1
65 .Pojam tužbe
Pokreće se parnični postupak tužbom,jer bez podizanja tužbe nema parnice.Od volje
tužioca zavisi isključivo pokretanje parničkog postupka. Tužbu razlikujemo u
materijalnom i formalnom smislu. U materijalnom podrazumeva da je tužba zahtev za
pružanje pravne zaštite određenog sadržaja koju tužioc traži od suda. U formalnom
smislu tužba je pismeni podnesak u kome tužilac ističe svoj zahtev radi pružanja
određene pravne zaštite.Granice tužbenog zahteva tužilac određuje,tj. Određuje se
odlučivanje u postupku pred sudom i predmet raspravljanja.Povodom tužbe sud
sprovodi posdtupak i donosi meritornu presudu.Prilikom podnete tužbe dužan je sud da
utvrdo da li su sve procesne pretpostavke za pružanje pravne zaštite ispunjene. Ukoliko
se utvrdi da nisu ispunjene procesne pretpostavke,tužbu će sud odbaciti. Ukoliko nađe
da ne treba odbaciti,ispitivaće sud da li postoje sve materijalnopravne pretpostavke za
osnovanost zahteva radi pružanje pravne zaštite određenog sadržaja. Tužba je
parnična radnja,a nije pravni posao građanskog prava.To podrazumeva da se tužbe
procenjuju po pravilima proceznog prava a ne građanskog materijalnom grava.Kada se
podnosi tužba tada se zasniva dvostran procezni odnos između suda i tužioca,a ukoliko
se tužba dostavi tuženom,onda se zasniva trostrani procezni odnos koji obuhvata
sud,tuženog i tužioca.
66 Sadržina tužbe
Mora da sadrži određen zahtev tužba u pogledu glavne stvari i sporednih traženja.
Tužba svaka mora da sadrži i činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev,dokaze kojima
se ove činjenice potvrđuju,vrednost predmeta spora,pa tako i druge podatke koji mora
da sadrži svaki podnesak upućen sudu.Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržati
sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupati.Treba da sadrže:označenje
suda,ime i prezime,naziv firme,prebivalište ili boravište,odnosno sedište
stranaka,punomoćnika ako imaju i njihovih zakonskih zastupnika,sadržinu izjave,
predmet spora i potpis podnosioca.Ukoliko tužilac ima boravište ili prebivalište u
inostranstvu u obavewzi je da imenuje punomoćnika.Ukoliko to ne uradi sud će tužbu
odbaciti.Kad sastav suda,nadležnost suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od
vrednosti predmeta spora,a predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos,u obavezi je
tužilac da naznači vrednost predmeta spora.I kad tužilac nije naveo pravni osnov
tužbenog zahteva,sud će postupiti po tužbi,a kada je tužilac naveo pravni osnov ,sud
nije vezan za njega.Tužbeni zahtev ili petitum je najvažniji.Tužbeni zahtev je predmet
spora,o njemu se raspravlja i odlučuje. Zbog toga je važno da tužilac jasno i precizno
odredi tužbeni zahtev. Tužbeni zahtev koji je neodređeni čini tužbu neurednom,a to
znači nedopuštenom. Tužilac mora u tužbi da odredi granice tužbenog zahteva.Ako se
traži komdemnatornom tužbom, tj. Osuda na činidbu,ona mora biti naznačena i po
sadržini i po obimu.Ako tužilac deklarativnom tužbom traži pravnu zaštitu,ona mora biti
tačno navedena i odnos u kome tužilac želi da postigne samo utvrđenje ili promenu koju
sud treba da izrekne,ona mora biti od strane tužioca precizno definisana.
2
67.Vrste tužbe
Prema sadržini pružanje pravne zaštite je naznačajnija kvalifikacija.Tužbe se dele na
1.
kondemnatorne (osuđujuća) tužba –
tužilac tvrdi da mu prema tuženom pripada
određeno pravo na činidbu i predlaže da sud tuženog osudi da tu činidbu
ispuni.Najčešća je u pravnom životu ova vrsta tužbe. Za koju se traži osuda činidba
može se sastojati ne samo u činjenju nego i u davanju,odnosno nečinjenju,uzdržavanju
i propuštanju.Na proimer tužba kojom se traži da se prekine dalje uznemiravanje
tužioca u mirnom korišćenju poseda.Ne ograničava se samo na utvrđenje da tužiocu
pripada materijalnopravni zahtev presuda kojom sud po ovakvoj tužbi pruža pravnu
zaštitu,nego istovremeno sadrži i naredbu tuženom,takoreći nalog da ispuni činidbu.
2.Deklarativna (utvrđujuća)tužba –
Tužilac traži da sud utvrdi postojanje,odnosno
nepostojanje pravnog odnosa ili nekog prava ili istinitost,odnosno neistinitost neke
isprave.Ukoliko je to posebnim propisima predviđeno ovakva tužba se može podići.Kad
tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog prava ili
pravnog odnosa. Pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa.Jedan odnos u
sadašnjosti može biti predmet utvrđivanja po pravilu. Ne može se tužbom tražiti
pravosnažno utvrđenje nekih činjenica. Tako tužilac ne može predložiti da se utvrdi da
je isplatio jedan iznos,da je tuženi učinio neku štetnu radnju,ili da je dao određenu izjavu
volje. Od ovog pravila sreću se izuzeci,tako na primer je pozitivna i negativna tužba za
utvrđenje istinitost isprave. Za utvrđenje tužba se razlikuje od kondemnatorne
tužbe,zbog toga što je predmet tužbenog zahteva kod deklarativne tužbe samo
utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa. Ova tužba nije podobna za prinudno
izvršenje. Kad tuženi ne ispuni svoju obavezu koja proizilazi iz tog odnosa,tužilac je
dužan da pokrene novu parnicu da bi došao do kondemnatorne presudekoja je
podobna za prinudno izvršenje.
3.incidentni (prejudicijelni)zahtev za utvrđenje –
Tokom parnice tuženi može osporiti
postojanje jednog odnosa od koga zavisi odluka o tužbenom zahtevu. ZPP daje
mogućnost tužiocu da pored prvobitnog tužbenog zahteva istakne se i zahtev za
utvrđivanje da postoji uslovljavajući odnos. To je prejudicijelni ili incidentni zahtev za
utvrđenje ,on se može podneti u toku postupka,sve do zaključenja glavne rasprave.
Primer,u parnici po tužbi za plaćanje zakupnine,kada tuženi osporava da je zasnovan
zakupni odnos ili da je prestao,tužilac može da postavi incidentni ili prejudicijelni zahtev
za utvrđenje,da postoji zakupni odnos između tuženog i njega.Ovim zahtevom se
rešava o prejudicijelnom pitanju,mada postoji razlika u tome što se odluke o
incidentnom zahtevu stavlja u izreku presude i ona je podobna za pravosnažnost,dok se
odluka o prejudicijelnom pitanju stavlja u obrazloženje presudei nije podobna za
pravosnažnost
.
4. konstitutivna (preobražajna ) tužba –
je tužba kojom se traži prestanak ili promena
nekog pravnog stanja.Posoje dve vrste preobražajnih potestativnih prava. U prvu grupu
spadaju prava koja njihov nosilac ostvaruje svojom jednostranom
mmaterijalnompravnom izjavom volje.Da bi izjava proizvela pravnu promenu potrebno
4
subjektivno preinačenje tiče se ličnosti tuženog. To je kada tužilac mesto prvobitnog
tuženog označi drugo lice kao tuženo.Nastupa kada tužilac posumnja u tačnost pasivne
legitimacije. Od ispravke imena treba razlikovati subjektivno preinačenje tužbe odnosno
naziva firme ili neke druge obeležje kojim se tuženom ličnost individualizira.Radi se o
ispravci tačnog naziva tuženog. To je slučaj sa pravnim licima.Objektivno se tiče
tužbenog zahteva. Češći je slučaj u praksi,jer sud može da dozvoli i uz protivljene
protivne stranke ,dok kod subjektivnog preinačenja sud ne može dozvoliti preinačenje
ako se treće lice ili tuženi protivi. Objektivno preinačenje tužbe manifestuje se kao
povećanje postojećeg,promena istovetnosti zahteva ili isticanje drugog zahteva uz
postojeći.Tužba nije preinačena ukoliko je tužilac promenio pravni osnov tužbenog
zahteva,ukoliko je promenio ili smanjio tužbeni zahtev,dopunio ili ispravio pojedine
navode,tako da tužbeni zahtev nije promenjen.
71.
Indentitet tužbenog zahteva
Može se postaviti pitanje identiteta tužbenog zahteva povodom izjave o preinačenju ili
prigovora da je tužba podneta u pravnoj stvari u kojoj teče druga parnica. U slučaju
prigovora res judikata i prigovora litispendencije.Sastoji se od činjenica tužbeni
zahtev ,životnog događaja kao i pravne posledice koju tužilac iz njih izvodi.Ako se
menja životni događaj ili pravna posledica onda se identitet tužbenog zahteva
menja.Npr. po tužbi kojom kupac traži osudu tuženog na naknadu štete zbog
neizvršenja ugovora,pošto je u prethodnoj parnici pravosnažno odbijen njegov zahtev
za osudu na isporuku robe,nije osnovan prigovor pravosnažne presuđene stvari,zbog
toga što je došlo do promewne identiteta tužbenog zahteva.Pojmom shvatanja kojom su
tužbenog zahteva obuhvaćene i činjenice i pravna posledica postoji shvatanje da
činjenice ne ulaze u pojam identiteta zahteva.
72.
Pravne posledice podnošenja tužbe sudu
Određene procesnopravne i materijalnopravne posledice,odnosno dejstva proizvodi
podnošenje tužbe sudu.Ukoliko sud nađe da je tužba dopuštena ,,on stav suda o
dopuštenosti tužbe manifestuje konkludentno iz radnji koje preduzima u daljem toku
postupka.Procesnopravne posledice podnošenja tužbe sudu su:1.pravo tužioca na izbor
nadležnog suda u slučaju elektivne nadležnosti se vrši u momentu podnošenja tužbe
sudu;2. Ocenjivanje nadležnosti suda se vrši prema stanju činjenica koje su postojale u
vreme podnošenja tužbe;3. prema momentu podnošenja tužbe se cene i ostale
protesne pretpostavke;4 ugovor o prorogaciji je pravovaljan u vreme podnošenja tužbe
sudu,prema tome se ceni njegova pravna valjanost.Materijalnopravne posledice
ogledaju se u sledećem:1. prekidaju se rokovi zastarelosti,2. isto dejstvo imaju i sticanje
konpenzacionog prigovora 3. ako je pravo na podnošenje tužbe ograničeno
prekluzivnim rokom,do prekluzije ne dolazi akop se tužba podnese dok taj rok još
teče;4. kada kod alternativnih obaveza pravo izbora pripada tužiocu,on to pravo može
da izvrši do momenta podnošenja tužbe sudu,5. na iznos neisplaćene kamate može se
zahtevati zahtevna kamata od dana kada je sudu podnet zahtev za njenu isplatu,6.
pravo na ostvarivanje i zaštitu nekih strogo ličnih neprenosivih prava prenosi se na
5
naslednike ako je pravni prethodnik podneo tužbu radi zaštite tih prava,7. na
povremena novčana dospela davasnja teče zatezna kamata od dana kada je sudu
podnet zahtev za njihovu isplatu,8. za razvod braka merodavno je pravo države čiji su
državljani oba bračna druga u vreme podnošenja tužbe,9ako rok za ispunjenje obaveze
nije određen,dužnik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu.
73.
Pravne posledice dostavljanja tužbe tuženom
Zasniva se trostrani procesnopravni odnos između suda,tužioca i tuženog i od tog
momenta parnica počinje teći nastupa litispedencija kada se tužba dostavi
tuženom.Dostavljanje tužbe tuženom parnica počinje teći.Zahtev kkoji je stranka
postavila u toku postupka,parnica počinje da teče od časa kada je o tome obaveštena
protivna stranka.Dok traje parnica ne može se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova
parnica između istih stranaka,sud će tužbu odbaciti ako se takva parnica bude
pokrenuta.Sud vodi računa da li već teče druga parnica o istom zahtevu između istih
stranaka.Lice koje je pribavilo stvar ili pravco o kome teče parnica može stupiti u
parnicu na mestu tužioca,odnosno tuženog ukoliko na to pristanu obe stranke.Proizvodi
procesnopravne i materijalnopravne posledice zasnivanja litispedencije.Kada sud
odbaci tužbu ili tužilac povuče,dejstva litispendencije se poništavaju ex tunc kao da nije
ni bilo parnice.Materijalnoprana dejstva litispendencije ogleda se što držaalac smatra
nesavesnim od trenutka od trenutka kada mu je tužba dostavljena. Kad odluka kojom se
parnica završava postane pravosnažna,kad stranke zaključe sudsko poravnanje,kad
tužilac povuče tužbu,kad umre stranka u postupku,kad dođe do konfuzije stranaka ili
naslednici ne mogu produžiti postupak onda litispendencija prestaje.
74.
Litispendencija pred stranim sudom
Ukoliko je pokrenuta tužba u istoj pravnoj stvari pred stranim sudsom,pred domaćim
sudom prekinuće se postupak na zahtev stranke pred domaćim sudom,dok se ne reši
postupak pred stranim sudom,i to pod sledećim uslovima:ako taj spor ne postoji
isključiva nadležnost suda u Srbiji,ako postoji faktzična uzajamnost odnosno reciprocitet
ili ako pred stranim sudom pokrenut postupak u istoj stvari.Tužba pred sudom u Srbiji
neće odbaciti već parnica i dalje teče,ali doći će do prekida postupka.Nastavak njegov
zavisi od rezultata suđenja pred stranim sudom.Ako bude priznata onda se odbacuje
tužba koja je pokrenuta pred domaćim sudom.
75.
Objektivna kumulacija tužbenih zahteva
Više zahteva i više tužbi tužilac može podneti protiv tuženog. Razlog
ekonomičnosti,pravne sigurnosti ili koncentracije postupka dovode da se izvrši
objektivna kumulacija tužbenog zahteva.Omogućuje da u jednoj tužbi istakne više
tužbenih zahteva protiv istog tuenog.O takvim zahtevima sud može odlučiti jednom
presudom a može doneti i delimičnu presudu.Objektina se može spojiti i sa
subjektivnom kumulacijom. Tužbeni zahtev misli samo na glavne tužbene zahteve a ne
