Građanskopravni odnos
Odnos koji nastaje između subjekta koji ima određeno subjektivnograđansko pravo i
subjekta na kome leži izvesna građanskopravna obaveza koja odgovara tome pravu
Elementi:
1. subjekti prava-nosioci prava i obaveza
2. Prava i obaveze
Objekti nisu elementi građanskopravnog odnosa, objekat je pretpostavka
građ.pr.odnosa, zbog koga on i nastaje. Objekti mogu biti: stvari, radnje, lična dobra i
intelektualna dobra.
Pravne činjenice
Viša sila-nesavladiv, nepredvidljiv, spoljni događaj u odnosu na sferu delovanja
odgovornog lica.
Pr.sankcije OUN zbog kojih dužnik nije mogao izvršiti svoju obavezu; provala u prostorije
odgovornog pravnog lica;
Spoljni događaj mora biti u uzročnoj vezi sa štetom, da bi postojao osnov za oslobođenje
građanske odgovornosti za štetu, u suprotnom lice je odgovorno.
Ako je predmet obaveze, usled više sile ili slučaja, postao nemoguć, pre zaključenja ili u
vreme zaključenja ugovora, takav ugovor je ništav. čl.46 i 47 ZOO
Pretpostavke
Pretpostavke- činjenice za koje se pretpostavlja da postoje. Dele se na
oborive i
neoborive.
Oborive
-dopuštaju mogućnost da se odgovarajućim dokazima utvrdi suprotno od
onog što se normom pretpostavlja.
pr. Ako je dete rođeno u braku, ocem deteta smatra se muž majke deteta.
Neoborive
(presumtio iuris et de iure)-isključuju mogućnost dokazivanja
postojanja suprotne činjenice.
Npr. Dete mlađe od 7 god je potpuno deliktno nesposobno, nije dopušteno dokazivati
suprotno
Fikcije
Fikcije su činjenice koje u stvarnosti ne postoje ali se uzima da postoje.
Pr. Smatra se da je začeto dete rođeno ako je to u njegovom interesu (nasciturus).
Pr. Naslednik koji se odrekao nasledstva u svoje ime, smatra se kao da nikada nije bio
naslednik.
Viša sila - vis maior
Viša sila-nesavladiv, nepredvidljiv, spoljni događaj u odnosu na sferu delovanja
odgovornog lica.
Pr.sankcije OUN zbog kojih dužnik nije mogao izvršiti svoju obavezu; provala u prostorije
odgovornog pravnog lica;
Spoljni događaj mora biti u uzročnoj vezi sa štetom, da bi postojao osnov za oslobođenje
građanske odgovornosti za štetu, u suprotnom lice je odgovorno.
Ako je predmet obaveze, usled više sile ili slučaja, postao nemoguć, pre zaključenja ili u
vreme zaključenja ugovora, takav ugovor je ništav. čl.46 i 47 ZOO
Slučaj
Za razliku od više sile, slučaj nastaje u sferi delovanja odgovornog (fizičkog ili pravnog)
lica i stoga ima unutrašnji karakter.
Subjektivna odgovornost-
počiva na krivici koja postoji ako je štetnik prouzrokovao štetu
namerno ili krajnjom nepažnjom, ali ne i slučajem.
Objektivna odgovornost
- postoji bez obzira na krivicu i štetnik tada odgovara i za slučaj.
Viša sila je osnov isključenja objektivne odgovornosti.
Pr.odgovornost za štetu nastalu usled opasne stvari ili opasne delatnosti
Subjektivno građansko pravo i srodni pojmovi
PRAVNA MOĆ
-postoji onda kada ne postoji pravo (u smislu skupa ovlašćenja) kome
odgovara neka obaveza, ali postoji mogućnost nekog lica da svojom izjavom volje utiče na
postanak, promenu ili prestanak nekog subjektivnog prava. Tj. Izjavom volje subjekt prava
ima mogućnost da stvara, menja ili ukida pravni odnos. Npr. Izjava o odricanju od nasleđa,
pravo na razvod braka, izjava o odustanku kod nekih ugovora, prihvat ponude...
Razlika u odnosu na sgp je u dužini trajanja i u objektu.
Sgp duže traju dok je pravna moć obično vezana za neki prekluzivan rok. Npr. Naslednik
može da se odrekne nasleđa do kraja ostavinske rasprave.
Sgp ima objekat koji se uvek može izraziti kao imovinska vrednost (npr svojina), dok
pravna moć nema objekat.
Imovinska i neimovinska prava
Imovinska prava
su ona prava čiji su predmeti iskazani u novčanom iznosu ili se mogu
izraziti u protivnovčanoj vrednosti.
Npr.pravo prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene;
Neimovinska prava
su ona prava koja nisu iskazana u novčanom iznosu niti se mogu
izraziti u novčanoj protivvrednosti.
Npr.Lična prava su neimovinska jer za svoj predmet imaju život, čast, slobodu...ako su ta
prava povređena može se tražiti naknada štete.
Prenosiva i neprenosiva prava
Građanska prava su generalno prenosiva ili prometljiva
-mogu se prenositi pravnim
poslom na druga lica.
Neimovinska prava su neprenosiva bez izuzetka
,
dok su imovinska prava po pravilu
prenosiva.
Npr.pravo na zakonsko izdržavanje je vezano za ličnost imaoca i ne može se preneti na
drugo lice.
Izuzetak
: pravo plodouživanja iako je imovinsko pravo, ono nije prenosivo, jer je vezano
za ličnost plodouživaoca, traje do njegove smrti.
Imovina -
Je skup svih subjektivnih građanskih prava jednog lica.
Predmet imovine
: stvarna prava (stvar), intelektualna prava imovinskog
karaktera(autorsko delo), obligaciona prava (prestacije) koja se mogu novčano izraziti i
pravo na naknadu štete, prava ličnosti samo u smislu naknade (ne)imovinske štete u
slučaju povrede dobra(lično dobro). Inače lična prava ne ulaze u sastav imovine jer se ne
mogu novčano izraziti (pravo na ime, čast..)
Imovina je nedeljiva i predstavlja jedinstvenu celinu. Odvajanje imovine od f.lica-putem
ugovora o ustupanju i raspodeli za života, od pravnog-stečajem npr.
Bitno obeležje-promenljivost, uvećavanje i smanjivanje, realna subrogacija-prenos prava
svojine sa jednog lica na drugo. Ili univerzalna sukcesija-prenos imovine sa ostavioca na
naslednike. Zaostavština nije sva imovina.
Možemo govoriti o imovini deteta, imovini bračnih drugova, imovini ostavioca, imovini
pravnog lica...
Objekti građanskog prava -
Su pretpostavke, a ne elementi građanskopravnog odnosa,
povodom njih nastaje građanskopravni odnos,to su: stvari (objekt stvarnog prava), radnje
(objekat oblig.prava, činjenje, davanje, nečinjenje i trpljenje), lična (pravo na život,
slobodu, na ime..) i intelektualna dobra(objekat autorskog i prava industrijske svojine,
autorska dela, žig, dizajn, model, patent..).
Stvar
je materijalni deo prirode u vlasti čoveka na kojoj postoji neko subj.gr.pravo. (npr.ne
može biti Sunce, a ne mogu biti ni stvari koji su neodvojivi od čoveka(ugrađeni zubi).
Stvari mogu biti i buduće stvari, važno je da na njima lice može steći neko subj.građansko
pravo.
Radnje, lična i intelektualna prava
Aktivna ili neaktivna ponašanja na koja je dužnik obavezan poveriocu na osnovu nekog
obligacionog odnosa. Ta ponašanja moraju se odraziti na imovinu jednog ili drugog. To su:
davanje, činjenje, nečinjenje, trpljenje
.
Lična prava
-prava na ličnim dobrima, neodvojiva od ličnosti, pr. pravo na život, slobodu,
čast..Jednim delom se štite imovinskim pravom ako se mogu izraziti u imovinskom vidu
(nematerijlna šteta, kao novč. satisf.).
Intelektualna prava
-tvorevine ljudskog uma koja za svoj predmet imaju autorska prava i
prava ind.svojine (patent, žig..). Pored moralne komponente (pravo na objavljivanje dela)
imaju i imovinsku komponentu (iskorišćavanje pronalaska).
Pravni poslovi
Pravni posao je izjava volje učinjena sa ciljem da se zasnuje građanskopravni odnos, da
nastane, da se prenese ili da se ugasi neko subjektivno pravo, ako to dopušta pravni
poredak.
Svaka izjava volje nije pravni posao, jer izjavom mogu nastati i pravne radnje. Izjava mora
biti
slobodna
(bez prinude, pretnje ,zablude),
ozbiljna
(sa namerom da se zaključi),
stvarna
(da se ne prikriva neki drugi posao),
da ima predmet
(moguć, dopušten, određen
ili odrediv-u suprotnom pravni posao je ništav
) i osnov
(mora da postoji i da je dopušten-
u suprotnom pravni posao je ništav).
Može biti data izričito ili prećutno (konkludentnim radnjama). Ćutanje nije pristajanje
.
Sastavni delovi pravnog posla
Pravni posao je neformalan ako se može zasnovati na bilo koji način, rečima, ubičajenim
znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti da je pravni posao
nastao. ZOOčl.28.
Kauzalni i apstraktni pravni poslovi, inter vivos i mortis causa
Kauzalni
su oni pravni poslovi kod kojih je cilj (kauza) jasno istaknut, tako da se
pouzdano može utvrditi obaveza jedne (poklon) ili obeju strana (kupoprodaja). Vidljiva je
svrha obavezivanja i poznata su dejstva među stranama pr.posla.
Apstraktni
pravni poslovi su oni kojih kauza nije istaknuta, te se ne vidi zbog čega se
stranke obavezuju. Kauza iako nije istaknuta, ona mora da postoji, u suprotnom ugovor je
ništav.Pr.izdavanje menice jer se iz menične isprave ne vidi osnov obavezivanja njenog
izdavaoca,tj.trečim licima ostaje nepoznato da li se menični iznos duguje korisniku po
osnovu zajma,prodaje...
Poslovi inter vivos
nastaju za života onih koji su ih zaključili i oni proizvode po pravilu
dejstvo samo za života stranaka, ali mogu proizvoditi i posle smrti samo ako pravni posao
nije zaključen s obzirom na posebna svojstva subjekta (intuitu personae)
Pravni poslovi mortis causa
su oni čije dejstvo počinje smrću određenog lica.
Pr.testament, legat...
Modifikacija pravnih poslova
USLOV
Uslov
je buduća i neizvesna okolnost koja nastupanjem ili nenastupanjem utiče na pravni
posao.
Pravni posao u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim
propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, ništav je u celosti. Ništav je i pravni posao
koji je zaključen pod nemogućim uslovom.
Osnovno obeležje uslova-
neizvesnost
. Ugovor je zaključen pod uslovom ako njegov
nastanak ili prestanak zavisi od neke neizvesne činjenice.
Ako je uslov unet u pravni posao, on postaje njegov bitan sastojak.
Vrste uslova
Uslovi se mogu podeliti na:
odložne i raskidne, potestativne, kauzalne, mešovite,
neprave, pozitivne i negativne.
