GRADNJA NABIJENOM ZEMLJOM
Građenje nabijenom zemljom potiče od najstarijih vremena budući da se zasniva
na građevinskom materijalu koji je svuda oko nas, i to u svom prirodnom,
nepečenom obliku. Poslednjih godina počinje ponovna aktuelizacija ovog sistema
gradnje koji izlazi u susret zahtevima održivosti, a savremena arhitektura već mu je
pružila priliku.
Na osnovu istorijskih presedana, nabijena zemlja postaje široko prihvaćena praksa.
Arhitekte i građevinci su često pod izazovima da traže inovativne i vrhunske
tehnologije izgradnje, kada je u pitanju njihov izbor materijala i vrste gradnje. Ova
istraga često proizvodi zanimljive i zapanjujuće rezultate, i moderni period u
arhitekturi može biti delimično definisan ovime. Međutim, ne zaboravimo na
istorijske vernakularne stilove i metode gradnje, posebno na one od nabijene
zemlje
.
Kontinenti Afrike i Azije imaju civilizacije koje su koristile nabijenu zemlju kao
građevinski materijal još od 2.000 godine pre nove ere, i ona se i dan danas koristi.
Iako je verovatno manje tehnološki napredna, i posebno da se nekada smatrala
"nedoličnim" načinom gradnje, konstrukcije od nabijene zemlje nam nude nove
mogućnosti. Kako društvo napreduje, naša upotreba materijala nastavlja da se
razvija. Istorijski gledano, zemljane cigle su pravljene i slagane kako bi se
napravili zidovi.
Zahvaljujući osnovnoj sirovini, zidovi od nabijene zemlje imaju odličan termički
potencijal, dugotrajni su, veoma jaki i sposobni da nose opterećenja. Gradnja
zidovima od nabijene zemlje može se primenjivati tamo gde nema dovoljno
građevinskog drveta a kvalitetne zemlje za gradnju ima u izobilju.
Zemlja koja se koristi mora ispunjavati određene zahteve u pogledu sastava (pesak,
šljunak i glina), a nekada joj se mogu dodavati i stabilizatori. Tradicionalno su se
kao dodatno vezivo koristili kreč ili životinjska krv, a danas se upotrebljava
portland cement.
Danas, ovi zidovi se stvaraju malo drugačije. Savremene tehnike gradnje sa
nabijenom zemljom sastoje se od više slojeva zbijene zemlje između oplate. Svaki
tanak sloj se nabije na proporučenu čvrstinu i izdržljivost koje mogu imati, i proces
se zatim ponavlja vertikalno sve dok se ne postigne željena visina.
Ovo često stvara vizuelni efekat poravnatih slojeva. Izgradnja zahteva korišćenje
mešavine zemlje sa niskim sadržajem vlage i često se sastoji od gline, peska i
agregata. Armatura se često uvodi kako bi se dobilo na stabilnosti i strukturalnoj
podršci. Svaki nabijeni zemljani zid se uglavnom nalazi na betonskom temelju.
Pogodnosti od izgradnje sa nabijenom zemljom su u rasponu od konstruktivnog
kapaciteta do ekonomske efikasnosti. Za početak, ona se smatra održivom
tehnologijom za izgradnju zbog svog korišćenja najbogatijeg izvora na Zemlji:
samu zemlju. Zidovi inherentno rezultiraju sa odličnom toplotnom masom (sa
debljinama obično od 30 do 45 santimetara). Konstrukcije od nabijene zemlje su
veoma otporne na vatru, pomažu u smanjenju buke i imaju nisku otelotvorenu
energiju.
Zemljana mešavina takođe može biti "stabilizovana" sa dodatkom betona, što
dovodi do jačih zidova. Ovi zidovi se smatraju nosivim, dostižući čvrstoću na
pritisak od 625 funti po kvadratnom inču. Pored toga, uz korišćenje zemlje kao
zidnog materijala, nema potrebe za unutrašnje završne materijale kao što su gips
ploče, malter, pločice ili tapete.
