sam
nije uredio, ili ako o ne
č
emu nastane spor. Norme su takve da njihova primena zavisi od volje adresata
–
dispozitivne (npr. subjekt je slobodan da zaklju
č
i ili ne zaklju
č
i ugovor).
Postoje brojne kogentne norme gra
đ
anskog prava
–
njihova primena ne zavisi od volje adresata, on primenu
ne može islju
č
iti. Tada se odnos zasniva bez obzira na volju. Prava, obaveze i njihovu sadr
ž
inu odredila je ve
ć
sama norma, izmena nije dopu
š
tena, vr
š
enje prava je obavezno, na
č
in vr
š
enja je pravom ograni
č
en, a odnos
mo
ž
e prestati samo na na
č
in koji norma predvidi (npr. sticanje i gubitak poslovne i deliktne sposobnosti,
nasle
đ
ivanje, nastanak obaveze i prava na naknadu
š
tete, diktirani ugovori i ugovori po pristupu, zabrana
zloupotrebe subjektivnog prava, obaveza vr
š
enja prava svojine na poljoprivrednom zemlji
š
tu, prestanak prava
na izdr
ž
avanje, zastarelost i prekluzija).
Na
č
elo pravne jednakosti (ravnopravnosti, koordinacije)
–
Gra
đ
anskopravne norme, dovode stranke u
pravnom odnsou u pravno jednake polo
ž
aje. Me
đ
u strankama ne postoji subordinacija (podre
đ
ivanje), ni
subjekcija (pot
č
injavanje).
Ima izuzetaka od ovog na
č
ela
–
ima gra
đ
anskopravnih odnosa u kojima postoji subordinacija i subjekcija.
Jedna strana u odnosu nadmo
ć
na je, dobija vlast nad drugom norma je ovla
šć
uje na nare
đ
uje drugoj (npr.
poslodavac uposleniku, opoziva
č
poklona poklonoprimcu, tu
ž
ilac poni
š
tenja drugom ugovorniku).
1
Na
č
elo prenosivosti prava i obaveza (prometljivosti, otu
đ
enosti i mogu
ć
nosti odricanja)
–
Norme gra
đ
askog
prava, u ve
ć
ini slu
č
ajeva, dopu
š
taju titularu da nekom drugom prenese svoje subjektivno pravo ili svoju
obavezu (ako je poverilac saglasan s tim), da na osnovu prava koje ima ustanovi drugome neko novo pravo,
kao i da se odrekne svog prava. Gra
đ
ansko pravo dopu
š
ta titularu i da svoje pravo ograni
č
i delimi
č
nim
prenosom: da titular, zadr
ž
avaju
ć
i i dalje svoje pravo, na osnovu njega ustanovi drugome neko novo pravo,
razli
č
ito od njegovog (npr. ovla
šć
en je da drugome da sovoju stvar na poslugu, u zalogu, na plodou
ž
ivanje, ili
da drugome ustanovi pravo prelaza preko njegovog zemlji
š
ta, da postavi instalacije u njemu). Kao što sme
otu
đ
iti ili ograni
č
iti pravo, titularu je dopu
š
teno i da se odrekne prava tako da ono sasvim prestane (npr.
odricanje od prava svojine, od prava na naknadu
š
tete itd), ili tako da ga ne mo
ž
e vr
š
iti odre
đ
eno vreme (npr.
privremeno od prava na deobu).
Od na
č
ela prenosivosti postoje odstupanja. Norme gra
đ
anskog prava vezuju neka prava i obaveze za titulare,
pa ih ovi ne mogu preneti, ili ih se ne mogu odre
ć
i. To su li
č
na prava i obaveze. Neprenosiva prava su npr.
pravo na izdr
ž
avanje, nasledno pravo, li
č
na prava na
č
ast, ugled, ime. Neprenosive obaveze su npr. one iz
ugovora iz porodi
č
nih odnosa. Ne mo
ž
e se odre
ć
i npr. prava na izdr
ž
avanje, na
ž
ivot, ime, bra
č
nih i porodi
č
nih
prava. Brojne norme gra
đ
askog prava predvi
đ
aju prelazak ili ograni
č
avanje prava po sili zakona, bez obzira
na titularevu volju (npr. kad neko ispuni tu
đ
u obavezu, na njega po samom zakonu u
č
asu ispunjenja prelaze
sva poverio
č
eva prava).
Na
č
elo imovinske sankcije
–
Sankcije koje predvi
đ
aju norme gra
đ
anskog prava u najve
ć
em broju slu
č
ajeva
nisu usmerene na samo lice, ve
ć
na njegovu imovine (na ona prava koja su odvojiva od titulara i imaju
nov
č
anu vrednost). Gra
đ
anskopravna sankcija izvr
š
ava se ne na li
č
nosti titulara obaveze, ve
ć
na pravima koja
mu pripadaju i sastoji se u umanjenju tih prava (zapleni i otu
đ
enjeu sredstava, gubitku prava), ili izostanku
o
č
ekivanog uve
ć
anja prava (npr. onaj ko nedopu
š
tenom radnjom drugome prouzrokuje
š
tetu bi
ć
e du
ž
an da je
nadoknadi iz svoje imovine, ako to ne u
č
ini ni dobrovoljno ni po sudskoj presudi, sledi prinudno izvr
š
enje
sankcije
–
zaplena njegovih nov
č
anih i drugih sredstava radi namirenja). Cilj sanscije u gra
đ
anskom pravu je
da uspostavi ugro
ž
eno, naru
š
eno ili povre
đ
eno pravo titulara.
Gra
đ
ansko pravao poznaje i sankcije koje poga
đ
aju li
č
nost subjekta, koje se vr
š
i na njemu samom, a ne na
imovini koja mu pripada (npr. ako subjekt povredi tu
đ
u
č
ast, ugled i sl., obavezan je da pru
ž
i zatra
ž
eno
izvinjenje, masovni medij du
ž
an je da objavi ispravku neistinite informacije).
Na
č
elo za
š
tite na privatni zahtev – Norme gra
đ
anskog prava odre
đ
uju da se o subjektivnom gra
đ
anskom
pravu, obavezi ili statusu, raspravlja u sudskom ili drugom postupku samo ako takav postupak pokrene lice o
č
ijem je pravu, obavezi ili statusu re
č
. Imalac prava u na
č
elu je slobodan da odlu
č
i ho
ć
e li tra
ž
iti za
š
titu svoga
prava kad je ono povre
đ
eno ili ugro
ž
eno. Od imaoca prava zavisi da li
ć
e njegovo ugro
ž
eno ili povre
đ
eno
pravo biti za
š
ti
ć
eno. Za
š
tita se ostvaruje po privatnoj inicijativi, na zahtev (ex privato), a ne po službenoj
dužnosti nekog državnog organa (ex officio).
U manjem broju slu
č
ajeva nadle
ž
ni organ raspravlja
ć
e o nekom gra
đ
anskom pravu, obavezi ili statusu i po
inicijativi nekog ko sam ne u
č
estvuje u gra
đ
anskopravnom odnosu. U gra
đ
asnkopravnoj stvari mogu po
slu
ž
benoj du
ž
nosti pokrenuti postupak npr.: javni tužilac (npr. za poništenje braka zbog odre
đ
enog razloga),
organ starateljstva (npr. za utvr
đ
ivanje o
č
instva) , ili sam sud (npr. ostavinski postupak kad je ostavilac imao
nepokretnost).
2
6. Fizi
č
ko lice
(
č
ovek) kao pravni subjekt je imalac pravne sposobnosti. U savremenim zakonodavstvima sva
ljudska bi
ć
a su pravni subjekti i sva imaju isti obim i kvalitet pravne sposobnosti, bez obzira na pol, uzrast,
du
š
evno stanje, telesno zdravlje, nacionalnu, rasnu ili versku pripadnost. U savremenim pravima pravna
sposobnost gra
đ
ana je op
š
ta (imaju je svi od ro
đ
enja do smrti).
U izvesnoj meri i pod odre
đ
enim uslovima pravnu sposobnost ima ljudski za
č
etak
–
za
č
eto dete se smatra
ro
đ
enim ako je to u njegovom interesu i pod uslovom da se
ž
ivo rodi.
Potpuna pravna sposobnost, na osnovu koje su pojedincu dostupna (pod propisanim uslovima) sva prava koja
pravni poredak poznaje, sti
č
e se ro
đ
enjem, pod uslovom da je dete ro
đ
eno
ž
ivo. Pravna sposobnost fizi
č
kog
lica se gasi njegovom smr
ć
u.
U starijim pravima postojala je i civilna (gra
đ
anska) smrt, pod
č
ime se podrazumeva gubitak pravne
sposobnosti za
ž
ivota (pre fakti
č
ke smrti), u slu
č
aju izricanja najte
ž
ih krivi
č
nih sankcija.
7
.
poslovna sposobnost fizi
č
kih lica I Deliktna sposobnost
Poslovna sposobnost
se može definisati kao sposobnost zaklju
č
ivanja pravnih poslova, a pod ovim se
podrazumevaju izjave volje koje proizvode gra
đ
anskopravna dejstva, tj. nastanak, prenos, promenu ili
prestanak subjektivnih gra
đ
anskih prava (sposobnost sa
č
initi testament, zaklju
č
iti kupoprodajni ugovor,
poklon, zakup, odre
ć
i se nekog prava itd.). Poslovna sposobnost nu
ž
no pretpostavlja pravnu, jer da bi svojim
izjavama volje moglo stvarati prava i obaveze, potrebno je imati sposobnost biti subjekt prava i obaveza.
Obrnuto, prava sposobnost ne pretpostavlja nu
ž
no i poslovnu, subjekt prava mo
ž
e ali ne mora imati poslovnu
sposobnost.
Fizi
č
ka lica mogu biti: 1) potpuno nesposobna; 2) ograni
č
eno (delimi
č
no) sposobna; 3) potpuno sposobna.
Po našem pravu, lica koja nisu navršila 14 godina života (mla
đ
i maloletnici) potpuno su poslovno
nesposobna. Njihovi pravni poslovi apsolutno su ni
š
tavi i ne proizvode nikakvo pravno dejstvo. U ime mla
đ
ih
maloletnika pravne poslove zaklju
č
uju njihovi zakonski zastupnici, roditelji ili staraoci.
Stariji maloletnici, lica sa navršenih 14 godina života, imaju ograni
č
enu poslovnu sposobnost, oni mogu
potpuno samostalno zaklju
č
iti poslove
„
manjeg zna
č
aja
“
, a ostale pravne poslove (ve
ć
eg zna
č
aja) mogu
zaklju
č
iti uz saglasnost svog zakonskog zastupnika.
Sa 15 godina u našem pravu se sti
č
e tzv. radna sposobnost koja se sastoji u tome
š
to maloletnik mo
ž
e
samostalno (bez saglasnosti zakonskog zastupnika odn. organa starateljstva) stupiti u radni odnos i raspolagati
zaradom.
Pre navršene 15-e godine života maloletnik ne može raspolagati za slu
č
aj smrti svojom imovinom (bez obzira
po kom osnovu je ste
č
ena), ni sam ni preko zakonskog zastupnika, a sa navr
š
enom 16-om godinom, pod
uslovima da je sposoban za rasu
đ
ivanje, sti
č
e aktivnu testamentalnu sposobnost, s tim
š
to testament mo
ž
e
sa
č
initi samo li
č
no a ne i preko zastupnika.
Sa navršenih 18 godina života u našem pravu dete se pravno osamostaljuje, sti
č
e neograni
č
enu (punu)
poslovnu sposobnost (mo
ž
e zaklju
č
ivati sve pravne poslove i mo
ž
e ih zaklju
č
ivati samostalno, bez saglasnosti
zakonskog zastupnika).
Neograni
č
ena (puna) poslovna sposobnost mo
ž
e se izuzetno ste
ć
i i pre punoletstva, stupanjem u brak na
osnovu sudske dozvole. Zakonodavac je ovako postupio da bi se otklonila mogu
ć
nost da se roditelji , vr
š
e
ć
i
4
pravne poslove u ime maloletnika, posredno me
š
aju u njihove bra
č
ne odnose. Ovako ste
č
enu poslovnu
sposobnost maloletnik zadr
ž
ava i ako brak prestane pre nastupanja punoletstva.
Stanje poslovne nesposobnosti se može produžiti i posle navršene osamnaeste godine života. Ako usled
duševne bolesti, zaostalog duševnog razvoja, telesnih mana ili iz drugih razloga, dete nije u stanju da se samo
stara o svojoj li
č
nosti, pravima i interesima, roditeljsko pravo (staranje) mo
ž
e se produ
ž
iti i posle punoletstva
(na predlog roditelja ili organa starateljstva) odlukom suda, koji odre
đ
uje da li se ovakvo lice izjedna
č
ava sa
mla
đ
im ili starijim maloletnikom. Kad kasnije prestanu razlozi zbog kojih je produ
ž
eno roditeljsko pravo, sud
(na predlog tog lica, roditelja ili organa starateljstva) donosi odluku o prestanku roditeljskog prava, i sti
č
e se
neograni
č
ena poslovna sposobnost, a time prestaje i zakonsko zastupanje ovakvih lica od strane njihovih
roditelja.
Deliktna sposobnost
u gra
đ
anskom pravu predstavlja mogu
ć
nost da se li
č
no odgovara za prouzrokovanu
š
tetu, nezavisno od toga da li istovremeno postoji i krivi
č
na odgovornost. U na
š
em pravu ona se sti
č
e sa
navr
š
enih 14 godina, ali se pri tome pravi razlika: maloletnici do navr
š
ene sedme godine su apsolutno deliktno
nesposobni, a za
š
tetu koju prouzrokuju odgovaraju njihovi roditelji, dok maloletnici izme
đ
u sedme i
č
etrnaeste godine odgovaraju ovojom imovinom ako se doka
ž
e da su u vreme prouzrokovanja
š
tete bili svesni
svojih postupaka. Deliktna sposobnost predstavlja pravnu izloženost sankciji, koja je po svojoj prirodi
imovinska i sastoji se u obavezi naknade štete.
8. atributi fizickog lica
Licno ime Državljanstvo, prebivalište i boravište
Državljanstvo
Državljanstvo je pripadnost pojedinca, domaćeg državljanina, određenom državnopravnom poretku. Sa jedne
strane ogleda se u obavezama koje ima prema njoj, a sa druge strane što su mu dostupna sva prava koja taj
pravni poredak poznaje, pri čemu se neka stiču automatski (rođenjem ili dostizanjem određenog uzrasta) a
druga pod opštim uslovima jednakim za sve. Lica koja nemaju status domaćih državljana, bilo da su strani
državljani ili apartidi (lica bez državljanstva) nazivaju se strancima.
Dostupnost strancima prava se dele u tri grupe:
opšta - prava koja su podjednako dostupna domaćim državljanima i strancima na domaćoj teritoriji (npr.
pravo svojine na pokretnostima);
prava relativno rezervisana za domaće državljane, koja stranci mogu sticati pod određenim uslovima (npr. da
su stalno nastanjeni na domaćoj teritoriji);
prava koja su isključivo vezana za domaće državljane i koja stranci nikako ne mogu sticati (npr. aktivno
biračko pravo).
Prebivalište
Prebivalište je zakonsko sedište fizičkog lica, mesto u kojem je ono u očima zakona stalno prisutno, bez
obzira da li trenutno (povremeno) faktički boravi negde drugde. Putem prebivališta pojedinac se pravno
vezuje za određeno mesto.
Prema zakonskoj definiciji, prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno
živi. Nastanjenje u određenom mestu samo po sebi nije dovoljno, već je potrebna i namera da se u njemu
stalno živi, a ona se ispoljava ne samo formalno (kroz prijavu nadležnim vlastima) već i posredno, kroz
zasnivanje raznovrsnih životnih odnosa (porodičnih, društvenih, profesionalnih, ekonomskih).
U našem pravu građanin može imati samo jedno prebivalište. Deca dobijaju i slede prebivalište svojih
roditelja, sve do punolestva, posle čega se primenjuju opšta pravila. To proizilazi iz činjenice da su deca tamo
gde i roditelji, kao i iz propisa koji predviđaju obavezu građana da prijave ne samo sopstveno već i
prebivalište svoje maloletne dece.
Boravište
5
sastaje u parku...). Ali ni sve pravnouredive organizacije nisu pravna lica, npr.: ortakluk, porodi
č
na zadruga,
suvlasni
š
tvo, grupa za ve
ž
be...
Pravna lica mogu postati samo pravnouredive organizacije koje su ure
đ
ene na pozitivan na
č
in: pravno
dopu
š
tene. Ako su pravom zabranjene, ne dobijaju status pravnog lica (npr. zlo
č
ina
č
ko udru
ž
enje, politi
č
ka
stranka koja se finansira iz inostranstva...). Ali ni sve pravnodopu
š
tene organizacije nisu pravna lica, npr.:
bra
č
na zajednica, porodi
č
no doma
ć
instvo, porodi
č
na stambena zgrada...
Od pravnouredivih i pravnodopuštenih organizacija samo one postaju pravna lica, kojima pravni poredak
prizna mogu
ć
nost da sti
č
u prava i obaveze. Pravni poredak odre
đ
uje vrste organizacija koje mogu biti pravna
lica: preduze
ć
a, zadu
ž
bine, fondovi, fakulteti, zadruge, op
š
tine, radnje, udru
ž
enja gra
đ
ana, sstambene zgrade u
dru
š
tvenpj svpjini i dr.
Organizacija je pravno lice ako je pravno sposobna odnosno pravno lice je organizacija koja je prano
sposobna. Pravna sposobnost organizacije predstavlja sposobnost organizacije da ima svoja prava i obaveze.
Ako je organizacija pravno lice, sama organizacija je imalac prava i obaveza, a nisu to njeni osniva
č
i i
u
č
esnici. Njoj, a ne njima, pripadaju prava i obaveze. Pravno lice nastaje, postoji, funkcioni
š
e i prestaje
nezavisno od svojih osniva
č
a i u
č
esnika. Organizacija vodi odvojen, samostalan pravni
ž
ivot.
Pravna razdvojenost i samostalnost ispoljava se u slede
ć
em:
imovinska i neimovinska prava i obaveze, koja pravni poredak priznaje organizaciji, pripadaju njoj samoj i
samo njoj, a nisu ujedno prava i obaveze njenih osniva
č
a i u
č
esnika (npr. zgrada preduze
ć
a nije
direktorova...);
kada organizacija tuži ili je tužena, stranka u postupku nisu njeni osniva
č
i i u
č
esnici;
organizacija odgovara samo za svoje obaveze, samo svojim poveriocima i samo svojom imovinom, a tako isto
i njeni osniva
č
i i u
č
esnici;
pravne radnje koje u
č
esnici organizacije preduzmu kao delovi organizacije, ra
č
unaju se samo njoj, a za njih ne
proizvode pravna dejstva (npr. ako lekar nestru
č
no le
č
i pacijenta, bolnica mu duguje naknadu
š
tete...);
ime, sedište i državljanstvo organizacije ne odre
đ
uje se po osniva
č
ima i u
č
esnicima;
u javnim registrima vode se prava i obaveze na ime organizacije, a ne njenih
č
lanova i u
č
esnika;
organizacija ne prestaje niti se menja usled smrti, izmene, isklju
č
enja i sl. osniva
č
a i u
č
esnika. Prestaje i menja
se iz razloga koji se ti
č
u nje same (zbog zabrane rada, neuspe
š
nog poslovanja, ostvarenja cilja i dr.).
Pravna osamostaljenost organizacije u odnosu na osniva
č
e i u
č
esnike ispoljava se kako u spoljnom odnosu
–
sa tre
ć
ima, tako i u unutra
š
njem
–
sa u
č
esnicima. U odnosu sa tre
ć
ima samo je organizacija pravni subjekt.
U
č
esnik se javlja tek kao deo organizacije. Organizacija je pravni subjekt i u odnosu sa u
č
esnicima. U
č
esnici
su u pravnom odnosu sa njom, a ne i me
đ
usobno.
Odstupanja
U nekim slu
č
ajevima i organizacijama koje su pravna lica nedostaje u spoljnom odnosu, unutra
š
njem ili u oba,
neki od elemenata pravne razdvojenosti organizacije od osniva
č
a i u
č
esnika. Po
š
to su kod organizacija koja su
pravna lica pravna samostalnost na
č
elo, odstupanja moraju biti posebno predvi
đ
ena da bi va
ž
ila. Naro
č
ito su
zna
č
ajna odstupanja od isklju
č
ive odgovornosti pravnog lica svojom imovinom za svoje obaveze. Za obaveze
nekih vrsta pravnih lica, ne odgovara samo organizacija svojom imovinom, nego i pojedini ili svi u
č
esnici
svojom imovinom (zadruga, komandintno dru
š
tvo...).
Kod svake vrste pravnog lica mogu
ć
je tzv. prodor kroz pravno lice do u
č
esnika. Probijanje pravne li
č
nosti je
situacija kada sud ne uzima da su pravne sfere organizacije i u
č
esnika razdvojene, i uzima sa su u
č
esnik i
organizacija jedno, kako bi i u
č
esnika obavezao da svojom imovinom odgovara poveriocima za obaveze
7
