1
Uvod u gra
đ
ansko pravo – SKRIPTA ZA I KOLOKVIJUM
(1-71 strana) Prof. Vladimir Kozar (knjiga Ilija Babi
ć
)
PRIVATNO PRAVO
Izraz „privatno pravo“ nastao je prevodom latinskih re
č
i
ius privatum.
Privatno pravo
predstavlja ono pravo koje reguli
š
e isklju
č
ivo odnose me
đ
u samim pojedincima ili pojedinaca
i dr
ž
ave, ali ne kao vlasti. Najzna
č
ajniji deo privatnog prava je gra
đ
ansko pravo.
Privatno pravo predstavlja odnos koordinisanih, pravno jednakih subjekata, a javno pravo
odnos izme
đ
u nadre
đ
enog i podre
đ
enog subjekta.
Privatno pravo je odnos pojedinca i dr
ž
ave, ali ne kao vlasti, a javno pravo odnos pojedinaca
prema dr
ž
avi kao vlasti, ili me
đ
usobni odnosi pojedinih vlasti.
Naziv gra
đ
ansko pravo nastao je prevodom latinskih re
č
i ius civile.
Imovinsko pravo je skup pravnih pravila kojima su regulisani odnosi pravnih subjekata
povodom stvarnih, obligacionih i naslednih prava, i pravni polo
ž
aji pravnih subjekata (pravnih
i fizi
č
kih lica). Ovaj pojam ne obuhvata trgovinsko pravo, ono se izdvojilo i formiralo posebnu
disciplinu.
TRI SISTEMATIKE GRA
Đ
ANSKOG PRAVA
U pravnoj teoriji i zakonodavstvu zemalja koje su prihvatile rimsku pravnu tradiciju, isti
č
u se
tri glavne sistematike gra
đ
anskog prava:
1. Instituciona sistematika poti
č
e od Gaja (oko 161. god n.e.) i prema njoj gra
đ
ansko pravo je
razvrstano na lica, stvari i tu
ž
be.
2. Jusnaturalisti
č
ka sistematika svrstava gra
đ
ansko pravo u pravo pojedinca i pravo dru
š
tva,
a polazi od principa da se grupisanje instituta vr
š
i od prava koje se odnosi na pojedinca
prema prava koje se odnosi na zajednicu, odnosno od u
ž
eg i jednostavnijeg ka
š
irem i
komplikovanijem. Ovu sistematiku je sproveo Pruski zakonik iz 1794.
3. Pandektisti
č
ka ili pandektna sistematika deli gra
đ
ansko pravo na:
- op
š
ti deo,
- stvarno,
- obligaciono,
- porodi
č
no i
- nasledno pravo.
Ovu sistematiku je kona
č
no uobli
č
io Savinji u XIX veku, a prihva
ć
ena je i u na
š
em pravu.
OP
Š
TA I DIFERENCIJALNA PRAVNA NA
Č
ELA
Na
č
ela regulisanja gra
đ
anskopravnih (imovinskopravnih) odnosa dele se na:
- OP
Š
TA NA
Č
ELA - na
č
elo podele vlasti (zakonodavna, izvr
š
na, sudska), na
č
elo pravi
č
nosti,
na
č
elo ustavnosti i zakonitosti, na
č
elo pravne jednakosti, na
č
elo pravne sigurnosti...
- DIFERENCIJALNA NA
Č
ELA
-
va
ž
e samo u gra
đ
anskom pravu
, a to su: autonomija
volje, ravnopravnost strana, prenosivost imovonskih prava, imovinska sankcija, za
š
tita na
privatni zahtev, na
č
elo dispozitivnosti normi
NA
Č
ELO AUTONOMIJE VOLJE
Autonomija volje je mogu
ć
nost subjekata prava da, po pravilu, po svojoj volji urede svoje
odnose te da slobodno odlu
č
uju o vr
š
enju prava koja im pripadaju.
Autonomija volje obuhvata (vidovi):
- slobodu zasnivanja pravnih poslova,
- slobodu vr
š
enja prava i
- slobodu za
š
tite povre
đ
enog prava (posebno na
č
elo proizilazi iz na
č
ela autonomije volje).
2
Sloboda zasnivanja pravnih poslova podrazumeva slobodu subjekta: da zasnuje ili ne
zasnuje pravni posao, da bira stranu sa kojom
ć
e zasnovati posao, da eventualno sa drugom
stranom odredi sadr
ž
inu posla.
Sloboda vr
š
enja prava predstavlja ovla
šć
enje subjekta da o vr
š
enju ili nevr
š
enju prava,
raspolaganju pravima i njihovoj za
š
titi odlu
č
uje po svojoj volji.
Autonomija volje je ograni
č
ena samo: prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim
obi
č
ajima.
NA
Č
ELO RAVNOPRAVNOSTI STRANA
Ravnopravnost strana je princip po kom se svi u
č
esnici imovinskog odnosa stavljaju u jednak
polo
ž
aj. U tom odnosu volja jedne strane nije pot
č
injena volji druge.
Fizi
č
ka i pravna lica kao u
č
esnici u imovinskopravnom odnosu su jednaka, bez obzira na
ekonomsku snagu, pol, rasu, nacionalnu i versku pripadnost i dr. Ve
ć
ina prava koja su
zagarantovana dr
ž
avljanima RS pripadaju i strancima, uz neka ograni
č
enja. Npr. pravo
svojine mogu sticati samo ako obavljaju delatnost u RS, ako im je nepokretnost potrebna za
obavljanje te delatnosti ili ako postoji uzajamnost (stranci u RS, pod uslovom uzajamnosti -
RECIPROCITETA, imaju isti naslendi polo
ž
aj kao i dr
ž
avljani RS, ako me
đ
unarodnim
ugovorom nije druga
č
ije regulisano).
Ekonomski slabiju stranu bez obzira da li je fizi
č
ko ili pravno lice ZOO
š
titi svojim odredbama
(na pr. zelena
š
ki ugovor)
N
A
Č
ELO PRENOSIVOSTI IMOVINSKIH PRAVA
Prenosivost imovinskih prava - Ve
ć
ina gra
đ
anskih prava se ti
č
e imovine, te se mo
ž
e izraziti
novcem,
š
to zna
č
i da to svoje pravo mo
ž
emo preneti. Svako svojom voljom, pravnim poslom
(npr. ugovorom) mo
ž
e preneti svoja prava na drugo lice.
Imovinska prava
Imovinska prava su, po pravilu, odvojena od li
č
nosti i mogu se prenositi. Predmet imovinskih
prava ima materijalni (nov
č
ani) izraz. To su npr. prava svojine, autorska prava, pravo na
naknadu
š
tete
…
Titular ili vlasnik nekog prava mo
ž
e to pravo svojom voljom preneti na drugo
lice ili ga ustupiti
Izuzetak od prenosivosti – Neprenosiva prava
Me
đ
utim postoje i neka neprenosiva prava, a ona su ili vezana za li
č
nost, ili su po prirodi
neprenosiva (npr. prodou
ž
ivanje, zakonsko izdr
ž
avanje, pravo na naknadu
š
tete u vidu
nov
č
ane rente usled smrti bliskog lica, potra
ž
ivanje naknade nematerijalne
š
tete...). Nisu
prenosiva ni neimovinska prava, kao
š
to su npr. roditeljska prava i obaveze, prava i obaveze
supru
ž
nika...
NA
Č
ELO IMOVINSKE SANKCIJE (REALNA EGZEKUCIJA)
Imovinska sankcija (realna egzekucija – izvr
š
enje na imovini du
ž
nika) je gra
đ
anska
odgovornost subjekta za neispunjavanje obaveze. Sprovodi se na imovini du
ž
nika u skladu
sa pravilom jednake vrednosti davanja. U krivi
č
nom i upravnom pravu sankcije imaju li
č
ni
karakter (kazna zatvora). Imovinska sankcija u gra
đ
anskom pravu nastala je tek u
savremenoj civilizaciji. Do XIX veka sankcija zbog neispunjavanja obaveza du
ž
nika
sprovodila se na njegovoj li
č
nosti (personalna egzekucija).
Zakonom su odre
đ
eni delovi koji ne mogu biti predmet izvr
š
enja, u cilju elementarne za
š
tite
du
ž
nika i njegove porodice
Personalna egzekucija – izvr
š
enje na li
č
nosti se sprovodila na li
č
nosti du
ž
nika koji nema
imovine (smr
ć
u ili gubitkom nekog statusa, npr. padanjem u ropstvo).
Ograni
č
enja na
č
ela realne egzekucije
Za
š
tita fizi
č
ke egzistencije du
ž
nika postaje na
č
elo izvr
š
nog postupka nazvano i na
č
elom
socijalne za
š
tite. Ono ima u vidu 2 ograni
č
enja u pogledu imovine du
ž
nika:
