Visoka poslovno-tehnicka skola Uzice
GRADJEVINSKE MERE ZAŠTITE OD POŽARA
Predmet:Zastita gradjevinskih objekata od pozara
-Seminarski rad-
Mentor: Student:
Dr.Dragoslav Arsović
Mila Milovanović
MB31/2017
Uzice ,januar 2018
1
1.UVOD
GRAĐEVINSKE MERE ZAŠTITE OD POŽARA
Razvoj građevinarstva kako u svetu tako i kod nas, ogleda se u stalnom iznalaženju novih,
sve smelijih rešenja u primeni konstrukcija i materijala.
Postignut napredak u ovom pravcu, međutim, nije praćen u jednakoj meri i napredkom na polju
požarne bezbednosti objekta.
Primenom sve većeg broja zapaljivih i eksplozivnih materijala u procesu proizvodnje, stvorio se i
niz novih opasnosti i izvora požara, koji iz godine u godinu povećavaju štete, iako bi se
opravdano moglo očekivati da će, uvođenjem savremenih materijala i konstrukcija, požari postati
sve ređi.
Da do toga ne bi došlo, prilikom izgradnje novih objekata, preduzimaju se određene preventivne
građevinske mere koje se ogledaju u izboru lokacije objekta i materijala od kog će objekat biti
napravljen. Iz tih razloga je neophodno da projektanti, u nastojanjima da dođu do novih
savremenih arhitektonskih rešenja, pored zadovoljavanja funkcionalnih, ekonomskih, estetskih,
konstruktivnih i drugih uslova, udovolje i zahtevima zaštite od požara. Mere koje treba
primenjivati pri projektovanju zgrada imaju za cilj sa jedne strane da spreče pojavu požara, a sa
druge strane, ako do požara dođe, da onemoguće njegovo brzo širenje i prenošenje na okolinu,
kao i da obezbede evakuaciju ljudi ugroženih požarom.
Osim toga, ove mere treba da omoguće brzu intervenciju na spasavanju i gašenju požara, kako od
strane vatrogasnih jedinica, tako i drugih lica koja budu učestvovala u takvim akcijama.
3
3.ZAŠTITA OD POŽARA BLOKA OBJEKATA
Urbanističkim planiranjem određuju se veličine građevinskih parcela, namena, visina i položaj
objekta.
U gradskim i rekreativnim ambijentima propisivane su male parcele koje nisu omogućavale
bezbedan razmeštaj kuća. Tako su se duž ulica javili nizovi kuća udaljenih svega 2 do 3 m, jer su
parcele široke svega 15-20 m.
Minimalna širina parcele morala bi biti 25 m, odnosno do granice suseda trebalo bi da bude
najmanje 5 m. Ukoliko se na parceli predviđa smeštaj sena, slame i drugih poljoprivrednih
proizvoda (stogovi i sl.), parcela bi morala biti širine najmanje 35m kako bi se ostvarila
adekvatna zaštita od požara sopstvenog i susednog objekta.
Visoki objekti zahtevaju veća bezbednosna rastojanja. Kako se ovi objekti prave u užim gradskim
centrima potrebno je pažljivo odmeriti zahteve sa ekonomičnijom gradnjom. U nizu propisa
obrađuju se zahtevi za pristupnim putem ka objektu, uređenju platoa za vatrogasna vozila i sl.
4.POSTAVLJANJE OBJEKATA U BLOKU
Postavljanje objekata u bloku obično je obimno. Da bi se moglo prići objektima sa druge strane,
potrebno je obezbediti ulaz u blok. Unutar bloka postavljen je kružni tok saobraćaja.
Povratnice
T oblika i okretnice
su osetljive jer je mnogo lakše da se parkiranjem nekih vozila onemogući
saobraćaj. Ukoliko se ulaz u blok obezbeđuje prolazom kroz objekat, njegove gabaritne mere su:
visina - 4,5m,
širina – 3,5m.
Samo se u starim gradskim jezgrima, gde nema visokih objekata, pa nije potrebno koristiti
gabaritna vozila, dozvoljava visina prolaza kroz stare gradske kapije visine do 3,5 m, i širine 2,8
metara
Prilaz spolja određenom delu objekta, odnosno direktan ulaz/izlaz se mora obezbediti i određenoj
klasi skladišta, energetskih postrojenja i sl.
Podzemne garaže u jednom nivou mogu imati jedinstven ulaz/izlaz samo ako im je korisna
površina manja od 500m
2
(oko 20 garažnih mesta). Veće podzemne garaže moraju imati
odgovarajući broj rezervnih izlaza za vozila, a to znači rampe za izlaz do javnih saobraćajnica.
Prioritet treba da imaju otvorene nadzemne garaže. U smislu zaštite od požara, visina objekta je
visina od nivoa na kom je urađen pristup ili plato za rad sa automatskim lestvama pri vatrogasnoj
intervenciji, do nivoa poda poslednje etaže za boravak lica.
Ukoliko je ova visina veća od 30m objekat se tretira kao visok i tada podleže nizu rigoroznih
zahteva bezbednosti koji imaju mnoge uticaje i na urbanističke zahteve. Prema tome sa gledišta
zaštite od požara, nije bitno da li objekat ima šest ili sedam spratova, već ima li visinu manju od
30m. Za veće objekte takođe treba precizno dati visinu, jer su i tu mogući posebni zahtevi – za
4
naročito visoke objekte.
5.MEĐUSOBO RASTOJANJE OBJEKATA
Za sprečavanje širenja požara sa jedne zgrade na drugu, veliku ulogu igra njihovo međusobno
rastojanje. Slobodan prostor između dve zgrade predstavlja u stvari najsigurniju požarnu
prepreku, ako je dovoljno širok.
Ako je rastojanje između dve zgrade malo, požar će se lako proširiti sa jedne zgrade na drugu.
Poznati su slučajevi u prošlosti, da su u požarima nestajala čitava naselja, jer su zgrade bile
zbijene jedna uz drugu.
Pitanje koje se ovde nameće je u tome kolika treba da bude stalna udaljenost dve zgrade da ne bi
došlo do prenošenja požara sa jedne zgrade na drugu, a da se ne troši previše građevinskog
prostora.
Za
sprečavanje širenja požara sa jedne zgrade na drugu,
veliku ulogu igra njihovo međusobno
rastojanje. Slobodan prostor između dve zgrade predstavlja u stvari najsigurniju požarnu prepreku, ako
je dovoljno širok.
Minimalno rastojanju dva prosečno ugrožena jednospratna objekta koji imaju normalne prozore
jedan prema drugom, je 12m; za četvorospratne zgrade – 16m; za osmospratne – 22m i za
šesnaestospratne – 30m.
Osim stepena vatrootpornosti objekata, za prenošenje požara sa jedne zgrade na drugu od značaja
su i mnogi drugi faktori, među kojima i veličina otvora na zidovima susednih objekata, visina i
dužina objekata.
Veličina otvora i zidova izloženih strana značajna je zbog toga što se požar mnogo lakše prenosi
ako u zidovima postoje otvori nego ako u njima nema otvora.
Sa tog stanovišta može se reći da je opasnost od prenošenja požara sa jedne zgrade na drugu
proporcionalna veličini otvora na zidovima.
Najčešći otvori na zidovima su prozori. Prema tome, iz zgrade koja je zahvaćena požarom, lakše
će se preneti požar ako na njoj ima više prozora i vrata koji su okrenuti prema drugoj zgradi. Isto
tako, ako na susednoj zgradi ima više otvora u zidu koji je okrenut zapaljenoj zgradi, požar će se
lakše preneti.
6
7.PRILAZNE SAOBRAĆAJNICE ZA VATROGASNA VOZILA
Položaj zgrade treba da obezbedi odgovarajuću širinu puta, radijus krivine, prostor za parkiranje
na čvrstoj podlozi za požarna vozila.
Treba izbegavati veštačke i prirodne prepreke koje bi mogle da ometaju kretanje vatrogasnih
vozila. Lako manevrisanje vatrogasnim vozilima je moguće ako se izbegnu duge uzane
saobraćajnice (duže od 50m) koje nemaju odgovarajuće okretnice. Izbegavati slepe ulice.
Slepa ulica
T-oktretnice
Kružne okretnice Prstenasta okretnica
Slepa ulica
-
može da prouzrokuje gubitak vremena i teškoće u manevrisanju unazad
T-
okretnice
- obezbeđuju manevarski prostor i promenu smera bez
dugih manevrisanja unazad.
Kružne okretnice
- slepa ulica sa okretnicom na kraju. Radijus okretanja treba da bude najmanje
10,5m.
Vatrogasnim vozilima mora biti omogućeno da priđu objektu sa onih strana na kojima se nalaze
prozori, vrata i drugi otvori. Za intervenciju pri gašenju požara mora se obezbediti plato na kome
je moguće korišćenje automehaničkih lestava. Pristupni put oko objekta i plato za intervencije
moraju se izraditi tako da su pristup i kretanje vatrogasnih vozila uvek mogući samo vožnjom
unapred.
Pristupni put za vatrogasna vozila mora da izdrži opterećenje koje po osovini iznosi, minimalno
13 kN (za troosovinska vozila).
Najmanja širina kolovoza za jednosmerno kretanje vozila mora da iznosi min. 3,5m, a za
dvosmerno kretanje vozila min. 6m. Visinska prohodnost koja se mora obezbediti za vatrogasna
vozila mora da iznosi
minimalno 4,5m
.
Saobraćajnice moraju da obezbede unutrašnji radijus krivine od 7m i spoljašnji radijus krivine od
10,5m. Uspon pristupnog puta za vatrogasna vozila ne sme biti veći od 12% tamo gde se kolovoz
ne ledi, odnosno, veći od 6% tamo gde se kolovoz ledi.
Nagib platoa sa kojeg se vrši intervencija ne sme biti veći od 3%. Plato mora da primi
opterećenje od 10t na 0,1m
2
. Minimalna širina platoa mora da bude 5,5m, a minimalna dužina
15m.
Rastojanje od bliže ivice pristupnog puta do objekta visine do 10 spratova treba da iznosi od 5-8
m, a za objekte preko 10 spratova od 8-10m.
Građevinski raspored ne bi trebalo da omete prilaz požarnim vozilima ka zgradama. Na sledećim
crtežima su prikazane moguće prepreke.
