У
нашем праву постоје само два изузетка гдје није удовољено начелу
контрадикторности,
a
то су:
•
код поступка издавања платног налога суд доноси одлуку, а да није
пружио шансу туженом да се брани
•
у извршном поступку суд доноси рјешење о извршењу, а да иије
пружиоло могућност дужнику да се брани.
Поставља се питање у случају када је тужени потпуно пасиван или
још
тачније речено када ћути:
•
према једнима
-
принцип афирмативне литасконтестације
-
сматра се да ако ћути он признаје наводе тужиоца (познато у народу
ко ћути сматра се да признаје),
•
према другима
-
принципу негативне литасконтестације
-
је
обрнуто: ко ћути сматра се да негира наводе тужиоца.
Код кас је усвојена негативна
литасконтестација
.
Од принципа негативне литасконтестације
постоји један изузетак,
a
то
је
доношење пресуде због изостанка гдје је
примењен афирмативни принцип.
Услови за доношење пресуде због изостанка:
•
Да је туженом благовремено уручен позив за расправу.
Сматра се да је тужени уредно позван ако му је позив уручен осам
дана пре рочишта.
Ако је позив уручен нпр. Пет дана пре рочишта тада је повређено
начело контрадикторности, јер туженом није омогућено да се
припреми за одбрану.
To
представља апсолутно битну повреду одредаба парничног
поступка због које се могу улагати редовни и ванредни правни
лекови,
•
Да тужени није одговорио на тужбу,
•
Да не постоје опште познате околности које су спречиле туженог
да
дође на рочиште (земљотрес, поплава).
•
Да тужбени захтјев произилази из чињеница које су наведене у
тужби.
Тако нпр. Тужилац у тужби наводи да у поседу држи покретну ствар
две године,
a
у тужбеном захтјеву захтјева да му суд на тој ствари
досуди право својине које је он стекао путем одржаја.
У овом примјеру тужбени захтјев не произилази из чињеница јер је
редовни одржај за покретне ствари три године па судне може
донијети пресуду због изостанка,
•
Да докази одговарају чињеницама, нпр.
У чињеницама се наводи уговор о закупу, а као доказ наводи се
уговор о купопродаји
,
•
Пресуда због изостанка може се донијети само у споровима гдје
вреди начело диспозиције,
a
то значи да се не може донијети у
брачним и патернитетским споровима и споровима из ауторског
права,
•
Пресуда због изостанка никада се не доноси
ex officio
већ је потребан
предлог тужиоца.
Потребно је нагласити да је код пресуде због изостанка удовољено начелу
контрадикторности јер је туженом пружена могућност да се брани, а друга
је ствар што је он остао пасиван.
4
Расправио и истражно начело
У свом радикалном облику значи да
•
ако је терет подношења чињеница и доказа на страни странака, онда
је то
расправно начело
, а
•
ако је на страни суда онда је то
истражно начело
.
Ово начело тиче се премисе
minor
тј. Чињеница и доказа које се подводе
под премису
maior
тј. Материјално-правних норми. Премиса
minor
се
утврђује извођењем, доказивањем, а премиса
maior
се утврђује тумачењем
правних норми.
Ова радња суда којом он доноси судску одлуку зове се
судски силогизам
.
У нашем праву нема расподјеле терета доказивања, јер према ЗГШ странке
су дужне да суду презентирају све чињенице и доказе.
У нашем позитивном праву расправно и истражно начело примењено је на
сљедећи начин:
Процесна грађа се састоји из два дијела:
1.
Чињенице
:
o
у оним споровима гдје странке могу диспонирати предметом
спора примењено је расправно начело (то је већина спорова
),
o
у споровима гдје странке не могу диспонирати предметом
спора (брачни и патернитетски спорови и спорови из ауторског
права) примјењује се истражно начело.
2.
Докази
: увијек је у примењено истражно начело.
У спору за накнаду штете или за повраћај ствари
•
код чињеница је расправно начело, а
•
код доказа истражно начело.
У брачним и патернитетским споровима и код ауторског права увијек је у
примјени истражно начело.
Суштина овог начела састоји се у везаности суда за чињенице и доказе које
понуде странке.
Према томе не ради се о расподјели терета подношења чињеница и доказа
него само о везаности суда.
To
значи,
•
ако је суд везан за чињенице и доказе (може их узети у обзир) које
понуде странке онда је то расправно начело, а
•
ако није везано онда је то истражно начело,
Тако нпр. У брачним и патернитетским споровима и споровима из ауторског
права странке могу понудити чињенице и доказе али суд за њих није везан
и може сам по службеној дужности прикупљати чињенице и доказе.
Код прикупљања чињеница и доказа суд има активну улогу и то у два
нивоа:
•
Када се ради о расправном начелу он иницира странке да подносе
чињенице и доказе (ту је улога суда нешто мања),
•
код истражног начела улога суда је најактивнија јер он сам по
службеној дужности прикупља чињенице и доказе.
Начело слободне оцјене доказа
Оно значи да приликом доношења судске одлуке суд узима у обзир
резултате целокупног расправљања као и да цијени све доказе заједно и
сваки доказ појединачно.
5
Тежиште заштите је на превенцији тј. суд треба да води бригу да до
злоупотребе уопште и не дође.
НАДЛЕЖНОСТ СУДОВА
Дели се на апсолутну и релативну надлежност.
•
Апсолутном надлежношћу
врши се разграничење надлежности
између судова и других органа ван судског система.
•
Релативном надлежношћу
врши се разграничење надлежности у
оквиру судског система.
Постоје три врсте
релативне надлежности
:
•
Стварна надлежност
, a
то је надлежност суда у првом степену.
Код нас су сви грађанско-правни спорови стављени у надлежност
основног суда, а једини изузетак су спорови из ауторског права који
су у првостепеној надлежности Окружног суда,
•
Функционална надлежност
је надлежност по правним
лековима
гдје је у функцији начело деволутивности тј. Одлучује виши
суд
,
•
Месна надлежност
се дели на
o
Општу мјесну надлежност
и одређује се према
пребивалишту туженог. Пребивалиште се одређује према два
елемента;
corpusu i animusu.
Corpus
значи да се физички живи у неком мјесту,
a
А
nimus
је воља да се негде стално живи.
Од правила одређивања мјесне надлежности према
пребивалишту туженог постоје два изузетка гдје се
месна надлежност одређује према пребивалишту
тужиоца,
a
то су:
када је тужилац малолетно лице
када тужилац подноси тужбу за накнаду штете
која је последица тешке телесне повреде или
смрти лица.
o
Посебне мјесне надлежности
су:
Искључива Месна надлежноет
којом се општа месна
надлежност искључује надлежношћу суда на чијој
територији се налазе некретнине
(forum rei sitae),
Изабрана (елективна) месна надлежност
гдје
тужилац има право избора између суда опште мјесне
надлежности и оног суда који је законом одређен (тражи
се везна околност) нпр. Ако купимо ТВ Еи Ниш који је
7
