СКРИПТА ЗА ПОЛАГАЊЕ ИСПИТА
1. и 2. Питање на испиту!!!
ГРАЂАНСКО ПРОЦЕСНО ПРАВО
Нови Пазар, 23.03.2016. године
Организација судске правне заштите –
правна заштита која се пружа по правилима грађанског
судског поступка пред државним судовима организована је тако да одговара конкретној
потреби за пружањем правне заштите и пружа се по правилима парничне, ванпарничне,
извршне и стечајне процедуре. У оквиру сваког од ових поступака, постоје општи и посебни
поступци који омогућавају прилагођавање правне заштите свакој конкретној правној ствари.
Законом предвиђени методи судског рада у сваком од судских поступака омогућавају да суд
изабере најприкладнији и најцелисходнији начин поступања у конкретној правној ствари и да
поступак прилагоди садржини конкретног захтева за пружање правне заштите.
Примена права и потреба за пружањем правне заштите на подручју грађанскоправних
односа –
правни поредак као део друштвеног поретка, обухвата све правне норме и понашање
по њима. Да би предвиђени нормативни грађанско-правни поредак могао да се редовно
остварује у фактичким животним односима, сваки конкретни правни поредак признаје
правним субјектима одређена права и одређене обавезе. Ступањем у конкретне правне
односе, правни субјекти стичу одређена субјективна права и одређене обавезе и тако
омогућавају да се редовно оствари пројектовани правни поредак у фактичким животним
односима.
Постојање потребе за пружањем правне заштите у домену грађанскоправних односа
представља разлог што у сваком правном систему држава гарантује правним субјектима право
на правну заштиту, што постоје судови, као органи државне власти који су специјализовани за
пружање правне заштите, и што су предвиђена правна правила којима је уређен поступак за
заштиту грађанских субјективних права. Норме којима је регулисан начин заштите и принудног
остварења грађанских субјективних права чине посебну грану права у оквиру правног система
сваке државе – грађанско процесно право.
Повод за пружање правне заштите – Правна заштита у домену грађанскоправних односа
пружа се на тражење овлашћеног субјекта само кад субјективно право не може да се оствари
добровољно или кад се оно само судским путем може остварити и заштитити.
Повод за пружање грађанскоправне заштите могу да буду различите ситуације у фактичким
животним односима:
1)
Повреда субјективног права
– најчешћи повод за пружање правне заштите је повреда
субјективног права. Повреда субјективног права постоји кад дужник уопште не
испуњава своју обавезу или је не испуњава онако како је то предвиђено.
2)
Угрожавање субјективног права
– субјективно право је угрожено када постоји
неизвесност о егзистенцији самог правног односа у које је настало то субјективно право,
3)
Потреба за отклањањем противправног стања
– потреба за пружањем правне заштите
постоји и када нема повреде субјективног права уколико је предузимањем против-
правне радња или противправним понашањем створено стање није допуштено правом
(нпр. закључен је неки уговор под претњом принудом или у заблуди).
4)
Потреба за принудним остварењем права
– када је суд у поступку утврдио да је једном
лицу повређено субјективно право и да му припада тражена правна заштита, онда је
судском одлуком, на несумњив и ауторитативан начин утврђено право тог лица да
тражи да се дужник на одређени начин понаша према њему. Ако се дужник и поред
тога добровољно не повинује судској одлуци и не испуни дуговану чинидбу, титулар
права има право да тражи да се та судска одлука изврши принудним путем.
5)
Потреба за привременом заштитом
– у извесним ситуацијама постоји потреба за
привременом правном заштитом, која се пружа у поступку обезбеђења, кад настану
ситуације у којима постоји опасност да будућа примена изречене санкције, тек кад
судска одлука постане правоснажна, неће моћи да доведе до жељених резултата јер ће
за њу бити касно.
6)
Потреба за правном променом или за уређивањем грађанскоправних ситуација
–
повод за правну заштиту на подручју грађанскоправних односа може да буде и потреба
да се изврши промена права или да се једна постојећа грађанскоправна ситуација
промени.
3. Структура грађанског судског поступка
Грађански судски поступак чине различити поступци правне заштите јер методи за остваривање правне
заштите у овом поступку нису истоветни. Они су прилагођени врсти правне заштите која се у конкретном
случају пружа, што значи да зависе од конкретног повода и конкретне потребе за пружање правне
заштите.
Заштита грађанскоправних односа пружа се и остварује кроз: парнични, ванпарнични, извршни и
стечајни поступак.
Парнични поступак
чине правна правила по којима се поступа кад се решавају грађанскоправни
спорови. Он је основни, општи, примарни и редовни пут правне заштите за подручје грађанскоправних
односа. Примењује се увек кад законским прописима није предвиђена примена неког другог грађанског
судског поступка. У парничном поступку суд сазнаје и утврђује да ли постоји субјективно право или не,
каква је садржина једног конкретног правног односа, да ли постоји потреба за пружањем тражене
правне заштите и да ли је та тражена заштита допуштена и основана. Због тога се за овај поступак и каже
да је он когнициони поступак – поступак сазнања или поступак утврђивања. Парнични поступак може да
буде општи и посебни.
Ванпарнични поступак
чине правна правила по којима се поступа у различитим ванпарничним стварима.
Чине га правила о поступању у различитим ситуацијама из области грађанског права у којима је за
заснивање, промену или престанак субјективног права, за очување једне правне ситуације или за
стављање у дејство грађанских субјективних права потребно, поред изјаве воље титулара права, и
садејство суда.
Извршни поступак
представља поступак у коме се врши дефинитивно остваривање грађанскоправних
овлашћења, утврђених на несумњив и ауторитативан начин судским путем или на други законом
прописани начин. У овом поступку, принудним путем, уз употребу силе, спроводи се само извршење или
обезбеђење ради будућег извршења. Извршни поступак представља поступак за дефинитивно или
привремено остварење оних грађанских субјективних права, уз употребу државне силе, која се нису
остварила на уобичајени начин или у погледу чијег будућег остварења постоји неизвесност.
Стечајни поступак
чине правна правила којима је регулисан поступак генералне егзекуције на
имовину стечајног дужника у корист стечајних поверилаца.
