1. Pojam tuzbe

Тужбом се покреће парнични поступак. Без подизања тужбе нема парнице

Покретање парничног поступка зависи искључиво од воље тужиоца.

Разликујемо тужбу у формалном и материјалном смислу. У формалном смиелу,

тужба је писмени поднесак у коме тужилац истиче свој захтев за пружање одређене
правне заштите. У материјалном смислу, тужба је захтев за пружање правне заштите
одређеног садржаја коју тужилац тражи од суда, с обзиром на туженог за кога тврди да
се према њему налази у одређеној грађанскоправној обавези, коју добровољно није
испунио или у односу на кога тврди да је у своју корист овлашћен тражити утврђење
садржаја неког правног односа, или промену у правним односима.

Тужилац одређује границе тужбеног захтева, тј. одређује предмет расправљања и

одлучивања у поступку пред судом. Суд поводом тужбе спроводи поступак и доноси
мериторну   пресуду.   Суд   је   дужан   да   утврди   да   ли   су   испуњене   све   процесне
претпоставке   за   пружање   правне   заштите.   Ако   утврди   да   нису   испуњене   процесне
претпоставке,   суд   ће   тужбу   одбацити   неупуштајући   се   у   испитивање   њене
материјалноправне основаности.

Тужба је парнична радња, а не правни посао грађанског права. То значи, да се

допуштеност тужбе процењује по правилима процесног права, а не грађанског
материјалног права. Подношењем тужбе заснива се двостран процесни однос између
тужиоца и суда, а када се тужба достави туженом, тада се заснива тространи процесни
однос који обухвата суд, тужиоца и туженог.

Тужба поред процесноправног дејства производи и неке материјалноправне

учинке.

2. Sadrzina tuzbe

Тужба мора да садржи одређен захтев у погледу главне ствари и споредних

тражења. Свака тужба мора да садржи и чињенице на којима тужилац заснива захтев,
доказе   којима   се   потврђују   ове   чињенице,   вредност   предмета   спора,   као   и   друге
податке   које   мора   да   садржи   сваки   поднесак   упућен   суду.   Поднесци   морају   бити
разумљиви   и   морају   садржати   све   оно   што   је   потребно   да   би   се   по   њима   могло
поступати. Они нарочито треба да садрже: означење суда, име и презиме, назив фирме,
пребивалиште   или   боравиште,   односно   седиште   странака,   њихових   законских
заступника   и   пуномоћника   ако   их   имају,   предмет   спора,   садржину   изјаве   и   потпис
подносиоца.

Најважнији део тужбе је тужбени захтев или

рetituит.

Тужбени захтев је заправо

предмет спора, о њему суд расправља и одлучује, и стога је важно да тужилац јасно и
прецизно одреди тужбени захтев. Наиме, неодређени

тужбени захтев чини тужбу

неуредном, а то значи недопуштеном. Тужилац мора у тужби да одреди границе
тужбеног захтева, тј. не може препустити суду да из чињеница наведених у тужби сам
пресудом утврђује која правна последица из приказаног животног догађаја у тужби
проистиче. Према томе, ако се тражи комдемнаторном тужбом, тј. осуда на чинидбу,
она мора бити назначена и по садржини и по обиму. Исто тако, ако тужилац
декларативном тужбом тражи правну заштиту, она мора бити тачно наведена и однос у

коме тужилац жели да постигне само утврђење или промену коју суд треба да изрекне,
такође мора бити од стране тужиоца прецизно дефинисана.

Тужбени захтев је процесноправни појам, који треба разликовати од захтева у

материјалноправном смислу. Кад говоримо о тужбеном захтеву, тада се мисли на
тврдњу тужиоца о правној последици коју тужилад тражи пресудом. Та последица
може бити не само неко његово право на чинидбу, него

на неко друго право, па и

правни однос у целини. Када се говори о захтеву у материјалноправном смислу, тада се
мисли на једно су- бјективно право тужиоца које произилази из материјалног права, а
то су на пример: својинско право, тражбено право, наследно право итд., које се тражи
постављеним тужбеним захтевом у тужби.

3. Vrste tuzbe

Најзначајнија је класификација према садржини пружања правне заштите. С

обзиром на садржај правне заштите који се у тужби тражи, тужбе се деле на:

кондемнаторне

- у којима се од суда тражи да се туженом наложи неко

давање, чињење, нечињење, трпљење или пропуштање,

декларативне

у којима се тужбом тражи утврђење поетојања неког

правног односа или права и

конститутивне (преображајне)

- у којима се тражи преображај неког

правног односа или његово укидање или поништај.

Кондемнаторна (осуђујућа) тужба
Кондемнаторном тужбом, тужилац тврди да му према туженом припада одређено

право на чинидбу и предлаже да суд туженог осуди да ту чинидбу испуни. Ова врста
тужбе је најчешћа у правном животу. Чинидба за коју се тражи осуда може се састојити
не само у давању, него и у чињењу, односно нечињењу, пропуштању или уздржавању.
На пример, тужба којом се тражи да се прекине даље узнемиравање тужиоца у мирном
коришћењу поседа.

Пресуда којом суд по оваквој тужби пружа правну заштиту не ограничава се само

на утврђење да тужиоцу припада материјалноправни захтев, него истовремено садржи
и наредбу туженом, односно налог да испуни чинидбу. На основу кондемнаторне
пресуде, тужилац може да тражи и принудно извршење ако тужени добровољно не
поступи у париционом року.

Декларативна (утврђујућа) тужба
Декларативном тужбом или тужбом за утврђење, тужилац тражи да суд утврди

постојање, односно непостојање неког права или правног односа или истинитост,
односно неистинитост неке исправе. Оваква тужба се може подићи када је то посебним
прописима предвиђено, кад тужилац има правни интерес да суд утврди постојање или
непостојање неког права или правног односа пре доспелости захтева за чинидбу из

Тужилац може да повуче тужбу све до закључења главне расправе, с тим што

тужбу може повући без пристанка туженог само до момента док се тужени није
упустио у расправљање о меритуму. Ако се тужени упустио у расправљање о главној
ствари, тужба се може повући ако на то пристане тужени. Тужени је дужан у року од
15 дана од дана обавештења о повлачењу тужбе да се о томе изјасни. Ако се у том року
не изјасни, сматраће се да је пристао на повлачење тужбе. Повучена тужба сматра се
као да није ни била поднета и може се поново поднети.За разлику од повлачења тужбе,
када се тужилац одрекао тужбеног захтева, тада се доноси пресуда на основу одрицања
и сматра се да је правоснажно пресуђена ствар, што значи да тужилац више не може у
истој ствари покренути исту тужбу против истог туженог.

6. Preinacenje tuzbe

Тужилац може до закључења главне расправе да преиначи тужбу. После

достављања тужбе туженом за преиначење тужбе је потребан и пристанак туженог.
Међутим, суд може дозволити преиначење тужбе и кад се тужени томе противи, ако
сматра да би то било целисходно за коначно решење односа међу странкама и ако
оцени да поступак по преиначеној тужби неће знатно продужити трајање парнице.

Кад суд дозволи преиначење, дужан је да остави туженом потребно време да се

може припремити за одбрану по преиначеној тужби. Ако је тужба преиначена на
самом рочишту на коме тужени није присутан, суд ће одложити рочиште и доставити
туженом препис записника са тог рочишта. Против решења којим се допушта или
одбија преиначење тужбе, није дозвољена посебна жалба.

Постоје две врсте преиначења тужбе: субјективно и објективно.
Субјективно или персонално преиначење се тиче личности туженог. То је

ситуација када тужилац уместо првобитно означеног туженог сада означи друго лице
као тужено. Ово наступа у ситуацији, када тужилац посумња у тачност пасивне
легитимације. Међутим, треба разликовати субјективно преиначење тужбе од исправке
имена, односно назива фирме или неког другог обележја којим се личност туженог
индивидуализира. У том случају се не ради о преиначењу, него само о исправци тачног
назива туженог. То је по правилу случај са правним лицима.

Објективно преиначење тужбе се тиче тужбеног захтева. Ово је чешћи случај у

пракси, јер објективно преиначење суд може да дозволи и уз противљене противне
странке, док код су- бјективног преиначења, суд не може дозволити преиначење ако се
тужени или треће лице томе противе. Закон предвиђа да се објективно преиначење
тужбе манифестује као: промена истоветноети захтева,повећање постојећег, или
истицање другог захтева уз постојећи.

Преиначење тужбе може бити предузето све до закључења главне расправе.

Тужени се не може противити преиначењу ако тужилац услед околности које су
наступиле после подношења тужбе захтева из истог односа други предмет или новчани
износ. То ће бити случај кад он због пропасти ствари у току спора прелази са захтева за
њен

повраћај

на захтев за накнаду штете.

7. Indentitet tuzbenog zahteva

Питање идеититета тужбеног захтева се може поставити поводом изјаве о

преиначењу тужбе или поводом приговора да је тужба поднета у правној ствари у којој
је већ правоснажно пресуђено или у правној ствари у којој већ тече друга парница,
дакле у случајевима приговора

rес јуdиката

и приговора

литиспенденције

Тужбени захтев се саетоји од чињеница, дакле животног догађаја и правне

последице коју тужилац из њих изводи. Идентитет тужбеног захтева је промењен ако
се мења било који од та два елемента, или животни догађај или правна последица.

Поред правног схватања да су појмом тужбеног захтева обухваћене и чињенице и

правна последица, постоји и схватање у правној теорији да чињенице не улазе у појам
идентитета захтева. По овом схватању идентитет тужбеног захтева се увек мења променом
садржине правне последице. Ово друго схватање се не може прихватити, јер се
субјективно право везује не само за правну последицу него и за животни догађај, односно
чињенице које опредељују само субјективно право. Чињенице на којима тужилац заснива
свој захтев морају бити тужбом изнете у свакој парници. Стога, оне несумњиво
представљају један од елемената идентитета тужбеног захтева.

Правни основ наведен у тужби није од значаја за суд, па ни промена тог основа нема

значај за идентитет тужбеног захтева.

8. Pravne posledice podnosenja tuzbe sudu

Подношење тужбе еуду производи одређене процесноправне и

материјалноправне последице, односно дејства. Кад суд нађе да је тужба допуштена, он
не доноси о томе посебну одлуку, већ се став суда о допуштености тужбе манифестује
из радњи које предузима у даљем току поступка.

Процесноправне последице подношења тужбе суду су:
1.оцењивање надлежности суда се врши према стању чињеница које су постојале

у време подношења тужбе;

2.право тужиоца на избор надлежног суда у случају елективне надлежности се

врши у моменту подношења тужбе суду;

3.уговор о пророгацији је правоваљан у време подношења тужбе суду, према том

моменту се цени његова правна ваљаност;

4.према моменту подношења тужбе се цене и остале протесне претпоставке (по

правилу).

Материјалноправне последице подношења тужбе еуду се огледају у следећем:
1.прекидају се рокови застарелости,
2.исто дејство има и истицање компензационог приговора.
3.ако је право на подошење тужбе ограничено преклузивним роком, до преклузије

не долази ако се тужба поднесе док тај рок још тече,

4.када код алтернативних обавеза право избора припада тужиоцу, он то право

може .да изврши до момента подношења тужбе суду,

Према томе, тужба се пред судом у Србији неће одбацити већ ће парница и даље

да   тече,   али   ће   доћи   до   прекида   поступка.   Њен   евентуални   наставак   зависиће   од
резултата   суђења   пред   страним   судом.   Ако   буде   донета   правоснажна   пресуда   пред
страним судом и она буде призната у Републици Србији, тада ће се одбацити тужба која
је   покренута   пред   домаћим   судом.   Међутим,   ако   захтев   за   признање   такве   стране
пресуде буде одбијен, поступак пред судом у Србији биће настављен.

11. Objektivna kumulacija tuzbenih zahteva

Тужилац може поднети против туженог више захтева и више тужби. Разлози

економичности, концентрације поступка и правне сигурности, доводе до тога да се
изврши објективна кумулација тужбених захтева која омогућује тужиоцу да у једној
тужби истакне више тужбених захтева против истог туженог. Суд о таквим захтевима
може одлучити једном пресудом, а може донети и делимичну пресуду.

Објективна кумулација се може епојити и са субјективном кумулацијом. Када је

реч о објективној кумулацији тужбених захтева мисли се еамо на главне тужбене
захтеве, а не и на споредна тражења. Кумулација тужбених захтева зависи од
диспозиције тужиоца. Претпоставке за објективну кумулацију су да за све тужбене
захтеве буде стварно надлежан исти суд и да је одређена иста врста поступка. О таквим
захтевима расправља се по јединственим процесним иравилима.

12. Pojam subjektivne kumulacije

У парници може учествовати више странака, како на страни тужиоца, тако и на

страни туженог. Када у парници, у истој страначкој улози постоји више процесних
субјеката, тада гово- римо о супарничарству.

Закон прописује које су то ситуације, када се појављују супарничари:
1.ако су погледу предмета спора у правној заједници, или ако њихова права,

односно обавезе, проистичу из истог чињеничног и правног основа;

2.ако су предмет спора захт.еви, односно обавезе, исте врсте које се заснивају на

битно-истоврсном чињеничном и правном основу и ако поетоји стварна и месна
надлежност истог суда за сваки захтев и за сваког туженог;

3.ако је то другим законом одређено.
Супарничарство је резултат процесне диспозиције тужиоца. Тужени својом

парничном радњом не може проузроковати супарничарство, нити супарничарство може
настати по налогу или одлуком суда.

Код јединственог еупарничарства, субјективну кумулацију не прати објективна

кумулација тужбених захтева. Тада еу еви еубјекти у једној страначкој улози једна
јединствена странка. Супарничарство може настати и независно од процесноправне
воље тужиоца, због дејства чињеница које су настале изван парнице, али се њихово
дејство непосредно одражава у парници. Тако ће до супарничарства доћи кад странку
наследи више универзалних наследника; кад се дотле јединствено правно лице раздвоји
на више самосталних организација на које су прешле њене обавезе или овлашћења.

Спајање парница одлуком суда ради заједничког расирављања не ствара