Građansko procesno pravo – skripta

1 

GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO 

FUNKCIONALNA NAČELA 

1)

NAČELO KONTRADIKTORNOSTI 

(OBOSTRANOG SASLUŠANJA STRANAKA) čl. 5. st. 1 ZPP 

( audiatur et altera pars) 

Ravnopravnost dveju stranaka sa suprotnim interesima nalaže da se svakoj 

od njih zajamči pravo na izjašnjenje o parničnim radnjama koje preduzima njen 
protivnik.  

Čl. 5. st. 1. ZPP  
«Sud će svakoj stranci pružiti mogućnost da se 

izjasni

 o 

navodima

, 

predlozima

 i 

zahtevima

 protivne stranke».  

 
1) 

OSNOVE

–

leži u principu

DEMOKRATIČNOSTI – 

sud je u obavezi da čuje 

šta o

predmetu spora ima da kaže suprotna strana.

Istorijsko poreklo 

– iz

 LEGISAKCIONOG SPORAZUMA 

(pres

umcija da će se stranke 

u sporu ponašati aktivno).   

   
2) 

POJAM

–

to  je  obaveza,  dužnost  suda,  preduslov  za  objektivno 

sudjenje

. S

ud je dužan da svakoj 

stranci omogući da se izjasni o radnjama svog

(njenog)  protivnika.

D

a li će se stranke koristiti svojim pravom  – to je njihova stvar 

izbora.  Pravni  interes  stranaka  je  taj  da  se  izjasne  u  suprotnom  one  mogu  biti  u 
nepovoljnom procesnom položaju. Sud je dužan da stranci pruži priliku da se izjasni, 
ali to je samo pravo stranke, ali ne i njena dužnost. 

 
3) 

NAČIN  REALIZACIJE  NAČELA

–

to  su 

procesni  instrumenti

  kojima 

zakonodavac omogućava realizaciju ovog  načela.  

Stranka  pre  svega  treba  da 

sazna  radnju  predhodne  stranke. 

Potrebno  je 

dostavljanje pismena

– sud time omogućava jednoj strani da se izjasni o radnjama 

svoga  protivnika.  To mora  biti 

blagovremeno

– poštovanje rokova (tužba  – 15 – 30 

dana). Akt dostavljanja mora biti 

izvršen po zakonu.  

P

otrebno  je  davanje  reči 

protivniku  da  se  izjasni  na  ročištu. 

P

oučava  se 

neuka stranka

na koji način to da učini.  

Ako je sud u toku celog postupka obema strankama 

podjednako omogućio 

izjašnjenje  i  prilikom  donošenja  presude  sve  to  uzeo  u  obzir,  ispunjen  je 
preduslov za objektivno sudjenje.  

 
4)

PROCESNO

–PRAVNI ZNAČAJ NAČELA

–

vrlo je veliki. U vezi je sa 

r

aspravnim  načelom  jer  sud  kroz  kontradiktorno  raspravljanje  dolazi  do  procesnog 

gradiva i obrazuje podlogu za presudu. 

Povreda 

ovog načela je 

APSOLUTNO BITNA

kod parničnog postupka gde sud ukida prvostepenu presudu i ako je ona zakonita. čl. 
361.  st.  2

.  tač.  7  -  vraća  se  pr.    stvar  nižem  sudu  na  ponovno  suđenje  ako  stranci 

nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem postavljanja, nije data mogućnost 
da raspravlja pred sudom - i razlog za 

ponavljanje postupka

.

2 

 
5) 

ODSTUPANJA

–

iz  razloga  celishodnosti  (da  se  postupak  ne  bi 

odugovlačio).  

M

ože se odstupiti samo kad je to zakonom dopušteno

 (

da se stranka ne izjasni

). 

Sud  je  ovlašćen  da  odluči  o  zahtevu  o  kome  protivnoj  stranci  nije  bila  pružena 
mogućnost da se izjasni:  

1) kod 

OBEZBEĐENJA DOKAZA

- 

radnja suda za koju postoji opasnost da će 

dokaz biti uništen

, 

da neće  

moći da se pribav

i ili 

će teško da se pribavi

 (testametalni svedok koji je  

               na samrti, isprava koja se raspada)   
   

- razlozi hitnosti 

koji navode sud da dokaze izvode ranije (veliki troškovi,  

                sam izvodi dokaz)

2) u postupku 

IZDAVANJA PLATNIH NALOGA

-  

nalozi koje izdaje sud na osnovu mandatne tužbe kada se duguje 

                novac 
   

- 

sudskom odlukom se nalaže tuženom da vrati dug 

- 

sud bez obaveštenja donosi odluku  

- 

donošenje presude zbog izostanka nije odstupanje od načela  

                kontradiktornosti 

– tuženi je pozvan uredno, a nije došao 

 
  3) kada su u pitanju 

MERE OBEZBEĐENJA POTRAŽIVANJA

(nisu predviđena zakonom)  

- ZI

P dopušta odstupanje od načela. 

2) NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA

(čl. 9)

NAČELO SAVESNIM KORIŠĆENJEM PROCESNOG PRAVA 

 
Nelojalno parničenje je nedopušteno kako prema suprotnoj stranci, tako i prema 

sudu. 

Uspeh  stranke  u  sporu  ne  sme  biti  protivan  objektivnom  cilju  parnice

. 

Strankama se nalaže da 

govore istinu

, 

ne smeju zloupotrebljevati svoja prava

, 

a 

sud je dužan da takve zloupotrebe sprečava.

1) 

OSNOVE

- osnovi: savesno postupanje je: - 

moralno opravdano

 (ta  pretpostavka   

je oboriva)                                    

-  moralno postupanje se uzima kao redovno postupanje 
- 

dužnost  poštenog  parničenja  obavezuje  stranku,  njenog  zakonskog 
zastupnika i punomoćnika. 

 
2) 

POJAM

- 

stranke su dužne da pred sudom 

govore ISTINU

 i da se  

                savesno

koriste priznatim 

procesnim ovlašćenjima

. 

To je način na koje stranke moraju da koriste procesno pravo.  

- teorija zabrane zloupotrebe prava:

a)

objektivna

→  vrši  se  suprotno  onome  što  pravni  poredak  dopušta 

(bez     

šikonozne namere)    

4 

3) 

RASPRAVNO

 I 

ISTRAŽNO

NAČELO 

                        
To  su 

suprotstavljena

načela.  Uređuje  se  metod 

dokazivanja  činjenica

  i 

prikupljanja  procesne 

građe

.  Raspravno

načelo  je 

pravilo

,  dok  je  istražno 

izuzetak.

1) 

OSNOVE

U

obličene su pravno u  Rimskom pravu. Sud je utvrđivao samo one činjenice koje su 

stranke  iznele  i  dokaze  koje  su  priložile.  U  srednjem  veku,  pod  uticajem  inkvizicije, 
vlada istražno načelo prema kome sud izvodi sve dokaze čak i one iracionalne. Pod 
uticajem SSSR is

tražno načelo je dominiralo u Parnicnom Postupku.   

2) 

POJAM

RASPRAVNO NAČELO   

- 

sud utvrđuje 

samo one činjenice koje su strane iznele

 i to one koje su 

relevantne

za odlučivanje i koje su

 sporne

 za stranke i izvodi one dokaze koji su sporni

.

ISTRAŽNO NAČELO  

- 

sud izvodi 

sve relevantne činjenice

čak i kad su 

nesporne

među strankama, čak i 

one koje 

stranke nisu predložile.

Naša pravna teorija: zakon

treba tumačiti tako da se prednost da 

raspravnom načelu

-  za 

dokaze

vlada  istražni  princip,  sud  nije  vezan  dokaznim  predlogom  stranaka, 

može izvesti i drugi dokaz.  

3) 

PROCESNO-PRAVNI  

ZNAČAJ

- 

povreda 

raspravnog

načela – 

pogrešno,

nepotpuno utvrđeno  

činjenično stanje 

(

relativno bitna povreda

)

- 

povreda 

istražnog

načela

– ako je sud izazvao nedozvoljavajućim 

                raspolaganjima 

(

apsolutno bitna

)

4) 

ODSTUPANJA

a) obaveza suda da utvrdi 

sve činjenice

 od kojih zavisi primena  

kogentnih 

(prinudnih) normi. 

Sud mora da utvrdi sve činjenice, a ne    

samo one koje je iznela stranka. 

b) sud 

ne sme

uvažiti raspolaganje strankama koje je 

protivno  

                  prinudnim propisima i pravilima morala

(čl. 3. st. 3). 

c) da izvede i one dokaze koje stranka nije predložila. 

4) 

NAČELO POUČAVANJA NEUKE STRANKE 

U  našem  pravu  parnično  sposobna  stranka  može  parnicu  da  vodi  lično

  (bez 

advokata  ili  drugog  stručnog  punomoćnika).  Ako  se  sud  držao  pasivno,  može  se 
dogoditi  da  stranka  (laik) 

pretrpi  štetu

  zbog  nepoznavanja  procesnih  pravila.  Ovo 

načelo ima za cilj da tu opasnost otkloni. 

S

ud je dužan da stranku upozori na parnične 

radn

je koje može preduzeti

. S

ud treba dati pouku o posledicama propuštanja. Ovo je 

relativno  bitna  povreda

odredba parničnog postupka. Viši sud ukida presudu nižeg 

suda  samo  ako  stranka  uloži  žalbu,  ako  je  povreda  s  obzirom  na  okolnost  spora  u 
kome  je  u

činjena mogla  uticati  na  tačnost  presude,  sud  će  uzeti  takvu  grešku  nižeg 

suda  samo  ako  se  sud  na  nju  pozove.  D

užnost  poučavanja  stranke  postoji  samo  u 

vezi njenih procesnih, a ne i materijalnih prava. 

Takva dužnost ne postoji ako je u ulozi 

stranke nađe advokat, tužilac, pravobranilac i drugo stručno lice.  

5 

TOK PARNIČNOG POSTUPKA 

I stadijum: 

Pripremni stadijum

II stadijum: 

Glavna rasprava

Tipičan tok postupka

III stadijum: 

Meritorno odlučivanje

                         (nisu svi stadijumi obavezni) 

IV stadijum: 

Pravni lekovi

 (ispitivanje prvostepene 

odluke po žalbi ako bude podneta).

 
Pripremni stadijum 

je obavezan, jer počinje podnošenjem tužbe sudu, ostali 

mogu da otpadnu (stranka 

povuče tužbu). Do IV stadijuma se postupak odvija po 

inicijativi suda 

– nije potreban predlog stranke za prelazak iz jedne u drugu fazu. 

S

tranka  svojim  radnjama  može  sprečiti  prelaz  iz  1.  stadijuma  u  2.  Može  da   

povu

če tužbu, izostane sa ročišta.  

-  sud 

odlučuje  da  li  su  ispunjeni uslovi  da se  pređe  iz  prvog  stadijuma  u  drugi, 

osim u IV stadijumu 

– njega inicira stranka – podnošenjem žalbe.  

I

PRIPREMNI STADIJUM

– PRIPREMANJE RASPRAVE

Prva

radnja kojom se 

pokreće parnični postupak

 je 

PODNOŠENJE 

TUŽBE

SUDU, 

jer bez 

tužbe

 nema parni

čnog postupka

. Ukoliko 

tužilac povuče 

TUŽBU 

prestaje 

parn

ični  postupak  i  ne  dolazi  do  pokretanja  parnice  (jednostrana  parnična 

radnja  kojom  stranka 

pokreće  postupak).  Zavisi  isključivo  od  volje  tužioca,  koji  je 

podnosi  radi  zaštite  svojih  povređenih  ili  ugroženih  subjektivnih  gradjanskih  prava, 
izkaz je (principa) načela dispozicije. Pravilo – parnični postupak se pokreće tužbom. 

IZUZECI 

od pokretanja parnice tužbom: 

1)

 sporazumni predlog za razvod braka 

2)

sud može po službenoj dužnosti (ex officio) pokrenuti parnični 

                 postupak  u 

slučaju  adhezione parnice  (kod razvoda braka  –  u okviru 

njega i postupak dodeljivanja zajedničke dece). 

Sud treba da raščisti pitanje postojanja neke 

procesne pretpostavke

 ako se takvo 

pitanje  postavlja  i  da  otkloni  nedostatke  u  pogledu  njih,  kao  i  da  iz  navoda  stranaka 
sazna  za  sporne  stavove  od  kojih  zavisi  meritorna  odluka.  On  pre  svega,  utvrđuje 
svoju 

na

dležnost za odlučivanje

,  kao  i 

urednost tužbe

. Utvrđuje postojanje drugih 

procesnih  pretpostavki  ako  se  njihovo  postojanje  može  konstatovati  iz  tužbenog 
podneska. 

Dostavlja  tužbu  tuženom

(tada  počinje  da  teče  parnica)  i  istovremeno 

poziva stranke na pripremno ročište. Pošto sasluša njihove stavove o predmetu spora 
i  utvrdi  sporne  činjenice,  zakazuje  glavnu  raspravu.  Preduzima  potrebne  radnje  za 
izvođenje  dokaza  na  glavnoj  raspravi.  Nastoji  da  se  omoguci  brz  i  nesmetan  razvoj 
glavne rasprave.

Što se tiče sastava suda, potrebno je reći da pripremnim postupkom 

rukovodi  i  odluke  u  njemu  donosi  predsednik  veća,  a  izuzetno  u  zakonom 
predviđenom  slučaju,  to  može  biti  i  veće,  i  on  odlučuje  o  svim  procesnim  pitanjima 
koja iskrsnu pre glavne rasprave. Odluke koje donosi predsednik veća odnose se na 
učešće  umešača,  stupanje  prethodnika  u  parnicu,  obezbeđenje  dokaza,  preinačenje 
tužbe, povlačenje tužbe, prekidu i mirovanju postupka i dr. Protiv odluka suda, koje se 
odnose na upravljanje postupkom u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena 
žalba.  U  toku  pripremanja  glavne  rasprave, 

sud  ne  odlučuje  o

predmetu  spora

. 

7 

TOK GLAVNE RASPRAVE

:

- 

predsenik  veća  objavljuje 

otvaranje 

glavne 

rasprave 

i 

predmet 

raspravljanja

, 

- 

utvrđuje ko je od 

pozvanih pristupio sudu

,  kao i da li su odsutni bili 

uredno 

pozvani

,

- 

kada  je  prethodno  bilo  održano  pripremno  ročište

,  ne  iznosi  se  ponovo 

tužba,  tj.  odbrana,  umesto  toga  predsednik  upoznaje  veće  sa  tokom 
pripremnog ročišta, 

- 

uz  činjenice  i  tvrdnje  tužilac  i  tuženi  iznose  svoja 

pravna  shvatanja

  koja  se 

odnose na predmet spora, 

- 

pošto  su  stranke  iznele  tužbu  i  odbranu,  sud  donosi 

rešenje  o  izvođenju 

dokaza

- 

moguće je postavljanje pitanja vezano za neke 

procesne pretpostavke

, 

- 

ročište  može  biti 

odloženo

,  pri  čemu  sud  preduzima  mere  da  sve  bude 

pribavljeno za sledeće ročište (sastav i veće bi trebalo da bude isto, ali tada je 
moguće  da  se  postupak  otpočne  iz  početka,  ili  da  se  veće  upozna  sa  tokom 
prethodnog  ročišta,  a  ako  je  veće  izmenjeno  počinje  se  iz  početka,  ali  je 
moguće prethodno izvedene dokaze upotrebiti na tom ročištu), 

- 

zaključenje glavne rasprave kada smatra da je predmet raspravljen i da je 
moguće preći na 

meri

torno zaključivanje

.  

III

MERITORNO ODLUČIVANJE

. 

Najznačajnija  sudska parnična radnja  je 

odlučivanje  o  predmetu  spora  donošenjem  presude

.  Sud  preduzima  ostale  parnične 

radnje sa krajnjim ciljem da izrekne presudu ili da utvrdi ima li mesta presudi. Ako je 
stvar  zrela 

za  donošenje  meritorne  odluke  donosi  se 

rešenje  o  zaključenju  glavne 

rasprave

. F

aza odlučivanja je nejavna faza. 

O

dlučivanje je 

subsumiranje

materijalnog prava

 pod 

pravnu normu

 - 

silogistički zaključak

.  

Meritorna odluka - 

odlučuje se o predmetu spora (da li je tužba zahtev osnovan 

ili ne).

 Meritorna odluka ima oblik 

presude

državine 

izuzetak je rešenje o zaštiti   

                                                               poseda 

- 

nemeritorna → izjašnjenje o tome da li ima mesta tužbi ili ne

- 

odluka se izrađuje pismeno i dostavlja se strankama 

- ako stranka izjavi  

ŽALBU 

tada nastupa 

IV STADIJUM 

– stadijum pravnih lekova 

– Zasniva se nadležnost višeg suda 
 

SUBSUMCIJA 

→ 

SILOGISTIČKI ZAKLJUČAK 

(sudski zaključak)  

supstancijalno pravo 

za koju sud nađe da je treba primeniti u određenom slučaju   

I PREMISA MAIOR

(OPŠTA NORMA) – materijalno pravna norma –gornja 

II PREMISA MINOR

(ČINJENIČNO STANJE KONKRETNOG SLUČAJA) - donja 

- 

sud  utvrđuje  sporne  činjenice  (potpuno  i  istinito)  od  kojih  zavisi  osnovanost 

tužbenog zahteva. Sud će na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdio to činjenično 
stanje podvesti (supsumirati) pod apstrakt

nu pravnu normu → 

sudski silogizam