POJAM TUŽBE
Pojam
Tuzba je parnicna radnja kojom se
inicira parnicni postupak
.Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi
pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje.Buduci da je pravo na
tuzbu
javnopravno ovlascenje
gradjanina prema drzavi, tuzba je u prvom redu
upravljena prema sudu.
Tuzba ima tri funkcije:
-
Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu.
-
Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici.
-
Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora.
B) Vrste
- Tuzbe mogu da budu, prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne, posesorne,
naslednopravne...- Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo:
kondemnatorne ( osudjujuce ), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne )
tuzbe.
PRAVNI INTERES ZA TUZBU Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes
vredan zastite.Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne
potrebe na strani tuzioca.
Pravonozastitna potreba
postoji kada se tuziocevo subjektivno
pravo ili pravno ovlascenje
nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti, a moze da se otkloni
samo intervencijom suda.
KONDEMNATORNA TUŽBA
Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima
prema tuzenom neko potrazivanje
materijalnog
prava
i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje,
cinjenje, necinjenje
ili trpljenje. Stoga, kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje (
pozitivna
kondemnatorna tuzba
) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje (
negativna
kondemnatorna tuzba ).
Osudjujuca presuda predstavlja
izvrsnu ispravu
na osnovu koje moze da
se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.Tuzba na osudu
na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se
vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca.Kondemnatorna tuzba za propustanje
je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu, monopola i povrede prava
konkurencije.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud
obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove
tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ).
Dospelost potrazivanja
Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja
potrazivanja koja su, po odredbama materijalnog prava, vec
dospela.
Ako potrazivanje nije dospelo, sud ce
odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan
.
Potrazivanje
ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe
sudu.
Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono
dospe do momenta zakljucenja glavne
rasprave.
Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave, tuzbeni
zahtev se odbija kao
preuranjen.
Nakon sto potrazivanje dospe, tuzilac
moze da podnese novi tuzbeni zahtev
, tj. nece postojati identitet
predmeta spora, jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama.
ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima
tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada
potrazivanje nije dospelo
do zakljucenja glavne rasprave:
a)
Prvi izuzetak
se
odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija
:
--> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja.
--> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene
zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja.
U ovim situacijama, sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente
koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave.
Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist,
kada
postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih
obaveza
.
b)
Drugi izuzetak
odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup
, pri cemu
kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa.
v)
Treci izuzetak
odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i
naknadu buduce
nematerijalne stete
koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti.
Pravni interes za kondemnatornu tuzbu
Postojanje pravnog interesa tuzioca se
pretpostavlja.
Samopomoc je zabranjena
, pa tuzilac ne moze na drugi nacin, do uz pomoc prvosudnih
organa,
da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje.
Dakle, pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u
dobijanju
izvrsnog naslova.
Pravni interes nedostaje kada tuzilac
moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu
potrebu.
Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu
sudskog poravnanja, nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni
zahtev.
DEKLARATIVNA TUŽBA
1.) Pojam i vrste
U deklaratornoj tuzbi, tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog
ovlascenja.
- Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti
postojeci
( tj. ne moze se traziti
utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). Npr. utvrdjenje naslednog prava na
zaostavstini lica koje je jos zivo.
- S druge strane, nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod
odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom.
-
Pravni odnos je postojeci
, ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme
za njegovo zasnivanje.
Ovom tuzbom moze da se zahteva da se
utvrdi autenticnost isprave
(ali ne i istinitost
sadrzaja).
Pravni interes za deklaratornu tuzbu
Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja
podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ), kod deklaratorne tuzbe se zahteva
postojanje posebne
pravnozastitne potrebe.
Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to
celishodno
, kada je
neophodno
da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova.
ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa
za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci
nacin:
a)
Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe
za
utvrdjenje ( npr. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na
trzistu ).
b)
Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se
utvrdi
postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa, pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa.
( ovde se radi o dopustenosti tuzbe
u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog
pravnog
odnosa
).
v)
Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se
utvrdi
autenticnost neke isprave.
Kod pozitivnih deklaratornih tuzni
, pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje
odredjenog pravnog odnosa, dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da
odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu.
Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima
, npr. kondemnatornom ili
preobrazajnom tuzbom,
nedostaje pravni interes
za podnosenje deklaratorne tuzbe.
Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba
supsidijarna
u odnosu na kondemnatornu.
U principu, tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev, kada su
potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec
dospela.
Primeri
:
A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. B podize
negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji.
A podnese protiv B deklaratorni, pozitivni ili negativni, tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. B, u toku
postupka, istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete.
- U prvom slucaju, deklaratorna tuzba je nedopustena, jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj
pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). Ako sud odbije tuzbeni zahtev, odluka suda sadrzi u
sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora, cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog.
- U drugom slucaju, pak, nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije, jer ne postoji
identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi.
- Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu, nego sto je to slucaj sa zahtevom iz
deklaratorne tuzbe.
- Medjutim, isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku, nestaje pravni interes tuzioca za
deklaratorni tuzbeni zahtev. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan, odluka ce
implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe, tako da je tuziocu, i u
ovom slucaju, obezbedjena potpuna pravna zastita.
Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu
Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je
procesna pretpostavka
na cije
postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka, a nedostatak pravnog interesa vodi
odbacivanju tuzbe.
Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva
Deklaratorna sudska odluka
niti stvara, niti menja materijalnopravni odnos
koji je predmet sudske
zastite.
S druge strane, odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je
podobna za materijalnu
pravosnaznost
, tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju,
odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno.
Npr, ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz
vanugovornog odnosa, i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan, ovakva odluka suda bi ga
vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. Sud je u kasnijoj
parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu.
KONSTITUTIVNA TUŽBA
Pojam i smisao
Preobrazajna tuzba je
procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima
.
oznaka vrednosti predmeta spora.
tuzbeni predlog.
Iako se to zakonom izricito ne navodi, nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na
osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu, stvarnu i mesnu nadleznost.
1.) Tuzbeni zahtev
Tuzbeni zahtev tuzioca cini
predmet spora.
Tuzilac sam u tuzbi, na osnovi dispozicione maksime, odredjuje sta ce biti predmet spora.
Tuzbeni zahtev je cisto
procesnopravni pojam
koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca
koje on ima u skladu sa materijalnim pravom.
Od tuzbenog zahteva
, odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet
tuzbe ): novac, radnja, stvar, subjektivno pravo.
Da bi tuzba bila uredna, tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno
odredjen.
Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim
pravne zastite koju zahteva.
Naprotiv, ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac, tuzilac mora da odredi o
kojem novcanom iznosu se radi.
Ako se radi o osudi na cinidbu, propustanje ili trpljenje
, tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj
meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje, ako usvoji tuzbeni zahtev.
Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev
, on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos
cije se postojanje, odnosno nepostojanje utvrdjuje.
Preobrazajni tuzbeni zahtev
je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje
konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise.
Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja- kamate,
troskovi postupka...
2.) Cinjenicni navodi
Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine
osnov tuzbenog zahteva.
U tuzbi bi tuzilac, po pravilu, trebalo da navede
zivotni dogadjaj
iz kojeg, po njegovim
shvatanjima, proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva.
U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica
iz zivotnog dogadjaja, postoje dve teorije:
a)
Teorija individaulizacije
- zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih
proizlazi
odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu. Npr:
T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. deliktnom radnjom.
Teorija supstanciranja
- prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg
tuzilac
izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe. Naprotiv, tuzilac je u tuzbi duzan da
navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. Npr: T zahteva od S da mu plati
