Pojam građanskog prava
- u objektivnom smislu:
sistem normi kojima su regulisani imovinski
odnosi u određenoj društvenoj zajednici
(sadržano u zakonima, propisima)
- u subjektivnom smislu:
pravno ovlašćenje subjekta u konkretnom
odnosu na osnovu građanskog prava u
objektivnom smislu
Subjektivno građansko pravo
Ovlašćenje ili pravo
Zahtev (anšpruh) ili tužba u materijalnom
smislu-
mogućnost prinudnog ostvarenja
ovlašćenja iz subjektivnog prava
Pr. Objektivna norma: Roditelji su dužni da
izdržavaju svoju decu
Pr. Odnos poverioca i dužnika
Metod i Načela građanskog prava
Autonomija volje-
sloboda zaključenja pravnih poslova i sloboda vršenja prava; čl.10
ZOO ograničava je prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.
Ravnopravnost strana-
učesnici gr.pr.odnosa su u jednakom položaju, fizička i pravna
lica su ravnopravni;čl.14 ZOO Zabranjuje se da se prilikom zasnivanja prava i obaveza
za bilo koga stvara ili iskorišćava ekonomski položaj na tržištu”. Ravnopravost
garantovana i Ustavom.
Prenosivost građanskih prava
-
titular može svoje pravo preneti na drugoga, npr.pravo
svojine; neka prava, najčešće neimovinska, su neprenosiva (roditeljska prava, pravo
izdržavanja..).
Imovinska sankcija-odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze, ili za zadocnjenje
ispunjenja. sprovodi se na imovini dužnika (ne na ličnosti kao u krivičnom) u skladu
sa načelom jednake vrednosti davanja;Osnovni princip naknade štete
-
dovođenje
oštećenikove materijalne situacije u ono stanje u kome bi se nalazio da nije bilo
štetnikove radnje ili propuštanja.
Zaštita na privatni zahtev
-
pravo imaoca prava koje je povređeno ili ugroženo da traži
zaštitu pred sudom ili organom uprave, najčešće
-
parnični postupak; ne pokreće
postupak državni organ po službenoj dužnosti, već ostaje inicijativa stranke.
Načelo dispozitivnosti normi
-obligacije;
čl.20 ZOO “Strane svoj obligacioni odnos
mogu urediti drugačije nego što je to zakonom određeno, ako iz pojedine odredbe
zakona ili iz njenog smisla ne proizilazi šta drugo.” Ograničeno imperativnim
normama.
Kodifikacija i unifikacija
Kodifikacija je zakonski akt (ili više njih)
koji potpuno i sistematski reguliše sva
važnija pitanja jedne oblasti.
Unifikacija je donošenje zakonskih akata
npr iz oblasti građanskog prava koji važe
jedinstveno na području cele države a na
kojoj pre toga ova oblast nije bila
regulisana.
Prve kodifikacije
Hamurabijev zakonik- spomenik drevne
Mesopotamije, donet cca 1728g.p.n.e.-1686.
p.n.e.-
kazuističan, regulisao najviše pitanja
ugovora, braka i porodice, nasleđa..
Justinijanova kodifikacija Corpus iuris civilis-
izvor evropskog kontinentalnog prava-prvo donet
Novus codex Iustinianus 529., a zatim 533. god.
Donose se Digesta-kodifikacija celokupnog ius-a
i Institucije-
udžbenik prava i kasnije Novele.
Kodifikacije kod nas
Srpski građanski zakonik 1844. god, Jovan
Hadžić, po uzoru na OGZ Austrije, ima 950
paragrafa, sadrži lična prava, stvarna prava i
zajednička pravila za lična i stvarna. Običajna
pravila za nasledne i porodične odnose.
Opšti imovinski zakonik CG, 1888 god., Valtazar
Bogišić, kodifikovano imovinsko pravo (stvarno i
obligacije), originalno kodifikatorsko delo, jezik
prilagođen narodu, stil jasan i razumljiv, uvedeni
novi termini: docnja, rušljiv ugovor, štetnik,
punoletan, punovlastan, držina..
Izvori građanskog prava
Ustav-
osnovna građanska prava
ZAKON-
najvažniji pisani izvor, formalni izvor
-ZOSPO, ZOO, ZON, PZ,..
Pravna pravila-
primenjuju se kad određeni građanskopravni institut nije
regulisan važećim propisima, da je taj instutut sadržan u zakoniku koji je
izgubio pravnu snagu i sada ima svojstvo pravnog pravila, i da nije protivan
Ustavu RS, zakonima i ostalim važečim propisima RS. Primenjuju se na
osnova Zakon o nevažnosti; Pravila sadržana u SGZ, OIZ, AGZ
OBIČAJI
- izvor gp ako ga strane ugovore ili ako proizilazi iz zakona:,
formalno obavezujući samo ako su priznati od zakonodavca ili suda, jer sud
sudi na osnovu Ustava, zakona, ratif.međ.ugovora.;
Uzanse
– pisani trgovinski običaji, ako su strane ugovorile njihovu primenu
ili su njihovu primenu htele, Opšte uzanse za promet robom
-kofikovani od
Glavne arbitraže Jugoslavije, i dalje se primenjuju; Posebne uzanse
-samo za
određenu trgovinsku oblast, ako ih stranke ugovore njihovu primenu.
Opšti uslovi poslovanja –
skup pravila prethodno pripremljeni od jedne
strane a koja su obavezujuža za obe ugov.strane.To su formalni ugovori,
priprema, uslovi pod kojim posluje jedno preduzeće. Dok adhezioni ugovori
-
u celosti se ili prihvataju ili odbijaju, druga strana ne može da ih menja.
Sudska praksa-odluke sudova, posebno drugostepenih;sednice ve
ća
Vrhovnog suda;
Pravna nauka-pisana saznanja pravnih pisaca, komentari
Fizička lica
Pravna sposobnost: mogućnost lica da ima prava i obaveze, sticanje
rođenjem (nasciturus
-
kada je u njegovom interesu), prestanak smrću
-
proglašenjem nestalog lica za umrlo.
Poslovna sposobnost: mogućnost lica da svojom voljom sklapa pravne
poslove, stiče se sa 18g. ako nad njim nije produženo roditeljsko pravo ili
nije lišeno posl.spos., (izuzetno se stiče ranije
-emancipacija sa 16 g.);
potpuno poslovno nesposobna lica (do 14 god., samo poslovi malog značaja
i kojima stiču prava
i punoletnici koji su liseni posl.sp.
) ograničeno poslovno
sposobna lica (od 14-18 god.-mogu raspolagati svojom zaradom, sve ostalo
uz saglasnost roditelja i punoletnici kojima je produženo rod.staranje usled
bolesti ili smetnji u psih.fizičkom razvoju nije sposobno za rasuđivanje);
Deliktna sposobnost: odgovornost za prouzrokovanu imovinsku štetu, stiče
se sa 14 god.
Atributi fizičkog lica: lično ime (stiče se upisom u MKR, određuju roditelji,
pravo na promenu ličnog imena sa 15.god), prebivalište
-mesto u kom se
lice nastani sa namerom da tu trajno ostane, boravište
-mesto u kom se lice
privremeno zadržava bez namere da tu trajno ostane, državljanstvo
-
javnopravni odnos između države i pojedinca, stiče se poreklom, rođenjem
na teritoriji RS, međ.ugovorom ili prijemom.
Pravna lica
Organizacija fizičkih lica koja:
1) ima imovinu
2) nije zabranjena imperativnim propisima
3) izričito priznata od pravnog sistema
Nisu pravna lica: državni organi(sud, tužilaštvo, policija..), porodična zajednica,
bračna zajednica..
Pravna lica su: privredna društva(ad, doo, od, kd), javna preduzeća, javne agencije,
zadruge, zadužbine, fondovi, privredne komore, fakulteti,
Obeležja: poslovno ime, sedište, akt o osnivanju, dozvoljeni cilj, organi.
Ima pravnu (nema lična prava), poslovnu i deliktnu sposobnost.
Atributi: ime (poslovno ime ili naziv), sedište, državljanstvo.
Odgovara imovinom društva, ne odgovaraju osnivači niti zaposleni
Svojstvo pravnog lica stiče se upisom u sudski registar odnosno u registar APR
-a
Dele se i na udruženja(korporacije i lična udruženja) i ustanove(zadužbine, fondovi).
Mogu biti profitna i neprofitna, jednočlana i višečlana, sa jednim ili više oblika svojine.
Prestanak: stečaj, likvidacija, brisanje iz Registra
Pravne
činjenice
Pojam: to su činjenice za koje objektivno pravo vezuje neko pravno dejstvo
odnosno činjenice od kojih zavisi postanak, prestanak ili promena
građ.subj.prava.
Razlikovati ih od normi gp na osnovu kojih nastaje neki građ.pravni odnos
(subj.gp), dok za pravnu činjenicu norma vezuje nastanak, promenu,
prestanak tog prava.
Dele se na:
1) Prirodni događaji
-
nastaju mimo volje čoveka (zemljotres, udar groma..)
2) Radnje (ljudske)-
nastaju voljom čoveka i mogu biti:
a) dozvoljene- npr.pravni poslovi
b) nedozvoljene- npr.delikti
Činjenični skup
-
sve činjenice koje treba da se steknu da bi nastalo, prestalo
ili se promenilo neko pravo.
Npr. Testament (jedna pravna činjenica), Ugovor (dve ili više)
Pretpostavke
Pretpostavke-
činjenice za koje se pretpostavlja
da postoje. Dele se na oborive i neoborive.
Oborive-
dopuštaju mogućnost da se
odgovarajućim dokazima utvrdi suprotno od
onog što se normom pretpostavlja.
pr. Ako je dete rođeno u braku, ocem deteta
smatra se muž majke deteta.
Neoborive (presumtio iuris et de iure)-
isključuju
mogućnost dokazivanja postojanja suprotne
činjenice.
Npr. Dete mlađe od 7 god je potpuno deliktno
nesposobno, nije dopušteno dokazivati suprotno.
Viša sila - vis maior
Viša sila
-
nesavladiv, nepredvidljiv, spoljni događaj u
odnosu na sferu delovanja odgovornog lica.
Pr.sankcije OUN zbog kojih dužnik nije mogao izvršiti
svoju obavezu; provala u prostorije odgovornog pravnog
lica;
Spoljni događaj mora biti u uzročnoj vezi sa štetom, da
bi postojao osnov za oslobođenje građanske
odgovornosti za štetu, u suprotnom lice je odgovorno.
Ako je predmet obaveze, usled više sile ili slučaja, postao
nemoguć, pre zaključenja ili u vreme zaključenja
ugovora, takav ugovor je ništav. čl.46 i 47 ZOO
Slučaj
Za razliku od više sile, slučaj nastaje u sferi
delovanja odgovornog (fizičkog ili pravnog) lica i
stoga ima unutrašnji karakter.
Subjektivna odgovornost-
počiva na krivici koja
postoji ako je štetnik prouzrokovao štetu
namerno ili krajnjom nepažnjom, ali ne i
slučajem.
Objektivna odgovornost postoji bez obzira na
krivicu i štetnik tada odgovara i za slučaj. Viša
sila je osnov isključenja objektivne odgovornosti.
Pr.odgovornost za štetu nastalu usled opasne
stvari ili opasne delatnosti
Pravno stanje
Pravno stanje postoji kada postoje neki elementi
(okolnosti, činjenični skup) koje kad im se u
budućnosti priključi još neki element (odlučujuća
pravna činjenica), mogu da se pretvore u neko
subjektivno pravo.
Npr.savesni posednik(držalac) može protekom
određenog roka, održajem, da postane vlasnik
stvari. On ima pravnu nadu, iščekivanje.
Npr.zakonski naslednik kada nema testamenta je
na osnovu same činjenice srodstva u određenom
pravnom stanju (smrću bliskog srodnika on
postaje naslednik).
Pravni status i pravni institut
Pravni status ili pravni položaj
-je skup okolnosti
u vezi sa jednim licem koji utiče na sticanje,
vršenje i zaštitu njegovih subjektivnih prava. To
su svojstva koja poseduje neki subjekt prava.
Npr. Pravna sposobnost, poslovna sposobnost,
procesna sposobnost, državljanstvo...
Pravni institut-predstavlja sve one norme koje
regulišu jedan određeni društveni odnos.
Npr.pravni institut svojine, pravni institut nužnog
dela, pravni institut zastupništva..
Imovinska i neimovinska prava
Imovinska prava su ona prava čiji su predmeti
iskazani u novčanom iznosu ili se mogu izraziti u
protivnovčanoj vrednosti.
Npr.pravo prodavca da od kupca zahteva isplatu
prodajne cene;
Neimovinska prava su ona prava koja nisu
iskazana u novčanom iznosu niti se mogu izraziti
u novčanoj protivvrednosti.
Npr.Lična prava su neimovinska jer za svoj
predmet imaju život, čast, slobodu...ako su ta
prava povređena može se tražiti naknada štete.
Prenosiva i neprenosiva prava
Građanska prava su generalno prenosiva ili
prometljiva-mogu se prenositi pravnim poslom
na druga lica.
Neimovinska prava su neprenosiva bez izuzetka,
dok su imovinska prava po pravilu prenosiva.
Npr.pravo na zakonsko izdržavanje je vezano za
ličnost imaoca i ne može se preneti na drugo
lice.
Izuzetak: pravo plodouživanja iako je imovinsko
pravo, ono nije prenosivo, jer je vezano za
ličnost plodouživaoca, traje do njegove smrti.
Objekti građanskog prava
Su pretpostavke, a ne elementi gra
đanskopravnog
odnosa, povodom njih nastaje građanskopravni odnos,to
su: stvari (objekt stvarnog prava), radnje (objekat
oblig.prava, činjenje, davanje, nečinjenje i trpljenje),
lična (pravo na život, slobodu, na ime..) i intelektualna
dobra(objekat autorskog i prava industrijske svojine,
autorska dela, žig, dizajn, model, patent..).
Stvar je materijalni deo prirode u vlasti čoveka na kojoj
postoji neko subj.gr.pravo. (npr.ne može biti Sunce, a ne
mogu biti ni stvari koji su neodvojivi od čoveka(ugrađeni
zubi). Stvari mogu biti i buduće stvari, važno je da na
njima lice može steći neko subj.građansko pravo.
Radnje, lična i intelektualna prava
Aktivna ili neaktivna ponašanja na koja je dužnik
obavezan poveriocu na osnovu nekog obligacionog
odnosa. Ta ponašanja moraju se odraziti na imovinu
jednog ili drugog. To su: davanje, činjenje, nečinjenje,
trpljenje.
Lična prava
-
prava na ličnim dobrima, neodvojiva od
ličnosti, pr. pravo na život, slobodu, čast..Jednim delom
se štite imovinskim pravom ako se mogu izraziti u
imovinskom vidu (nematerijlna šteta, kao novč. satisf.).
Intelektualna prava-tvorevine ljudskog uma koja za svoj
predmet imaju autorska prava i prava ind.svojine
(patent, žig..). Pored moralne komponente (pravo na
objavljivanje dela) imaju i imovinsku komponentu
(iskorišćavanje pronalaska).
Sastavni delovi pravnog posla
Bitni sastojci: oni elementi koji moraju da postoje da bi pravni posao
uopšte nastao. Ukoliko nema bitnog sastojka, pravni posao ne
proizvodi pravno dejstvo. Pr. ugovor o kupoprodaji je zaključen kad
su se strane saglasile oko predmeta i cene.
Prirodni sastojci: po prirodi se nalaze u samom pravnom poslu i oni
su na snazi iako stranke prilikom sklapanja posla nisu o njima ništa
ugovorile. Pr.kod ugovora o kupoprodaji prodavac odgovara za
skrivene nedostatke stvari, iako u ugovoru to nije navedeno.
Slučajni (sporedni) sastojci: nisu predviđeni u samom zakonu, nego
postoje po volji stranaka koje su ih posebno predvidele kako bi
pr.posao modifikovale i prilagodile svojim potrebama. Pr.klauzula o
uslovu, roku, kapari...Moraju biti izričito navedeni jer se njihovo
postojanje ne pretpostavlja, a onaj koji tvrdi da postoje slučajni
sastojci mora to i da dokaže.
Jednostrani, dvostrani i višestrani
pravni poslovi
Jednostrani pravni poslovi nastaju, proizvode pravno
dejstvo i prestaju izjavom samo jedne volje.
Pr.sačinjavanje testamenta, ponuda za zaključenje
ugovora. Razlikovati ih od jednostranih ugovora-
npr.ugovor o poklonu-obaveza se stvara samo za
poklonodavca.
Dvostrani pravni poslovi su ugovori, nastaju izjavama
obe strane. Razlikovati ih od dvostranih ugovora-nastaju
obaveze za obe strane. Svaki ugovor pa i jednostrani je
dvostrani pravni posao.
Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove
izvršena je s obzirom da li jedna ili obe strane izjavljuju
volju, a podela na jednostrane i dvostrane ugovore je
izvršena prema podeli prava i obaveza između stranaka.
Kauzalni i apstraktni pravni poslovi,
inter vivos i mortis causa
Kauzalni su oni pravni poslovi kod kojih je cilj (kauza) jasno istaknut,
tako da se pouzdano može utvrditi obaveza jedne (poklon) ili obeju
strana (kupoprodaja). Vidljiva je svrha obavezivanja i poznata su
dejstva među stranama pr.posla.
Apstraktni pravni poslovi su oni kojih kauza nije istaknuta, te se ne
vidi zbog čega se stranke obavezuju. Kauza iako nije istaknuta, ona
mora da postoji, u suprotnom ugovor je ništav.Pr.izdavanje menice
jer se iz menične isprave ne vidi osnov obavezivanja njenog
izdavaoca,tj.trečim licima ostaje nepoznato da li se menični iznos
duguje korisniku po osnovu zajma,prodaje...
Poslovi inter vivos nastaju za života onih koji su ih zaključili i oni
proizvode po pravilu dejstvo samo za života stranaka, ali mogu
proizvoditi i posle smrti samo ako pravni posao nije zaključen s
obzirom na posebna svojstva subjekta (intuitu personae)
Pravni poslovi mortis causa su oni čije dejstvo počinje smrću
određenog lica. Pr.testament, legat...
Modifikacija pravnih poslova
USLOV
Uslov je buduća i neizvesna okolnost koja nastupanjem
ili nenastupanjem utiče na pravni posao.
Pravni posao u kome je postavljen odložni ili raskidni
uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili
dobrim običajima, ništav je u celosti. Ništav je i pravni
posao koji je zaključen pod nemogućim uslovom.
Osnovno obeležje uslova
-neizvesnost. Ugovor je
zaključen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak
zavisi od neke neizvesne činjenice.
Ako je uslov unet u pravni posao, on postaje njegov
bitan sastojak.
Rok-pojam i vrste
Rok je trenutak u vremenu, ili odre
đeni protek vremena, čijim
nastupanjem pravni posao nastaje ili prestaje. Rok je izvesna,
buduća činjenica koja uvek nastupa. Slučajan je sastojak pravnog
posla određen voljom ug.strana, kojim pravno dejstvo pr.posla
nastaje od određenog trenutka ili traje do određenog momenta. Rok
koji ne može nastupiti ili je neprimereno dug, je ništav.
Dele se na odložne, raskidne, subjektivne,objektivne,imperativne,
dispozitivne, prekluzivne, zakonske, sudske..
Odložni
-
pravni posao deluje od određenog trenutka u vremenu(od
1.aprila). Raskidni-nastupanjem dejstvo pravnog posla prestaje
(zakup 1 god).
Subjektivni rok-
teče od saznanja subjekta za pravno relevantnu
činjenicu, a Objektivni rok se računa od nastanka pravno relevantne
činjenice (pričinjene štete, zaklj.ugovora), njegovim istekom istekao
je i subjektivni rok, duži je.
Imperativni rokovi su određeni prinudnim propisima, i ne mogu se
menjati voljom ugovornih strana, npr.zastarelost potraživanja.
Dispozitivni su određeni po pravilu zakonom, i mogu se menjati
voljom ug.strana.
Podele rokova-Prekluzivni rokovi i
rokovi zastarelosti...
Prekluzivni rokovi su takođe predviđeni zakonom, u okviru njih se
mogu steći neka prava, preduzeti neka radnja ili štititi neko pravo.
Protekom prekluzivnog roka u kome pravo nije stečeno, ono se
potpuno gubi ili po sili zakona prestaje mogućnost preduzimanja
radnje ili zaštite prava (on je peremptoran). Rok za žalbu.
Razlikovati ih od rokova zastarelosti čijim istekom se gubi samo
zahtev u materijalnom smislu, ali ne i pravo, pa obligacija postaje
naturalna, ne može se utužiti, te dužnik ako istakne prigovor
zastarelosti, sud će odbiti zahtev poverioca. Prekluzivni su po pravilu
kraći od rokova zastarelosti i nije moguć prekid ili zastoj tog roka.
Prekluzivni rokovi su ustanovljeni najčešće za apsolutna prava i
pravne moći (preobražajna prava) i sud o njima vodi računa po
službenoj dužnosti za razliku od rokova zastarelosti
-prigovor.
Materijalnopravni rokovi su određeni materijalno pravnim propisima,
npr.ZOO-
om, a procenopravni određeni su procesnim zakonima,
npr.povraćaj u pređašnje stanje, rok za žalbu
-ZPP-om.
Zakonski rokovi su određeni zakonom, ne mogu se produživati ili
skraćivati, dok su sudski rokovi mogu produžiti novom sudskom
odlukom, ocena sudije. Rokovi takođe mogu biti određeni pravnim
poslom, te se može menjati voljom ugovornih strana.
Nalog
Nalog je teret (obaveza) koji se nameće korisniku
dobročinog raspolaganja (nasledniku, legataru,
poklonoprimcu). Može se sastojati u bilo kojoj činidbi
koja može biti predmet obligacije, a obaveza je na
sticaocu koristi.
Nalog mora biti moguć, razumljiv i jasan, u skladu sa
javnim poretkom i dobrim običajima.
Ugovor o poklonu se može raskinuti od strane
poklonodavca, ako poklonoprimac ne ispuni nalog.
Npr.testamentom testator naloži nasledniku ili legataru
da nešto učini ili da se uzdrži od nečeg što bi inače bio
ovlašćen da čini (da mu podigne spomenik, da osnuje
zadužbinu), tako da između njih ne nastane obligacioni
odnos-
nema načela ekvivalentnosti prestacija.
Forma pravnih poslova
Prihvaćen je princip neformalizma u zasnivanju pravnih
poslova u savremenom pravu (ZOO čl.67)tj, pravilo je da
se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva određena
forma, sem ukoliko je zakonom ili ugovorom predviđena
određena forma
-
onda je formalan i bez te predviđene
forme ne proizvodi pravno dejstvo.
Za punovažnost nekih pr.poslove je obavezna pismena
forma , npr.ugovor o kupoprodaji nepokretnosti (pismena
forma, overa potpisa u sudu, upis u zknj), ugovor o
kreditu, ugovor o građenju...
Za pisani testament-pisana forma i 2 svedoka. Ugovor o
dož.izdržavanju
-pismena forma, overen od sudije i
pročitan stranama. Za sve kasnije izmene i dopune
takođe.
Zastupništvo i drugi instituti
Ugovor o komisionu-
komisionar zaključuje pravne
poslove u svoje ime ali za tuđi račun, dok kod zastupanja
zastupnik preduzima pr.poslove u ime i za račun
zastupanog.
Ugovor o posredovanju-posrednik se obavezuje na
preduzimanje faktičkih radnji, da pronađe i dovede u
vezu sa nalogodavcem lica koja bi stupila sa njim u
pregovore radi zaključenja ugovora. Za razliku od
nalogodavca, koji preduzima faktičke radnje, zastupnik i
komisionar preduzimaju pravne radnje.
Nezvano vršenje tuđih poslova
-preduzima jedno lice bez
ovlašćenja gospodara posla, ali u njegovom interesu. On
preduzima i pravne i faktičke poslove, zastupnik samo
pravne i samo uz ovlašćenje zastupanog.
Zakonsko zastupništvo
Zakonsko zastupništvo postoji u slučajevima kada se neposredno na
osnovu zakona određuje zastupnik i obim njegovog ovlašćenja.
Zakonski zastupnik je fizičko lice koje je zakonom ovlašćeno da
preduzima pravne radnje u ime i za račun zastupano (fizičko ili
pravno lica).
Pr.roditelji su na osnovu zakona zastupnici svoje maloletne dece,
imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim i poslovima
i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti
deteta. Ono traje dok dete ne stekne poslovnu sposobnost (ali
roditelji ne mogu priznati očinstvo, podneti zahtev za dozvolu braka
-
jer su to poslovi koji su strogo vezani za ličnost maloletnika).
Zakonsko zastupništvo prestaje kada nestanu razlozi koji su do
njega doveli, npr. Kada poslovno nesposobno lice stekne poslovnu
sposobnost, okonča se postupak stečaja privrednog društva..
Zastupanje pravnih lica I
Statutarno zastupništvo je predstavljanje pravnih lica od strane
njihovih organa određenih statutom pravnog lica, kojim se određuje
obim ovlašćenja organa prilikom istupanja u pravnom prometu.
Poslovodni organ (direktor) je na osnovu zakona zastupnik
privrednog društva (ZPD).
Prokura je način zastupanja pravnog lica. Privredno društvo može
ovlastiti jedno ili više lica da zaključuje pravne poslove i preduzima
pravne radnje u vezi sa delatnošću pr.društva. Prokura ne sadrži
ovlašćenje za zaključenje pr.poslova kojim se otuđuju ili opterećuju
nepokretnosti. Prokura se daje u pismenoj formi, samo fizičkom licu,
neprenosiva je, ne može se dati na određeno vreme niti se može
vezati za uslove. Pr.društvo u svako doba može opozvati prokuru.
(ZPD)
Stečajni i likvidacioni upravnici su zakonski zastupnici privrednog
društva u stečaju ili likvidaciji, dok se postupak ne okonča. (ZPD)
Zastupanje pravnih lica II
Poslovno punomoćje je jedan od oblika zastupanja pravnog lica i
privredno društvo ga može dati u granicama zakona i njime ovlastiti
punomoćnika da zaključuje ugovore i obavlja druge poslove koji su
uobičajeni u vršenju njihove poslovne delatnosti. Može biti
ograničeno na određene poslove. Nisu redovno poslovanje poslovi
otuđenja nepokretnosti, menično jemstvo, uzimanje zajma..
Trgovinski putnik je punomoćnik privrednog društva koji je ovlašćen
da preduzima samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i
koji su navedeni u punomoćju koje mu je društvo dalo. Mora imati
posebno ovlašćenje da bi mogao da zaključi ugovor, ili da naplati
cenu...
Punomoćnici po zaposlenju su radnici privrednog društva koji rade
na poslovima zaključenja ugovora, kao što su prodavci u
prodavnicama, ugostitelji, radnici na šalterima.. Ovlašćenja za
zaključenje i ispunjavanje ugovora proizilazi iz činjenice da obavljaju
radnu dužnost.
Nevažeći pravni poslovi
su oni pravni poslovi koji ne proizvode pravno dejstvo jer im
nedostaje neka od pretpostavki određenih zakonom. Da bi pravni
posao proizvodio pravno dejstvo potrebno je da postoje: poslovna
sposobnost subjekta, slobodna, saglasna i ozbiljna izjava volje,
moguć, dopušten i određen
-
odrediv predmet obaveze, dopušten
osnov i zakonom ili voljom strana predviđena forma pravnog posla.
U suprotnom pravni posao nije punovažan.
Nevažeći pravni poslovi dele se na ništave i rušljive.
Nepostojeći pravni posao je takav pravni posao kome nedostaje
elemenat koji je bitan za njegov nastanak. On ne proizvodi nikakvo
pravno dejstvo jer pravni posao nije ni nastao. On se ne poništava
jer nije ni zaključen. Ukoliko bi sud proglašavao ovakav posao
nepostojećim mogao bi da donese samo deklaratornu odluku.
Npr.izjava volje apsolutno poslovno nesposobnog lica
Ništavi pravni poslovi
Ništav je onaj pravni posao koji je protivan prinudnim
propisima, javnom poretku ili dobrim običajima jer se
njima vređa opšti interes. Ne proizvode nikakvo pravno
dejstvo i smatra se kao da nisu ni zaključeni. Takav
pravni posao je od početka bez pravnog dejstva i
protekom vremena ne može postati punovažan.
Tužba odnosno zahtev za utvrđivanje ništavog pravnog
posla ne zastareva, a mogu je podneti strane u pravnom
poslu, druga zainteresovana lica i državni organi po
službenoj dužnosti. Na ništavost sud pazi po službenoj
dužnosti.
Ako su ispunjenje obave
ze iz ništavog pravnog posla,
svaka strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je
primila po osnovu takvog posla, a ako nije moguće
vraćanje, daje se naknada u novcu prema cenama u
vreme donošenja sudske odluke.
Fiktivni i simulovani pravni poslovi
Fiktivan je onaj pravni posao koji se zaključuje da bi se stvorio privid
za treća lica o njegovom postojanju, iako ga ugovorne strane
stvarno ne žele i izjavljuju volju koja nije stvarna nego prividna.
Nema namere strana za preuzimanje prava i obaveza.
Cilj zaključenja je izigravanje zakonskih obaveza ili prava trećih lica.
Ne proizvodi pravna dejstva i smatra se kao da nije zaključen.
Prividnost se ne može isticati prema savesnom trećem licu. Ništav
je. Pr. Otuđenje nepokretnosti da bi se izigrao poverilac
Simulovani je onaj pravni posao koji strane zaključuju iako njegovo
dejstvo ne žele da bi prikrile drugi pravni posao čije dejstvo žele da
se ostvari(disimulovan pr.p). Simulovani nema pravno dejstva mežu
ugov.stranama. Disimulovani će proizvoditi pravno dejstvo ako
ispunjava uslove za punovažnost. Npr. zaključe ugovor o poklonu da
bi prikrili ugovor o kupoprodaji i sl.
Zabranjeni i zelenaški pravni posao
Zabranjeni su oni pravni poslovi koji su zabranjeni zakonom,
suprotni su imperativnim normama, kao npr.ugovor o nasleđivanju,
brak lica istog pola...
Zelenaški pravni posao je onaj u kome jedna strana koristeći se
nuždom ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim
nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za
sebe ili nekog trećeg, korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim
što je on drugoj strani dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.
ZOO-
čl.141. Njime se krši načelo jednakosti davanja, jer je kod njih
očigledna nesrazmera uzajamnih davanja ali i namera jedne
ug.strane da iskoristi okolnosti koje su se stekle kod druge ug.strane
(razlika u odnosu na prekomerno oštećenje), ali se krši i načelo
savesnosti i poštenja i dobrih običaja. Samo kod teretnih, dvostrano
obaveznih ugovora. Pr.zajam sa previsokom kamatom.
Oštećena strana može tražiti u roku od 5 god smanjenje obaveze na
pravičan iznos i ako sud to dozvoli ugovor ostaje na snazi.
Ne može se konvalidirati, ništav je.
Rušljivi pravni poslovi
Rušljivi ili relativno ništavi pravni poslovi su oni koji
proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poništeni u
određenom roku na zahtev lica u čijem je interesu
rušljivost ustanovljena, zbog nedostatka kojim se vređa
pojedinačni interes.
Tužbu za poništaj može podneti lice čiji je interes
povređen u prekluzivnom roku, čijim istekom
-ako se ne
podnese tužba
-
se rušljiv posao osnažuje od zaključenja.
Ako sud donese odluku o poništenju pravnog posla,
poništenje ima retroaktivno dejstvo
-
povraćaj u pređašnje
stanje i naknada štete.
Rušljivi su pravni poslovi zaključeni u zabludi, pod
prevarom, pretnjom ili prinudom, kao i poslovi
ograničeno posl,spos. Lica ako su zaključeni bez
saglasnosti zak.zastupnika i pravni poslovi kod kojih
postoji prekomerno oštećenje.
Zabluda
Zabluda-
pogrešna predstava o stvarnosti odn. o nekoj
činjenici koja je bitna za punovažnost građ.pr.odnosa.
Prema ZOO samo bitna zabluda je relevantna i to: ako se
odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se
zasniva pr.posao, i na okolnosti koje se smatraju
odlučnim za neki pravni posao, a strana koja je u zabludi
ne bi inače zasnovala takav pravni odnos da je znala za
pravo stanje stvari.
Strana koja je bila u bitnoj zabludi ima pravo da zahteva
poniptaj pravnog posla, osim ako nije postupila sa
pažnjom koja se u prometu zahteva.
Subjektivni rok za poništaj je 1 god od saznanja za
razlog rušljivosti, odnosno 3 god od zaključenja ugovora.
Druga ugovorna strana ako je savesna, ima pravo da
traži naknadu štete bez obzira što strana koja je bila u
zabludi nije kriva za svoju zabludu.
Konvalidacija rušljivog pravnog
posla
Da bi konvalidacija proizvela pravna dejstva potrebno je:
da se radi o rušljivom pravnom poslu,da se preduzima od
lica u čijem je interesu rušljivost ustanovljena a ono je
svesno toga i upoznato je sa razlozima rušljivosti,
poslovno je sposobno i u mogućnosti je da slobodno
izjavi svoju volju. Konvalidacijom se otklanja nedostatak
usled koga je pravni posao bio šepajući,uslovno važeći, i
rušljiv posao postaje punovažan od početka.
Konvalidaciju razlikovati od ratifikacije pravnog posla koja
predstavlja naknadno odobrenje pravno valjanog posla
koji je zaključio punomoćnik prekoračenjem granica
ovlaščenja vlastodavca, dok konvalidacija predstavlja
osnaženje manljivog pravnog posla u punovažan pravni
posao.
Prekomerno oštećenje
Prekomerno oštećenje
-sredstvo kojim se u dvostrano
obaveznim ugovorima štiti princip jednake vrednosti
davanja između ugovornih strana. Postoji ako su strane
zaključile dvost.obav.ugovor, ako postoji očigledna
nesrazmera uzajamnih davanja i ukoliko oštećena strana
u vreme zaključenja ugovora nije mogla znati za pravu
vrednost svoje obaveze.
Tužba za poništaj rušljivog posla
-1 god
od zaključenja
ovog pravnog posla. Ne može oštećeni zahtevati
odstranjenje očigledne nesrazmere. Može druga strana
da ugovor održi na snazi ako ponudi oštećenom dopunu
do prave vrednosti.
Ako je ugovor poništen, poništenje deluje od početka i
smatra se da ugovor nije ni zaključen. Vrši se restitucija
ako su strane ispunile svoje obaveze u celini ili delimično.
Zloupotreba prava
Čl. 13 ZOO
-
Zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa
protivno cilju zbog kojeg je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.
Čl
-4 ZOSPO-
Zabranjeno je vršenje prava svojine protivno cilju zbog
koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato, ili protivno moralu
društva.
Vršenje prava koje kao isključivi cilj ima nanošenje štete drugome,
istovremeno je institucionalna i individualna zloupotreba prava, jer
se javlja kao suprotnost cilju radi kojeg je ustanovljeno i kao
povreda načela savesnosti i poštenja.
Npr.šikanozno vršenje prava
-
kad se pravo vrši isključivo da se drugom
nanese šteta, beskorisno
-
kada titular vrši svoje pravo bez
opravdanog interesa i time nanosi štetu drugom, nesrazmerno
-
vršenje prava kojim se ostvaruje interes koji je u očiglednoj
nesrazmeri u odnosu na štetu koja se drugom nanosi...
Zastarelost
Zastarelost je protek vremena u kojem titular prava nije vršio svoje
pravo unutar zakonom utvrđenog roka, usled čega gubi pravo na
zahtev odnosno tužbu u materijalnom smislu.Pravo u ovom slučaju
ne prestaje već se pretvara u prirodnu
-
neutuživu obligaciju. Nastupa
kada protekne zakonom određeo vreme u kome je poverilac mogao
zahtevati ispunjenje obaveze. Ako poverilac i zahteva ispunjenje
obaveze, dužnik uvek može istaći prigovor zastarelosti, ukoliko ga ne
istakne i plati potraživanje nema pravo da traći povraćaj.
Zastarevaju samo relativna prava.Opšti rok zastarelosti 10 god. Duži
rokovi jedino kod naknade štete prourokovane krivičnim delom.
Rok zastarelosti počinje da teče od dospelosti potraživanja. Kod
prestacija koje glase na činjenje rok počinje da teče prvog dana
posle dana kada je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze,
a ako se dužnikova obaveza sastoji u nečinjenju, propuštanjuili
trpljenju, prvog dana posle dana kada je dužnik postupio protivno
obavezi.
Potraživanje koje je vezano za nastupanje uslova ili roka, rok zast.
Počinje teći kada se odložni uslov ostvari odnosno nastupi rok.
Rok zastarelosti potraživanja naknade štete počinje teći od saznanja
oštećenog za štetu i počinioca štete.
Zastoj zastarelosti
Sprečava početak toka zastarevanja iz uzroka određenih zakonom,
usled čega vreme potrebno za zastarelost ne može početi da teče ili
već započeto vreme prestaje da teče. Po prestanku uzroka koji je
doveo do zastoja, rok zastarelosti se nastavlja, a proteklo vreme se
uračunava u zakonom određeni rok zastarelosti.
Zastarelost ne teče: između roditelja i dece dok traje rod.pravo,
između bračnih partnera dok traje bračna zajednica, između
štićenika i staraoca
-organa starateljstva dok traje starateljstvo.
Zastarelost ne teče u pogledu onih lica koja se na nalaze na vojnoj
dužnosti u vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti
ili rata.
Zastarelost ne teče u pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena
u tuđem domaćinstvu prema poslodavcu, dok taj radni odnos traje.
Razlozi zastoja zastarelosti su nesavladive prepreke objektivnog
karaktera:elem,nepogode, rat, moratorijum, viša sila..
Prekid zastarelosti
Je pravna situacija koja nastaje radnjama poverioca ili
dužnika, a ima za posledicu da zastarevanje koje je
počelo teći ne proizvodi pravno dejstvo te se ni ne
računa u zakonom određeni rok zastarelosti, pa rok
zastarelosti počinje teći iznova posle prekida.
Radnjama dužnika se prekida ukoliko prizna dug, izjavom
poveriocu ali i posredno, davanjem otplate, plaćanjem
kamate, davanjem obezbeđenja.
Radnjama poverioca (procesnim) se prekida rok
zastarelosti, kada podigne tužbu, istakne prigovor
prebijanja potraživanja u sporu...Tužba ne sme da ima
formalne nedostatke, mora biti podneta nadležnom sudu
i pre isteka roka zastarelosti za konkretno potraživanje,
da se njome traži utvrđivanje postojanja potraživanja.
Prekluzija
Se zasniva na činjenici proteka nevršenja prava u zakonom
predviđenom roku. Rok u kom se mora podići tužba ili izvršiti
određena radnja pod pretnjom gubitka prava.Protekom vremena
-
roka, gubi se pravo u celini (kod zastarelosti se gubi samo pravo na
tužbu umat.smislu dok samo pravo postaje prirodna obligacija) ili po
sili zakona prestaje mogućnost zaštite prava. Prekluzija nastupa ako
se pravna moć nije vršila u određenom roku (kod zastarelosti se ne
vrši oblig.pravo).
Prekluzivni rok teče neprekidno, nema zastoja i prekida.
Na prekluziju sud pazi ex officio, a na zastarelost po prigovoru
tuženog.
Ukoliko je dužnik ispunio obavezu po proteku prekluzivnog roka,
može da zahteva povraćaj onoga što je dao, dok kod isteka roka
zastarelosti zakon zabranjuje ovu mogućnost čak i u slučaju da je
dužnik bio u zabludi u pogledu zastarele obaveze.
Prekluzivni rokovi mogu biti subjektivni i objektivni, odnosno
materijalnopravni i procesnopravni.
Održaj
je institut stvarnog prava, predstavlj državninu
stvari ili stv.prava koja traju određeno vreme i na
osnovu koga jedno lice stiče pravo svojine ili
drugo stvarno pravo, što za posledicu ima
istovremeno i prestanak stvarnog prava njenog
ranijeg imaoca. Posledice održaja su suprotne
posledicama zastarelosti i prekluzije. Primenjuje
se samo na stvarna prava, i njime se mogu steći
samo stvarna a ne i druga prava. Sam održaj ne
može dovesti do sticanja prava svojine, potrebno
je da postoji savesnost držaoca. Održajem se
faktičko stanje pretvara u pravno.
Samozaštita
Je oblik vansudske zaštite povređenog ili ugroženog
subj.građ.prava koju vrši samovlasno titular tog prava.
Dopuštena je pod sledećim uslovima: pravo koje se štiti
treba da postoji, a ne ako je obaveza zastarela ili je
pravo prestalo usled prekluzivnog roka, ili ga se titular
odrekao; da u datom slučaju sudska zaštita ne bi bila
blagovremena ili efikasna-postoji opasnost od povrede
prava; radnja titulara mora biti neophodno potrebna-da
nije preduzeta pravo se ne bi zaštitilo i primerena
- da
odgovara radnji povrede prava; da pravo koje se štiti nije
nesrazmerno manje vrednosti od štete koja se zaštitnom
radnjom nanosi drugome.
Vidovi samozaštite: nužna odbrana, krajnja nužda i
samopomoć.
Sudska zaštita
Građanska subjektivna prava se mogu štiti
ti u
parničnom, vanparničnom i izvršnom postupku
po zahtevu njihovog titulara.
Parnični postupak
-
sporovi iz oblasti ličnih,
porodičnih, radnih, trgovačkih, imovinskih i
drugih građ.pravnih odnosa.
Vanparnični
- isto samo ako nema spora.
Izvršni
-
sprovođenje prinudnog ostvarenja
potraživanja na osnovu verodostojne ili izvršne
isprave i sprovode obezbeđenje potraživanja.
Prenošenje i sticanje imovinskih
prava
Je prelazak subjektivnog građanskog
prava prethodnika u imovinu sticaoca
prava. Ne mogu se prenosti neka
imovinska prava, npr.lične službenosti kao
ni lična prava.
Prema obimu sticanja, sukcesija može biti
univerzalna, singularna, translativna ili
konstitutivna.
Derivativno sticanje
Postoji ako sticalac subjektivno građansko pravo
izvodi iz prava prethodnika. Prenosilac ne može
na sticaoca preneti više prava nego što ih sam
ima. Prenos se vrši pravnim poslom
-ugovorom.
Mora postojati iustus titulus-pravni osnov i
modus acquirendi-
način sticanja. Pr.ugovor o
prodaji pokretne stvari je pravni osnov a način
sticanja je predaja stvari.
Neka imovinska prava se stiču na osnovu samog
pravnog posla-npr. Ugovor o cesiji, ugovor o
preuzimanju duga, ugovor o licenci..
Translativan prenos
Translativan prenos ili sukcesija postojaće u slučaju kada
prethodnik na sticaoca prenese u celini pravo koje ima
(npr.ugovorom o prodaji prenese mu pravo svojine na
kat.parceli).
Deli se na singularnu (prethodnik na pravnog sledbenika
prenosi jedno ili više tačno određenih prava, ali tako da
sledbenik ne stiče sva prava prethodnika, npr.legatar) i
univerzalnu sukcesiju (prelazak svih prava i obaveza sa
prethodnika na sledbenika na osnovu jednog akta,
npr.naslednik).
Konstitutivan prenos nastaje kada prethodnik na pravnog
sledbenika ne prenosi svoje pravo u celini nego
delimično, u užem obimu (pravo službenosti).
Subrogacija
Je promena subjekta (lična subrogacija) ili objekta
(realna ili stvarna subrogacija) u građanskopravnom
odnosu tako da njegove osnovne pravne osobine ostaju
neizmenjene.
Lična subrogacija
-
npr. zaključenjem ugovora o cesiji ili
ugovora o preuzimanju duga-
menja se ličnost poverioca
odnosno dužnika.
Stvarna subrogacija-kada prestaje jedan objekt pravnog
posla a umesto njega se pojavljuje drugi, pritom on
zadržava bitne osobine. Npr. Založena stvar po dozvoli
suda se može prodati za određenu cenu, koji iznos se
stavlja u depozit suda na mesto založene stvari, kako bi
se iz njega namirilo poveriočevo potraživanje.
Subrogacija može biti ugovorna i zakonska.
