Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehni

kih nauka

Grafi

ko inženjerstvo i dizajn

dr Dragoljub Novakovi

, red. prof.

GRAFI

KI PROCESI

Novi Sad

U cilju olakšanja savla

ivanja nastavne

materije predmeta

Grafi

ki procesi

pripremljena je ova skripta. Skripta je

sistematizovana prema predavanjima na

predmetu u toku

etvrtog semestra

studija, tako da obuhvata deo nastavne

materije, koja je definisana nastavnim

planom i programom smera, Grafi

kog

inženjerstva i dizajna, za predmet

Grafi

ki procesi. Šira literatura koja se

predlaže za pripremu ispita je data u

popisu korištene literature.

Dr Dragoljub Novakovi

Tehnike i tehnologije grafi

kih komunikacija Grafi

ki procesi

1.0 TEHNIKE I TEHNOLOGIJE GRAFI

KIH KOMUNIKACIJA

Komunikacione tehnologije (lat communicatio; gr

. techne, logos)

predstavljaju na

in i veštinu saopštavanja. Komunikacione tehnologije

obuhvataju: Štamparske medije (knjige,

asopise, novine, brošure i

druge štampane stvari); elektronske medije; multimedije i integraciju
novih medija.
Štamparski

mediji

su tradicionalno zauzimali i zauzimaju zna

ajno

medijsko mesto sa trendom rasta u svetu bez obzira na razvoj niza drugih
medija. "Time" magazin je na kraju prošlog milenijuma, izabrao za
najvažniji doga

aj milenijuma pronalazak štampanja pokretnim slovima,

Johannesa Gutenberga. O

ekivalo se da svakim novim razvojem medija

štampani mediji budu potisnuti. Me

utim to se nije dogodilo jer štampana

informacija postaje sve prisutnija. Za štampane medije knjige, brošure,

asopise i novine izdatak po doma

instvu u razvijenim zemljama je visok

tako da je u Nema

koj u 1997 godini iznosio od 40 do 110 DM mese

zavisno od obrazovanja, prihoda i tipa ku

nog budžeta.

Tržište za štampane proizvode je danas raznorodnije nego ikad.

Uobi

ajena je podela štampanih stvari u akcidencije i periodiku. Ovo

raš

lanjenje razlikuje štampane stvari u pogledu njihovog vremenskog

ina pojavljivanja. Pošto je postupak proizvodnje i produkcije jako

zavisan od toga specijalizuju li se štamparije na jedan ili drugi segment
tržišta. Akcidencije su štampani proizvodi koji se proizvode zavisno od
prilike - potrebe (npr katalozi, brošure, ru

ni plakati, vizitkarte).

Nasuprot tome su periodi

ne štampane stvari one koje se periodi

pojavljuju (novine,

asopisi, ilustrovani

asopisi). Uobi

ajeni naru

ioci

posla za periodi

ne štampane stvari su izdava

i i firme (preduzetništvo).

Slika 1 prikazuje raznolikost i mnogostranost proizvoda print medija po
vrstama i predstavnicima. Proizvodi print medija naj

eš

e se razvrstavaju

u grupe - proizvoda.

Slika 1

asopisi, brošure, plakati, knjige ; pakovanja - ambalaže

Tehnike i tehnologije grafi

kih komunikacija Grafi

ki procesi

grupe

ine knjige,

asopisi, novine, brošure i drugi štampani

proizvodi.
Knjige

Gutennbergovi radovi i njegov pronalazak sredinom 15-og stole

a -

štampanje sa pokretnim olovnim slovima izazvalo je revoluciju u izradi -
proizvodnji knjiga. Ona je omogu

ila ve

em sloju stanovništva pristup

obrazovanju, kulturi i informaciji više nego što je pre toga bilo mogu

e sa

no (kaligrafski) pisanim knjigama. Porastom broja knjiga se u slede

vekovima smanjila nepismenost. Pošto su se još dugo posle Gutenberg-
ovog pronalaska knjige ru

no kolorisale nastajala su i dalje dela sa

umetni

kim ilustracijama veselih boja - tonova, koje su se mogle

upore

ivati sa prethodno napisanim knjigama.

Preko 500 godina visoka štampa je bila dominantan postupak

štampanja za knjige. Fototehnika i ravna štampa 70-ih godina 20-og
stole

a omogu

ili su široku rasprostranjenost i tek onda je postala

štampana knjiga po ceni povoljna kao masovni medijum. Tome su
doprineli ne samo racionalni postupci proizvodnje nego i postojanje po
ceni pristupa

nih papira. Tokom vremena nastala su i razvila se pisma od

imitiranih rukopisa do sopstvene forme pisma. Broj novih naslova knjiga
raste kontinualno i danas u eri elektronskih medija još uvek može da se
beleži godišnji rast proizvodnje knjiga. Sa blizu 80.000 naslova godišnje
Nema

ka je jedno od najve

ih tržišta knjiga. 1997 godine jedino je u Kini i

Velikoj Britaniji proizvedeno više naslova. 1998 je u Nema

koj

proizvedeno više od 500 miliona knjiga u vrednosti od preko 3.5 milijardi
evra.

Knjige se proizvode u razli

itoj opremi od visokovrednog kožnog

šivenog poveza sa zlatnim rezom, sve do jednostavno lepljenog poveza,
džepne knjige, kako jednobojne tako i visokokvalitetne višebojne knjige.
Sli

no knjizi, mnogostruka je ponuda drugih štampanih proizvoda kao

asopisa, novina, magazina, brošura i sli

nih proizvoda.

asopisi

asopisi su u najve

em delu periodi

na izdanja. Širok je spektar

razli

itih

asopisa od stru

nih do žurnala i magazina ili ilustrovanih

asopisa. Stru

asopisi obuhvataju ograni

eno stru

no podru

je i

orjentisani su na manji krug

italaca. Za razliku od knjiga troškovi

proizvodnje

asopisa nisu pla

eni isklju

ivo od krajnjeg primaoca, ve

više od polovine troškova pokriveno reklamama. Za razliku od knjiga,

asopisi imaju kra

u trajnost koriš

enja. Ovo je zavisno od sadržaja i bitna

odlika periodi

nih izdanja.

asopisi imaju u odnosu na knjige drugu

spoljašnju formu.

Proizvodnja i izrada

asopisa sa velikim tiražom se jako razlikuje od

proizvodnje knjiga.

asopisi su uglavnom višebojni sadržaji sa fleksibilnim

omotom. Oni se izra

uju sa jednostavnim metodom povezivanja (npr.

ži

ani povez, lepljenjem). Prema veli

ini izdanja se

asopisi danas

proizvode u procesu rotacione ili taba

ne štampe, odnosno rotacione

visoke ili rotacione duboke štampe za velike tiraže.

Tehnike i tehnologije grafi

kih komunikacija Grafi

ki procesi

Elektronski mediji

U toku XX stole

a su razvijeni elektronski mediji koji pored štampanih

proizvoda (print medija) zauzimaju važno mesto u podru

ju širenja

informacija. Ovaj trend se nastavlja i danas i izražen je posebno
kompjuterima i internetom. Pored ovog razvoja razvili su se i CD ure

aji

zatim konvencionalni mediji radio i TV kao i pripadaju

e mogu

nosti

arhiviranja podataka (video i audio zapisi i animacija).

Kao i kod štampanih medija i kod elektronskih medija postoji

povezanost nastajanja odnosno prenosa, koji je zavisan od trenutnog
konkretnog izražaja medija. Po pravilu se u prvom stepenu procesa
proizvode sadržaji npr. za snimke i nosioce tona ili video snimci. U nekim
slu

ajevima se informacije konvertuju sa jednog nosioca na nekog drugog,

npr. film na video traku.

Prezentacije u elektronskim medijima imaju odre

ene specifi

nosti

koje se moraju uzeti u obzir ve

kod dizajniranja proizvoda elektronskih

medija. Razlozi za to leže u (u pore

enju sa štampanim proizvodima) i u

ograni

avanju formata prezentovanja (npr. veli

ina monitora ili prozora

unutar monitorske slike).

Jedna od podela u elektronskim medijima može biti u okviru medija

na kojima se arhiviraju podaci na razli

ite oblike zapisa (CD-rom, video,

audio traka, i sl.). Kod njih kao posebna karakteristika mogu da se izdvoje
kapaciteti zapisa. Važnu ulogu pri tome igraju postupci kompresije
podataka, koji dozvoljavaju reduciranje koli

ine podataka bez vidljivog

smanjenja kvaliteta.
Postoje

e tehnike prenosa mogu pri tome da budu mnogostruke,

evši kod internet veza preko usmerenih povezivanja (npr. satelitskih

veza ili visokobrzinskih veza preko razli

itih vrsta kablova, opti

kih

kablova ili staklenih vlakana) do prihvatnih mreža firmi, tako

e u razli

itoj

tehnologiji (televizije, firme, interneta).

Na kraju prenosnog lanca informacija postoje sistemi za prezentaciju:

kompjuterski ekrani, TV, razli

iti monitori, projekcioni ure

aji, audio

sistemi reprodukcije (zvu

nici, slušalice) itd. Pre nego što se može

pristupiti ovim sistemima potrebno je izvršiti kodiranja i postupke
kompresije, sa odgovaraju

im komponentama (softver, hardver). Za

prikaz prenetih podataka treba u

initi podatke povratnim. Na mestu

sistema za prezentaciju mogu da stoje ure

aji za memorisanje, koji

zapisuju prenete podatke da bi ih npr. vremenski pomereno reprodukovali.
Koriš

enje i rasprostiranje elektronskih medija kao i kod print medija

reguliše se zaštitom autorskog prava. Posebno kod digitalnih podataka, su
razvijeni postupci sa zaštitnim mehanizmima protiv neovlaš

enog

kopiranja i to u podru

ju - kriptografije (zaklju

avanje podataka radi

spre

avanja neovlaš

enog koriš

enja kao što je digitalno sakrivena

oznaka)

U elektronske medije ubrajaju se i interaktivne primene npr.

kompjuterske igre, interaktivne simulacije ili virtuelna (reality) primena.
Ovo vodi direktno do koncepata multimedija koji su opisani u nastavku.

Tehnike i tehnologije grafi

kih komunikacija Grafi

ki procesi

Multimediji
Pojam "multimedija" je tesno povezan sa današnjim kompjuterima i
izlaznim jedinicama (monitor, zvu

nik, štampa

itd.) kao i njihovih

sposobnosti da reprodukuju razli

ite informacije razli

itog tipa (tekst,

slika, ton, animacije itd.).
Izrada

multimedijalnih

sadržaja kao interakcije sa drugim

multimedijalnim dokumentima (fajlovi podataka na memorijama podataka
kao server i CD-rom).
Multimedija

zna

i više tipova informacija (text, slika, grafika,

animacija, video i audio sekvence) zajedno u jednoj publikaciji.
Struktura za produkciju elektronskih medija, print medija, štampanih
medija i multimedija je data na slici 2.

ELEKTRONSKI MEDIJI

PRIPREMA MEDIJA

INFO-IZVORI

MULTIMEDIJI

ŠTAMPARSKI

MEDIJI

Orginalni

podaci

Ideje

Sadržaj

Forma

Podaci

mena-

žment

Proizvodnja

TV, Radio

Internet , sl.

CD-ROM, sl.

raspo-

dela

Ure

aji za

Vizuelizaciju

Elektronske

informacije

Digitalni štampa-

rski sistemi

Pripre-

Štampa

(konvenc.)

Završna

obrada

raspo-

dela

Kupac / Korisnik

Proizvodi

štampe

Slika 2. Struktura za produkciju elektronskih medija , print medija,

štampanih medija i multimedija

Ideje, sadržaj i njihova forma iz izvora informacija su osnova za

izlazne podatke menadžmenta. Obe ove grupe pripadaju podru

pripreme medija. Originalni podaci dalje se usmeravaju u zavisnosti od
potrebe prema štampanim medijima ili prema elektronskim medijima u
cilju obrade odnosno stvaranja proizvoda namenjenih kupcima - krajnjim
korisnicima. Obradom u proizvodnom procesu elektronskih ili štampanih
medija dobijaju se proizvodi. Iz elektronskih medija elektronske
informacije a iz štamparskih medija proizvodi štampe. Objedinjeni oni

ine

multi medije.
Tehni

ka primena obuhvata naj

eš

e istovremeno više medija radi

ponavljanja (reprodukovanje) sadržaja. Tako mogu npr. TV aparati da
prenose istovremeno informacije teksta, slike i tona.

Delovanje na više organa

ula (o

i, uši) u kombinaciji sa koriš

enjem

prednosti pojedinih medija donosi sinergeti

ne efekte (kooperativne

Tehnike i tehnologije grafi

kih komunikacija Grafi

ki procesi

Na rast štamparske industrije najviše uti

u faktori ukupne ekonomije.

Štamparska industrija ostvaruje 1-12% bruto vrednosti bruto nacionalnog
dohotka. U industrijskim zemljama iznosi i do 20% bruto proizvoda
zemlje. U USA štamparska industrija se nalazi kao industrijska grana na
6-om mestu što jasno ukazuje na ekonomsku važnost ove grane
industrije. U 2000-oj godini oko 430.000 štamparskih pogona širom sveta
ostvarilo je promet od 430 - 460 milijardi USA $.

Raspodela ovog obima proizvodnje na pojedine vrste grafi

kih

proizvoda je prikazana na slici 4. Važan segment proizvodnje su reklame
(poslovna štampa i štampa ambalaže) i etikete sa obimom od 129 do 138
milijardi USA-$. Katalozi imaju po obimu najmanji zna

aj.

Ambalaža/etikete

Reklame/poslovna štampa

Knjige

Magazini

Katalozi

Novine

Slika 4 Raspodela svetskog obima tržišta na pojedine proizvode bez

tržišta Small-Ofice (Home-office) (Hajdelberg procene/ širom sveta

Na slici 5 je prikazana podela tržišta sveta na regione.

Centralna Evropa

Azija/

Pacifik

Srednja/

Južna Amerika

Severna
Amerika

Afrika

Isto

na Evropa

Slika 5 Podela obima tržišta na pojedine regione (Hajdelberg procene

informacija širom sveta)

Tehnike i tehnologije grafi

kih komunikacija Grafi

ki procesi

Ova raspodela je povezana i sa raspodelom tržišta na pojedine

regione. 93% obima tržišta otpada na Severnu Ameriku, Centralnu
Evropu i Aziju. Najvažnija tržišta su USA, Nema

ka, Velika Britanija i

Japan, koje same objedinjuju 50% tržišta.

Poseban pokazatelj potrošnje grafi

kih proizvoda je vezan za godišnju

potrošnju po glavi stanovnika. Najve

a godišnja potrošnja po glavi

stanovnika za štampane proizvode po regionima je u Severnoj Americi
(slika 6). Tamo je potrošnja oko 6 puta ve

a od svetskog proseka (koji je

u visini od 58 US $ )

Svetski

Prosek

Srednja

Amerika

Afrika

Isto

Evropa

Asien /

Pacifik

Centralna

Evropa

Severna

Amerika

Slika 6 Godišnja potrošnja po glavi stanovnika u USA $ po odre

enim

regionima (Heidelberg procene), stanje 1998.

Na nivou zemalja najve

a potrošnja po glavi stanovnika je u Japanu

sa 480 US $ sledi USA 342 US $, zatim Singapur sa 320 $. U budu

nosti

treba o

ekivati najve

i porast u Kini, Jugoisto

noj Aziji, Latinskoj Americi

kao i isto

noj Evropi što je za o

ekivati i kod nas.

Trendovi i scenariji budu

nosti

Porast bruto proizvoda po zemljama širom sveta u 2002. godine treba

biti 3 do 4%. Obim štampanja raste za 2,5 do 3% godišnje, tržište u visini
od 452 do 488 Milijardi US $ u 2002. Porast širom sveta ima štampanje
ambalaže i etiketa, reklama i poslovne štampe, novina, kataloga,
magazina i knjiga. Za Kinu i zemlje u brzom razvoju o

ekuje se najve

porast. Kod visokorazvijenih nacionalnih privreda o

ekuju se me

utim

samo lagani porasti.

Generalno se celokupna štamparska industrija nalazi ve

više godina

u velikoj strukturnoj i tehnološkoj promeni. Pored promena koje poga

aju

tradicionalno štamparsko podru

je bi

e u slede

im godinama najve

izazov i integracija novih medija (npr. CD-rom, on line usluge i sl.).
Promene u tradicionalnom print podru

Trend ka "one-men-press" kao posledica rastu

e automatizacije svih

faza štamparskog procesa oslobodi

e u slede

im godinama snažan

inovacioni potencijal u podru

jima mašina, ure

aja i procesa. Ovo se

Tehnike i tehnologije grafi

kih komunikacija Grafi

ki procesi

Tehnološke promene

Elektronski

mediji

Štamparski

mediji

Štamparski

mediji

Elektronski
mediji

Slika 7 Trendovi razvoja za tržište print medija i elektronskih medija

Severna

Amerika

Srednja/

Južna

Amerika

Evropa

Azija /

Pacifik

Ostatak

sveta

Miliona US

Slika 8 - Izdaci za reklame za print medije u pojedinim regionima

Slika 9 pokazuje raširenost širom sveta umreženih ra

unara a slika

10 raspodelu priklju

aka po zemljama. Internet je 1997. koristilo blizu 90

miliona korisnika. Do 2005. godine se ra

una na preko 400 miliona

korisnika.

Trgovina u internetu (Elektronic commerce) iznosila je 2001.

godine oko 220 milijardi US $ što odgovara 1% svetskog obima trgovine.
80% od toga otpada na poslove izme

u preduze

a (Busineess to

Bisiness).

Pretpostavke kao i u prošlosti da

e novi mediji zameniti stare se

verovatno ne

e ostvariti. U prošlosti se nisu ostvarile pretpostavke i to:

- 20-ih godina
Radio

e zameniti štampu

-50-ih godina
TV

e zameniti štampu

-80-ih godina
Kompjuter

e zameniti štampu

-90-tih godina
Internet

e zameniti štampu

injenica je ipak da je štampanje dominantno i raste.

Tehnike i tehnologije grafi

kih komunikacija Grafi

ki procesi

Važnu ulogu pored interneta igra CD-ROM medijum, nosilac

podataka, na kome može da se memoriše jednostavno i po troškovima
povoljno, veliki broj proizvodnih informacija, slika, video sekvenci itd.
Pored ovoga od zna

aja su hibridni oblici za multimedijalno predavanje

informacija, kombinacije razli

itih medija kao

asopis + CD-Rom +

Internet + CD-ROM ili Internet + print.

Broj - Miliona komada

Slika 9 - Broj umreženih kompjutera širom sveta

Severna
Amerika

Evropa

Japan

Ostali deo

sveta

Slika 10 - Podela priklju

aka po zemljama

I o

ekivanja prikazana na slici 11 idu u prilog razvoju print medija.

Jak

Porast

Jako

Umanjeno

Smanjenje

Bez

promene

Slika 11 Isptivanja o predvi

enom koriš

enju print medija u 2001. godini

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

proizvoda treba biti potpomognuta menadžmentom i sistemom arhiviranja
podataka odgovaraju

im sistemima.

Na vizuelni kvalitet proizvoda uti

e, proces izrade i postupci za

proizvodnju štampanih medija kroz oblikovanje, tipografiju i grafi

dizajn.
2.1 Oblikovanje, tipografija, grafi

ki dizajn

Razvoj pisma tipografije i grafi

kog dizajna su važan deo istorije

kulture naroda. Pismo znacima oslikava jezik komunikacije širom sveta

ime se postiže posredovanje, prenošenje znanja i komunikacije. Tri

podru

ja nerazdvojno su povezana pismo je pretpostavka (preduslov) za

tipografiju i ova je - pored ilustracije i fotografija bitan deo grafi

kog

dizajna. Svako od ovih sredstava komunikacije i oblikovanja ima
sopstvenu suptilnu i preciznu istoriju razvoja.
.... Pismo

Za pismo je zna

ajan nastanak i razvoj kroz sve njegove faze koje

se uz današnja tehni

ka sredstva mogu operacionalizovati (razvoj oblika

pisma uz primenu programa za zzradu fontova). Za sistematiku u
komunikaciji, odlu

ivanje i odgovaraju

i izbor kona

nog izgleda

odštampanog proizvoda od velikog je zna

aja klasifikacija štamparskih

pisama. Od 1964 godine DIN 16518 obra

uje podelu štamparskih pisama.

Raš

lanjuje se razlika u formi svih štamparskih pisama u 11 grupa i to:

1. Venecijanska Renesansna - antikva

2. Francuska Renesansna - antikva

3. Borde - antikva

4. Klasicisti

na antikva

5. Serifno naglašena antikva

6. Bezserifna antikva

7. Antikva - varijante

8. Pisma za pisanje

9. Rukopisna antikva

10. Izlomljena pisma

11. Strani oblici pisma

Za istoriju razvoja kulture i pisma su zna

ajni tvorci oblika pisma.

.... Tipografija

Pismo u svojim razli

itim formama je fundamentalna pretpostavka

za tipografiju. Tipografija je

oblikovanje

štampanih stvari pri primeni

pisama i njihovo raspore

ivanje u teku

i tekst na jednoj štampanoj

stranici. Izbor iz raspoloživih pisama radi predstavljanja tekstova i
tekstualnih sadržaja, plasiranje re

i i tekstova na strani

nim formatima ili

na drugim nosiocima teksta kao što su table, plakati i panoi i sl. je oblast
oblikovanja, za koju je potrebno višegodišnje u

enje ili studiranje i koji se

mora redovno dalje vežbati radi poboljšanja ili menjanja. Svi štampaju

elementi kao pismo i linije, ali i neštampani materijal kao prazni prostori i
odstojanja mere se u jednom sopstvenom sistemu mera, sa osnovom
me

unarodnog sistema mera i prera

unavanjem vezanim za - sistem

aka ili tt (Tipografski sistem mera).

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

.... Oblikovanje

knjige

Oblikovanje knjige kao grafi

kog proizvoda treba pro

i kroz

odre

ene postupke obrade da bi se dobila kvalitetna knjiga sa aspekta

knjige kao grafi

kog proizvoda. Ti postupci bi obuhvatali slede

Formalnu postavku knjige kroz utvr

ivanje i planiranje koje

obuhvata razli

ite oblike i odluke.

Sredstva oblikovanja knjige, koje treba optimalno postaviti i

prora

unati za kvalitetan otisak,

itljivost i estetsko dejstvo knjige.

Opredeljenje za pismo i veli

inu pisama

Slaganje slika re

enica, oblikovanje - slaganje pasusa, re

enice i

strukturno raspore

ivanje teksta

Opredeljenje za vrstu korica, dizajn i tehniku izrade

Izbor ukupnog broja koriš

enih pisama i vrsta pisma u tekstu knjige,

osnovnog pisma, proreda, isticanja i naglašavanja, specijalna pisma

Naslovi, raspore

ivanje (Naziv poglavlja), oznake (naslovi bez broja)

Numerisanje slika i tabela.

Tekst ispod slika

Pismo za legende, fusnote i sl.

Redovi kolumne i dr.

Izbori navedenih postupaka daju sliku strane koju je potrebno oblikovati.
.... Oblikovanje

strana

Oblikovanu stranu mogu da karakterišu slede

i elementi:

in postavljanja teksta (npr. tekst je postavljen na rasteru

osnovnih linija i dvostuba

no).

Pasusi - po

etak sa uvla

enjem u prvom redu.

Znaci za nabrajanje prvog reda - crna ta

ka kao znak nabrajanja

drugog reda .

Pre i posle nekog nabrajanja prazan red.

Odeljak koji sledi po

inje bez uvla

enja.

Odluke za sve ostale delove knjige:

Format strane

Ogledalo pasusa

Širina stubca

Oblik ubacivanja slika ( jedno jednoipo ili dvostuba

ne)

Okvir slika (u boji ili ne, debljina linija, centriranje unutar okvira).

Nazivi ispod slika ( legende slika stoje ispod slike)

Broj slike je slobodno postavljen kada je tekst legende duži od

jednog reda, Oznake delova slika (a,b,c itd) na

in prikaza, štampanja

i sl.

.... Grafi

ki dizajn

Tokom mnogo vekova oblikovanje je bilo izme

u ostalog odre

eno i

religioznim sadržajima i uticajima. Industrijskom revolucijom je do
zna

aja došao potroša

ki mentalitet i zahtevi koje je on postavljao.

Do kasnog 19 veka je oblikovanje bilo crno belo štampano na

papiru. U 20 veku razvili su se štampani proizvodi, plakati, oglasi,

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

.... Tehnika

sloga

Tehniku sloga karakterisao je više stotina godina pronalazak

Gutenberga - Od 40 tih godina prošlog veka razvijen je foto slog - prvo
kao analogni postupak. Po

etkom 70 ih godina razvija se digitalni foto

slog, uz primenu lasera uneti tekst preko tastature ra

unara je oslikavan

na filmu.
....

Slike i grafike

Slike i grafike su ranije u štampanim stvarima bili povezani naj

eš

u formi drvoreza zatim dolazi metalorez (bakro,

eli

ni i sl.). Za višebojnu

štampu je razvijena separacija boja, razlaganje fotografije u boji u
osnovne boje koriš

ene za štampu (naj

eš

e cijan, magenta, žuta i crna -

CMYK). U štampi knjiga upotrebljeni su rasterovani i separirani filmovi
prvo kao predlošci za razvijanje pa zatim nagrizanje reljefa u metalnoj
površini (kliše) sa kojeg se moglo štampati.

U cilju kontrole reprodukcija u boji izra

uju se pre štampanja probni

otisci nazvani "proof". To su kontrolni otisci u boji izra

eni fotomehani

ki,

koji simuliraju rezultat štamparskog procesa.
U 70 - im godinama prošlog veka su se pojavili skeneri sa kojima su
predlošci slika optoelektronski skenirani, rastavljani i separirani.

Slika 2.3 Skener sa dobošom za skeniranje slikovnih predložaka (Tango

Hajdelberg)

....

Izrada štamparske forme

Zadatak izrade štamparske forme je da sastavi tekst, slike i grafike

u strane i strane u štamparske tabake. Pošto su štamparski formati ve

ine

štamparskih mašina ve

i od formata strana štamparskih proizvoda, skoro

uvek se više strana štampa na jednom tabaku.

Štamparske forme za štampanje knjiga (visoka štampa) izra

ivane

su tradicionalno, pri

emu su izra

ivani blokovi teksta od pojedina

nih

slova odnosno redova i klišeji iz reprodukcije kombinovani u velike
metalne forme (sligove).

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

Za ofset štampu se reprofilmovi (za tekst, grafike i slike) prvo

pri

vrš

uju prema rasporedu strana na foliji veli

ine formata štampanja

(ofset montaža). Montaža služi za slede

i korak - fotografski prenos slike

na ofsetštamparsku plo

u (ofset kopija). U nastavku postupka razvija se

plo

a u štamparsku formu za ofset štamparsku mašinu. Za svaki

štamparski postupak važi da se za svaku boju koju treba štampati mora
izraditi jedna štamparska forma (slika 2.4).

Slika 2.4 Izdvojene boje za

etvorobojnu štampu (Hejdelberg)

Na slici 2.5 je prikazano kako se filmska montaža ulaže u okvir za

kopiranje radi izrade štamparske forme u konvencionalnom postupku
kopiranja.

Slika 2.5 Pozicioniranje montaže filma u kopirnom okviru za izradu

štamparske plo

e (Heidelberg).

....

Digitalna priprema štampe

Inovacije za realizaciju digitalne pripreme štampe dovele su od kraja

80-ih godina u pripremi štampe do revolucionarnog procesa promena. One
su gotovo potpuno izbacile klasi

nu trostruku podelu u pripremi na slog,

reprodukciju i izradu štamparske forme.
Sa razvojem potpuno grafi

ki orjentisanih personalnih kompjutera (npr.

Aplle, Macintosh) odnosno radnih stanica i profesionalnih grafi

kih softvera

za obradu grafika i slika, zatim jezika za opis strana postskript i laserskih

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

Slika 2.7 Computer to plate postrojenje za digitalno osvetljavanje

štamparske plo

e (Trandesetter, Heidelberg/Creo)

Sa ovim tehnološkim promenama unutar štamparske pripreme su se

u osnovi promenila i zanimanja za pripremu štampe. Polja delovanja tri
klasi

ne struke: slovoslaga

, reprodukcioni tehni

ar i izra

iva

štamparske

forme mogu danas da se obavljaju svi na jednom radnom mestu. U
nema

koj je 1998 godine stvoreno novo obrazovno zvanje oblikova

medija,

iji uspešan završetak predpostavlja ovladavanje svim procesima

štamparske pripreme kao najzahtevnije zanimanje u grafi

koj industriji.

Zahvaljuju

i DTP-u može danas u osnovi svaki autor ili grafi

ar koji

raspolaže sa jednim PC i odgovaraju

im softverima sam da preuzme

delove rada štamparske pripreme. Šanse koje su ovim otvorene dovele su
nažalost i do toga da je tržište preplavljeno rastu

om bujicom štamparskih

proizvoda nižeg kvaliteta. Jer oblikovanje štamparskih proizvoda na
kompjuteru zahteva pored ovladavanja koriš

enjem programa kao i

potrebnim ose

ajem i znanjem za tipografiju i dizajn pre svega i ta

znanje daljih štamparskih procesa dalje obrade, kojim raspolažu samo
obrazovani stru

ni kadrovi. Evolucija u štamparskoj pripremi kroz

digitilazaciju obrade promenila je tok pripreme iz klasi

ne u digitalnu

pripremu štampe (slika 2.8).

Slog

Repro-

dukcija

Rukopis

Slike

Grafici

Tekstfilm

Crtež/

Raster

film

Monta-

ža

Montirani

Filmovi

Kopija

Štampa-

rska

forma

Rukopisi

Tekst

Slike

Grafici

Slike/

grafici

podaci

Sa digitalnom

Reprodu-

kcijom (DTP)

i Computer

to Plate (CTP)

Štampa-

rska

forma

Slika 2.8 Evolucija u štamparskoj pripremi kroz digitilazaciju obrade

a) konvencionalna priprema štampa (cca 1980)

b) digitalna priprema štampe ( cca 1997)

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

2.3 Štampanje

Proces prenošenja boje na papir (ili neki drugi materijal na koji se

štampa) posredstvom jedne štamparske forme ozna

ava se kao

"štampanje"

Tokom stotina godina razvijen je veliki broj postupaka štampanja

koji se na osnovu štamparske forme mogu razvrstati na

etri glavna

konvencionalna postupka štampanja i posebno digitalna štampa.
Razvrstavanje se vrši na bazi karakteristika štamparske forme (slika 2.9).

1 {tampaju}e

povr{ine

2 ne{tampaju}e

povr{ine

3 boja
4 telo forme
1 {tampaju}e

povr{ine

2 ne{tampaju}e

povr{ine

3 boja
4 telo forme
1 {tampaju}e

povr{ine

2 ne{tampaju}e

povr{ine

3 boja
4 telo forme
1 {tampaju}e

povr{ine

2 ne{tampaju}e

povr{ine

3 boja
4 telo forme

PROPUSNA

RAVNA

DUBOKA

ISOKA

[TAMPARSKE FORME (

[

Slika 2.9

etri konvencionalna glavna štamparska postupka

....

Visoka štampa

Elementi za štampanje (slova, linije, raster ta

ke itd.) leže

uzdignuto. Ako je štamparska forma obojena, nalazi se boja na
uzdignutim mestima i pod pritiskom se prenosi na materijal za štampu.

Najzna

ajniji predstavnici visoke štampe su

štampanje knjiga

koji je

do pre nekoliko desetina godina bio dominiraju

i štamparski postupak i

fleksoštampa koja je od sredine 20-og veka u porastu i nalazi primenu u
štampanju ambalaže. U klasi

nom štampanju knjiga koristila se kruta

metalna štamparska forma (olovo), dok se u fleksoštampi koristi
fleksibilna - meka štamparska forma od vešta

kog materijala.

.... Duboka

štampa

Elementi za štampanje leže udubljeno. Glavni predstavnici duboke

štampe su industrijska rakel duboka štampa kao i postupak koji se nalazi
u umetni

kom podru

ju bakrorez i

eli

ni rez i sl.

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

Za realizaciju štampe vekovima su se razvijale razli

ite štamparske

mašine. Razvoj se najilustrativnije može predstaviti osnovnim mehani

kim

principima štampanja.

Prvi štamparski princip Gutenbergova štamparska presa "plo

prema plo

i" (ravno na ravno), štamparska forma kao i elemenat

protivpritiska su bili ravni. Štamparske mašine knjiga 19-og i 20-og veka
su radili po principu "površina naspram cilindra", pritisni cilindar koji preko
štamparske forme. Danas dominiraju

i postupci ofset, duboka i flekso

štampa rade isklju

ivo na principu "cilindar prema cilindru", brzina od

5000 do preko 100.000 otisaka/sat. Na slici 2. 11 je prikazana hala jednog
štamparskog pogona.

Slika 2.11 Mašinska hala jednog štamparskog pogona konvencionalne

štampe

etri klasi

na konvencionalna glavna štamparska postupka imaju

jednu zajedni

ku karakteristiku:

vrstu štamparsku formu

- štamparske

slike su na jednoj mehani

ki stabilnoj formi (master). Time se može sa

istom štamparskom formom u mašini, ista štamparska slika da se
reprodukuje u visokom kvalitetu.

Od sredine 20-og veka su razvijeni i postupci kod kojih se

štamparska forma za svaki štamparski primerak može novo oslikati (npr.
elektrofotografija) ili preneti boju direktno na štamparski materijal - dakle
bez štamparske forme odnosno nosa

a štamparske slike (npr. ink jet). Oni

se danas ozna

avaju kao non impakt štamparski postupci (bezkontaktni

postupci) (NIP-tehnologije). Jedna po jedna štamparska strana može da
se štampa sa promenjenim sadržajem - naravno sa smanjenjem kvaliteta
i produktivnosti.

Do pre nekoliko godina Non impact postupci u kvalitetu kao i u brzini

štampanja u odnosu na troškove nisu

inili alternativu u odnosu na

konvencionalne postupke štampanja. U poslednjim godinama je naro

ito

elektrofotografski postupak štampanja jako poboljšan, tako da je danas u
delovima tržišta za štamparske medije postao alternativa. To važi naro

ito

za naloge sa promenljivim podacima, odnosno informacijama, pošto
štamparska slika može prakti

no za svaki primerak kompletno da se

zameni. Zna

ajno im je da su alternativa za male porudžbine.

Na slici 2.12 je dat šematski prikaz štamparskog sistema za postupke bez
štamparske forme - (NIP-tehnologije).

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

Slika 2.12 Štamparski sistem za

etvorobojnu štampu (NIP tehnologija):

elektrofotografija sa sorterom za pojedina

ne tabake (CLC 1000 Canon)

.... Štamparske

mašine

Grade se kao taba

ne i rotacione štamparske mašine.

Taba

ne štamparske mašine

se sastoje od jednog ure

aja za

ulaganje tabaka, jedne ili više štamparskih jedinica i jednog ure

aja za

izlaganje U ure

aju za ulaganje se uzimaju tabaci sa jednog stoga papira i

predaju prvoj štamparskoj jedinici. Tabaci se pomo

u sistema za hvatanje

vode kroz sve štamparske jedinice i odštampavaju. U ure

aju za izlaganje

se odštampani tabaci odlažu na stog odštampanih tabaka.

Rotacione mašine

se sastoje iz ure

aja sa rolnom preko koga se

dovodi podloga za štampu u jednu ili više jedinica za štampanje. Posle
štampanja

esto se u nadogradnim agregatima vrši dalja obrada ili se

odštampani materijal ponova namotava u rolnu u ure

aju za

namotavanje. Za visokovredne štamparske proizvode su rotacione
štamparske mašine opremljene sa sušarama radi spre

avanja

razmazivanja boja u daljoj obradi. Štampanje novina se vrši naj

eš

e sa

tkz. Coldset bojama koje ne zahtevaju posebnu sušionicu, ali iskazuju
kvalitativna umanjenja. Duboka štampa zahteva u osnovi sušenje posle
svake štamparske jedinice, posle štampanja svake pojedina

ne boje.

Ofset štamparske mašine i non impakt mašine su rasprostranjene i

kao rotacione i kao taba

ne mašine, dok se štamparske mašine za duboku

i flekso štampu grade skoro isklju

ivo kao rotacione mašine. Rotacione

mašine postižu ve

e brzine štampanja u odnosu na taba

ne mašine i

maju prednost da se inline završna obrada jednostavnije realizuje.
Rotacione mašine su visoko specijalizovane naj

eš

e su primenjene samo

za jedan odre

eni proizvod. Tipi

ne primene su štampa novina,

asopisa,

ambalaže i štampanje beskona

nih obrazaca.

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

CPC

upravlja

ke jedinice su dislocirane na centralno mesto sa kojeg

se vrši upravljanje. Broj upravlja

kih funkcija raste sa razvojem novih CPC

ure

aja.

CPC omogu

uje centralno upravljanje sa kontrolom:

zona ure

aja za boju,

doziranja boje iz ure

aja za boju,

upravljanja registrom štampe,

širine obojenja trake,

valjaka za vlaženje,

gusto

e obojenja,

kontrasta,

dobijenih vrednosti i programski zadatih,

optimalnog približavanja otiska originalu,

pokrivenosti površine štampe po zonama,

otklona u registru,

posluživanja i

dijagnostike.

Funkcije koje mogu biti upravljane CP tronikom:
Za kompletnu mašinu su:

programiranje i memorisanje podataka,

upravljanje pneumatskim ure

ajima,

upravljanje ure

ajima za hla

enje i hidrauliku,

upravljanje sistemom centralnog podmazivanja,

dijagnostika rada pojedinih ure

aja.

Za ure

aje za ulaganje podloge za štampu:

kontrola vazduha u usisnom i izduvnom delu,

kontinualna kontrola toka i brzine podloge za štampu,

daljinsko podešavanje

eonih i bo

nih marki,

podaci na displeju (brzine otiska, vo

enje tabaka, smetnje i sl.)

Za štamparske ure

aje i glavni pogon:

digitalno upravljanje pogonom,

programiranje ure

aja za pranje valjka,

pranje ure

aja za bojenje,

kontrolu ure

aja za okretanje tabaka za obostranu štampu,

digitalno upravljanje valjaka za vlaženje,

daljinsko upravljanje me

uvaljaka,

programiranje sredstava za vlaženje,

programiranje dotoka boje,

daljinsko upravljanje otiska za svaku pojedinu boju,

kontrola ure

aja za pranje,

sistem za lakiranje,

daljinsko doziranje koli

ine laka,

elektronsko podeštavanje registra štampe.

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

Za ure

aj za izlaganje materijala:

kontrola pneumatike za vreme rada mašine,

upravljanje ure

ajima za kontrolu izlaza,

upravljanje ure

ajima za sušenje (IC ure

aji),

kontrola toka materijala.

Osnovu CP tronika

ini sklop procesnih ra

unara koji omogu

uje digitalno

upravljanje štamparskim mašinama sa automatskom kontrolom svih
funkcija. Vreme pripreme ovakvih mašina skra

uje se do 80%.

Svaki od navedenih upravlja

kih ure

aja raspolaže sa unutrašnjom

strukturom koju u zavisnosti od nivoa karakterišu elementi prikazani u na
slici 2.14.

CPC

Karakteristi

ni elementi sistema

CPC1

mikro ure

aji (niži i viši nivo),

mehani

ki ure

aji,

unanje, usporavanje i programiranje za boje,

memorisanje podataka na traku,

CPC2

memorisanje podataka na disketu,

simultana merna glava sa denzitonatorom,

pore

enje dobijenih i programskih rezultata,

prora

un korekcije,

spektrofotometrija,

CPC3

automatsko

itanje ofsetne plo

podešavanje za veli

inu formata,

dislociranost upravljanja u odnosu na mašinu,

unos podataka za upravljanje - drugih,

program dok je mašina u radu,

unutrašnja memorija,

unos podataka svetlosnim perom,

senzorsko merenje iznad štamparske forme,

CPC4

optoelektroni

ka jedinica za u

itavanje,

korekcija cilindara pomo

u servomotora,

prenos podataka pomo

u infracrvenih zraka,

CPC

TRONIC

upravljanje svim funkcijama mašine,

digitalizacija funkcija,

mreža senzora,

pra

enje procesa na displeju,

proces kontrole i korekcije automatski,

unos podataka sa displeja.

Slika 2.14 Heidelberg CPC sistemi - nivoi i mogu

nosti

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

Štamparije novina i

asopisa

raspolažu rotacionim štamparskim

mašinama - ofset ili duboka štampa sa integrisanim agregatima dalje
obrade (Inline - Finisching).

Pogone izrade ambalaže

(sredstava pakovanja) izra

uju se ili off-line (npr

pregibne kutije) ili inline (npr polietilen tašne za nošenje) i druge razli

ite

ambalaže.

Štamarije

etiketa

su visokospecijalizovane za dalju obradu sa

automatizovanim mašinama za rezanje, isecanje (štancovanje) i
mašinama za pakovanje etiketa.
Malim i srednjim štamparijama su

esto priklju

ene

završne obrade

kojima se poslovne štampane stvari i druge akcidencije obra

uju

postupcima završne obrade.

U nastavku su na primeru izrade brošura objašnjene važne

tehnologije dalje obrade:

Povezane brošure lepljenjem

na le

nom delu lepljenje i postavljanje

u korice od kartona (npr. džepne knjige, katalozi za ku

nu dostavu,

telefonski imenici i sl.).

Brošure

povezane

bušenjem

sastoje se od više duplih listova

stavljenih jedni u druge koji su u prevoju (falcu) sa žicom povezane (npr.

asopisi, magazini i sl.).

Izrada brošura se naj

eš

e vrši u pet operacija obrade i to:

Rezanje (ravno rezanje)

velikoformatnih štamparskih tabaka

(signatura) iste sadržine štampanih na jednom štamparskom tabaku. Prvo
se rezanjem moraju razdvojiti a zatim povezivati. Mašine za rezanje rade
sa vertikalnim noževima koji mogu da prorežu stogove papira do visine od
20 cm.

Falcovanje

(savijanje, previjanje) prvo se tabaci za štampanje koji

obuhvataju više strana za štampanje , pomo

u falc mašina (mašina za

previjanje) prema šemi ispucavanja (raspore

ivanja) na formatu štampe

savijaju (slika 2.17 a). "Ispucavanje" zna

i tako rasporediti strane na

štamparskom tabaku da one posle falcovanja i sakupljanja više falcovanih
tabaka pravilno slede jedna drugu. Ispucavanje se rešava ve

u pripremi

štampe ali uvek zavisi od zahteva prema rasporedu dalje obrade.

Kod vezivanja lepljenjem (slika 2.17 b) se pojedina

ni tabaci redom

raspore

uju, radi

ega prvi tabak sadrži strane 1 do 8 i drugi tabak strane

9 do 16. Kod povezivanja sa bušenjem se presavijeni - falcovani tabaci
ume

u jedan u drugi, radi

ega prvi tabak sadrži spoljnih osam strana (1-

4 i 13-16) i drugi tabak unutrašnjih osam strana (5-12).

Sakupljanje odnosno postavljanje zajedno

Kada je odštampana

jedna brošura od 32 strane sa osam strana po tabaku, ona ima

etri

signature (delovi tabaka jedne brošure ozna

avaju se i kao signature).

Kod tiraža od 1000 primeraka postoje posle falcovanja 4 stoga sa po 1000
falcovanih tabaka. Oni se moraju pojedina

no ili odgovaraju

e rasporediti

prema brošuri koju treba izraditi. Raspore

ivanje po redosledu ( za

povezivanje lepljenjem) se ozna

ava kao "postavljanje zajedno" i vrši se u

specijalnim mašinama za sakupljanje. Sastavljanje signatura radi
vezivanja bušenjem se ozna

ava kao "sakupljanje". Ono se vrši naj

eš

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

na poveza

ima - sakuplja

ima koji preuzimaju i operacije vezivanja i

trostranog obrezivanja.

Slika 2.17 Šema raspore

iva "ispucavanja" (osmostrano) za dva

štamparska tabaka za 16-o stranu brošuru, šema za: a) vezivanje

bušenjem i b) vezivanje lepljenjem

Povezivanje lepljenjem i šivenjem žicom

Sakupljene taba

signature za brošuru koja

e se povezati lepljenjem prvo se na pole

ini

narezuju (obrade se površine koje treba da prime lepilo) radi
omogu

avana prodiranja lepila. Zatim se pole

ina potpuno premaže

lepilom (naj

eš

e sa topljivim ili rastopljenim lepljivim materijalom)

obmotaju se korice i zalepe sa pole

inom. Mašina za ove faze rada je

poveziva

koji lepljenje može da se poveže i sa mašinom za sakupljanje

ispred ili i iza nje. U poveziva

u i sakuplja

u su signature složene jedna u

drugu u brošuri koja

e biti povezana žicom - bušenjem. Brošure se

dovode pod glave za povezivanje, koje ih probijaju kroz pole

inu ubacuju

ži

ane spojnice i savijaju ih.

Obrezivanje tri strane

Naj

eš

e se brošure obrezuju na dve ili sve tri

strane (glava, podnožje, prednja strana), što istovremeno zna

i opsecanje

brošure na krajnji format. Ve

u pripremi rada i u štamparskoj pripremi

treba ovo obrezivanje uzeti u obzir i dodati da ne bi došlo do odsecanja
nekih sadržaja na stranama. Za trostrano obrezivanje postoje specijalni
odvojeni postavljeni automati sa tri noža (tzv troreza

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

glatke površine, za slike, 150 g/m

u formatu 62 cm x 45 cm. Postupci pri

planiranju proizvodnje su:

Dalja obrada.

Pošto zadatak glasi vezivanje žicom, to je Workflow ve

unapred odre

en: Podešavanje falc mašine na dvo prelomljeni ukršteni

falc, format 62 cm x 45 cm; Falcovanje 4 signature od 1000 tabaka;
pripremanje

etiri stanice skuplja

a poveziva

a, format DIN A4;

sakupljanje, spajanje, trimer 1000 primeraka; Pakovanje od 1000
primeraka.

Štampanje

Prema formatu papira dolaze u obzir mašine u formata 74

cm x52 cm.

etri spoljne strane su

etvorobojne, sve druge dvobojne; To

zna

i pošto se radi o brošuri vezanoj žicom proizilaze jedna 4/4 bojna

taba

na signatura (tabak 1) i 3 2/2 bojne taba

ne signature (tabak 2,3 i

4). Uzimaju

i u obzir dodatak za rezanje proizilazi broj štampanja po

taba

noj signaturi: 1150 otisaka prednje strane štampe lica) + 1150

otisaka le

ne strane (štampa sa druge strane ) = 2300 otisaka. Odvijanje

procesa (Workflow) u štampi je:

etvorobojna mašina. Priprema 1150 otisaka

zamena štamparskih plo

a - 1150 otisaka

dvobojna mašina - priprema 1150 otisaka
5 x zamena štamparskih plo

5 x 1150 štampanih otisaka

Priprema

. Strane se prema šemi ispucavanja za vezivanje spajanjem

ispucavaju uzimanjem u obzir trostranog obrezivanja, digitalno montiraju
8 strana po tabaku. Za dalju obradu se dodaju oznake za falc i
obrezivanje, za štampanje paser krsti

i i štamparske kontrolne trake.

Osvetljavanje

plo

a se vrši uzimanjem u obzir individualnih

štamparskih linija za raspoznavanje obeju upotrebljenih štamparskih
mašina. Na osnovu zahteva kupca vezano za kvalitet, štampa se na
premaznom (oslojenom) glatkom papiru sa rasterovanjem od 72 linije/cm.
Štamparske plo

e se biraju, veli

ina koja odgovaraju štamparskoj mašini.

Ovo planiranje uslovljava da se nalog u pripremi štampe može

odraditi tek onda kada je utvr

eno odvijanje procesa (workflow) za

slede

a podru

ja na osnovu podataka naloga.

Digitalni workflow sistemi

informacije stavljaju na raspolaganje slede

im podru

jima, gde se one

koriste za automatsku pripremu odnosno podešavanje mašina. Time se
izbegava da se ve

postoje

i podaci na svakoj mašini moraju ponovo

unositi. Dodatne informacije se mogu preuzeti uz kompjuterski
potpomognute pripreme naloga.

Za posmatrani štamparski nalog se iz datoteke osvetljavanja mogu

ekstrahovati slede

e informacije relevantne za proizvodnju:

•

Za štampanje formata papira - broj signatura tabaka u štampanju
jedne i druge strane (lice - nali

je), broj i vrsta boja, profil boja,

raspored boja po zonama preko štamparskog tabaka. Iz pripreme
naloga dolaze: optere

enja mašine, visina tiraža, dodatak, vrsta

materijala.

•

Za dalju obradu: Format papira, broj taba

nih signatura, falc šema,

vrsta povezivanja, obrezivanje. Iz pripreme naloga još dolaze:

Proizvodnja štamparskih proizvoda Grafi

ki procesi

optere

enje (zauzetost) mašina, visina tiraža, dodatak, vrsta

materijala, vrsta pakovanja, slanje-distribucija.

Kao standardni format za izdvajanje i prenos proizvodno relevantnih

podataka potvrdio se CIP3/PPF (Print Production Format). Ovaj format je
razvijen od strane jednog konzorcijuma firmi iz grafi

ke industrije. CIP3 je

za "povezivanje pripreme štampe i dalje obrade". Cilj razvoja je

umrežena

štamparija

u kojoj su ru

ni zahvati u odvijanju procesa (workflow)

minimizovani i time zna

ajno ubrzana realizacija naloga i isporuke.

Na slici 2.18 je prikazano rukovanje materijalom u štamparskom pogonu

Slika 2.18 Transport materijala u štamparskompogonu za snadbevanje

taba

nih štamparskih mašina sa paletama papira

.... Premedija

Današnjim metodama i ure

ajima pripreme štampe celokupan

štamparski nalog se može opisati u digitalnoj formi. Na bazi ovog sloga
podataka se mogu izraditi filmovi cele strane, odnosno može se direktno
izraditi štamparska forma. Postoje štamparski sistemi koji mogu da rade
direktno preko datoteke naloga. Štampana stvar može danas da se
proizvede na bazi "digitalnog masters-a" u kome je sadržana celokupna
informacija za proizvod i njegovu proizvodnju.

Tkz "elektronski mediji" prenose informaciju npr. preko CD Rom-a ili

interneta koja ih pomo

u ure

aja kao što je monitor ili displej

ini vidljivim

itanje i posmatranje. Digitalni master za informaciju prenet pomo

print medija ili elektronskog medija u mnogome je identi

an. Ovo vodi do

stvaranja jednog

premedija

- podru

ja u workflow-u (slika 2.19). U ovom

podru

ju informacija biva uzeta, oblikovana i kao digitalni podatak

opisana, zajedno sa odgovaraju

om organizacijom i rukovanjem

podacima. Ovaj digitalni master može sada ili kao printmedijum ili kao
elektronski medijum da se umnoži i distribuira na više mesta. Proizvodni
proces unutar premedija podru

ja , koji omogu

ava izdanja nezavisna od

izdava

kih medija - dakle medijski neutralna, ozna

ava se i kao "Cross

Media Publishing" (CMP). Osnovni preduslov za funkcionalni CMP sistem
je garancija konzistencije i integriteta. Svi podaci moraju u digitalnoj formi
da postoje i preko mreže podataka da stoje na raspolaganju.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

3.0 PROCESI

ŠTAMPE

Jedna od podela procesa štampe prikazana je na slici 3.1.

cilindar
forme

-I

št

)

št

lim

ila

lij

št

)

ilm

Slika 3.1 Postupci štampe

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Navedena podela obuhvata pored konvencionalnih postupaka

štampe i tkz.

Computer to tehnologije

. U okviru navedenih postupaka

raš

lanjuju se postupci odre

enih podgrupa. Naravno da se mogu praviti i

druge podele u okviru procesa umnožavanja otisaka. U procesu štampe se
može napraviti i podela prikazana na slici 3.2. Celokupna štampa
podeljena je u dve grupe:

Industrijska štampa i

Manuelna štampa

Industrijska štampa je postupak naj

eš

e visokotiražnog broja

otisaka sa organizacijom, specifi

nim zahtevima i potrebnom tehnikom.

Manuelna štampa je u domenu malih tiraža i vrlo

esto u domenu

umetni

ke reprodukcije.

U okviru industrijske štampe se može napraviti sa današnjeg

tehnološkog nivoa razvoja podela na dve grupe. Obzirom da se osnovna
podela postupaka štampe pravi na bazi štamparske forme i ova podela na
današnjem nivou razvoja u odnosu na štamparsku formu je na dve grupe
i to:

Štamparski postupci sa

vrstom štamparskom formom

(konvencionalni) i

Štamparski postupci bez štamparske forme (Non Impact Postupci NIP -
nekonvencionalni)

U štamparskim postupcima sa

vrstom štamparskom formom su

tradicionalni postupci visoke, duboke, ravne i propusne štampe sa
osnovnim podelama i karakteristikama u okviru njih.

Visoka

štampa

- je tehnika štampanja koju odlikuje štamparska

forma sa uzdignutim štampaju

im elementima, sa kojih se pritiskom, boja

prenosi na podlogu i slobodnim udubljenim neštampaju

im površinama.

Pripadaju

e tehnike su joj fleksografska, tipo i leterset štampa.

Fleksografska

štampa

- je vrsta visoke štampe koju odlikuje

elasti

na i fleksibilna štamparska forma naj

eš

e izra

ena od gume ili

plastike.

Tipografska

štampa

- je postupak direktnog štampanja gde se boja

prenosi direktno na materijal za štampanje - podlogu. Štamparska forma
je kruta i izra

uje se od štamparske legure ili

vrstog polimernog

materijala.

Leterset

štampa

- je indirektni postupak visoke štampe u kojem se

boja sa štamparske forme prenosi prvo na cilindar presvu

en gumom a sa

njega na materijal za štampanje - podlogu. Štamparska forma se izra

uje

od bakra, cinka i u novije vreme od fotopolimera.

Duboka

štampa

- je tehnika štampe koju odlikuje štamparska forma

sa udubljenim štamparskim elementima, sa kojih se pritiskom boja
prenosi na podlogu i slobodnim ispup

enim neštampaju

im površinama.

Pripadaju

e tehnike su joj bakro,

eli

na i tampon štampa.

Bakro

štampa

- je vrsta duboke štampe koju odlikuje štamparska

forma izra

ena u površinskom sloju od bakra naj

eš

e postupkom

nagrizanja.

eli

na štampa

- je vrsta duboke štampe koju odlikuje

eli

gravirana štamparska forma.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Tampon

štampa

- je indirektni postupak štampe kod kojeg se

specijalna boja prenosi sa klišea na podlogu za štampanje pomo

tampona naj

eš

e od silikonske gume male tvrdo

e. Štamparski elementi

klišea su udubljeni a slobodne površine ispup

ene.

Ravna štampa

- je tehnika štampanja koju odlikuje štamparska

forma kod koje su štampaju

i i neštampaju

i elementi u prividno istoj

ravni. Zasniva se na selektivnim afinitetima površine štamparske forme.
Pri kvašenju forme vodom nju prihvataju neštampaju

e površine a

kvašenjem bojom nju prihvataju štampaju

i elementi.

Pripadaju

e tehnike su joj ofset, litografija i svetlosna štampa.

Ofset

štampa

- je vrsta indirektne ravne štampe. Gumeni cilindar

preuzima boju sa štamparske forme i prenosi je na podlogu (papir ili neki
drugi materijal) deluju

i kao posrednik izme

u štamparske forme i

podloge za štampu.

Litografija

- je klasi

na najstarija vrsta ravne štampe. Štamparske

forme su naj

eš

e kamene, cinkane ili aluminijske plo

e. Postupak

dobijanja otiska je direktan. Ona se naj

eš

e koristi kao umetni

štampa.

Svetlosna štampa

- je postupak ravne štampe koji za štamparsku

formu koristi staklenu površinu debljine oko 1 cm koja je oslojena
želatinom i kalijum bihromatom. Nakon oslojavanja i razvijanja na
staklenoj plo

i ostaje reljef razli

ite visine tako da forma poprima

karakteristike i duboke štampe. Slabije osvetljena mesta na štamparskoj
formi imaju ve

i afinitet prema vodi a osvetljena prema boji što je

karakteristika ravne štampe.

Propusna

štampa

- je tehnika štampanja koju karakteriše prolazak

boje kroz štamparsku formu u cilju dobijanja otiska. Na štamparskoj formi
razlikuju se štampaju

e površine kroz koje može prolaziti boja i

neštampaju

e površine, zatvoreni nepropusni elementi, kroz koje ne može

prolaziti boja.
Pripadaju

e tehnike su joj sito i šablonska štampa

Sito

štampa

- je vrsta propusne štampe kod koje je štamparska

forma u obliku mrežice - sita sa delovima na kojima se nalaze otvori
(propusni elementi) i delovima bez otvora (nepropusni elementi). Mrežica
- sito može biti od metala, tkanine, prirodnih ili vešta

kih materijala.

Šablonska štampa - (patroniranje)

je vrsta propusne štampe kod

koje je štamparska forma šablon ili patron. Boja se na podlogu kroz otvore
ili šablone odgovaraju

eg oblika prenosi na podlogu. Boja se nanosi

etkom, ure

ajem za prskanje ili komprimovanim vazduhom i sl.

Ink-Jet

- je postupak koji se sastoji u tome da se specijalna

pigmentna boja brizga na štamparsku podlogu pomo

u specijalnih

ure

aja.

Lasersko štampanje

- je postupak umnožavanja u kojem je

kombinovana laserska tehnika i elektrofotografija.

Holorafija

- je fotomehani

ki postupak kod kojeg se upotrebom

monohromatske koherentne svetlosti trodimenzionalno prikazuju otisnuti
objekti. Za osvetljivanje objekta se koriste laserski zraci. Laserski zraci su
tako podešeni da jedan deo ide direktno na fotografski materijal za

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

snimanje (referentni zrak) a drugi posle refleksije od objekta ide na
fotomaterijal.

Razvoj ra

unarske i laserske tehnike omogu

io je direktnu

povezanost ra

unara i štamparskih mašina tako da su nastali savremeni

postupci

digitalne štampe

: kompjuter - film, kompjuter - plo

a, i

kompjuter - štampa.

U zanatskoj štampi su zastupljeni procesi manuelne štampe.

3.1 PROCESI MANUELNE ŠTAMPE
Izrada klišea

Slika je uvek bila nezaobilazni deo sadržaja štampanih dela, nau

nih

knjiga, školskih udžbenika, publikacija, stru

ne i zabavne literature,

reklamnih priloga, revija i sl.

Za štampanje slika korišteni su

klišei

eni prema crtežima ili

fotografskim slikama. Po na

inu izrade imamo tri vrste izrade klišea:

manuelni, hemijski i fotomehani

ki.

Manuelni

klišei

se dobijaju ru

nom izradom. Ru

no se izra

uju:

drvorezi - ksilografija, metalorezi - na podlozi od metala (bakar,

elik,

cink, olovo i sl.) linorezi i klišei - na podlogama od razli

itih vešta

kih

materijala.

Hemijski

koji se dobijaju hemijskim nagrizanjem dela površine koja

je nezašti

ena od nagrizanja. Površine koje se zašti

uju su površine na

koje se nanosi sloj materije koja tu površinu štiti od nagrizanja. Na taj
na

in se dobiju štampaju

e i neštampaju

e površine na plo

Fotomehani

postupak je sli

an prethodnom, stim što se u ovom

slu

aju umetni

ki orginali postupkom fotografije prenose na staklenu

plo

u ili filmove a odatle kopiranjem na metalne plo

e koje se nagrizaju

kiselinama i na taj na

in stvaraju štampaju

i i neštampaju

i elementi.

Drvorez - Ksilografija

Ksilografija

(gr

. xylon, graphen pisati) rezbarstvo, rezbarija,

veština predstavljanja figura i slika u drvetu, štampanje drvenim slovima
i tablicama, veština preštampavanja na drvo. To je grafi

ka tehnika, vrsta

drvoreza graviranog na plo

i popre

nog reza drveta (šimšir, kruška). Ovu

tehniku je pronašao Engleski graver Tomas Bjuik 1753-1822 a do
pronalaska cinkografije bila je naj

eš

a tehnika reprodukcije novinskih,

asopisnih i knjižnih ilustracija. Ksilografija je najstariji postupak izrade

klišea. Po

eci izrade klišea se vezuju za 13 i 14 vek a ova veština se

zna

ajnije koristila za ilustrovanje knjiga sve do industrijske revolucije.

Drvorezi su dosta skupi pa se re

e upotrebljavaju za manje koli

ine

štampanja.

U prvom veku naše ere Kinezi su rezali svoje slovne znakove na

drvene plo

Štampaju

i elementi na drvenoj plo

i bili su sa obrnutim

likom znaka i reljefno izdignuti. Za VII vek se vezuje najstarija štampana
knjiga na drvenim plo

ama koja je prona

ena u jednom budisti

kom

hramu u Aziji. Štampanje knjiga je bilo zanat.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Dagerotipija

Dagerotipija

(Daguerrotypie) je najstariji na

in dobijanja slike na

metalnoj plo

i preparisanoj slojem jodnog srebra. Dagerotipija je slika

stvorena uticajem svetlosti na hemijski prire

enoj metalnoj plo

i a dobila

je naziv prema ure

aju koji je pronašao Louis Jacques Mande Dager 1838

godine. Dager je dugo vremena pokušavao da na bakarnoj plo

i koja je

oslojena slojem asfalta dobije pozitivnu sliku. U tome nije odmah uspeo ali
je pokušaje nastavio sa Joseph Nicephore Niepce - om. Nieps je rade

i na

litografiji zapazio da na plo

i prelivenoj rastvorom asfalta osvetljavana

mesta pod uticajem hemikalija ostaju o

vrsla dok neosvetljena mesta pod

uticajem hemikalija se spiraju sa plo

e. 1838 godine Dager uspeva u

svom nastojanju. Ovo su bili po

eci razvoja fotografije u reprodukciji.

Razvoj fotografije je bio vezan za pronalaženje materijala osetljivih na
svetlost.
Metalotipija - metalografija

Štamparska forma je od metala gvož

a, olova, bakra, mesinga,

aluminijuma, cinka. Metalografiju možemo raditi ru

nim rezanjem i

kružnim alatima za utiskivanje. Metalotipija se može raditi i hemijskim
putem, nagrizanjem kiselinama.
Bakrorez

Bakrorez

je bio prethodnik bakroštampi. Najstariji sa

uvan bakrorez

poti

e iz 1446 godine. Bakrorez se na dobro ugla

anu bakarnu plo

prenosi precrtavanjem sa

eli

nim iglama sa tanko zašiljenim ili

proširenim oštricama. Ukoliko je potrebno da linije budu tanje one se
urezuju vrlo plitko. One koje trebaju da ostave ja

i otisak, urezuju se

dublje i šire. Tehnika urezivanja je dugotrajna zamorna i skupa. Bakrorez
predstavlja orginalna umetni

ka dela.

Radirung

Radirung

je najstariji postupak prona

en u XVI veku. U ovoj tehnici

rada se me

u prvima spominje ime Albert Direr-a, zatim talijanskih

umetnika Andr Mantegna i Antonio Raimondi i holandski majstor Lukas
von Lezden i Holandski umetnik Harmensz Rembrandt van Ryn.
U ovom postupku se uzme bakarna plo

a, ispolira se sa jedne i druge

strane i prekrije slojem asfalta, mastiksa (bledožuta i mirišljava smola
mastikovog drveta) i svetiljske

i, rastopi i pusti se da se osuši. Pomo

crvene oslojene hartije crtež se prenosi na tu plo

u a umetnik

eli

nim

iglama vu

e poteze slikanja rezbare

i do osnovnog metala. Posle toga se

plo

e ubacuju u hlorid gvož

a. Na mestima ogrebotine odnosno metala

dolazi do nagrizanja plo

e. Može se vršiti ponovno rastapanje bitumena pa

dvostruko ili višestruko nagrizanje. Nagrizane se vrši do odre

enih dubina.

Posle toga se plo

a dobro o

isti. Radirung je jednostavan postupak i

zasniva se na linijskom crtanju. Obojavanje ovakvih plo

a se obavlja

tamponom i zahteva dosta veštine da bi se dobila. Ve

e plo

e se

obojavaju valjkom a

iš

enje mesta sa kojih treba odstraniti boju se

obavlja uz pomo

jelenske kožice i krpe. Zbog velike pripreme štamparske

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

forme za ovu vrstu otiska se koristi kvalitetan papir

esti i ru

no izra

papir. Nabojena plo

a (štamparska forma) se stavlja na plo

u ru

ne prese.

Preko plo

e se stavlja kvalitetni papir koji je sa gornje strane premazan

lepkom pa se na njega stavlja beo ili obojen karton ve

ih dimenzija od

papira. Uz pomo

pritiska cilindra ispod kojeg prolazi štamparska forma sa

papirom izvrši se prenošenje boje na podlogu (papir). Primer jedne
koriš

ene prese je prikazan na slici.

Slika 3.4 Ru

na presa za bakroštampu

Krejon postupak

Krejon

ili kredni postupak sastoji se u tome da se dobro ispolirana

bakarna plo

a premaže sa crnom bojom kao osnovom i na nju prenese

crtež precrtavanjem. Pojedini delovi slike se obra

uju uz pomo

posebnih

pribora za ta

kanje. Ti pribori su snabdeveni sa to

ima koji na sebi

imaju nareckane oštre vrhove. Povla

enjem po bakarnoj plo

i dobija se

fina struktura ta

kica koje se mogu još nagristi hloridom gvož

a. Izgled

ovakve obrade podloge je sli

an crtanju kredom pa se postupak naziva i

kredni postupak. Ukoliko se otisak prenese sa odre

enim tonom i

belinama dobija se utisak umetni

ke slike.

Rez u

eliku

Rez

eliku

je 1820 godine Englez Charles Hearth uveo kao novu

tehniku umetni

kih orginala.

eli

na plo

a se termi

ki obra

uje tako da se

omekša radi lakše ru

ne obrade. Plo

a se prvo ugla

a pa se premazuje

crnom osnovom na kojoj se vrši iscrtavanje. Crtež se precrtava na plo

u a

zatim se vrši njegovo urezivanje u plo

u uz pomo

eli

nih igala i

ureziva

a. Urezani elementi u plo

i se mogu produbljivati nagrizanjem. Po

završetku izrade plo

e ona se ponovo termi

ki obra

uje (kali se) u cilju

pove

anja tvrdo

e površine. Otiskivanje sa plo

e se vrši kao i kod sli

nih

postupaka (bakrorez i sl.).
Akvatinta

Akvatinta

(

aquatinta

) je postupak koji je razvio Le Prince u Parizu.

Bakarna plo

a se dobro ispolira sa špiritusom, amonijakom i kredom.

Plo

a se zatim pospe sa slojem asfalta koji se zagrevanjem pretvori u sloj

zrnaca na površini koji služi kao osnova. Na površinu se zatim nanosi sloj

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

3.2 Uporedni pregled procesa visoke štampe

Proces visoke štampe karakterišu parametri koji se odnose na vrstu

-tehniku štampe, na

in na koji se realizuje otisak, vrstu i karakteristike

štamparske forme, boju za štampu i njene karakteristike, materijal za
štampu i njegove karakteristike. Ono što je od posebnog zna

aja u

svakom procesu štampe je dobijeni otisak i njegove karakteristike. Od
posebnog je zna

aja mogu

nost prepoznavanja otiska tako da se na bazi

njegovog izgleda prepozna sa kojom tehnikom štampe je dobijen. U tabeli
3.1 je prikazan uporedni pregled tehnika visoke štampe.
T. 3.1 Uporedni pregled visoke štampe

TEHNIKA NA

OTISKA

ŠTAMPARSKA

FORMA

BOJA ZA

ŠTAMPU

MAT. ZA

ŠTAMPU

PROIZVODI ZNACI

PREPO-

ZNAVANJA

DRVOREZ
KSILO-
GRAFIJA

PLO

CILINDAR/
PLO

POSTOJI I
MANUELNI
NA

OTISKIVANJA
GLA

ANJEM I

ETKOM

DRVENA
PLO

PREMA
MATERIJALU
ZA ŠTAMPU

- PAPIR
- KARTON
- TKANINE

KARTE,
PLAKATI,
KNJIGE, SVETE
SLIKE,
UMETNI

REPRODUKCIJE
(LINIJSKE)
TKANINE

- TALOŽENJE BOJE

PO IVICAMA
OTISKA

- RELJEFNI ODRAZ

OTISKA NA
POLE

INI

TABAKA

- NEUJEDNA

ENO

NANOŠENA BOJA
PO OTISKU

METALO-
GRAFIJA

PLO

A/PLO

CILINDAR/
PLO

METALNA
PLO

- BAKAR
- MESING
- OLOVO

TVRDA
ŽILAVO
TE

- PAPIR
- KARTON

KNJIGE,
PLAKAT,
UMETNI

REPRODUKCIJE
(LINIJSKE)

- TALOŽENJE BOJE

PO IVICAMA
OTISKA

- RELJEFNI ODRAZ

NA POLE

INI

- OŠTAR OTISAK

LINIJA I TA

AKA

KNJIGO
ŠTAMPA
(TIPO-
ŠTAMPA)

PLO

A/PLO

(DIREKTNO)
ŠTAMPANJE
TABAKA
ZAKLOPNE
MAŠINE

- OLOVNI

SLOG

- KLIŠE:
1 (LINIJSKI)
2 RASTERSKI

ŽILAVO
TE

(TVRDA)

PAPIR
KARTON

MALI TIRAŽI
DO DIN A3
-AKCIDENCIJA:
PISMA
MEMORANDUM
VIZIT KARTE
POZIVNICE

ESTITKE I

DRUGO

- TALOŽENJE BOJE

PO IVICAMA
OTISKA

- RELJEFNI ODRAZ

OTISKA NA
POLE

INI

- RASTERSKE

POVRŠINSKI
PROMENLJIVE

- PRAZNINE U

RASTERU

- OŠTRE IVICE

OTISKA

CILINDAR/
PLO

(DIREKTNO)
ŠTAMPANJE
TABAKA OD
RAVNE FORME
PREKO
CILINDRA
(CILINDRI

MAŠINE)

OLOVNI SLOG
-POJEDINA

ELEMENTI

- LINIJSKI

ELEMENTI

- PUN

POVRŠINE

- KLIŠEJI:
LINIJSKI
(FOTOTIPIJE)
RASTERSKI
(AUTOTIPIJE)

ŽILAVO
TE

(TVRDA)

PAPIR
KARTON

SREDNJI
TIRAŽI DO
FORMATA
DIN A1
- AKCIDENCIJA
- REKLAME
- UMETNI

ŠTAMPA
- SPECIJALNI
POSLOVI
- PREGOVANI
- NUMERACIJA
- ŠTANCANJE
KNJIGE

- TALOŽENJE BOJE

PO IVICAMA
OTISKA

- RELJEFNI ODRAZ

OTISKA NA
POLE

INI

- RASTERSKE

POVRŠINSKI
PROMENLJIVE

- PRAZNINE U

RASTERU

- OŠTRE IVICE

OTISKA

- PUNI TONOVI
U STEPENASTOM

PRELAZU

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

TEHNIKA NA

OTISKA

ŠTAMPARSKA

FORMA

BOJA ZA

ŠTAMPU

MATERIJAL

ZA ŠTAMPU

PROIZVODI ZNACI

PREPOZNAVANJA

CILINDAR/
CILINDAR
(DIREKTNO)
ŠTAMPANJE
TRAKE
(ROLNE)
ROTACIONA
ŠTAMPA

ŠTAMPARSKA
PLO

OLOVNI
STEREOTIP
FOTOPOLIMER

(MEKA)
PRETEŽNO
FIZIKALNO
SUŠIVA

PAPIR VELIKI

TIRAŽI

OBRADA
DELIMI

NO ILI

U CELINI U
ŠTAMPARSKOJ
MAŠINI
- NOVINE
- TELEFONSKE
KNJIGE
- DŽEPNE
KNJIGE I
DRUGO

- SLOVNI ZNACI

ESTO NEOŠTRI

SA
UDUBLJENJIMA
NA OTISKU

- ZBOG GUMENOG

CILINDRA I
NEMOGU

NOSTI

PODLEPLJIVANJA

- VE

E OBOJENE

POVRŠINE
NEUJEDNA

ENE

FLEKSO
GRAFIJA

CILINDAR/
CILINDAR
(DIREKTNO)
ŠTAMPANJE
TRAKE
ROTACIONA
ŠTAMPA

FLEKSIBILNE
ŠTAMPARSKE
PLO

GUMA
FOTOPOLIMER

(RETKE) U
ZAVISNOSTI
OD VRSTE
MATERIJALA
ZA ŠTAMPU

PAPIR
LAKI KARTONI
FOLIJE
METALIZIRANI
PAPIRI

TIRAŽI
MASOVNE
PROIZVODNJE:
- OMOTNI

PAPIRI

- VEŠTA

CREVA

- KESE
- REKLAMNE

TAŠNE

METALIZIRANI
PAPIRI
- LAKA
AMBALAŽA
ITD.

-KOD GUMENE

FORME VRLO
NEUJEDNA

OTISAK SA
VIDLJIVIM
PRIGNJE

ENJEM

BOJA U SREDINI
I NATALOŽENOM
BOJOM NA
IVICAMA

-KOD FOTO

POLIMERA
RELATIVNO

IST

OTISAK SA
BLAGIM
RELJEFOM NA
POLE

INI, RETKO

SE ŠTAMPA
RASTER

-POGODAN ZA

OBOJENE
POVRŠINE

LETERSET CILINDAR/

CILINDAR
(INDIREKTNO)
- ŠTAMPANJE
TABAKA
- ŠTAMPANJE
TRAKE
DELIMI

NO U

ROTACIONIM
MAŠINAMA

FOTO-
POLIMERNE
PLO

E SA

MEKOM
OSNOVOM

ŽILAVO
TE

HEMIJSKI
FIZIKALNO
SUŠIVE

PAPIR
KARTON

ŠTAMPANJE
KNJIGA,
FORMULARA,
OMOTNIH
PAPIRA I
DRUGO

-TALOŽENJE BOJE

PO IVICAMA
JEDVA VIDLJIVO

-NEMA RELJEFA NA

POLE

INI

-RASTER SE

RETKO ŠTAMPA,
PRETEŽNO ŠIRI
ŠTAMPAJU

ELEMENTI

-OTISAK TEKSTA

JEDNOLI

BESKONA

ŠTAMPA
ŠTAMPANJE
BESKON
A

NIH

OBRAZACA

PLO

A/PLO

KONSTRUKCIJA
ZAKLOPNE
MAŠINE SA
ŠTAMPANJEM
TRAKE I
DODATNIM
URE

AJIMA ZA

SAVIJANJE,
NAMOTAVANJE
ROLNE ILI
REZANJE
POJEDINA

NIH

TABAKA

FOTO
POLIMERNA
PLO

ŽILAVO-
TE

PRILAGO

ENA

VRSTI
MATERIJALA
ZA ŠTAMPU

PAPIR:
SVE VRSTE
SAMOKOPIRNIH
PAPIRA

- OBRASCI
- RA

UNI ITD.

-MANJE

TALOŽENJE BOJE
PO IVICAMA
OTISKA

-BLAGI RELJEFNI

ODRAZ OTISKA U
ZAVISNOSTI OD
TVRDO

E FORME

T. 3.1 Uporedni pregled visoke štampe - nastavak

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Pritisci se u mašini proizvode u pritisnom paru. Ovaj par se sastoji iz

jedne prema drugoj pritisnutoj površini izme

u kojih se nalaze štamparski

materijal i obojena štamparska forma. Tehni

ki razvoj se odvijao od ravne

prema cilindri

noj protiv - pritisnoj površini i od cilindri

ne prema

cilindri

noj pritisnoj površini. U štamparskom principu 3.5a, pritisak vrši

vertikalno pokretana plo

a (pritisna površina), ona pritiska papir na

štamparskoj formi. Ovaj princip je bio primenjen kod Gutenberg - prese i
kasnije plo

a prema plo

i štamparskih mašina. Još i danas je ovaj princip

u primeni kod štanc mašina ili mašina za utiskivanje sa hodom kretanja.

Štamparski princip 3.5b sa pritisnim štamparskim cilindrom koji se

okre

e kao i štamparskom formom koja se pomera pravolinijski (napred-

nazad) primenjen je u štamparskim mašinama sa ravnom štamparskom
formom. U pore

enju sa štamparskim mašinama sa plo

ama ove mašine

nazvane još "brze prese" zbog na

ina kretanja omogu

avaju ve

u brzinu

štampanja. Ovaj princip se još i danas primenjuje u ravnim štamparskim
mašinama, i u mašinama za štancovanje i utiskivanje kao i u mašinama za
natiskivanje.

Razvoj pritisnog štamparskog para sa cilindri

nom štamparskom

formom i pritisnog cilindra je doveo do rotacionog principa 3.5c koji je
ostvaren u svim rotacionim štamparskim mašinama.

Mogu se odštampavati taba

ni i trakasti štamparski materijali i

razvijene su tkz. taba

ne i rotacione štamparske mašine. U pritisnom

štamparskom paru rotacionih štamparskih mašina nalazi se za sve
postupke štampanja radijalno elasti

na obloga (navlaka) koja izjedna

ava

razlike u debljini štamparske forme kao i greške oblika cilindara i
omogu

ava odštampavanje hrapavih papira. Na slici 3.6 je prikazano

postavljanje razli

itih obloga.

Štamparska

forma

(tvrda)

Obloga

(meka)

1,25-1,75mm

papir, karton

Cilindar za

pritisak

Knjigo štampa

Flekso štampa

Cilindar za

pritisak

Tvrd

Štamparska

forma

(meka)

guma,

fotopolimer

Slika 3.6 Cilindri štamparske jedinice visoke štampe

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Kod postupka štampanja knjiga na pritisni cilindar je postavljena

podloga od više slojeva papira i kartona. Njegova debljina od 1,25 do 1,75
mm omogu

ava izjedna

avanje radijalnih odstupanja.

U flekso štampi, radijalno deformisanje omogu

ava elasti

mekana štamparska forma koja se sastoji od gume ili fotopolimera. Novija
rešenja su od tvr

ih i tankih (manje od 1 mm) štamparskih formi koje su

zalepljene na kompresibilnu podlogu (folija ili sleeve).

Štamparske mašine pripadaju grupi obradnih mašina. Obradne

mašine sadrže slede

a funkcionalne delove:

elemente obrade materijala (npr. ubojavanje, štampanje, transport
štamparskog materijala)

pogon (motori i prenosni elementi)

upravljanje (senzori, i npr. upravlja

ku jedinicu - ra

unar)

zaštitu i nose

u strukturu sa prenosnom strukturom (ku

išta, ležajevi,

ice, zaštita)

Osim navedenog omogu

avaju funkcionisanje radnih elemenata za

obradu papira, boje, laka i drugih materijala. Kao posebnost štamparske
mašine imaju specijalno unošenje informacija, teksta i slike.

Za ostvarivanje potrebnih funkcija štamparske mašine sadrže

slede

e jedinice ili agregate:

ure

aje za dostavljanje štamparskih materijala

- ulaga

i za pojedina

no izdvajanje tabaka iz stoga papira,

- postolja za odmotavanje za rolne papira

Ure

aji za transport štamparskih materijala,

- elemente za podešavanje (ravnanje) papira, za ubrzavanje i

transportne elemente za tabake

- valjke za vu

enje i vo

enje traka,

ure

aje za doziranje, izjedna

avanje i nanošenje sredstava za

premazivanje

- jedinice za boju,
- jedinice za vlaženje,

- jedinice za lakiranje,

ure

aje za prenošenje sredstava za nanošenje (premazivanje)

- štamparske jedinice
- jedinice za lakiranje
- ure

aje za sušenje nanetih sredstava - sušare

ure

aje za dalju obradu

- falc aparate u rotacionim štamparskim mašinama
- popre

ne reza

e za plano tabake (nefalcovani tabaci iz traka)

- uzdužne reza

e za razdvajanje tabaka ili traka;

ure

aje za sakupljanje odštampanih tabaka ili staza traka

- izlaga

e tabaka (pojedina

nih tabaka u stog)

- ponovo namotavanje (trake u rolne)
- namotavanje falcovanih tabaka na rolnu za sakupljanje.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Kod novinskih štamparskih mašina na tipi

an na

in se trake vode

vertikalno i više traka istovremeno odštampava.

Principijelno rešenje štamparskih mašina za ambalažu je prikazano

na slici 3.7 c.

Flekso štamparski mehanizmi se sastoje iz pritisnog cilindra, cilindra

forme i mehanizma boje. Preko jedne pomo

ne grupe za izvla

enje se

traka odštampana i sa jedne strane vodi pomo

u grupe za izvla

enje kroz

sušaru pre nego što se traka u jedinici za namotavanje ponovo namotava
kao odštampana rolna.

Štamparski

mehanizmi

Stog

tabaka

Bubanj za

ulaganje sa

hvataljkama

Uradjaj za okretanje sa

hvataljkama tabaka

Štamparski

cilindar

Bubanj za predavanje

(i bubanj za okretanje)

Štamparski

cilindar

Sistem

hvata

Lanac za

izlaganje

Stog izloženih

tabaka

Mehanizam

za uvla

enje

Dupli nosa

rolni

(izmenjiva

rolni)

Mehanizam

za utiskivanje

Dvostruki štamparski

mehanizam

Sušara

Valjci za

hladjenje

Promena (uzdužno

rezanje trake)

Falc aparat

Rolna sa

postoljem za

odmotavanje

Rolna sa

postoljem za

namotavanje

Pritisni

cilindar

Cilindar

forme

Mehanizam

za boju

Štamparski

mehanizmi

Pomo

izvla

enje

Sušara

Grupa za

izvla

enje

Grupa za

uvla

enje

za traku

Štamparski

mehanizmi

Grupa za uvla

enje (podešavanje

za traku)

Slika 3.7 Principijelna izvedba rotacionih štamparskih mašina
a) Principijelna šema taba

ne štamparske mašine

b) Akcideni

na rotaciona štamparska mašina

c) Flekso štamparska mašina sa više cilindara

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

.... Taba

ne štamparske mašine

Naslaga tabaka koje treba odštampati se nalazi u ure

aju za

ulaganje. Pomo

u podiza

a stog se toliko podigne da uvek gornji tabak od

elemenata za pojedina

no uzimanje biva zahva

en i kao pojedina

ni tabak

dalje predat na dostavni sto. Hvata

i tabaka (grajferi) ure

aja za

okretanje tabaka, hvataju trenutno prednji tabak posle njegovog
podešavanja - (pozicioniranja) na prednjoj i bo

nim stranama, ubrzavaju

ga na obimnu brzinu cilindara štamparskog agregata i predaju tabak za
vreme okretanja hvata

ima bubnja za ulaganje. Dalja predavanja tabaka

prvom štamparskom cilindru, bubnju za predaju, sakupljanje i okretanje
kao i drugom štamparskom cilindru vrše se uvek pomo

u sistema hvata

(grajfera). U podru

ju štamparskih agregata je time zagarantovan

pravilan nanos boja višebojne štampe.
Proizvo

i štamparskih mašina težišta svoje ponude stavljaju na

mašine za formate tabaka 37 x 52 cm do 72 x 104 cm, maksimalni
formati su 120 x 162 cm.

Broj otisaka se u zavisnosti od formata, osobine štamparskog

materijala i primenjenih ure

aja za ulaganje kre

e u podru

ju od 10000

do 18000 tabaka/

as.

Ulaga

i pojedina

nih tabaka kod maloformatnih mašina dostižu do

10000 tabaka/

as dok ulaga

i plo

astog rasporeda srednjeg formata (72 x

104 ) dostižu do 18000 tabaka/

as.

Broj redno postavljenih štamparskih jedinica - nazvanih i rednom

izvedbom - odre

uje broj boja koje se maksimalno mogu štampati u

jednom prolazu kroz mašinu.
.... Štamparske mašine za ambalažu
Ve

više desetina godina se i za oštampavanje materijala za

pakovanje primenjuju naro

ito štamparski postupci visoke štampe (flekso

štampa), ofset i duboka štampa. Posebnosti ambalažne štampe su
karakterisane kroz razli

itosti zahteva prema pakovanju, kao npr.:

Stabilnost i funkcionalnost, štamparski materijali kao štoje karton,
lepenka, folija vešta

kog materijala, Aluminijska folija, materijali za

povezivanje,

Neutralnost u pogledu mirisa, naro

ito važno npr. za pakovanja

životnih namirnica,

Spoljni utisak od "

isto svrsishodnog do najvišeg kvaliteta"

Oblik i izvedba pojedinih agregata i delova mogu relativno jako da

odstupaju od klasi

nih mašina za štampanje knjiga novina

asopisa ili

drugih štamparskih proizvoda.
Ve

krajem 19 veka su koriš

ene tada postoje

e štamparske mašine

za knjige za odštampavanje jednostavnih kesa džakova i papira za
pakovanje. Po

etkom 20 -og veka su se pojedina preduze

a bavila

razvojem jednog novog postupka štampanja za materijale za pakovanje,
tkz nom "Anilinskom štampom" (Boje koje sadrže anilin). Na tržištu su se
pojavili prvi anilinski štamparski mehanizmi ( 1905).

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Stotinama godina je visoka štampa sa krutim štamparskim formama

– pretežno od olova – antimon cink legura bila širom sveta dominiraju

štamparski postupak. Pošto je uglavnom postupak služio za štampanje
knjiga dobio je naziv

knjigoštampa

. U me

uvremenu je ofset štampa

potisnula postupak knjigoštampe.

Indirektna visoka štampa -Letterset- štamparska slika se sa ubojene

štamparske forme preko gumenog cilindra prenosi na materijal za
oštampavanje, još se može na

i u izvesnim specijalnim podru

jima –

naro

ito kod štampe ambalaže.

Unazad

nekoliko

desetina

godina

se probio jedan modificirani

princip visoke štampe, flekso štampa ( slika 3.9). Pojam Fleksoštampa
(flexography) uveden je po

etkom 50 ih godina (ranije zvan anilinska

štampa). U odnosu na štampu knjiga se kod flekso štampe radi retkim
teku

im bojama i elasti

nim odnosno mekim, fleksibilnim štamparskim

plo

ama (klišeima) kao i sa malim pritiskom štampanja izme

u cilindra

forme i materijala za odštampavnaje. Negde se ovaj postupak naziva i
(kiss printing). Zbog fleksibilnih štamparskih plo

a –ranije isklju

ivo od

gume, danas uglavnom od fotopolimerne plastike -materijala – mogu se
odštampavati i materijali sa vrlo hrapavom površinom

ak i tkanja.

Cilindar forme

Štamparski

cilindar (tvrd)

Materijal koji se

odštampava

Štamparska

forma (meka)

Rasterski valjak

Jedinica boje sa

rakelom i

rasterskim

valjkom

Slika 3.9 Flekso štampa (princip postupka)

.... Podloge za visoku štampu
Podloge u visokoj štampi imaju odre

enih specifi

nosti:

Papiri - sa dobrim svojstvima: savitljivosti, elasti

nosti, meko

e, dobre

upojnosti površine, ve

e ili manje glatko

e površine na kojoj se

štampa.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Savitljivost, elasti

nost i mehani

ka svojstva omogu

uju da u momentu

kontakta papira sa štamparskom formom pod uticajem pritiska, papir
se elasti

no deformiše a po prestanku delovanja pritiska papir se vra

u prvobitni položaj ili zadrži slabo primetnu deformaciju.

Jak pritisak ima za posledicu trajnu deformaciju i na suprotnoj strani
papira - reljef otiska.

Mekši papiri omogu

avaju štampu sa manjim pritiskom, kvalitetniji

otisak i ta

nije dimenzije otiska u odnosu na štamparsku formu. U

zavisnosti od vrste grafi

kog proizvoda - novine, knjige, imenici,

asopisi..- treba zahteve pritiska na mašini, koli

ine nanosa boje i

vreme sušenja boje uskladiti sa upojnoš

u papira.

Zna

ajni su novinski, plakatni papiri, srednjefini za, knjige, nesatinirani

ili slabo satinirani papiri, sa ve

im sadržajem drvenja

e i punila što

pove

ava poroznost i kapilarnosti površine papira

Za finije grafi

ke obrade sa rasterima velike gustine, koristi se

satinirani papir ili papir glatke površine kao i razli

iti premazni papiri -

za ilustracije, kvalitetna i umetni

ka štampa.

.... Boje za visoku štampu
Boje za visoku štampu imaju odre

enih specifi

nosti:

Razli

iti kvaliteti i karakteristike boje zavise od:

- vrste podloge,

- namene odštampanog proizvoda,

- brzine štampanja,

- oblika sušenja,

- tipa mašine,

cilindri

ne mašine - manje lepljive boje (tvrde boje)

rotacione mašine - lepljivije boje (te

ne boje)

U zavisnosti od vrste papira koji se štampa:

- novinski papir: sušenje penetracijom ( papir brzo upija boju)

- glatki i satinirani papiri - sušenje oksidacijom

Poželjno je štampati sa što tanjim nanosom boje oko 3

Veliki pritisci, boja treba da je te

ljiva i što više lepljiva.

Deblji sloj uslovljava mrljanja, lepljenja i teško

a pri sušenju.

.... Štamparske forme visoke štampe
Štamparske forme visoke štampe se mogu deliti:

Podela po obliku

-ravne
-cilindri

Ravne:

-jednodelne (fotopolimerne plo

e, stereotipija)

-višedelne

(pojedina

na slova, linotip, klišei)

Cilindri

ne:

-naj

eš

e jednodelne (fotopolimerne, stereotipije, gumene)

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Greške u toku nagrizanja: pojave tzv. bradavica, neželjenih ispup

enja

na klišeu, zatim nedovoljne dubine nagrizanja, suviše strme ili položene
bo

ne ivice štampaju

ih površina.

.... Proizvodni procesi visoke štampe

Proizvodni procesi visoke štampe mogu se grupisati prema vrsti

proizvoda na proizvode: knjigoštampe, novinske štampe, akcideni

štampe i štampe beskona

nih obrazaca (slika 3.10).

PROIZVODNI PROCESI VISKE ŠTAMPE

KNJIGOŠTAMPA

NOVINSKA

ŠTAMPA

AKCIDENI

ŠTAMPA

BESKONA

NIH

OBRAZACA

Slika 3.10 Proizvodni procesi visoke štampe

.... Knjigo štampa (postupak i primene)

Knjigo štampa je služila prvenstveno za štampu knjiga. Ona je

tokom

etri stotine godina bila dominantan štamparski postupak za

plakate, objave, štampane stvari¸ poslovne stvari, lokalne vesti na jednoj
ili dve strane, dnevne i nedeljne novine kao i jednostavne akcidencije.

Prvo je štampano na principu ravno -ravno. Pronalazak brzootisne

prese – štampe, jednocilindri

na štmparska mašina od Fridrih Koniga 1812

doneo je štampi knjiga kroz višu produktivnost odlu

uju

i napredak.

Preduslov za gradnju rotacionih mašina sa valjcima je bio pronalazak
poluokrugle stereotipine plo

e (1854). Time su se mogle štampati novine

sa ve

im tiražom i na specijalnim višebojnim mašinama i luksuzni

štampani proizvodi.

Za štampu tapeta su razvijene specijalne mašine visoke štampe sa

valjcima u satelitskom rasporedu (veliki cilindar protiv pritiska sa do 20
štamparskih jedinica) i za grafi

ko podru

je su ponu

ene razli

ite mašine

visoke štampe.

Bitni nedostaci knjigo štampe u odnosu na ofset su skupa

štamparska forma, zahtevno podešavanje štamparskih formi, ograni

eni

kvalitet štampe i manja brzina proizvodnje.

Knjigoštampa nalazi danas primenu još u štampi formulara, etiketa,

lozova, vrednosnih papira, telefonskih imenika i jednostavnih džepnih
knjiga sa tedencijom opadanja. Knjigoštampa je upotrebljena tako

e za

novinsku rotacionu štampu sa jedinicama za boju. U me

uvremenu su još

samo malo novinskih rotacionih mašina u pogonu i za direktnu i za
indirektnu štampu (sa gumiranim cilindrom, letterset).

Mašine za knjigo štampu (slika 3.11) karakterišu odre

ene

specifi

nosti koje su menjale i razvijale mašine od štamparskih zaklopnih

mašina do rotacionih mašina. Na slici 3.12 su izdvojeni karakteristi

elementi knjigoštampe sa najzna

ajnijim specifi

nostima.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

MAŠINE ZA KNJIGOŠTAMPU

ŠTAMPA ZAKLOPNIM

MAŠINAMA

ŠTAMPA ROTACIONIM

MAŠINAMA

ŠTAMPA JEDNO - CILI

NDARSKIM MAŠINAMA

Princip prvih razvijenih
mašina za štampanje
(plo

a prema plo

i) sa

štampom iz tabaka.
Danas je kod nas ovaj
princip iskorišten za
preradu ovih mašina u
štanc mašine i mašine
za utiskivanje i sli

operacije završne
grafi

ke obrade

Princip mašina koje su
razvijene za štampanje
(cilindar prema plo

i) sa

štampom iz tabaka.
Razvijene su u odvijanju
tehni

kog razvoja ka

rotacionim mašinama.

Princip danas
zastupljenih mašina koje
su razvijene za
štampanje (cilindar
prema cilindru) sa
štampom iz tabaka i
rolne.

Slika 3.11 Specifi

nosti mašina za knjigoštampu

KNJIGOŠTAMPA

Štamparska

forma

Priprema

slovni znaci

monotip

linotip

kliše

stereotip

negativ film
osvetljavanje
ispiranje
sušenje

fotopolimer

plo

Podloga za

štampu

Boja

Mašina

Podloge za
štampu slabijeg

kvaliteta

bezdrvni papir

srednje fini

papir

dobra svojstva

savitljivosti

meko

elasti

nosti

upojnosti

glatko

a (ve

ili manja)

nesatinirani ili

slabo satinirani
papiri

Zavisi od

tipa mašine

brzine

štampanja

vrste podloge

za štampu

oblika sušenja

penetracija
oksidacija

namene otiska

cilindri

ne maš

ine boje manje
lepljive

rotacione
mašine boje

lepljive

ljiva boja

Priprema

zavisno od tipa

i konstrukcije

rotacione

postavljanje

rolne papira

podešavanje

zategnutosti

postavljanje

forme

kontrola

nanosa boje

podešavanje

pritiska

Slika 3.12 Specifi

nosti knjigoštampe

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

AKCIDENI

NA VISOKA ŠTAMPA

Štamparska

forma

Priprema
kvalitetana slog

štamparske
forme

cinkane plo

fotopolimerne

plo

gravure

kombinovani

slog

Podloga za

štampu

Boja

Mašina

Podloge za
štampu
kvalitetniji

materijali za

štampu
- konsdruk papiri

bankpost papiri

bezdrvni papir

konsdruk

kartoni

bezdrvni

kartoni

Zavisi od

tipa mašine

brzine

štampanja

vrste podloge

za štampu

oblika sušenja

penetracija
oksidacija

tvrde knjigo-

štamparske

boje

Priprema

zavisno od tipa

i konstrukcije

mašine

rotacione

mašine manjeg

formata

mogu

ae koriš

enje zaklopnih

mašina

specifi

in pripreme

mašina

Slika 3.14 Specifi

nosti akcideni

ne visoke štampe

.... Štampa beskona

nih obrazaca

Štampa

beskona

nih obrazaca (procesom visoke štampe) je

specifi

an postupak pomo

u kojeg se štampaju obrasci na traci (razli

ite

vrste ra

una i sl.). Na slici 3.15 su prikazane specifi

nosti ove štampe.

ŠTAMPA BESKONA

NIH OBRAZACA

Štamparska

forma

Ranije mašinski

slog olovna
plo

cinkane plo

fotopolimerne

plo

Podloga za

štampu

Boja

Mašina

Podloge za
štampu
- bezdrvni pisa

papiri

samokopir ni

papiri

rolne papira

Zahtevi

žilavo te

knjigo

štamparska
boja

boja

prilago

ena

podlozi

Priprema

rotacione

mašine manjeg

formata

ranije šampano

koriš

enje

zaklopnih
mašina

Slika 3.15 Specifi

nosti štampe beskona

nih obrazaca

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

.... Leterset visoka štampa

Ovaj proces štampe kao i ofset štampa ima me

uprenosa

slikovne

informacije kao i ofset štampa. Ona je postupak indirektne visoke štampe.
njene specifi

nosti su prikazane na slici 3.16.

LETTERSET VISOKA ŠTAMPA

Štamparska

forma

Priprema

predložak

negativ film
osvetljavanje
ispiranje
sušenje

fotopolimer

plo

e sa

mekom
osnovom

Podloga za

štampu

Boja

Mašina

Podloge za
štampu
lošijeg kvaliteta

hrapave

površine

tabaci papira

trake papira u

rolnama

Karakteristike

žilavo te

hemijski i

fizikalno sušive

Specijalne maš

ine za letterset

indirektna

visoka štampa

dodatno

podešavanje
valjka
nanosa

Slika 3.16 Specifi

nosti leterset štampe

.... Plo

e štamparskih formi visoke štampe

Raspored slojeva jedne Nyloprint plo

(BASF)

je prikazan na slici 3.17.

Zaštitna folija

Reljefni sloj

fotopolimera,

tvrd (cca 0,2 do

0,7 mm, tvrdo

npr. 75 Shore D

Vezivni sloj

Nosa

(npr.

elik,

aluminijum ili poliester

Slika 3.17 Slojevi jedne fotopolimerne forme visoke štampe niloprint

Njenu strukturu

ini:

Nose

i sloj,

Vezivni sloj,

reljefni sloj i

Zaštitna folija

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

U odnosu na štampu knjiga se kod flekso štampe radi sa retkim

teku

im bojama i elasti

nim odnosno mekim, fleksibilnim štamparskim

plo

ama (klišeima) kao i sa malim pritiskom štampanja izme

u cilindra

forme i materijala za odštampavnaje (kiss printing).

Zbog fleksibilnih štamparskih plo

a – ranije isklju

ivo od gume,

danas uglavnom od fotopolimerne plastike - materijala – mogu se
odštampavati i materijali sa vrlo hrapavom površinom i tkanine. Na slici
3.19 je prikazan mikroskopski snimak jedne forme visoke štampe od plo

fotopolimera.

Slika 3.19 Raster elektronski mikroskopski snimak (REM) jedne forme

visoke štampe za kvalitetnu štampu od fotopolimera elementi štampe na

štamparskoj formi za razli

ite vrednosti boje (Nyloflex, BASF)

Fleksografsku štampu karakterišu odre

ene specifi

nosti prikazane

na slici 3.20. Specifi

nosti su vezane za osnovne uticajne parametre

procesa fleksografske štampe.

FLEKSOGRAFSKA ŠTAMPA

Štamparska

forma

fotopolimer

guma

Podloga za

štampu

Boja

Mašina

tanke

fleksibilne folije

vrste folije

sve vrste

papira

omotni papiri

- lepenka

na bazi vode

sa alkoholom

- sa benzinom
- etarske
- UV

otvrdnjavaju

boje

sistem

centralnog
cilindra

sistem u nizu

kompakt sistem

- sistem za
sušenje boje

Slika 3.20 Specifi

nosti fleksografske štampe

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

.... Postupak

Elasti

nost flekso štamparske forme zajedno sa niskoviskoznom bojom

omogu

ava, odštampavanje naro

ito neupijaju

e i hrapave površine

materijala za odštampavanje, kao što je za podru

je pakovanja. Flekso

štampa je naro

ito pogodna za odštampavanje fleksibilnih materijala kao

što su folije vešta

kog materijala.

Štamparski proces zahteva samo mali intezitet pritiska, da bi se

omogu

io prenos boje sa štamparske forme na materijal za

odštampavanje. Sila pritiska mora da bude što je mogu

e ravnomernija na

svim štampaju

im mestima duž štamparske linije odštampavanja pri

prolazu celokupne dužine štampanja. Dobri preduslovi za ravnomerno
odštampavanje ceokupne štamparske slike postoje kada se može
održavati pritisak sa minimalnim kolebanjima.
Neke

elasti

ne štamparske forme onemogu

avaju dobar rezultat

štampanja i kod tako male sile pritiska da se npr. može odštampati
valoviti karton bez ošte

enja

Treba obratiti pažnju da prejako deformisanje fleksibilne štamparske
forme dovodi do znatnijeg porasta tona – naro

ito u svetlim delovima slike

zbog, na tim mestima, malih uskih i lako deformišu

ih štamparskih

elemenata. Pošto se pri tom naj

eš

e radi o slu

ajnim greškama nije

mogu

e izjedna

avanje kroz korekciju tona u pripremi.

Trošenje štamparske forme koje raste sa brojem otisaka ima za

posledicu porast veli

ine raster ta

aka, sa

ime imamo i prirast tonskih

vrednosti.
.... Štamparske forme
Štamparske forme – nazvane i «klišei» se izra

uju od gume ili od

fotopolimera. Tvrdo

a i debljina se usaglašavaju prema materijalu za

odštampavanje. Vrste materijala za odštampavanje se kre

u od valovitog

kartona preko papira vešta

kih i metalnih folija do vezivnih materijala a sa

druge strane se moraju ispuniti razli

iti zahtevi (npr kod pakovanja

industrijskih dobara druga

iji nego kod pakovanja namirnica). Za

fleksoštampu se primenjuju mnogobrojne vrste štamparske boje:
bazirane na vodi, sa sadržajem alkohola, sa sadržajem benzina, ester
(organske) boje, UV otvrdnjavaju

e boje itd.

Materijal za štamparsku formu treba uvek tako birati da ga boje ne

nabubre, nagrizaju ili da ne postane krunljiv. Klišei se izra

uju ili u

ravnom položaju ili se pri

vrš

uju na cilindar forme pomo

u lepila ili

pomo

u dvostrano lepljive forme, ili se izra

uju ve

na cilindri

noj formi

(npr sleeve tehnologija).
.... Gumeni klišei
Izra

uju se pomo

u matrice (livene forme) punjenjem sirovom

gumom i vulkaniziranjem. Pole

ina se brusi i dovodi kliše na jednaku

debljinu.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Zaštitna folija

Reljefni sloj

Stabilizaciona

folija

cca. 1,7 do 2,8 mm

cca. 0,7 do 6,4 mm

cca. 0,8 do 2,8 mm

Zaštitna folija

Reljefni sloj

Stabilizaciona

folija

Zaštitna folija

Laserski sloj

Reljefni sloj

Fotopolimer

tvrdo

e do 75

Shore A

Nose

a folija

Nose

i sloj

Slika 3.22 Gradnja razli

itih fleksoštamparskih plo

a) jednoslojna plo

a (BASF) b) višeslojna plo

a (BASF) c) CtP štamparska

plo

a digiflex BASF

Glavno osvetljavanje se vrši u vakumu posle skidanja zaštitne folije

sa gornje strane kroz nalegnuti negativ film (kopirni predložak). Reljef se
stvara kroz fotopolimerizaciju. Trajanje i intezitet glavnog osvetljavanja
uti

u na ta

kasto stvaranje vrhova, bo

ni ugao i me

udubine u finim

strukturama, npr. raster površine (slika 3.23).

Posle glavnog osvetljavanja sledi ispiranje. Pomo

u sredstva za

rastvaranje se razlažu nepolimerizovana podru

ja plo

e, pri

emu

etke

mehani

ki pomažu postupak razlaganja.

Posle ispiranja plo

a mora temeljno da se suši radi isparavanja

sredstva za ispiranje koje je prodrlo u reljefni sloj. Sledi naknadno
osvetljavanje pune površine bez filma, radi potpunog umrežavanja svih
delova reljefa.

Flekso štamparska forma u ovom stanju ima lepljivu površinu na

koju bi se hvatala prašina i ne

isto

a. Osvetljavanje sa UV – C svetlom

dobija se potpuni završetak reakcije, ili potapanjem u rastvor broma gubi
se ova lepljivost. Time je flekso kliše završen.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

nedovoljno osvetljavanje
nema stvaranja uzdignutih
elemanata

du`ina osvetljavanja

idealno
stvaranje {tamparskih
elemenata

predosvetljavanje kroz
pole|inu podru~je
polimerizacije

rast

erske t

a~ke

slabi bokovi

(naleganje)

optimalno

me|udubine

suvi{e malo

Slika 3.23 Glavno osvetljavanje, dejstvo vremena osvetljavanja

a) ta

kasto stvaranje bregova (npr. kod linijske strukture) /UV

osvetljavanje b) Ugao boka i me

udubina (kod rasterovanih elemenata

slike) kod jedne 1,14 mm digifleks plo

e cca 0,6 do 0,7 mm, me

udubina

min 70

Višeslojne

plo

za kvalitetnu raster štampu gra

ene su kao na slici

3.22b. One kombinuju u svojoj gradnji princip relativno tvrdih tankoslojnih
plo

a sa kompresibilnom podlogom. Nose

i sloj

ini kompresibilnom

podlogu za reljefni sloj i time prima deformaciju na sebe pri štampi, tako
da nema deformacije reljefa slike (slika 3.24).

cilindar
forme

materijal za
{tampu

cilindar za
pritisak

kli{e

pona{anje mekog
elastiènog kli{ea u
[tamparskom
procesu

kompresibilne
podloge

kli{e

cilindar za
pritisak

cilindar
forme

Slika 3.24

Prenos štamparske slike u fleksoštampi

a) deformacija štamparske forme jednoslojna plo

a b) dobar prenos

štamparske slike kod štamparske plo

e sa kompresibilnom podlgom,

višeslojna plo

a (BASF)

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Time otpadaju uzdužno izduženje i neta

nosti koje nastaju kod

konvencionalne montaže, koje su povezane sa lepljenjem klišea.
Za sleve tehnologiju postoje dva postupka:

Oblepljivanje sleeva sa sirovom plo

om. Time sleve plo

a ima šav i

Primena bešavnih sleeve-ova koji su ve

od strane proizvo

potpuno opremljeni (npr. digi sleve od BASF).

.... Štamparska jedinica

Štamparske jedinice

se sastoje iz:

jedinice boje, cilindra forme i

štamparskog cilindra

. Izra

uju se dva razli

ita tipa jedinice boje:

gnje

enjem viška boje u procepu valjaka izme

u raster valjka i

potopljenog valjka retko se danas primenjuje -primena u spot-
lakiranju

doziranjem boje preko rakel jedinica boje sa raster valjkom i rakelom

Na slici 3.26 je prikazana flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko
sistema valjaka i gnje

enja viška boje u procepu valjaka izme

u raster

valjka i potopljenog valjka.

Cilindar štamparske

forme

Štamparska

forma

Raster valjak (ili

gladak hromirani

valjak)

Potopljeni

valjak

Kada sa

bojom

Postolje

Materijal za

odštampavanje

Štamparski cilindar

Slika 3.26

Flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko sistema

valjaka

i gnje

enja viška boje u procepu valjaka izme

u raster valjka i

potopljenog valjka

Jedinica boje sa potopljenim valjkom (trovalj

ana jedinica za boju)

je prvobitni jednostavniji i po ceni povoljniji sistem, koji se danas kod
novih instalacija mašina retko primenjuje. Dobro doziranje boje sa ovim
sistemom samo je uslovno mogu

e ako se previše boje prenese, zatvaraju

se kod duže proizvodnje me

uprostori izme

u raster ta

aka štamparskih

plo

a i štamparska slika se razmaže. Kod nedovoljnog prenosa boje više

nije obezbe

eno kompletno ubojavanje štamparske plo

e, i nastaju mesta

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

sa greškom u štamparskoj slici. U jedinicama za lakiranje u ofset štampi
za lakiranje pune površine i spot - lakiranje se ovaj sistem doziranja se
mnogostruko primenjuje.

Sa porastom zna

enja raster štampe i viših zahteva kvaliteta

štampe postali su potrebni poboljšani sistemi obojavanja. Jedinice boje sa
raster valjcima i zatvoreni kamel rakel sistemima su danas standard svih
kvalitetnih flekso štamparskih mašina.

Raster valjak je središni elemenat jedinice boje. Geometrija

ašica

(

elije) i raspodela

ašica

elija odre

uju bitno koli

inu zahvatanja (

) raster valjka (slika 3.27). Prema zahtevu za debljinu sloja boje

treba primeniti valjke razli

itog volumerna zahvatanja.

Štamparski cilindar

Materijal za
odštampavanje

Cilindar

štamparske

forme

Štamparska

forma

Raster valjak

Kada sa

bojom

Sistem rakela

Komora

boje

Slika 3.27 Flekso jedinica za boju sa dovodom boje preko sistema rakel-a

Rakel

ure

aj brine za to da se

ašice reproduktno pune bojom. Sa

time se uvek na kliše prenosi zadati volumen boje. Volumen zahvatanja,
ponašanje pri pražnjenju

ašica, reološke osobine boje, mehani

postavljanje i odvijanje, kao i ponašanje osobina površine štamparske
plo

e i materijala za odštampavanje uti

u na proces prenošenja boje

(ravnomernost debljina sloja boje moire itd.).
Važe slede

a pravila tza izbor raster valjaka:

Pri 2 mm sloja boje (mokro) na materijalu za odštampavanje

(odgovara 2 cm

) trebalo bi volumen zahvatanja raster valjka da

odgovara 4 cm

(u flekso štampi se polazi od delimi

nog cepanja

boje). Raster frekvencija valjka bi trebalo da bude najmanje za faktor 5,5
ve

a nego raster klišea (kod uobi

ajenog 48 rastera dakle najmanje 260

l/cm). Niže raster frekvencije klišea se pokrivaju i kroz višu raster
frekvenciju raster valjka. Ako je raster frekvencija valjka prema rasteru
klišea suviše mala može da do

e do mesta greški u ubojavanju i/ili do

moire pojava. Ugao graviranja položaj ugla prema osi valjka od 60

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Površine valjaka su naj

eš

e od hroma i keramike. Rasterska frekvencija

je od 150 do 300 l/cm pri volumenu

elija od 10 cm

.... Koncepti mašina za višebojnu štampu
Fleksoštamparske mašine se pretežno grade kao rotacione mašine u
konfiguracijama (slika 3.30)

sistem centralnog cilindra i

višecilindarski sistem u rednoj gradnji i

kompaktni na

in gradnje .

Centralni sistem

Sistem u nizu

Kompakt sistem

Slika 3.30 Koncepti mašina za višebojnu – fleksoštampu

a) sistem centralnog cilindra, b) redni na

in gradnje – sistem u nizu

c) kompaktni sistem gradnje

Mašine sa centralnim cilindrom (satelitske štamparske jedinice), imaju na
osnovu svog velikog ugla omotavanja naro

ito pri oštampavanju

fleksibilnih materijala (folija, vešta

kog materijala) prednosti u dužinskoj

registar ta

nosti u odnosu na višecilindarske mašine. Mašine u nizu su u

odnosu broja štamparskih jedinica i primenljivih postupaka štampanja
(kombinacija razli

itih postupaka) fleksibilne i proširene. Kompaktni

centralno cilindarski sistem su utvr

eni na zadati izbor štamparske

jedinice odnosno jedinice boje.

Primena postupka flekso štampe u

taba

noj štampi je uobi

ajena u jedinicanma za lakiranje kod taba

nih

ofset

mašina.

Za specijalne primene (npr. visokokvalitativno

naštampavanje metalik boja na materijal za pakovanje, odštampavanje
vešta

kog materijala ) koriste se i višebojne taba

ne – fleksomašine.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

.... Mašine sa centralnim cilindrom
Prvobitno su razvijene da bi se mogle ta

no odštampavati istegljive folije.

Materijal za odštampavanje leži na velikom cilindru sa 4 do 10 jedinica
boje oko jednog centralnog cilindra (pre

nik preko 2m i širina trake –

staze 300 do 3000 mm). Radi održanja potrebnog ravnomernog pritiska,
mora centralni cilindar da se izradi sa visokom ta

noš

u okretanja (cca 5

m) sa tolerancijom

C temperaturne razlike koja uzrokuje npr. kod

jednog

eli

nog cilindra od 1,8 m pre

nika trebaju diferenciju radijusa od

cca 10

m). Moderne mašine rade sa NC-upravljanjem. Standardne –

štamparske mašine imaju širinu štampanja od 1300 mm dužinu
štampanja do 1000 mm pri produkcionoj brzini do 6,7 m/s.
.... Višecilindarske mašine sa gradnjom u nizu

Jednake štamparske jedinice jedna iza druge u nizu. Traka

materijala se uobi

ajeno preusmerava izme

u štamparskih jedinica radi

smeštanja sušara sa odgovaraju

om stazom trakom za sušenje kao i

elemenata za zatezanje trake i elemenata za vo

enje. Gradnja u nizu se

prvo probila kod uskotra

nih mašina ( do cca 500 mm širine staze ) za

štampu etiketa u me

uvremenu je zastupljena i do širina staza od cca

1500 mm na tržištu sa rastu

om tendencijom. Postižu se brzine produkcije

do 4 m/s. direktni pogoni pojedinih štamparskih jedinica omogu

avaju

duga

ke veze mašina ulan

avanja i visoku registarsku održivost u vezi sa

visokovrednim kontrolama kretanja trake i kod fleksibilnih materijala.

Flekso štamparske jedinice su izmenljive i mogi se kombinovati sa

npr. ofset – ili štamparskim jedinicama duboke štampe radi gradnje
hibridnih štamparskih sistema.
.... Višecilindarske mašine u koompaktnom na

inu gradnje

One se na osnovu loše registar održvosti ( oko +- 2 mm u

dužinskom registru ) primenjuju samo za još jednostavne štamparske
zadatke, npr. jedinice za kesice. Od prednosti kod ovog na

ina gradnje u

odnosu na mašine sa centralnim sistemom cilindri

ne gradnje da se kod

odgovaraju

eg vo

enja trake može obostrano štampati.

.... Primeri mašina - flekso štame
Na slikama od 3.31 do 3.39 su prikazana rešenja flekso mašina.

Slika 3.31 - 8 bojna centralno
cilindri

na štamparska mašina

– pre

nik cilindra 2275 mm

širina materijala do 1700 mm
dužina štampanja do 1400
mm brzina štampanja 6 m/s
(34DF/8-CNC Fischer &
Krecke)

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Slika 3.36 Flekso
štamparska mašina u nizu
sa integrisanim štancanjem
za proizvodnju složivih
kutija ( štampanje na
rotacionom materijalu,
izlaganje štancovanih
tabaka) brzina produkcije

Slika 3.37 Flekso štamparske mašine za etikete sa UV sušenjem i

rotacionom štancnom, brzina 2,5 m/s (Arsoma EM 510 Heidelberg/Gallus)

Slika 3.38 Novinska štamparska mašina
za višebojnu šampu sa 144 štamparskih
jedinica (Flexocourier )

Slika 3.39 Taba

na flekso mašina

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

.... Prve izvedene mašine visoke štampe

Prva izvedena rešenja mašina visoke štampe su prikazana na

slikama od 3.40 do 3.42.

Slika 3.40 Prva rotaciona mašina V. Buloka 1863 godina

Slika 3.41 R Hoe-ova mamut presa za štampanje novina sa deset

štampa

ih cilindara (1857)

Slika 3.42 Dvojna rotaciona mašina u preseku

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Na slici 4.2 su prikazane tehnike reprodukovanja polutonova jednog

predloška za postupak duboke štampe. Dubinski i ravno promenljivi, polu
autipijska duboka štampa, zbog visokog kvaliteta je od zna

aja.

isto

površinski promenljiva autotipijska duboka štampa danas jedva još da ima
primenu.

Konvencionalna dakle samo dubinski varijabilna duboka štampa

tako

e sve više gubi na zna

aju jer izrada štamparske forme se bazira na

komplikovanim jedva mogu

e standardizovanim postupcima kopiranja i

nagrizanja. Iz tog razloga se u praksi probio dubinski i površinski
varijabilan postupak duboke štampe koji se industrijski bazira na
elektronsko mehani

koj gravuri (pomo

u plasti

ne deformacije

odgovaraju

im alatom - dijamantskom iglom).

Dubinski i povr{inski

promenljive

{tamparske forme

(poluautotipske)

[tamparske forme

duboke {tampe

Povr{inski

promenljive

{tamparske forme

(autotipske)

Dubinski

promenljive

{tamparske forme

(konvencionalne)

Postupak

nagrizanjem

Laserska

gravura

Postupak

nagrizanjem

Ru~ne rezne

ubodne i

grtavurne

tehnike(npr.

podru~je

umetnosti)

urezivanjem
(no`)

Laser (u
razvoju)

Elektronski
zrak ( u fazi
doterivanja)

(Postupak

ispiranjem)

Slika 4.2 Varijante izrade formi duboke štampe

Štamparske forme cilindra duboke štampe imaju slojeve prikazane

na slici (slika 4.3).

^a{ice

(do max.

dubine 50

Hromirani

sloj

(5 do 8

Gravirni bakar ili Balardov sloj
(cca 100

m; dobrih reznih osobina)

Osnovni bakar
(cca 2 mm)

Sloj nikla
( 1do 3

^eli~no jezgro

Slika 4.3 Struktura slojeva cilindra štamparske forme duboke štampe

eli

no jezgro (

eli

ni cilindar) koji je niklovan slojem nikla debljine 1 do 3

m nosi galvanski naneti osnovni bakar (cca 2 mm debljine) na koji se

nanosi gravirano obradiv i rezno sposoban bakar u debljini sloja od oko

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

100

eli

ni cilindar nosi na sloju osnovnog bakra ili direktno na

galvaniziranom bakru sloj za graviranje ili tkz Balardov- sloj. Ovaj sloj koji
se može skidati se preko sloja tako

e galvanski nanosi, u njega se gravira

štamparska slika. Po izradi štamparske forme duboke štampe vrši se
hromiranje površinskog sloja u cilju pove

anja mehani

kih osobina a

kona

ni cilj je pove

anje broja otisaka koji se može realizovati sa tom

štamparskom formom.

Rasterovanje u dubokoj štampi razlaže sliku na štampaju

elemente forme,

ašice i neštampaju

e elemente forme (štegove- staze

putanje). Štegovi - putanje su potrebni za vo

enje (oslanjanje rakela-

brisa

a kod brisanja viška boje). Posle postupka brisanja ostaje

štamparske boje u

ašicama. Ako bi na štegovima ostalo štamparske boje

pri štampi bi nastala rakel-neobrisana obojenja u obliku štrafte ili kod
mestimi

no neispravnog rakela-brisa

a rakel štrafte.

Kod svih postupaka štampanja vrši se izrada višebojne štampe kroz

štampanje jednog preko drugog više slojeva boja sa odgovaraju

štamparskim formama. U pripremi se izra

uju štamparske forme za

štamparski sistem boja (Cijan, Magenta, Žuta i Crna). U štamparskoj
mašini sa

etri štamparske jedinice mogu ove

etri dela boja jedna za

drugim u jednom prolazu tabaka se odštampati i dobija se štampani otisak
koji odgovara predlošku.

Kod postupka dubokog štampanja se posle

postupka rakelovanja dovodi u kontakt štamparska boja iz raster
udubljenja sa materijalom na koji se štampa, posle

ega se deo ove boje

prenosi na materijal koji se štampa. Na osnovu razdvajanja boje ne dolazi
do potpunog pražnjenja udubljenja. Na ovo prenošenje boje bitno uti

(slika 4.4):

ponašanje (stanje umreženosti) materijala na koji se štampa,

osobine površina materijala koji u

estvuju,

osobine papira,

viskozitet boje,

napon štampanja,

brzina štampanja ,

forma udubljenja i stanje nalivanja (napunjenosti) udubljenja -

ašica,

VISKOZITET

BOJE

PRENOŠENJE

BOJE IZ

AŠICA

FORME

OSOBINE

PODLOGE

ZA ŠTAMPU

NAPONI U ZONI

PRENOSA BOJE

NAPUNJENOST

AŠICA

OBLIK I

VELI

INA

AŠICA

BRZINA

ŠTAMPANJA

Slika 4.4 Uticajni parametri na prenošenje boje iz

ašica štamparske

forme

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

pozitiv štamparske slike

sken jedinica

Slika 4.6 O

itavanje opal-a skener do 12 sken jedinica (Helio-multi scan,

Hell -svetlo-sistem gravure)

Uglovni položaj rastera se dobija iz kretanja glave za graviranje

(posmak i frekvencija) i cilindra (obimna brzina). Umesto o

itavanja opal

filma danas se direktno gravira, pri

emu signali za glavu za graviranje

dolaze iz digitalne baze podataka za opis štamparske forme.

Vrlo visoki troškovi za izradu štamparske forme su odlu

uju

i razlog

zbog

ega rakel duboka štampa nalazi primenu samo za štampanje

masovnih tiraža (veli

ine tiraža ve

e od 500.000 otisaka).

Raster koji nastaje kod gravure (a i kod nagrizanja) je periodi

an raster.

Kod višebojne štampe se kod primene periodi

nih rastera dobijaju

esto moire pojave. Kod ofset odnosno postupka visoke štampe se moire

minimizira pri

emu se rasteri za pojedine delove štamparske boje

odgovaraju

e uglovno podese - rasporede. U dubokoj štampi se vrši

uglovno podešavanje rastera kroz izduživanje - sabijanje

ašica.

Ono što karakteriše proces duboke štampe je da se

ašice

štamparskog cilindra u kadi za boju potpuno preplavljuju. Brisa

odstranjuje višak štamparske boje tako da se samo u

ašicama nalazi

štamparska boja a štegovi - staze su bez boje. Ispod rakela - brisa

a se

stvara hidrodinami

ki pritisak nagomilavanja koji u suštini zavisi od ugla

postavljanja rakela - brisa

a, brzine mašine i viskoziteta štamparske boje.

Kod modernih mašina duboke štampe visokog u

inka se danas daje

prednost uglavnom strmijem postavljanju brisa

a (pod uglom).

U tabeli slika 4.8 su navedene neke vrednosti tipi

ne za duboku

štampu. Osnovne karakteristike ove štampe vezane su za:
širinu trake koja se odštampava i to u rasponu od 1,2 do 3,6 m
brzinu kretanja trake koja iznosi od 10 do 15 m/s za ilustracionu duboku
štampu i od 5 do 6,5 m/s za štampu ambalaže pri ovome su dužine
oštampavanja vezane za obim cilindra u rasponu od 600 do 800 mm.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Priprema slikovne informacije
(poja~iva~ za graviranje)

Cilindar sa gravirnim
sistemom

Digitalni signal

Iz memorije

[tamparska
forma

Igla

Signal

slike

Digitalni

Analo-

gni

Konverzija

Analogni

signal

Upravljanje

dubinom

ureza

Upravljanje

konstantnim

kretanjem

gore-dole

Vibracije

Frekventni generator

4000 Hz odnosno

4000 ~a{ica/s

Slika 4.7 Graviranje cilindra pomo

u igle- dleta (peckanje-ubadanje)

a) upravljanje glavom za graviranje

b) elektromehani

ko graviranje cilindra (Hell gravirni sistem)

[TAMPARSKA MA[INA

RASTERSKO OSLIKAVANJE

GRAVURA (Poluautotipska, igla)

OBLIK ^A[ICA (Zavisno od rasterske {irine i ugla rastera)

[irina trake

Brzina trake

Obim cilindara

2,4 m, max. 3,6 m (Ilustraciona duboka {tampa),
1,2 - 1,4 m max 1,6 m (ambala`na duboka {tampa)
10 m/s max. 15 m/s (Ilustraciona duboka {tampa),
5 m/s max 6,5 m/s (Ambala`na duboka {tampa),
600 - 800 mm

Tipi~no za ilustracionu duboku {tampu

60.....70 linija/cm

40....140 linija/cm

Frekvencija
Broj vezanih
gravirnih glava

Geometrija ~a{ica

4 kHz (4000 ~a{ica/s) do 8 kHz
8....16 u ilustracionoj dubokoj {tampi
1 u ambala`noj dubokoj {tampi

[irina (popre~na dijagonala ): min 30

m max. 230

Dubina: 10...30

m (max. 50

m) zavisno od ugla dijamantske igle

[irina klizne putanje: 3...5

Razli~iti, ve} prema izvatku boja
Otporne: Cyan
Produ`ne: Magenta
Grube: Yellow (Grublji raster)
Fine: Black ( finiji raster npr. slova)

Slika 4.8 Neke vrednosti tipi

ne za duboku štampu

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Tipi

ni proizvodi duboke štampe su visokotiražni visokokvalitetni proizvodi

(slika 4.10) kao što su:

ilustrovani,

asopisi, katalozi ..

štampa na vešta

kim materijalima i folijama

štampa na metalnim folijama

providne folije, torbe

vrednosni papiri, poštanske marke, banknote (nov

anice)

Tipi

ni proizvodi duboke

štampe su visokotiražni
visokokvalitetni proizvodi

ilustrovane novine,

asopisi katalozi

štampa na
vešta

kim

materijalima i

folijama

štampa na metalnim
folijama

providne folije,
torbe

vrednosni papiri,
poštanske marke,
banknote (nov

anice)

Slika 4.10 Tipi

ni proizvodi duboke štampe

U višebojnoj dubokoj štampi se mora posle svakog štamparske

jedinice da se vrši sušenje boje (zona sušenja), pošto kod niskoviskoznih
boja za duboku štampu nije mogu

otisak na vlažno kao kod ofseta.

Snabdevanje sa bojom mašina duboke štampe se

esto vrši iz ure

aja

instalisanih pored mašine zbog jednostavnosti rukovanja (slika 4.11)

Slika 4.11 Delimi

an izgled jedne rotacione mašine duboke štampe i niz

pojedina

nih štamparskih jedinica sa rezervoarima rezerve boje

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

4.1 Izrada cilindra štamparske forme

Osim u taba

noj dubokoj štampi, koja se još samo retko može

sresti, potreban je rotacionoj dubokoj štampi bešavni cilindar forme, na
koji se oslikavanje direktno nanosi posredstvom nagrizanja ili
graviranjem. Za to se cilindar forme u složenom mehani

kom i

galvanskom procesu mora pripremiti.

U svojoj osnovnoj gradnji sastoji se cilindar forme od

eli

ne cevi

debelog zida sa, koja je pri

vrš

ena pomo

u prirubnica za rukavce . Zbog

pove

anja krutosti ovog šupljeg cilindra su rukavci cilindra delimi

povu

eni unutra i oni se još jedanput oslanjaju preko

eli

nih plo

a na

unutrašnjosti cevi. Sva povezivanja se pri izradi cilindra forme se vare, sa
orebrenjima u cilju pove

anja

krutosti.

On se mora balansirati

(uravnotežiti), da pri visokim brojevima obrtaja (do približno 15/s) u
mašini duboke štampe ne bi proizveo nikakve oscilacije.

Osnovno telo cilindra forme dobija osnovni bakarni sloj na svojoj

površini, preko koga se izme

u ostalog podešava predvi

eni pre

nik

štamparske forme. Za nanošenje daljeg bakarnog sloja nosioca forme koje
se od jednog do drugog naloga za štampu menja (slike 4.12, 4.13) ima
više metoda.
.... Tankoslojni postupak

Struktura slojeva tankoslojnog postupka je prikazana na slici 4.13a.

Na osnovni bakar se galvanski nanese bakarni sloj za graviranje (oko 80

m debeo), što dozvoljava jedno graviranje.

Prednost tankoslojne tehnike je, da svi cilindri forme jednog tipa

imaju istu obimnu meru i da je rad na mehani

koj obradi površine posle

galvanskog procesa bakarisanja manji nego kod debeloslojnog postupka.
Odstranjivanje gravure (posle odhromiranja) se postiže prestrugivanjem ili
glodanjem sloja bakra. Zatim se vrši novo bakarisanje. (U specijalnom
postupku tzv. "bakar-recycling" preduzima se odbakarisanje u galvanskom
obratnom procesu. Kod ovog procesa potreban je jedan dodatni sloj nikla

oko 25

m ime

u osnovnog bakra i bakra za graviranje). Tankoslojna

tehnika ima raširenost od oko 35% pri

emu samo oko 5% otpada na

bakar-recycling - metodu.
.... Metoda Balardovog sloja

Ova metoda (slika 4.13b) je tako

e jedan tankoslojni postupak

(jedno koriš

enje bakarnog sloja za graviranje). Na osnovni bakar se

galvanski nanosi jedan bakarni sloj (80 do 100

m debeljina) koja se

može skinuti, pri

emu jedan specijalan sloj izme

u osnovnog bakra i

Balard-sloja omogu

ava da se ona posle štampanja može otcepiti sa

cilindra forme. Metoda Balard-sloja u primeni ima udeo od oko 45%.
.... Jako bakarisanje

Na osnovni bakar (debeloslojni postupak, slika 4.13c) se galvanski

nanosi oko 320

m debeo sloj od bakra za graviranje. Ova debljina sloja

omogu

ava gravuru za približno

etiri štamparska naloga. Posle

svakog

štamparskog naloga skida se oko 80

m debeo sloj u višestepenom

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Pojedina

ni postupci kod repariranja jednog cilindra forme odvijaju

se uglavnom kroz slede

e faze:

enje istrošenog cilindra forme iz mašine duboke štampe,

Pranje cilindra forme radi odstranjivanja ostataka boje,

Odstranjivanje sloja hroma,

Odstranjivanje bakarnog nose

eg sloja forme (hemijski, galvanski

ili mehani

ki),

Priprema za bakarisanje (odmaš

ivanje i odoksidiranje, nanošenje

razdvajaju

eg sloja kod postupka Balard-sloja),

Galvansko bakarisanje,

Površinsko-finiširanje sa brzorotiraju

om glavom sa dijamantskim

noževima i/ili sa kamenom za poliranje ili trakom za poliranje,

Nagrizanje ili graviranje (nanošenje štamparske slike),

Probno štampanje (probni otisak),

Korekcija cilindra, minus ili plus (smanjenje ili pove

anje volumena

zapremine

ašica),

Priprema za hromiranje (odmaš

ivanje i odoksidiranje, predgrevanje

po potrebi ponekad poliranje);

Hromiranje,

Površinsko-finiširanje sa finim tocilom za poliranje ili papirom,

Predaja gotovog cilindra skladištu ili direktno mašini duboke štampe.

Svi postupci se danas odvijaju umnogome automatski u proizvodnim

linijama, pri

emu krovni kranovi a delom i FTS (fleksibilni tehnološki

sistemi sa automatski vo

enim vozilima) obezbe

uju dalji transport

cilindara forme od stanice do stanice.
.... Oslikavanje cilindra forme
U dubokoj štampi raster-struktura površine štamparske forme - dodatno
uz funkciju davanja slike - ima bitan zadatak, da preuzme vo

enje i

naslanjanje rakela. Na stazama (površinama) koje ograni

avaju

(oivi

avaju)

ašice, oslanja se rakel.

Razli

ita dubina raster-

ašica omogu

ava polutonsko stepenovanje u

štamparskoj slici konvencionalne duboke štampe.
Elektromehani

ko graviranje sa dijamantskom iglom

(poluautotipijsko) je dominiraju

i postupak. Još samo retko se danas u

štamparijama duboke štampe sre

e nagrizanje kao postupak oslikavanja,

uprkos tome

e radi potpunosti i ovaj postupak ovde biti kratko opisan.

.... Postupak nagrizanja

Radi prenošenja štamparske slike na cilindar forme koristi se u

konvencionalnom postupku nagrizanja tzv. "pigmentni papir". On je
presvu

en jednim želatinskim slojem i kratko pre koriš

enja se sa

rastvorom hromne soli senzibilizuje, to zna

i napravi se osetljivim na

svetlost. U jednom kopirnom okviru se sada jedan za drugim osvetljavaju
na pigmentni papir raster i film za oslikavanje.

Tako tretirani pigmentni papir se zatim u jednoj specijalnoj mašini

za prenošenje pigmentnog papira "kašira" na površinu cilindra forme.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Pritom jedna stabilizuju

a folija, koja se kasnije svla

i, obezbe

uje

da se ovaj postupak prenošenja ta

no izvrši.

Radi izbegavanja ovog pomo

nog sredstva može da se upotrebi i

tzv. "Autofilm", kod koga se kopirni sloj lije direktno na foliju. Zatim sledi
omekšavanje, svla

enje sirovog papira i ispiranje neosvetljenog i time

rastvorljivog želatina u oko 40

C toploj vodi (cilindar se zbog toga okre

u vodenoj kupki) sa sušenjem u nastavku. Ovaj postupak može da se
ozna

i kao "razvijanje". Svi ovi postupci se sprovode u programski

upravljanim automatima za razvijanje. Nastaje reljef od razli

ito debelih

želatinskih slojeva.

Pre nagrizanja se svi neštampaju

i delovi prekrivaju sa asfaltnim

lakom otpornim na kiseline - i odre

ene ne

isto

e. Stvarni postupak

nagrizanja se opet izvodi u programski upravljanoj mašini za nagrizanje sa
jednom kupkom, pri

emu se cilindar u rastvoru gvozdenog hlorida kupa ili

prska, dok se ne postigne potrebna dubina nagrizanja.

Rastvor gvozdenog hlorida "jede" kroz želatinski sloj bakar nose

sloja slike. Što je dublja bila želatinska

ašica, to pre dolazi kiselina u

dodir sa bakrom i to

e dublja biti proizvedena

ašica i na nose

em sloju

slike.
.... Elektromehani

ka gravura

Bitno

kra

i nego kod postupka nagrizanja su postupci kod

elektromehani

ke gravure. Ona se danas najviše upravlja direktno iz baze

podataka pripreme,

ime se uštedi montiranje predloška za o

itavanje na

odvojenom cilindru za o

itavanje koji se sinhrono okre

e sa mašinom za

graviranje. Mašina za graviranje se time sastoji samo još od ure

aja

sli

nog strugu, u koji se stegne cilindar forme koji dolazi iz pripreme

cilindra. Postupak graviranja sli

i procesu rezanja pri struganju, pri

emu

se rez naravno prekida (frekvencija igle).

Cilindar forme se pri graviranju okre

e konstantnom obimnom

brzinom (zavisno od rastera sa oko 1 m/s. Istovremeno se dijamantska
igla glave za graviranje pokre

e sa visokom frekvencijom (do 8 kHz), pri

emu dijamant više ili manje duboko prodire u bakar i izra

uje

ašice.

Na osnovu konstantne obimne brzine i frekvencije graviranja,

ašice

leže ekvidistantno u obimnom smeru (smeru graviranja). Susedni redovi
se graviraju u polupomerenom rasporedu (slika 4.14). Bo

ni razmak,

odgovara pomaku glave za graviranje po okretaju cilindra u aksijalnom
smeru cilindra duboke štampe.

U ilustrovanoj dubokoj štampi se u zavisnosti od širine papirne trake

za odštampavanje koristi do 14 glava za graviranje (tipi

no: 8) sa iglama.

Skidanje oštrih ivica "pucni" na površini bakra se vrši za vreme graviranja
pomo

u jednog struga

a (šabera) koji je pri

vrš

en na glavi za graviranje.

Posle graviranja potrebno je cilindar još samo lako polirati, pre

nego što se u mašini za probno štampanje oštampa probni otisak. Po
potrebi se izvodi odgovaraju

e ru

no korigovanje i kona

no hromiranje.

Vrednosti polutonova proizilaze iz razli

itog volumena zahvatanja

ašica,

poluautotipijski, to zna

i dubinska i površinska promenljivost.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Slika 4.16 Mašina za graviranje za elektromehani

ku gravuru ubadanjem

iglom sa više sistema graviranja (Helio Klischograph K406-Sprint, HELL

Gravure Szstems)

.... Lasersko graviranje

U prošlosti je bilo brojnih pokušaja da se gravura izvede brže i jeftinije.
Neke mogu

nosti su se sastojale u tome, da se primene metode

graviranja bez dodira, na pr. elektronski zrak ili laserski zrak.

Laserska gravura je u me

uvremenu pojedina

no ve

u prakti

noj

primeni. 1995 godine je na tržište došao jedan direktan postupak
graviranja sa laserom ("Laserstar" od firme Max Datwyler AG), kod koga
jedan laser

vrstog tela gravira sloj cinka.

ašice proizvedene pri tome su

po svojoj formi sli

ašicama izra

enim nagrizanjem (postupak radi sa

frekvencijom graviranja 70 kHz). Gravirani cilindar se posle procesa
brušenja i

iš

enja hromira. Priprema cilindra štamparske fome posle

štampanja je sli

na hemijskim, mehani

kim i galvanskim metodama kao

pripremanje bakarnog cilindra. U suštini se korak bakarisanja (bakar za
graviranje) zamenjuje galvanskim procesom cinkovanja.

Laserska gravura otvara dubokoj štampi neke nove mogu

nosti, na

pr. može se kod finih tekstova umanjiti efekat zuba testere. Pored toga
postoji mogu

nost da se radi sa frekventno-moduliranim rasterima.

Laserski postupci graviranja koji indirektno rade, rade sa svetlosno-
osetljivim crnim slojem, koji je nanet na bakru nosioca forme i koji se
laserom prema slici (iz digitalne baze podataka) oslikava. Štamparska
forma se u nastavku nagriza (na pr. "DIGILAS" od firme Schepers-Ohio).
.... Probno štampanje

Zbog visoke cene izrade štamparske forme i njenog kona

nog

oblikovanja (potrebe korekture i sl.) vrši se izrada probnih otisaka na
posebnim štamparskim jedinicama

ija je struktura identi

na strukturi

štamparskih jedinica mašine. Na slici 4.17 je prikazana jedna štamparska
jedinica duboke štampe namenjena za probno otiskivanje. One se sastoje
od jednostavnog ure

aja za odmotavanje trake (naj

eš

e projektovan za

razli

ite širine traka), i jednog ure

aja za izlaganje odštampane trake.

Unutrašnjost štamparskog agregata duboke štampe namenjene za probno
otiskivanje istovetne je strukture kao jedinica agregata kompletne mašine
za štampu.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Papirna traka (izlaz)

Su{ara ( za jednu

stranu trake)

Cilindar nosilac

{tamparske forme

Usisavanje sredstva za

rastvaranje iz ure|aja za

obojenje

Kada za boju

(projektovana za brzu

promenu cilindra forme)

Revolver sa tri

pritiska~a razli~ite

{irine

Preser (cilindar za

pritisak)

Rakel (~eli~ni no`)

Papirna traka (ulaz)

Slika 4.17 Konstruktivna gradnja jedinice za probno štampanje - duboke

štampe (KBA)

Naglašena je putanja trake koja prolazi kroz ure

aj za sušenje

naj

eš

e izveden samo za jednostrano sušenje. Podešiva

pritiska

štampanja je opremljen trodelnim ili

etvorodelnim "revolver" ure

ajem sa

pritiskiva

ima razli

ite širine. Da bi se postigao rezultat štampe uporediv

sa neprekidnom štampom, treba štamparske boje reološki prilagoditi.
Postoje i jednostavnije mašine za probno štampanje duboke štampe,

Plansko izlaganje (sa kru`nim popre~nim

reza~em, postavljen 90 stepeni zaokrenuto

Skra}ena linija su{enja

Stog papira

[tamparski jedinice

Odmotavanje

Slika 4.18 Šema mašine za probne otiske duboke štampe sa

etri

štamparske jedinice sa ure

ajem za odmotavanje i izlaganje

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Transportni kran

Cilindar {tamparske forme

[tamparski

jedinica

Pozicija

cilindra forme

{tamparskoj

jedinici

Tarnspo-

rtna ko-

lica za

cilindar

forme

Hidrauli~ni

ure|aj za

podizanje i

preno{enje

Slika 4.20 Hidrauli

ni podiza

ki ure

aj za va

enje i umetanje za cilindar

forme na štamparskoj jedinici duboke štampe (KBA)

Isto kao cilindar forme mora i štamparski cilindar, u dubokoj štampi

nazvan "Presseur" - pritiska

(gumirani), s vremena na vreme da se

zameni, ili mora da se iznova gumira ili da se prebrusi, pošto su se na
njegovoj površini stvore žljebovi (brazde), ili zato što se obra

uje druga

širina papira. Transportni ure

aji za cilindar forme su zato opremljeni

napravama koje mogu da prihvate i Presseur.
Cilindar za pritisak

Kao u svakom štamparskom postupku, postoji i u dubokoj štampi

cilindar za pritisak, nazvan "Presseur" (pritiska

). On mora da bude

dovoljno stabilan, trebao bi po pre

niku me

utim da se bira što manji, da

bi osigurao uzanu zonu štampanja za bolji, oštriji otisak cilindra forme.

Ranije (približno pre 1960) je zato bilo uobi

ajeno, u jednom

sistemu 3 - valjka da se jedan iznad drugog rasporede cilindar forme,
jedan manji me

uvaljak (Presseur) i jedan velki cilindar za oslanjanje.

Pošto se u toku razvoja prema višim proizvodnim brzinama i uz to

potrebnog sniženja stvaranja toplote želelo pre

i na sistem 2 - cilindra,

razvijeni su u 60-tim i 70-tim godinama protiv savijanja kompenzovani

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Presseur-i. Oni baziraju na konstrukciji kakva je uobi

ajena u gradnji

postrojenja za valjanje.
Mali

hidrauli

ni cilindri tzv. "papu

e" (hidrostati

ki oslonci) pritiskaju

rotiraju

i omota

Presseur-a na cilindar forme, pri

emu se oslanjaju na

vrsto telo u unutrašnjosti Presseur-a. Hidrauli

na te

nost koja izlazi na

površinama papu

a služi za podmazivanje kao i za hla

enje (slika 4.21).

Pode{avanje

presera

Zaptivanje

Vode}i

le`aj

Preser Rotiraju}a

prevlaka

valjka

(elastome

Horizontalna

potpora

Telo

(stati~no)

Odvod

hidrauli~ne

te~nosti

Dovod

hidrauli~ne

te~nosti

Papirna traka

Hidrostati~ki

potporni elementi

Cilindar nosilac

forme

neoptere}eno (manji pritisak presera)

optere}enjo ({tampanje)

Papirna

traka

Preser

Telo

(stati~no)

Horizontalna

potpora

Slika 4.21 Konstrukcija cilindra za pritisak

"Presseur"-a

I ovi protiv-savijanja kompenzovani Presseur-i se iznutra hlade, da

se obloga Presseur-a ne bi previše ugrejala, sa jedne strane radi

uvanja

obloge, sa druge strane i radi spre

avanja prenošenja toplote u jedinicu za

boju.

Obloga Presseur-a se sastoji iz specijalnog gumenog sloja visoke

tvrdo

e (oko 95

Shore A) i bešavno je nanešena. „Presseur“ se pogoni

prenosom sile preko cilinda forme pri kontaktu sa materijalom za
odštampavanje.
.... Jedinica za boju i rakel

Nasuprot visokoj štampi, kod koje se boja nanosi na izdignutu

formu, i ravnoj štampi kod koje se boja nanosi na ravan nosilac forme,
mora u dubokoj štampi boja da se dovede u udubljene elemente cilindra
forme. Za to mora štamparska boja biti viskozno vrlo niska .

Radi punjenja udubljenih elemenata forme -

ašica, bojom duboke

štampe potrebna je samo jedna kada za boju u koju uranja rotiraju

cilindar forme (slika. 4.22). Da bi se spre

ilo prejako stvaranje pene i

prskanje boje, uobi

ajeno je da se u kadi za boje slobodno zajedno okre

jedan valjak za zahvatanje (crpljenje) sa mekanom oblogom; na osnovu
trenja okre

e se ovaj valjak sporije nego obim cilindra forme. Time se

dobija umnogome bez prskanja, nanošenje homogenog filma boje na
cilindar forme. Specijalni zaštitni limovi od prskanja na

eonim stranama

cilindra forme spre

avaju prskanje boje i na ivicama cilindra, višak boje

dospeva u dodatnu posudu za boju ispod visinski podešljive kade za boju.
Sa dodatne posude za boju curi boja u rezervoar boje koji stoji ispred

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

rakela prema eventualnim ošte

enim mestima na cilindru forme i spre

ava

se kumulirano udaranje na isti urez u rakelu.

Rekal podleže visokom habanju i mora periodi

no da se menja

(uglavnom pri promeni naloga). On mora da bude podešen ta

paralelno prema površini cilindra forme, što danas osigurava hidrauli

pritezanje rakela sa prebacivanjem pritiska i samopodešavanjem.
.... Sušenje

Boja duboke štampe ima nizak viskozitet, da bi se iz udubljenja

raster-

ašica uz dobro pražnjenje mogla preneti na papir. Ovaj nizak

viskozitet se u bitnom postiže preko visokog udela sredstva za rastvaranje
sa niskom ta

kom klju

anja u boji. Sredstvo za rastvaranje mora posle

napuštanja zone štampanja radi sušenja štampane boje u suša

dovodom toplote da se odstrani - ispari.

Ranija rešenja kao sušenja strujom vazduha ili grejnim bubnjevima

se više ne nalaze u primeni. Danas se koriste sušenja mlaznicama sa
udarnim mlazom.
Radijalni

ventilatori

uduvavaju vazduh u cevi za vo

enje vazduha sa

okruglim mlaznicama ili u obliku proreza, koje su postavljene direktno
iznad papirne trake. Struja vazduha okomito poga

a papirnu taku i time

svežu štampu, preusmerava se za 180

usled udarnog dejstva i vra

a se

izme

u cevi nazad do radijalnog duva

a, da bi ponovo bio doveden cevima

sa mlaznicama. Ispred radijalnog duva

a se jedan deo ovog okolnog

vazduha odvaja i vodi u jedan ure

aj za povra

aj sredstva za rastvaranje,

da se ne dozvoli da koncentracija sredstva za rastvaranje u okolnom
vazduhu previše poraste. Ovaj udeo se automatski zamenjuje svežim
odnosno vazduhom prostorije.

U mnogim slu

ajevima rade moderna sušenja mlaznicama sa

udarnim mlazom bez zagrevanja vazduha. Dovoljan je vazduh pri
temperaturi prostorije, da bi lako isparljivi Toluol (sredstvo za rastvaranje)
ispario iz boje. Vazduh se sam nešto zagreje usled kretanja. Ako je
potrebno dodatno zagrevanje, onda se ono ugra

uje iza ispusta radijalnog

duva

a (slika 4.23).

Pošto na sušenje ne uti

e samo brzina izlaza vazduha iz mlaznica,

nego i dužina suša

a, o efiktivnosti sušenja i time o maksimalnoj brzini

kretanja trake (tipi

no ca 15 m/s), suša

i se razvuku obostrano oko

celokupne štamparske jedinice. Zbog toga se govori i o "suše

haubama". Prema vrsti sredstva za rastvaranje mogu da budu dovoljni
kra

i ure

aji za sušenje, koji nisu razvu

eni oko cele štamparske jedinice.

Sredstvo za rastvaranje (naj

eš

e Toluol) mora iz razloga životne sredine i

troškova da se povrati. Postrojenje za povra

aj sredstva za rastvaranje se

sastoji iz velikih kazana, koji su napunjeni aktivnim ugljem i kroz koje se
sprovodi vazduh napunjen sredstvom za rastvaranje. Pritom se sredstvo
za rastvaranje zadržava na aktivnom uglju, usled

ega se vazduh

osloba

a od sredstva za rastvaranje i istovremeno

isti i stvara kao

pogodan za životnu sredinu.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Glavna usisna cev prema apsorberu (upija

postrojenja za povra

aj sredstva za rastvaranje

Usisiva

na tavanici

Zid (izolacija) oko

štamparske jedinice

Greja

Cevi sa

mlaznicama za

duvanje

Usisni

vazduh

Radijalno

uduvavanje

(usisavanje

vazduha)

Cilindar

štamparske

forme

Usisiva

povratnu cirkulaciju

Papirna traka

Pogon

Preser

Slika 4.23 Popre

ni presek kroz štamparsku jedinicu duboke štampe sa

bitnim elementima za sušenje (sušenje mlaznicama sa udarnim mlazom).

Struja vazduha kroz cevi sa mlaznicama u sredini se snabdeva preko dva

na postavljena ventilatora za uduvavanje (KBA)

Da bi se sredstvo za rastvaranje radi ponovne upotrebe oslobodilo iz

aktivnog uglja, u obratnom postupku se šalje vodena para kroz kazane
aktivnog uglja, koja ispira sredstvo za rastvaranje. Pošto sredstvo za
rastvaranje ima u odnosu na vodu nižu gusto

u i odvaja se iz mešavine na

površinu, može se lako odvojiti od kondenzovane vodene pare.
.... Obimni i bo

ni registar

U mašinama duboke štampe su ve

krajem 30-tih godina

primenjena prva postrojenja za regulaciju registra. Radi merenja registra i
regulisanje štampaju se registarske oznake na belu ivicu trake papira (ili
na mestima bez boje u pregibu).

U svakoj štamparskoj jedinici - po

ev od druge štamparske jedinice

- se njihov me

usobni položaj registruje preko opti

kih senzora (danas

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Zatezni par
valjaka

Od{tampana
papirna traka

Uzdu`no
rezanje
u uske
trake
({tange)

Od{tampa
na papirna
traka

Jedna
preko
druge
polo`ene
uske
trake
({tange
sa
uzdu`nim
registrom)

Smer popre~nog
rezanja

Prevojni
cilindar

Ka izlazu

Cilindar sa
no`em za
savijanje

4 polo`aja
po 4 strane

Papirna traka (ulaz)

Puna {irina trake bi}e

izrezana u 14 uskih traka

Magacin
okretna
{ipka

Registar valjak

Zatezni
valjak

Prva polovina
paketa uskih
traka ({tangi)
(7 traka)

Drga polovina
paketa uskih
traka ({tangi)
(7 traka)

Zatezni
par
valjaka

No`
popre~nog
reza~a

Aparat za
{ivenje

Cilindar sa
no`em za
savijanje

Prevojni
cilindar

Dvostruko
izlaganje

Slika 4.24 Rezanje i savijanje u dubokoj štampi a) uzdužno b) zajedni

.... Aparat za pregib za duboku štampu (falc-aparat)
U

pore

enju sa aparatom za pregib za nepromenjljive formate

rotacionih ofset mašine,aparat za pregib mašina duboke štampe formatno
je varijabilan, pošto u dubokoj štampi može da se radi sa velikom
varijabilnoš

u dužine odsecanja (razli

iti pre

nici cilindara forme).

Popre

no rezani slojevi za pregib se kod aparata za pregib

transportuju pomo

u hvata

a (u ofset-aparatima za pregib se uglavnom

koriste punkture). Koristi se kod aparata za pregib sa hvata

ima odvojeni

ure

aj za popre

no rezanje.

Posle

popre

nog rezanja paketa duga

kih traka (uzanih), tako

nastala signatura primeraka se izme

u vo

ica trake ubrzava, da se

prednjom rezanom ivicom dospe u otvorene hvata

e cilindra noževa za

pregib (falc-noževa). Ovi se odmah zatvaraju i transportuju signaturu
primeraka na obimu cilindra noževa za pregib.

Potreba puta za ubrzanje izme

u reza

a za popre

no rezanje i

cilindra noževa za pregib je posledica varijabilnosti formata cilindara forme
duboke štampe.

U USA je uobi

ajeno da se upotrebljavaju aparati za pregib duple

širine (falc-aparati), pri

emu dva razli

ita proizvoda mogu jedan pored

drugog da se kre

u u jednom aparatu za pregib.

Sam postupak izrade pregiba (falcovanja) se odvija prema istom

principu.. U nekom manjem broju slu

ajeva se u mašinma duboke štampe

ugra

uju i pregibni levci da bi se mogli izra

ivati formati sli

ni novinskim.

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

.... Nosa

rolne

Nosa

i rolni kod mašina duboke štampe se u osnovi isporu

uju samo

u dvokrakoj izvedbi za "lete

u" zamenu rolne. Unošenje rolni je zato

skroz automatizovano, a i podešavanje rolne pre uvla

enja steznih trnova

rolni se vrši automatski preko hidrauli

no pokretanog makazastog

podiznog stola.

Stezni trnovi imaju spoljni pre

nik od 150 mm (nasuprot najviše

primenjivanom standardu u rotacionom ofsetu od 75 mm), da bi bolje
mogli da prihvate teret, ali i da bi se preko ve

eg pre

nika

aure spre

ile

oscilacije

aure neposredno pre zamene rolni usled dostizanja kriti

nog

broja obrtaja.
.... Primeri mašina

U nastavku su prikazane neke konfiguracije mašina duboke štampe

za ilustracije slike 4.25 do 4..

{tampanje
pole|ine trake

{tampanje prednje
strane trake

Podvo|enje trake

Slika 4.25 Parterna postavka mašine za duboku štampu sa nosa

em rolne

i aparatom za savijanje u istoj ravni

{tampanje pole|ine

{tampanje prednje strane

Slika 4.25 Složena postavka jedne štamparske mašine duboke štampe za

obostranu štampu sa ure

ajem za savijanje u podrumu

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

4.2 TAMPON

ŠTAMPA

Tampon štampa je postupak indirektne duboke štampe. Osnovni

princip štampanja realizuje se uz primenu tampona. Tampon je element
izra

en od elastomera ili silikonskog kau

uka. Princip tampon štampe

prikazan je na slici 4.27.

U~vr{}ivanje

tampona u ma{ini sa

prstenom (konusom)

Nose}a

plo~a (drvo)

Tampon

(elastomer,

silikonski

kau~uk)

Boja

Kli{e

(forma

duboke

{tampe

3) Tampon se

izdi`e od kli{ea

i vodi prema

predmetu otiska

4) Tamponotiskuje

predmet

Dr`a~

predmeta

Potpuno preno{enje

boje (sa silikonskog

sadr`aja tampona)

1) Tampon i se

podi`e i sledi

ponovo faza

obojavanja

1) Tampon iznad

obojenog kli{ea

Slika 4.27 Skica osnovnog principa tampon štampe

Tampon je u

vrš

en na nose

u plo

u a nose

a plo

a se uz pomo

konusa ili nekog spojnog elementa vezuje za mašinu. Kliše - forma
duboke štampe je standardna forma duboke štampe sa udubljenim
štamparskim elementima i ispup

enim neštampaju

im elementima preko

kojih se uliva boja. Sa rakelom se boja

isti sa neštampaju

ih elemenata.

Tampon koji se nalazi iznad klišea se spušta do njega. Boja se prenosi
vakum efektom na tampon koji se podiže od klišea i pravolinijski dolazi
iznad podloge koja se odštampava. Tampon se spušta do podloge koja je
pri

vrš

ena na drža

podloge za štampu i pritiskom prenosi boju na

podlogu. Po prenošenju boje na podlogu tampon se odvaja i sledi ponovna
faza uzimanja boje.

100

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Na osnovu sistema obojavanja štamparske forme (klišea) razlikuju se dva
sistema i to:

otvoreni sistem za obojavanje klišea u tampon štampi

zatvoreni sistem za obojavanje klišea u tampon štampi

.... Otvoreni sistem za obojavanje klišea

Otvoreni sistem za obojavanje klišea u tampon štampi je prikazan

na slici 4.28.

Nanosni

rakel

Glavni

rakel

Podizanje

tampona

Boja

Korito

za boju

1. Obojavanje

tampona

1) Polo`aj mirovanja: tampon iznad forme

pre uzimanja boje

Nanosni

rakel

Tampon je

preuzeo

boju

2) Nano{enje boje na {tamparsku formu

(sa sinhronim kretanjem predmeta

iznad tampona)

Glavni

rakel

3) Skidanje rakelom prekomerne boje sa

forme (kli{ea)

(tampon je sinhrono vo|en iznad kli{ea,

predmet je od{tampan)

Slika 4.28 Otvoreni sistem za obojavanje klišea

Osnovna

karakteristika

otvorenog

sistema za obojavanje klišea je

rakel sa sistemom nanošenja boje na štamparsku formu. Na nosa

u rakela

se nalaze nanosni rakel i glavni rakel. Nanosni rakel ima funkciju da
zahvati boju iz posude za boju i nanese je na formu duboke štampe. U
povratnom hodu se brišu neštampaju

e površine štamparske forme. Posle

toga sledi kretanja tampona koji se obojava pritiskom na štamparsku
formu, zatim se podiže i prenosi do podloge za štampu. Pritiskom o
podlogu se boja na nju prenosi i može se zapo

eti ponovni ciklus za

odštampavanje slede

e podloge za štampu.

101

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

da se relativnim kotrljanjem i okretanjem tampona vrši odštampavanje
podloge. Ovaj postupak je nazvan kra

e tamponprint a proizvodnja je

organizovana kao linijska.

Slika 4.30 Mašine tampon štampe

Slika 4.31 Kliše cilindar (štamparska forma duboke štampe) za rotacionu

tampon štampu

103

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Kli{e cilindar

Tampon

Posmak

Tampon

Kli{e cilindar

Slika 4.32 Rotaciona tampon štampa

Na slici 4.33 je prikazan spektar delova odštampanih tampon štampom.

Slika 4.33 Proizvodi otisnuti tampon štampom

104

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Nosilac štamparske forme u litografiji su kamene, cinkane ili

aluminijske plo

e. Litografski kamen je jedna vrsta gusto taloženog

kre

njaka. Prethodna priprema kamena se vrši brušenjem i gla

anjem sa

obe strane. Brušenje se može obavljati ru

no i mašinski. Razli

itim

postupcima se vrši iscrtavanje plo

e. Pripremljena plo

a se kvasi i obojava

i preko nje postavlja podloga na koju se prenosi otisak.
.... Svetlosna štampa

Svetlosna štampa još jedan postupak ravne štampe. Po

eci vode

unazad (1856) do A.L.Poitevin-a. Štamparska forma je staklena plo

debljine 10 mm. Umesto staklenih plo

a upotrebljavaju se i plasti

ne kao

staklo prozirne plo

e koje su u odnosu na staklo znatno ve

e krutosti. Na

plo

u se nanosi svetlosno osetljivi želatinski sloj. Na staklenoj - podlozi se

naneti sloj osvetljava preko negativa i u nastavku razvija. Formiraju se
površine sa afinitetima fizi

ko hemijskih karakteristika kao u ofset štampi.

Posle kvašenja štamparske forme proizilazi diferencirano prihvatanje boje.
Kao i litografija i svetlosna štampa se primenjuje samo za umetni

štampane proizvode (sa vrlo malim tiražima). Polutonovi se mogu
reprodukovati bez rasterovanja. Može se posti

i visoki kvalitet štampe.

.... Dilito postupak ravne štampe

Dilito postupak ravne štampe

je postupak ravne štampe kod koga

štamparska plo

a direktno dolazi u kontakt sa materijalom na koji se

štampa. Razvijen je specijalno za štampanje novina. Prednost postupka se
sastoji u tome da se mogu primeniti tradicionalne rotacione štamparske
mašine visoke štampe. Štamparske jedinice ovih mašina su modifikovane
ugradnjom jedinice za kvašenje. Štampanje je vršeno pomo

konvencionalnih štamparskih plo

a koje su me

utim specijalno

presvla

ene za vrlo visoke zahteve zbog direktnog kontakta sa papirom i

zahteva stalnih visokih tiraža u štampanju novina. Postupak je imao samo
prolazno zna

enje. Kod novih investicija u pogonima za štampanje novina

je ovaj postupak zamenjen rotacionim ofset štamparskim mašinama
.... Ofset štampa

Ofset

štampa

je najzna

ajniji postupak ravne štampe. To je

indirektan postupak ravne štampe. Boja sa štamparske forme prvo se
prenosi na elasti

ni me

uprenosilac, gumirano platno i onda na

štamparski materijal. Osnovni princip ofset štampe je predstavljen na slici
5.2.
Postupkom ofset štampe se danas može proizvesti cela paleta štampanih
medija u visokom kvalitetu, od pojedina

nog prospekta do visokovrednog

kataloga.
Ofset štampu karakterišu dva štamparska procesa vezana za štamparsku
formu i to:

konvencionalni postupak, postupak sa vlaženjem i

bezvodni postupak

Kod konvencionalnog postupka ofset štampe se kvašenje

štamparske plo

e vrši sredstvom za kvašenje (voda sa dodacima).

106

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Sredstvo za kvašenje se preko valjaka za kvašenje nanosi na plo

u vrlo finom filmu. Površine bez slika na plo

i su hidrofilne što zna

primaju vodu, površine koje primaju boju su oleofilne. Za ofset štampu su
od ure

aja potrebni jedinica za boju i jedinica za kvašenje. Tipi

kompletna štamparska jedinica je prikazana na slici 5.3.

Ure|aj za

Obojenje(simboli~no)

Cilindar za formu

Obojenje

[tamparska

forma

Podru~je prenosa

boje

Hidrofilne povr{ine

Cepanje boje

Vla`enje

Gumeni

cilindar

Cilindar za pritisak sa

materijalom za {tampu

(tabak ili rolna)

Ure|aj za

vla`enje

Slika 5.2

Ofset štampa (ravna štampa - princip)

Ure

aj za

boju

Ure

aj za

vlaženje

Cilindar

štamparske

forme

Gumirani

cilindar

Pritisni

cilindar

Slika 5.3 Tipi

na štamparska jedinica ofset štampe

107

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Za razumevanje stvarnog prenosa boje u ofsetu treba uzeti u obzir

da pored umrežavanja uvek dolazi i do cepanja filma te

nosti koji su u

usobnom kontaktu. Ako se dodiruju film boje i vodeni film

usobno, onda za prenos boje nije merodavno da li sledi odbijanje

nego u kom preseku te

nosti nastaje cepanje. Ovo poslednje jako zavisi

od kohezije filma te

nosti, pri

emu ofset boje imaju visoku koheziju.

Preko ove visoke kohezije nastaje cepanje u vodenom filmu. Pošto

se uglavnom vodeni film cepa uzrokuje svaki kontakt izme

u štamparske

boje i vode da na filmu boje ostane vode (koja i u emulgiranoj formi
može da prodre u boju). Koeficijent kvašenja tada još daje informaciju da
li se voda na površini prijanja ili ne. Da štamparska boja ne bi odbila vodu
tako

e napon grani

nih površina izme

u štamparske boje i vode nesme

da bude previše velik. Ispitivanja su pokazala da napon grani

nih površina

uti

e pre svega na vodu apsorbiranu na površini boje, udeo emulgirane

vode me

utim zavisi od kohezije štamparske boje.

Pošto se na površini filma boje štamparske forme nalazi voda dalje

je potrebno da štamparska boja može pri ubojavanju da potisne vodu sa
mesta slika (vodeni film prvi dolazi preko mehanizma za kvašenja na
mesta slike). Ovo nestvara probleme ukoliko je mesto slike ve

ubojeno.

Centralno zna

enje pripada štamparskoj plo

i i njenim specijalnim

osobinama, štamparskoj boji i sredstvu za kvašenje. U konvencionalnoj
ofset štampi se naizmeni

no dejstvo površinskog napona izme

štamparske forme i boje postiže dodatkom sredstva za kvašenje.

Bezvodna ofset štampa koristi isti osnovni princip, me

utim sa

drugim kombinacijama površina odnosno materijala. Površina bezvodene
štamparske forme je od silikonskog sloja koja jako odbija boju.
Štamparskoj boji se umeša silikonsko ulje tako da se pri kontaktu izme

boje i štamparske forme stvara razdvajaju

i sloj. Boja se prima samo na

onim mestima štamparske forme na kojima je odstranjen silikonski sloj.
Bezvodena ofset štampa zahteva visoki viskozitet boje. Naro

ito kroz

proces valjanja u mehanizmu za bojenje zagrevaju se valjci za nanošenje
boje izvan dozvoljenih granica (do 50

C stepeni). U ovom postupku

nedostaje dejstvo hla

enja sredstva za vlaženje. Da bi se izbeglo

stvaranje tonova treba mehanizam za bojenje temperaturno regulisati.
Ovo može da se vrši ili preko valjaka za razribavanje kroz koje prolazi
voda ili strujom vazduha (

esto u kombinaciji sa hla

enjem cilindra).

Temperatura valjka za nanošenje boje ne bi trebala da prelazi 28

do 30

C. Bez vodena ofset štampa je naro

ito pogodna za fine i vrlo fine

rastere (mali rast ta

aka). Pošto komponenta sredstva za vlaženje otpada

mogu

e je jednostavnije podešavanje štamparskog mehanizma

ime se

brzo postiže kvalitet brzog - neprekidnog štampanja. Nedostatak je da
nedostaje dejstvo

iš

enja sredstva za kvašenje i lako se hvataju

isto

e i papirna prašina na gumeno platno i štamparskoj formi.

.... Uticajni parametri na ofset štampu

Korektno i pouzdano odvijanje ofset procesa je zavisno od mnogih

hemijskih i fizikalnih parametara materijala i komponenti koji u

estvuju u

procesu. Na slici 5.6 su prikazani najvažniji uticaji:

109

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

•

Uticaj štamparske forme

- Površinski napon elemenata

koji vode boje,

- Površinski napon elemenata

koji vode sredstvo za vlaženje,

- Hrapavost površine naro

ito

površine bez boje,

- Kapilarnost, mikrostruktura

neštampaju

e površine,

- Izbor materijala,

- Koraci pri izradi ofset

štamparske plo

•

Uticaj valjaka za boju

- osobine materijala presvlake

valjaka,

- površinski napon materijala

valjaka,

- hrapavost površine,

- niskoelasti

ne osobine gumenih

obloga,

- postavljanje, podešavanje,

- centri

nost (bacanje).

•

Utcaj gumiranog platna

- površinski napon gumiranog

platna,

- hrapavost površine,

- kompresibilnost,

- ponašanje u pogledu prijema i

predavanja boje,

- ponašanje pri prenošenju

vrednosti tonova,

- postavljanje, ponašanje u

osloba

anju, tvrdo

a, stabilnost

dimenzija.

•

Utcaj štamparske boje

- površinski napon, napon grani

nih

površina prema sredstvu za

vlaženje,

- reološke osobine (viskozitet,

ljivost..),

- temperaturno ponašanje,

- ponašanje u pogledu prijema

sredstva za vlaženje (odstojanje
granica mazanja - granice
mazanja - vode),

- ponašanje pri kretanju,

- sastav štamparske boje,

- ponašanje sušenja

•

Uticaj sredstva za kvašenje

- tvrdo

a vode,

- ne

isto

a vode,

- dodaci sredstvu za vlaženje

(alkohol, deterdžent pufer
supstanca),

- pH vrednost, površinski napon,

- reološke osobine (viskozitet)

- zavisnost reoloških vrednosti od

temperature.

•

Uticaj materijala koji se

odštampava

- osobine štampanja (glatkost,

sposobnost upijanja,
sposobnost umrežavanja)

- pH vrednost štamparskih

materijala,

- osobine sposobnosti pritiskanja

- presovanja (ponašanje,
zatezanje, rastezane,

upanje,

kidanje).

•

Uticaj štamparske mašine (na

kvalitet štampe i stabilnost
procesa)

- konstrukcija štamparskog

mehanizma (preciznost,
stabilnost, ublažavanje vibracija
itd)

- koncept mehanizma za bojenje

(prednje optere

enje, zadnje

optere

enje, slobodna površina,

bez naknadnog dejstva)

- koncept mehanizma za vlaženje
( kontaktno vlaženje,

bezkontaktno vlaženje)

- konstrukcija sistema za dovod

boje (doziranje boje)

- podešavanje temperature

UTICAJNI PARAMETRI NA OFSET ŠTAMPU

110

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

kopiranja: pozitivna i negativna kopija. Oni zahtevaju razli

ito

osvetljavanje za izradu slike to zna

i razli

ite prethodno izra

ene filmove

(slika 5.8).

Svetlosno osetljivi sloj

Osvetljenje

Noseca

folija

Sloj filma

Štampa-

rska ploca

Aluminijski nosac

Osvetljenje

Sloj filma

Aluminijski nosac

Poliester
predložak

Štamparska

ploca

1. Osvetljavanje pod

vakumom

Kopirni predložak/
pozitiv film(svetlosno
nepropusna mesta
su u štampi nosioci
boje

Kopirni predložak/
negativ
film(svetlosno
propusna mesta
su u štampi nosioci
boje

Razlaganje

kopirnog sloja

Prihvatanje

boje

Otvrdnjavanje
kopirnog sloja

Razvijanje

(neosvetljena

mesta se vade)

Prihvatanje

boje

1. Osvetljavanje pod

vakumom

Slika 5.8

Postupci okpiranja (šematski) kod

a) pozitiv štamparskih plo

a b)negativ štamparskih plo

Kod pozitiv kopije se za konvencionalnu izradu štamparske plo

koristi pozitiv film kao kopirni predložak, to zna

i zacrnjeni delovi filma

koji ne propuštaju svetlost odgovaraju elementima površine koje prenose
boju na štamparskoj plo

i. Kao što je prikazano na slici 5.8a pada svetlost

pri kopiranju na površine koje su bez boje pri

emu se svetlosno osetljivi

kopirni sloj "razlaže - rastavlja ". Ovo u procesu razvijanja ima za uzrok
osloba

anje površina bez slika - u ovom primeru aluminijuma. Ovaj

postupak ima nedostatak da se ivice filma i prašina, reflektuju odnosno
prenose kao bojno nose

i elementi površina.

Kod negativ kopija sa "negativ štamparskim plo

ama" koristi se

jedan negativ film kao kopirni predložak, to zna

i bojno nose

a mesta

slike štamparske plo

e odgovaraju svetlosno propusnim svetlim mestima

na filmu.

Mnoge štamparske plo

e se mogu posle razvijanja radi pove

anja

trajnosti termi

ki naknadno obraditi (termi

ki otvrdnuti). Štamparske

plo

e na bazi poliestera umesto aluminijuma se zbog svoje manje

stabilnosti forme prvenstveno koriste za manje formate kao i za
jednobojne ili višebojne radove srednjeg kvaliteta. Radi obezbe

ivanja

kvaliteta i kontrole pri izradi štamparskih oplo

a se zajedno kopiraju

kontrolni elementi. Za to stoje na rasplolaganju standardizovani element
npr. prema konceptu standardizacije FOGRA ili UGRA.
.... Termi

ke štamparske plo

Pored konvencionalnih sistema štamparskih plo

a razvijene su

termi

ke štamparske plo

e za digitalno oslikavanje (CTP tehnologije).

Kao primer za jednu štamparsku plo

u kod koje se oslikavanje vrši

preko termi

ke ablacije sa laserskim svetlom, prikazana je na slici 5.9

plo

a "suvog" ofseta na poliester bazi.

112

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Laserski zrak

(oslikavanje)

Površina koja

prima boju

Površina koja

odbija boju

Silikonski sloj

Nose

i sloj

Toplotno

apsorbovan

sloj

Slika 5.9 Suva ofset plo

a sa digitalnim oslikavanjem kroz termi

ablaciju (Heidelberg/prestek)

a) konstrukcija plo

e sa oslikavanjem b) REM- Snimak površine plo

.... Štamparska boja

U ofset štampi koriš

ena štamparska boja po pravilu je visoko

viskozna mešavina od osnovnih sastavnih delova pigment boje, vezivnog
sredstva, dodatnih materijala i nose

ih supstanci. Pigmenti boje su

organske ili neorganske prirode. Oni definišu ton štamparske boje.
Pigmenti se sastoje iz

vrstih neujedna

eno formiranih

estica u rasporedu

veli

ina od 0,1 do 2

m. Vezivna sredstva su potrebna za vezivanje na

materijal za štampu pigmenata koji se nalaze u formi praha. Sredstva za
vezivanje stvaraju uz to zaštitni film oko pigmenata da bi ovi bili zašti

eni

od mehani

kog skidanja.

Prema štamparsko tehni

kim zahtevima, postupcima i

specifi

nostima uzima se sredstvo za vezivanje iz odgovaraju

ih sirovina.

Za izradu štamparskih boja pripremljena vezivna sredstva nazivaju "
firnis". U na

inu recepture, pripremi i kombinaciji pojedinih sirovina u

izradi vezivnih sredstava nalazi se zapravo "know how" proizvo

štamparske boje.

Dodatni materijali dodaju se štamparskoj boji radi postizanja ciljnih

osobina. Tako

e nazvani i pomo

na štamparska sredsta koriste se

uglavnom onda kada nastupe specijalne štamparske teško

e. Nose

supstance za ofset boje su npr. mineralna ulja. Ona ispunjavaju
transportnu funkciju boje i odstranjuju se sušenjem (isparavaju).

Konvencionalne ofset boje suše se isparavanjem i prema tipu boje i

oksidacijom. Pored ovih najviše koriš

enih boja postoje takve koje

otvrdnjavaju preko umrežavanja zra

enjem (UV i elektronsko zra

enje).

Sastav ovih boja je potpuno druga

iji od konvencionalnih boja. UV - boje

postoje kako za konvencionalnu (sa sredstvom za vlaženje) tako i za
bezvodenu ofset štampu.

113

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

"odštampa" (potroši) mora ponovo da se dovede sistemu. Bilans koli

ine

izme

u dovo

enja i odvo

enja boje mora da se izjedna

i kada se žele

izbe

i odstupanja u debljini sloja boje na štamparskoj slici.

Pored

izjedna

enog bilansa koli

ine, za kvalitet štampe je od

odlu

uju

eg zna

aja i konstantnost debljina sloja boje na štampaju

mestima štamparske plo

e odnosno štampanim mestima na materijalu za

štampu. Postulat ofset štampe je da teorijski svugde na štamparskim
tabacima postoji ista debljina sloja boje. Kriterijimi koji odre

uju kvalitet

su time:

vremenska kolebanja srednje debljine sloja boje (bilans koli

ine) i

konstantnost debljine sloja boje na štampaju

im elementima

štampaju

e plo

e odnosno odštampanim mestima na štamparskom

materijalu

Ove

veli

ine su zavisne od konstrukcije mehanizma za boju. Od

hrapavosti štamparskog materijala, mikrogeometrije štamparske plo

e i

gumiranog platna kao i reoloških osobina štamparske boje zavisi
prvenstveno mikroskopska punotonska pokrivenost - pojedinih raster
ta

aka - na štamparskom materijalu.

U mehanizmu za boje prema slici 5.11 vrši se dovo

enje boje

diskontinualno preko osciluju

eg valjka (podiza

a H).

POSUDA ZA

BOJU

DUKTOR

VALJAK

PODIZA

VALJAK

JAHA

MEHANIZAM

BOJU

VALJAK

RAZRIBA

VALJAK

NANOSA

BOJE

MEHANIZAM

VLAŽENJE

CILINDAR

ŠTAMPARSKE

FORME

(CILINDAR

PLO

GUMIRANI

CILINDAR

PRITISNI

CILINDAR

Slika 5.11 Šema mehanizma za boju i vlaženje jedne ofset mašine

115

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Ovaj poslednji prima od duktor valjka relativno debelu traku boje i

prenosi "prekotrljavanjem" jedan deo te trake boje na prvi valjak ozna

sa SO mehanizma za boje. Izbor otvora zone boje a, obrtno kretanje
duktor valjka D (uglavnom diskontualno), taktno vreme podiza

(frekvencija podiza

a) i obimne brzine valjaka boje, parametar su za

doziranje preko valjka SO unete koli

ine boje. Pored sistema sa

diskontinualnim dovo

enjem boje postoje i sa kontinuiranim

snadbevanjem (tkz. filmski mehanizmi boje).

Svi valjci mehanizma boje (osim valjaka D i H) imaju istu obimnu

brzinu kao cilindar plo

e odnosno gumirani cilindar. Sistem radi gotovo

bez proklizavanja, ako se izuzme neznatno proklizavanje istezanja
uslovljenog deformacijom izme

u krutih (metalnih) i elasti

nih

(gumiranih) valjaka. Naneta traka boje se višestruko cepa i premešta.
Koli

ina lagerovanog volumena boje u mehanizmu boje zavisi od broja

valjaka boje odnosno njihovih površina. Kod optimalnog projektovanja
može se po

i od toga da valjci za nanošenje boje od A

do A

štampaju

im mestima cilindra plo

e izgra

uju relativno konstantan film

štamparske boje. To zna

i posle poslednjeg valjka za nanošenje A4

nezavisno od štamparske slike nose

e površine boje budu ubojene sa

približno konstantnom debljinom sloja boje.

U zoni štampanja (izme

u gumiranog i pritisnog cilindra) dovodi se

jedan deo filma štamparske boje materijalu za štampanje. Ofset
štamparske plo

e se odlikuju time da se štampaju

a i neštampaju

mesta nalaze u jednoj ravni. Za separaciju se koristi sredstvo za vlaženje
koje se kao vrlo tanak film sa mehanizma za vlaženje nanosi na
štamparsku plo

u. Jedan deo sredstva za vlaženje se uštampava, jedan

deo emulgira u boju i jedan deo ispari.
"Odštampana"

koli

ina boje i utrošena koli

ina sredstva za vlaženje

moraju pri izjedna

enom bilansu koli

ina da odgovaraju trenutno

dovedenim koli

inama. Ako to nije slu

aj, dobijaju se vremenske promene

srednje debljine sloja boje.
Diskontinualno

dovo

enje boje (sistem valjka podiza

a i duktor

valjka) kao i diskontinualno prenošenje boje na štamparski materijal
(neštampaju

i i štampaju

i elementi na štampaju

oj plo

i) uslovljavaju da

se nemože realno govoriti o egzaktnom kontinualnom, konstantnom toku
boje. Moraju se uzeti u obzir procesi cepanja boje izme

u pojedinih

kontaktnih mesta kao i grananje prenosa boje u mehanizmu boje.

U pojednostavljenom modelu ubojavanja pomo

u jednog valjka za

nanošenje boje treba da se objasni nastajanje posledi

nih efekata kod

nanošenja boje (slika 5.12). Sloj sredstva za vlaženje kod ovog modela za
sada netreba uzeti u obzir. Pre ubojavanja nalazi se na valjku za
nanošenje boje jedan sloj boje sa debljinom S

. Štampaju

i elementi

forme na štamparskoj plo

i nose sloj ostatka boje sa debljinom S

. Posle

ubojavanja, time ima štampaju

i elemenat na štamparskoj plo

i novi sloj

boje S

i na pridodatnom mestu na valjku za nanošenje boje ostaje sloj

boje sa debljinom S

. Pri primeni faktora cepanja boje

proizilaze debljine

sloja boje (pod pretpostavkom da postoje zatvoreni filmovi boje a ne kao
na slici 5.12 prikazano u segmentima) S

i S

su:

116

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Teoretski put odgovara modeliranju (simulaciji) transporta boje i

sredstva za vlaženje u mehanizmu boje pomo

u odgovaraju

eg ra

unskog

programa uz primenu kompjutera.

Osnovni elementi teorijskog modela za prora

un transporta boje i

sredstva za vlaženje su funkcije prenošenja boje. U ofset mehanizmu boje
treba razlikovati dva slu

aja prenošenja boje. Kod stvarnog procesa

štampanja se boja i sredstvo za vlaženje prenose na još ne odštampanu
površinu ( kod naštampavanja boje se uglavnom nanose na predštampanu
površinu papira - prenosi se slede

a boja).

Ovde osobine površine (npr sposobnost umrežavanja. poroznost i

hrapavost) štamparskog materijala igraju odlu

uju

u ulogu. Cepanje boje

se pri prisustvu sredstva za vlaženje više nemože opisati pomo

konstantnog faktora cepanja boje. Faktor cepanja boje je zavisan od
nošenja sredstva za vlaženje.
Prikazana šema (slika 5.11) mehanizma boje pokazuje tipi

an prednji

optere

eni raspored. Preko prvih valjaka za nanošenje boje A

i A

dovodi glavna struja boje štamparskoj plo

i. Valjci A

i A

prenose samo

malu koli

inu boje na štamparsku plo

u i u suštini imaju funkciju gla

anja.

Jedna ra

unska procena daje slede

a procentulna u

eš

a kona

ne debljine

sloja S

koje se dovode preko pojedinih valjaka za nanošenje:

= 45%, A

= 38%, A

= 10% A

=7%).

zna

i da se postoje

a kolebanja debljine sloja na štampaju

elementima forme štamparske plo

e otklanjaju. U idealnom slu

aju bi svi

štampaju

i elementi štamparske forme imali istu debljinu sloja boje. U

stvarnosti postoje kolebanja debljine sloja. Što su ona manja to je bolji
kvalitet ubojavanja mehanizma boje. On se definiše kroz stepen forme
nejednakosti

= {(Smax - Smin)/Ssr} x 100%

Smax

- maksimalna debljina sloja boje na štampaju

im elementima

forme

Smin

- minimalna debljina sloja boje na štampaju

ih elementinma

forme

Ssr

aritmeti

ka srednja vrednost debljina slojeva boje svih

štampaju

ih elemenata forme.

Teorijska i prakti

na ispitivanja su pokazala da mehanizmi boje

prednjeg optere

enja pokazuju izrazito bolje ponašanje ubojavanja od

sistema zadnjeg optere

enja. Zato su moderni ofset mehanizmi boje u

rotacionim i taba

nim mašinama po pravilu konstrusani kao sistemi

prednjeg optere

enja. Dalja mogu

nost upravljanja kvalitetom ubojavanja

se sastoji u tome da se na valjke u glavnoj struji boje postave dodatni tzv.
"jaha

i" valjci, koji gla

aju film boje (slika 5.11, slika 5.13).

Na slici 5.14 su prikazane razne izvedbe mehanizama boje razli

itih

proizvo

a koje su patentno zašti

ene.

Mehanizmi boje sa valjcima se sastoje iz više naizmeni

no krutih i

elasti

nih valjaka. Kruti valjci (tvrda površina) vrše u aksijalnom pravcu

118

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

esto aksijalno kretanje (nazvani i valjci razriba

i), da bi se otklonili kanali

boje koji bi ina

e nastali u pravcu rada mašine.

Duktor valjak

Valjak podiza

prenos boje

uvaljak

Valjak

razriba

Cilindar plo

Film boje sa

smetnjama

Grupa za gla

anje

(ravnanje)

Film boje siromašan

- sa maloposledi

nih

dejstava

Slika 5.13 Mehanizam boje sa sistemom za gla

anje debljine sloja na

cilindru plo

Slika 5.14 Koncepti mehanizma za boju za ofset štamparske mehanizme

a - speed master 102 Heidelberg, b-Roland 700 MAN Roland,

c-Rapida 104 KBA

Za novinske štamparske mašine upotrebljavaju se i tkz. zonsko od

boje slobodni mehanizmi kratke boje ili aniloks mehanizmi boje (slika
5.15). Ovi mehanizmi boje su bitno jednostavnije gra

eni i imaju veliku

prednost da se zbog male sposobnosti sadržaja boje mehanizam boje
nalazi u stabilnoj ravnoteži posle samo malog broja obrtaja. Glavni
nedostatak ovih sistema je potreba koriš

enja štamparskih boja sa nižim

viskozitetom nego kod konvencionalnih mehanizama boje. Time nastaju
velika pove

anja tonova u štampi.

Aniloks valjak

ima sli

no cilindru duboke štampe

ašice koje sve

imaju isti volumen punjenja. Kroz rakelovanje (brisanje) viška boje treba
zbog trenja, danas raspoloživi materijali za izradu - raster valjaka da budu

119

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Rezervoar za boju

Nož za boju

Vijak za

regulaciju

Podloga

Pritisni

valj

Slika 5.16 Rezervoar za boje sa propusnim nožem za boju i zonskim

vijcima

Kod sistema boja Heidelberg AG - štamparskih mašina (slika 5.17)

se film boje, definisan debljinom, stvara na duktor - valjku, zajedni

kim

Debljina sloja boje

Duktor

boje

Folija

prekri-

vanje

Cilindar

pode-

šavanje

Folija

kutije

boju

Cilindar za

podešavanje

Profil

boje

Debljina

sloja

boje

Zona

boje

Štamparski

tabak

Širina

trake

boje

Otvor zone boje

Ure

aj za doziranje boje

Slika 5.17 Kutija za boje CPC sa zonskim, podešavanjem bez nuzdejstva,

dovodom boje a) kutija za boje, b) ekscentar za podešavanje (cilindar

za podešavanje), c) kutija za boje u štamparskom mahanizmu, d) šema

za zonski dovod boje (Heidelberg)

dejstvom duktora i cilindra za podešavanje (ekscentra za podešavanje).

Cilindar za podešavanje ima ekscentar, koji se završava kratko pre

krajeva cilindra, tako da nastaju prstenovi, koji se naslanjaju na duktor.

Kao što se na slici 5.17b vidi, nastaju na duktor - valjku podru

bez boje usled naslanjanja ekscentara za podešavanje.

Valjci sa aksijalnim kretanjem u mehanizmu za boje izjedna

uju, u

celini zatvoreni film boje koji se dovodi štamparskoj plo

121

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Izme

u duktora i cilindara za podešavanje se još postavlja folija za

prekrivanje, koja uz to olakšava

iš

enje kutije za boje. Ovaj sistem se

kompenzuje automatski, preko konstrukcije, (neta

nosti u okretanju

duktora i tako

e toplotna izduženja), tako da se može govoriti o

samostabilizuju

oj konstrukciji.

Pored toga su razvijeni drugi sistemi, kao zasuni za boje (šiberi),

noževi za boje sa prorezom i sistemi rakela (slika 5.18).

Motor za pogon

ekcentra

Ekcentar

Zasun za

boju

Vreteno za

podešavanje

Pogon

Folija za

zaptivanje

proreza

Prorezani nož za

boju (prorezan u

zonskom razmaku

od 32,5 mm)

Štamparska

boja

Duktor

valjak

Element za

podešavanje

za svaku

zonu boje

Pogon

Sloka 5.18 Sistemi posuda za boje sa zonskim podešavanjem (bez

nuzdejstva) a) sistem poluge za doziranje (Modell Colortronic, KBA); b)

sistem zasuna za boju ("šibera") (Modell RCI/CCI, MAN Roland);

c) sistem noža za boju (Modell CPC/Web, Heidelberg)

122

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

doziranje koli

ine sredstva za kvašenje mora onda da bude vrlo ta

no,

pošto višak sredstva za kvašenje sa štamparske forme ne može ponovo
da otekne nazad u mehanizam za kvašenje. Ovi mehanizmi za kvašenje se
ozna

avaju kao "mehanizam za kvašenje

etkama i mehanizmi za

kvašenje izbacivanjem" (centrifugalni).
Mehanizmi za kvašenje podiza

i (slika 5.19a) imaju

esto valjke za

nanošenje vlage (sredstva za kvašenje) koji su presvu

eni materijalima

sposobnim da upijaju (na pr. pliš). Ovi stemi imaju izuzetno visoku
inertnost u pogledu potrebne promene koli

ine sredstva za kvašenje koja

se dovodi, pošto presvlaka od štofa kao veliki sadržalac sredstva za
kvašenje po

inje da dejstvuje. Ova presvlaka od štofa ima uz to još druge

procesno-tehni

ke nedostatke:

visok trošak održavanja,

veliki udeo Makulatur -a usled sporog dostizanja ravnoteže boja -

sredstvo za kvašenje,

este smetnje usled

upanja strukture presvlake (uglavnom posle

novog presvla

enja),

esto neravnomerna raspodela sredstva za kvašenje preko širinom

esta opasnost nanošenja previše sredstva za kvašenje.

Mehanizmi za kvašenje filmom (slika 5.19b) rade bez valjka podiza

a i

štofane presvlake, ali po pravilu trebaju alkoholne dodatke ili specijalne
dodatke za sredstvo za kvašenje. Sistemi mehanizma za kvašenje koji
dejstvuju direktno na plo

u kvase štamparsku plo

u preko sopstvenih

valjaka za nanošenje sredstva za kvašenje.
Indirektni sistemi za kvašenje (slika 5.19c) sredstvo dovode jednom
valjku za nanošenje boje, koji onda štamparsku boju i sredstvo za
kvašenje u disperziono raspodeljenoj formi (sredstvo za kvašenje tako

e i

kao "površinska voda") dovodi plo

Mehanizmi za kvašenje bez kontakta (slika 5.19 d i e) su centrifugalni
- turbo - ili sa

etkama mehanizmi za kvašenje, kod kojih se sredstvo za

kvašenje u formi fino raspodeljenih kapljica izbacuje na štamparsku plo

Odnosi površinskih napona moraju da obezbede brzo razdvajanje kapljica.

Pošto nanošenje kapljica u odnosu na nanošenje filma ima

odlu

uju

e nedostatke, u podru

ju akcideni

ne štampe se prvenstveno

koriste mehanizmi za kvašenje filmom. Glavna prednost centrifugalnih
mehanizama za kvašenje se sastoji u upravljanju koli

inom sredstva za

kvašenje popre

no na pravac štampanja. Štamparske boje primaju

sredstvo za kvašenje do izvesnog stepena. Govori se o "emulziji".
fizikalno-hemijski klasifikovanoj, kod ofseta postoji disperzija boja - voda.
Sredstvo za kvašenje se u formi kapljica nalazi smešteno u štamparskoj
boji, ali delom leži slobodno i na sloju boje.
Kada

veli

ina kapljica sredstva za kvašenje pre

e ispod odre

ene

vrednosti, proces ofset-štampanja se odmah "ruši", to zna

i nema više

ravnomernog prenosa boje zavisnog od štamparske forme. Male kapi
sredstva za kvašenje dovode do toga da više ne može da dolazi do

124

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

separacije na štampaju

e i neštampaju

e elemente forme. Nastaje odmah

toniranje, to zna

i neštampaju

i elementi forme štampaju.

Kao kod mehanizama za boju postoje i kod mehanizama za kvašenje

koncepti koji dozvoljavaju da se menja put i raspodela nanošenja sredstva
za kvašenje - na pr. kroz uklju

ivanje i isklju

ivanje valjaka za

premoš

avanje do mehanizma za boju (slika 5.19b). Preko promenljivih

pogonskih odnosa valjaka mehanizma za kvašenje (proklizavanje) može
se uz to promeniti koli

ina i posti

i efekti

iš

enja na štamparskim

plo

ama.

.... Štamparski mehanizam
Tipi

ni štamparski mehanizam jedne taba

ne štamparske mašine u

rednom na

inu gradnje prikazan je na slici 5.20.

Cilindar

plo

Gumirani

cilindar

Štamparski

cilindar

Sistem

hvata

Zup

asti

pogon

Cilindar plo

Prstenovi

Štamparski

cilindar

Upravljanje

hvata

ima

Štamparski

tabak

Gumeni

cilindar

Slika 5.20 Štamparski mehanizam taba

ne ofset štamparske mašine

a) raspored cilindara i b)klizni (šmic) - prstenovi, zup

asti pogon i

upravljanje hvata

ima u taba

nom ofsetu (Heidelberg)

Vrlo

uproš

eno prikazano, sastoji se takav štamparski mehanizam

pored ve

opisanog mehanizma za boje i za kvašenje, iz cilindra plo

e sa

štamparskom plo

om, gumenog cilindra sa gumenim platnom

pri

vrš

enim na njemu i štamparskog cilindra. Cilindar plo

e sa obojenom

štamparskom formom "okretanjem obuhvata" obim gumenog cilindra.
Gumeni cilindar opet " okretanjem obuhvata " obim štamparskog cilindra,
na kome je pomo

u hvata

a fiksiran papirni tabak za odštampavanje.

Linija dodira izme

u gumenog cilindra i štamparskog cilindra naziva se

štamparski procep.

Kod štamparske plo

e se u principu radi o limu debljine do 0,3 mm

ili folije, koji nosi elemente slike datog sadržaja boje. Gumeno platno je
izmenljiva obloga cilindra debljine oko 2 mm, izra

ena iz viskoelasti

nog

materijala i slojeva tkanja.

Na šematskom prikazu (slika 5.20 a) primetno, obim cilindra plo

je sa prekidom. On ima žljeb u aksijalnom pravcu, zatezni kanal plo

Ovaj žljeb služi za prihvatanje steznog ure

aja plo

e. Isto tako ima

gumeni cilindar kanal za prihvatanje steznog ure

aja za gumeno platno i

štamparski cilindar kanal za smeštaj sistema hvata

125

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

uležištenja dimenzionisati za velike sile. Dalje moraju zbog zahteva u
pogledu prenosa boje da imaju visoku krutost i okretanje bez zazora.

Kao što se sa slike 5.20 b vidi, cilindri su sa svojim uležištenjima

oslonjeni izme

u dva vertikalna bo

na zida. Pritom se najviše radi o

konstrukcijama od visokovrednih livenih materijala.

Za trajno ispunjenje funkcije i vek trajanja komponenti koje se

pokre

u u štamparskom mehanizmu potrebno je dovoljno dobro

podmazivanje. Za mašine sa malim do srednjih formata se zato koriste i
te

ne masti za podmazivanje.

.... Taba

na ofset štampa

Taba

na ofset štampa u odnosu na druge štamparske postupke ima

istaknute ekonomske i kvalitativne prednosti. Nanošenje boja doseže od
jedne štamparske boje preko sloga 4-boje do 12 štamparskih boja.
Materijali za odštampavanje razli

itih formata tabaka i mera površine,

mogu se odštampavati u taba

nom ofsetu.

Obilje materijala za odštampavanje uobi

ajenih u taba

nom ofsetu

zahteva dobro organizovano držanje zalihe. Mogu

nosti oplemenjivanja u

taba

noj ofaset-mašini (inline) ili izvan (offline) kao lakiranje,

uštampavanje (utiskivanje), numerisanje, perforisanje (bušenje) i isecanje
(štancovanje) su u taba

nom ofsetu široko rasprostranjene tehnologije.

Kona

no su varijante u daljoj obradi (preradi) tabaka gotovo neiscrpne.

Taba

na ofset-štamparska mašina mora da ispunjava slede

e glavne

zadatke:

da obezbedi visokoprecizan transport elasti

nog tabaka papira pri

visokoj brzini i jakim dinami

kim optere

enjima u štamparskom

postupku

omogu

i odvijanje komplikovanog, od tehni

kog postupka zavisnog

štamparskog procesa uz u

eš

e više struja (tokova) materijala

(sredstvo za kvašenje, boja, papir, vazduh) kontrolisano i pouzdano.

.... Kretanje papira

Kretanje tabaka sa stoga ulaganja preko ulaga

a kroz štamparske

mehanizme zahteva visoko precizne transportne sisteme, elemente za
vo

enje i kontrolu, dok se tabak kona

no odštampan ne izloži na stog za

izlaganje (slika 5.21).
U

podru

ju ulaganja se tabak transportuje uglavnom kroz dejstvo

usisivanja i trenja, pri

emu se u gornji tabak stoga ulaganja pomo

usisiva

a takozvane usisne glave podiže i transportuje do stola za

ulaganje, gde se vodi izme

u valjaka, traka i

etki. Svaki tabak se pre

predavanja štamparskim mehanizmima sa visokom ta

noš

u podešava

(izravnava). U stanju mirovanja se pojedina

ni tabak iz tog položaja

pomo

u hvata

a preuzima, ubrzava na brzinu štampanja i predaje

štamparskim mehanizmima. U mašinama koje proizvode 15000
tabaka/

as formata 70 cm x 100 cm, se tabak papira kre

e brzinama oko

3,5 m/s. Za blago ubrzavanje iz ulaganja na brzinu štampanja, stvaraju se
odgovaraju

a odvijanja kretanja bubnjeva za dovod ili njihaju

i sistemi

hvata

127

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

U štamparskim mehanizmima se tabak dovodi štamparskom

cilindru. Pridržavan od sistema hvata

a (slika 5.22) on se za vreme daljeg

okretanja cilindra kre

e dalje ispod gumenog cilindra, odštampava ofset

bojom i predaje bubnju za predavanje radi daljeg transporta u slede

štamparski mehanizam ili u izlaganje (odlaganje).

Izlaga

Sistem

hvata

Sušara

Štamparski

mehanizam

Uduvavanje

vazduha

Sistem

hvata

Cilindar

plo

Gumirani

cilindar

Dovodni

bubanj

Pneumatski

ure

Ure

aj za

ulaganje

Ure

aj za

ulaganje

Dovo

enje

tabaka (klate

hvata

Štamparski

cilindar

Bubanj za

okretanje

tabaka

Okretni

bubanj

Predajni

bubanj

Bubanj za

prenošenje

Predajni

bubanj

Bubanj

izlaganje

Lan

ano

izlaganje

Ure

aj za

izlaganje

Slika 5.21 Transport tabaka u taba

noj ofset-mašini u rednoj izvedbi

(Speedmaster SM 74-5-P-H, Heidelberg)

Gumirani

cilindar

Štamparski

mehanizam

Klate

hvata

Štamparski

cilindar

Mehanizam

za vlaženje

Predajni bubanj

(bubanj za

okretanje)

Bubanj za

prenošenje

Predajni

bubanj

Podiza

Valjak

razriba

Cilindar

plo

Hhvata

Mehanizam

boje

Dovodni

bubanj

Tabak u hvataljkama

Slika 5.22 Transport tabaka u štamparskom mehanizmu (Heidelberg)

Prema strukturi površine i debljini papira mora da se podesi

štamparski napon, uopšteno kroz odgovaraju

e premeštanje gumenog

cilindra prema štamparskom cilindru - bez uticaja na pritisak izme

u plo

i gumenog platna.

128

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

U prolaženju kroz dalje štamparske mehanizme naštampavaju se

slede

e boje. Transport od štamparskog mehanizma do štamparskog

mehanizma mora da bude krajnje precizan - paser - ta

an, štamparske

slike izvoda boja moraju kod visokih zahteva kvaliteta ta

no da se

poklapaju na 0,01 mm. Ovi zahtevi preciznosti u transportu tabaka i
visoke brzine produkcije, postavljaju pred pogon mašine i uskla

eno

(izjedna

eno) kretanje svih štamparskih jedinica (mehanizama) znatne

zahteve. Posle zadnje štamparske jedinice tabaci se odlažu (slika 5.24).

uduvani

vazduh

sistem hvata

nica

tabaka

izravnjiva

tabaka

Slika 5.24 Lan

ano izlaganje za normalno izlaganje na stok (Heidelberg)

U ve

ini konfiguracija mašina slede (slika 5.25) posle zadnje štamparske

jedinice dodatni procesni koraci i odgovaraju

e mašinske komponente kao

Podru

je za upra-

šivanje puderom

Hla

enje

(okolni vazduh)

Sušara IR - zra

enje

i vreli vazduh

Jedinica za

lakiranje

Složeni
stog

Aparat za

puderisanje

Slika 5.25 Mašinske komponente posle štampanja: jedinica za lakiranje,

razli

ite sušionice, suša

i, aparat za puderisanje (Heidelberg)

130

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

što je jedinica (mehanizam) za lakiranje i sušenje, ili uprašivanje puderom
i ravnanje tabaka (ispravljanje tabaka od umotavanja).

Na delu puta (putanji) od zadnjeg štamparskog cilindra prema stogu

za odlaganje, tabaci se transportuju u sistemima lanaca, pridržavani
hvata

ima. Iz brzine štampanja mora tabak u odlaganju da se zako

i, da

bi se što ravnije na vazdušnom jastuku iznad odloženog stoga spustio u
položaj mirovanja. Tamo u stogu se uglavnom vrši sušenje i o

vrš

avanje

(kroz prodiranje i oksidaciju) štamparske boje, što je potrebno za dalju
obradu tabaka.
.... Ure

aji za ulaganje

Konstruktivna rešenja za ure

aje za ulaganje tabaka postoje u

velikoj raznolikosti u štamparskim i mašinama za dalju preradu štampe.
Na taba

nim ofset - mašinama se nailazi ili na ure

aje sa pojedina

nim

ulaganjem tabaka (slika 5.26) ili ure

aje sa stepenastim ulaganjem (slika

5.27).

prednji

grani

nik

klate

hvata

dovodni

hvata

sto za

ulaganje

usisni sistem

(prihvatanje tabaka

i predavanje) Stog za

ulaganje

štamparski

cilindar

Sl. 5.26 Ure

aj sa pojedina

nim ulaganjem tabaka

a) šema za transport tabaka b) primer izvedbe (Heidelberg)

Štamparski
cilindar

Rolna sa

etkama

Prednji
reper

Sto za
ulaganje

Transportna
rolna (takt-rolna)

Stog za
ulaganje

Rolna (valjak
za pritiskanje)

Transportna
traka

Transportni
usisiva

Slika 5.27 Ure

aj sa stepenastim ulaganjem a) šema za transport tabaka

b) primer izvedbe (Heidelberg)

131

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

U nekim prilikama se usled elektrostati

kog naboja ili spajanja

rezanih ivica tabaka, dva tabaka drže (hvataju) jedan za drugi, tako da bi
mašini mogli biti dovedeni tzv. "dupli tabaci", kada se pojedina

razdvajanje tabaka ne bi podržalo pomo

u ure

aja za svla

enje i duvanog

vazduha. Dupli tabaci koji neprepoznati u

u u ofset-mašinu, mogu pod

izvesnim uslovima da oštete gumeno platno i hvata

e. Uz to dovode

neodštampani tabaci u izloženom stogu, kao posledica neprepoznatih
duplih tabaka do procesnih smetnji odnosno škartnih proizvoda.

isto

razdvajanje tabaka se u podru

ju ulaganja proverava kontrolom duplih

tabaka.
Duva

i vazduha koji duvaju prema prednjoj i zadnjoj ivici stoga,

olabave (rastresu) gornji sloj. Mehani

ki ure

aji za svla

enje odvajaju, pri

podizanju, pojedina

ni tabak od tabaka koji leže ispod i hvataju se za

gornji. Kod jednostavnih sistema podešljivo naginjanje obezbe

uje

razdvajanje na prednjoj ivici stoga. Usisiva

pritom savija prednju ivicu

tabaka, usled

ega se prilepljeni tabaci me

usobno malo pomeraju i

mnogo lakše razdvajaju, pri

emu krutost papira dodatno pomaže

pojedina

no razdvajanje (slika 5.29).

Prednja ivica stoga

Slika 5.29 Odvajanje tabaka zakretanjem usisiva

Kod

ure

aja sa pojedina

nim ulaganjem tabaka može tabak koji

sledi da se pomo

u ure

aja za usisavanje izdigne, tek onda kada je

prethodni potpuno napustio stog za ulaganje. Iz toga proizilazi, da, brzina
transporta u podru

ju ulaganja otprilike odgovara štamparskoj brzini i

raspoloživo vreme za podešavanje tabaka je kratko.
.... Stepenasto ulaganje
Kod

ure

aja sa stepenastim ulaganjem razdvaja usisna glava (slika

5.30) tabake prvo samo na kraju tabaka. Usisiva

i sa vertikalnim hodom

zadignu kraj tabaka, i ovde se razdvajanje tabaka pomaže duvanjem
vazduha i ure

ajima za svla

enje. Odmereni duvani vazduh se sada duva

izme

u tabaka i dovodi celokupni tabak na stogu za ulaganje do lebdenja.

U daljem toku kretanja se tabak pomo

u vu

nih usisiva

a dovodi

stepenastoj struji na stolu sa trakama. Slede

i tabak se ve

podiže sa

stoga, kada je prethodni tabak na pr. tek za oko jednu tre

inu napustio

133

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

stog za ulaganje. Brzina kretanja stepenaste struje iznosi u ovom primeru
oko jedne tre

ine štamparske brzine i time uopšte postaje mogu

a visoka

štamparska brzina tek posle zahtevanog preciznog podešavanja tabaka.

Krivajni

pogon za

transportni

usisivac

Transportni

usisivac

Usisivac sa

podizanjem

Duvac za rastresivanje

Cetke za svlacenje

Podnožje za opipavanje sa

za noseci vazduh

Upravljac usisnim vazduhom

Upravljanje vazduhom

koji se izduvava

Slika 5.30 Usisna glava a) Šema sa usisnim duvaju

im i transportnim

sistemom b) Upravljanje usisnim i duvanim vazduhom c) Usisna glava na

ulaga

u (Heidelberg)

"Takt-rolna" na trakastom stolu, koja radi sinhronizovano sa

mašinom, pritegne tabak pri ulasku u trakasti sto i time ga dovodi u
uskla

eno kretanje sa stepenima ostalih tabaka. Pritezanjem na takt-rolni

odre

uje se trenutak za prispe

e tabaka u repere ulaganja. Odvijanje

pojedina

nog razdvajanja tabaka i ulazak u struju stepenastog rasporeda

u osnovi su zavisni od materijala. Razlike u osobinama površina, u
pogledu debljine papira, mera površine, propuštanje vazduha,
elektrostati

ki naboji itd. uti

u na kretanje tabaka. Zbog ovih razlika mora

celokupan sistem za ulaganje, da se može podesiti na najrazli

itije

kvalitete papira.

Oba sistema ulaganja, stepenasti ure

aji za ulaganje i ure

aji sa

pojedina

nim ulaganjem tabaka su u pogledu troškova konstrukcije i

podešavanja vrlo razli

iti. I u primenama se pokazuju jasne razlike. Ure

sa pojedina

nim ulaganjem tabaka ima tu prednost, da je i u konstrukciji i

u (rukovanju - posluživanju) za rukovaoca jednostavan.
Ure

aj sa pojedina

nim ulaganjem tabaka zahteva manja vremena

pripreme pri promeni formata i naro

ito je pogodan za manje formate i za

ne previsoke štamparske brzine. Kod brzohodnih, velikoformatnih mašina
bi ure

aj sa pojedina

nim ulaganjem tabaka doveo do nemirnog odvijanja

kretanja.

134

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

cilindar
forme

[tamparski agregat 3-o cilindri~ni sistem sa dvostruko ve}im
cilindrom za pritisak i trostruko ve}im prenosnim dobo{om

[tamparski agregat 5-o cilindri~ni sistem
sa prenosnim lan~anicima

Ure|aj za okretanje tabaka (sistem jednog dobo{a); a) Sistem MAN Roland usisna letva
usisava zadnju ivicu tabaka, predaje hvataljkama druge strane i ova tada hvataljkama prve
strane. Pre toga se osloba|a prednja ivica tabaka. b) Sistem Koening&Bauer Prednja ivica
tabaka bi}e prihva}ena od usisnog sistema dobo{a za okretanje a zatim }e biti prednja ivica
oslobo|ena. Usisni sistem i sistem hvataljki na okretnom dobo{u pokre}u se jedan na drugi a
tabak }e biti predat hvataljkama (Rapida 72, KBA).

Slika 5.32 Sistemi za okretanje tabaka

136

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

cilindar
forme

Ure|aj za okretanje tabaka (sistem tri dobo{a); a) Sistem Heidelberg prihvatnih hvataljki, okretni
dobo{ preuzima tabak od dobo{a za zadr`avanje na zadnjoj ivici sa samo jednim zatvaranjem
hvataljki; b) Okretni dobo{ sa upravljanjem prihvatnih hvataljki posredstvom zup~anika i zup~astih
segmenata (Hejdelberg); c) Sistem KBA - Usisni i zadr`avaju}i dobo{ prihvataju prednju ivicu
tabaka predaju ga na prvi sistem hvataljki okretnog dobo{a. Ovaj sistem hvataljki predaje posle
toga prednju ivicu tabaka izme|u prednje ivice tabaka na drugi sistem hvatanja (Rapida 104, KBA)

Vo|enje
tabaka i
zapra{ivanje
Obostrano
zapra{ivanje

U~vr{}enje gumenog omota~a

Slika 5.33 Ure

aji za okretanje tabaka, vo

enje tabaka i zaprašivanje sa

prikazom u

vrš

ivanja gumenog omota

137

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

cilindar
forme

UV su{ara sa reflektorom; a) otvoren b) zatvoren

Dvostruka lakirna jedinica sa su{enjem

Nanos laka i dozir sistemi; a)otvoreni sistem sa dozirnim valjkom, b) zatvoreni sistem sa

kamel rakelom i rasterskim valjkom

Offline - ma{ina za oplemenjivanje

Slika 5.35 Ure

aji za sušenje i oplemenjivanje otisaka

139

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

cilindar
forme

Numeratori a) jednobojna ma{ina, b) numerator sa uzdu`nim i popre~nim elementom

Perforatori a) no` - uzdu`na perforacija, b) no` - popre~na perforacija

[tanc forma kao navlaka za gumeni cilindar; Perforirne i rezne linije

Slika 5.36 Ure

aji dalje obrade

140

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

cilindar
forme

Prednja i zadnja strana 4/4 bez okretaja tabaka sa dvostruko ve}im

cilindrom za pritisak

Bojanik sa odvajanjem boje za {tampu razli~itih boja (IRIS {tampa) u jednom

{tamparskom agregatu

Slika 5.38 Iris ure

142

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

cilindar
forme

ANALOGNO

DIGITALNA PRIMENA

DIGITALNO

ANALOGNA PRIMENA

ANALOGNO PODRU^JE

DIGITALNO PODRU^JE

UNOS TEKSTA

[TAMPA^

OSVETLJIVA^

IMAGE SETTER

SKENER

OSVETLJIVA^

REKORDER

OSVETLJIVA^

REKORDER

COMPUTER TO FILM

OSVETLJIVA^

VELIKIH FORMATA

COMPUTER TO PLATE

OSVETLJIVA^ PLO^A

COMPUTER TO PRESS

[TAMPARSKI SISTEM

RUKOPIS

OD[TAMPANOG

TEKSTA

OTISAK NA

PAPIRU

FILM

SLIKOVNI

ORGINAL FOTO DIA

REPROFOTO

FILM

MONTA@A STRANICA

(PRELOM)

FILM CELIH

STRANICA

MONTA@A

TABAKA

FILM CELOG

TABAKA

KOPIJA I IZRADA

[TAMPARSKE FORME

[TAMPARSKA

FORMA

[TAMPARSKA

MA[INA

OD[TAMPANI

PROIZVOD

TEKSTUALNE

INFORMACIJE

DOKUMENT

OBRADA

TEKSTA

U RA^UNARU

GENERISANE

SLIKE

SLIKOVNA

INFORMACIJA

OBRADA

SLIKE

ELEKTRONSKI

PRELOM

ELEKTRONSKA

MONTA@A TABAKA

PROIZVOD

ELEKTRONSKOG

MEDIA

TEKST

SLIKA

OFSET [TAMPA PRE PRESS - TEKST I SLIKA

Slika 5.38 Ofset prepres mogu

a podru

143

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Raster radovi i štampa fotografija vrlo bogatih detaljima zahtevaju

primenu tkanja vrlo visoke fino

e usaglašene zahtevima razlaganja

reprodukovanja štampane slike. Kod raster radova važi orijentacija da
fino

a tkanja ( vlakana/cm) bude 3 do 4 puta ve

a nego rasterovanje

štampane slike (linija/cm), Dakle 9 do 16 razli

itih veli

ina površina raster

aka po raster

eliji.

Šablon

na tkanju definiše stvarnu štampanu sliku. Šablon se nalazi

na strani sita koja leži nasuprot strani na koju deluje rakel-brisa

radi

izbegavanja ošte

enja i trošenja šablona. Za jednostavne ravne

štamparske radove se koriste ru

ni šabloni koji mogu biti izra

eni kao

crtani šabloni ili rezani šabloni i koji se prenose na donju stranu sita.

Za zahtevne štampane proizvode ( raster radove, višebojna štampa)

se koriste gotovo isklju

ivo kopirni slojevi (naslage, prevlake, film) radi

izrade šablona sa dijazo senzibiliziranjem. Posle nanošenja sloja i sušenja
pozitiv kopir predloška na pravilnoj strani pomo

u svetla koje sadrži UV se

osvetljava na stranu sa slojem (premazom, film) suprotno od rakel strane.
UV svetlo otvrdnjava kopirni sloj na svim mestima gde nije slika
(transparentna mesta kopirnog predloška). Sama mesta slika se ne
otvrdnjavaju i mogu se u procesu razvijanja odstraniti mlazom vode. Posle
toga sledi postupak sušenja. Eventualna mesta greške se mogu ukloniti
pomo

u laka za prekrivanje (punjenje sita).

U praksi se primenjuju slede

i principi štampanja u sito štampi (slika 6.2):

•

Princip štampanja ravno-ravno. Štamparska forma i materijal za
štampu su ravne površine. Štamparska boja se kretanjem rakela
prenosi kroz otvore tkanja na materijal za štampu.

•

Princip štampanja ravno - okruglo i štampanje na telu.

-Štamparska forma je ravna. Pritisak na materijal se vrši preko rotiraju

cilindra. Štamparska forma i štamparski cilindar se pokre

sinhronizovano u jednom smeru, pri tom štamparsku boju miruju

i rakel

kroz otvore u tkanju protiskuje - prenosi na štamparski materijal.
-Štamparska forma i rakel su oblika prilago

ene forme materijalu na

kojem se štampa (savijen, ispup

en, okrugao). Štamparska forma i

materijal za štampu kre

u se sinhrono u jednom smeru; rakel

vrsto

miruje. Ovaj postupak služi za oštampavanje lopti i razli

itih oblika, dakle

ispup

enih površina.

•

Princip štampanja okruglo- okruglo

(rotaciona štampa). Štamparska

forma (sito) je cilindri

na. Štamparska forma i materijal štampe kao i

cilindar za protivpritisak se kre

u sinhronizovano; Štamparska boja se

prenose iznutra kroz cilindri

nu štamparsku formu na štamparski

materijal.

Stvarni proces štampanja se može podeliti na

etiri podru

na dela (slika

6.3); za bolji pregled je sito prikazano pojednostavljenom obliku.
Sito drži okvir sita - ram. Materijal za štampanje leži ravno na osnovnoj
plo

i koja

ini telo pritiska i za vreme postupka štampanja ona tamo

vrsto stoji. Koli

inu boje koja se nalazi na situ se od strane rakela

pokre

e kao talas preplavljivanja. Pod tim talasom prodire boja u sito. Ovo

podru

je se ozna

ava kao "zona punjenja". Još pre vrha rakela u

kontaktnoj zoni prolazi boja kroz štamparsku formu i prelazi na materijal

156

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Boja

[tamparska

forma

Pokretni

Rakel

Osnovna

plo~a

Materijal za

{tampu

Okvir

Nepokretni

Rakel

Materijal za

{tampu

Zategnuto sito

(nepokretno)

Princip {tampe

ravo - ravno

(Ravno le`i{te)

Princip {tampe

ravo -kru`no

([tampanje na telo)

Princip {tampe

kru`no - kru`no

(Rotaciono sedi{te)

Pokretno

sito

Rotiraju}i

cilindar

[tmpaju}i

cilindar

Rakel

Materijal za

{tampu

Cilindar

pritisak

[tamparska

forma

(Sito)

Boja

Primer

teniske

lopte

Nepokretni

Rakel

Pokretno

sito

Slika 6.2

Štamparski principi u sito štampi

a) ravna osnova b) štampanje na telu c) rotaciona štampa

za štampu. Iza ivice rakela u tkz. zoni lepljenja boja za štampu se stara
za to da se štamparska forma hvata za štamparski materijal. Sile
povla

enja sita izvla

e vlakna boje u zoni razlaganja iz filma štamparske

boje, ostaje dakle ostatatak boje u otvorima sita. Na štamparskom
materijalu ostaje ravnomeran sloj boje.
Pomo

u postupka sito štampe je mogu

nanos vrlo visokog sloja boje

(tipi

no je oko 20 do 100

m, u ofset štampi okruglo od 0,5 do 2

m).

Debljina šablona (višak debljine u odnosu na sito) odre

uje debljinu sloja

boje. Prema nalogu za štampanje i materijalu na koji se štampa sito
štamparu stoje na raspolaganju razli

iti tipovi štamparske boje, razli

itih

osobina. Izbor boja u sito štampi je od svih postupaka štampe najve

157

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

fiksira na površinu koja se odštampava i boja dospeva kroz otvore šablona
na željenu poziciju.

Boja pritom može pomo

etkice,

etke ili rakela da se maže, ili

pomo

u pištolja za prskanje nanese (slika 6.4).

Štampa šablonom ima me

utim jedan generalni nedostatak, koji

njenu primenu ograni

ava: svi delovi šablona moraju me

usobno da budu

povezani.

Dovod boje (uklju

uju

vazduh za raspršivanje)

Pomeranje mlaznice

Mlaznica za prskanje

boje (raspršiva

)

Boja u vidu magle

Šablon

Podloga- materijal za odštampavanje

Slika 6.4 Princip štampe sa šablonom (nanošenje boje pomo

raspršiva

a boje)

zna

i da su na pr. kod ve

ine slova potrebna ispup

enja (staze)

da bi se delovi koji leže iznutra ili delovi koji lako mogu da se prelome,
mogli stabilizuju

e povezati sa okolnim materijalom. To daje tipi

oblikovanje šablonskih natpisa, kod kojih su pravci linija u razmacima
prekinuti (slika 6.5).

Otvor (propuštanje

boje)

Zatvorena

mesta (nema

propuštanja

boje)

slika 6.5 Šablon za predložak jednog veza

Ovog nedostatka u sito štampi nema. Ovde sito tkanje (slika 6.6)
preuzima funkciju ispup

enja (staza), bez da mora da do

e do

159

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

ograni

avanja u oblikovanju motiva. Boja okružuje petlje sita i stvara

zatvorene površine izme

u prekrivaju

ih delova šablona.

cilindar
forme

Tkanje

sita

Okvir

Šablon

Materijal šablona

Niti tkanja sita

Strana rakela

Materijal za

odštampavanje

Izdignutost šablona odre

uje debljinu sloja

boje na materijalu za odštampavanje

Slika 6.6 Štamparska forma: sito sa šablonom a) vi

eno sa strane

štampanja b) štamparska forma u preseku

Šablon se nanosi na sito, sa njim zalepi i tako drži u svojoj poziciji.

Sito je dakle samo nosa

za šablon. Nosa

štamparske informacije

je šablon. Kombinacija sita i šablona je štamparska forma. Time je data
gotovo potpuna sloboda pri oblikovanju motiva sve do raster štampe.
Mora samo da bude obezbe

eno da i najmanji pokrivaju

i delovi površine

šablona još nalaze oslonca u tkanju sita kao i da najmanji proboji šablona
ne budu od niti sita ili ukrštanja niti zatvoreni, usled

ega se parcijalno

spre

ava prenošenje boje ili bar ometa. To sužava mogu

u raster fino

u i

obim vrednosti tona.

Pri izboru uglova podešavanja rastera mora se uzeti u obzir položaj

niti tkanja, da kod štampe ne bi moglo da do

e do neželjenih Moire-

pojava. Sito, šablon i boja moraju da ispunjavaju niz odre

enih zahteva,

da bi bio mogu

rezultat štampe u željenom kvalitetu. Tipi

no su rasteri

do oko 40 ta

aka/cm pri brojevima tkanja sada do 200 niti/cm.

Podešavanja uglova rastera odgovaraju onima u ofset-štampi sa dodatnim
okretanjem od 7,5 stepeni u odnosu na položaj niti tkanja sita.
.... Izrada štamparske forme

Štamparska forma za sito štampu se sastoji iz sita, okvira sa

zategnutim tkanjem sita i šablona, koji sadrži informaciju za štampu.
.... Okvir

Okvira za sito štampu ima od drveta,

elika i najraširenije

aluminijumskih profila. Ima izvedbi sa ure

ajima za zatezanje za tkanje,

tako

e takvih kod kojih se preko više ure

aja za zatezanje po strani

okvira može ostvariti ciljna raspodela zatezanja, da bi se izbegle
deformacije strukture slike.

Stabilnost okvira je zajedno odlu

uju

a za kvalitet štampe i mala

težina je povoljna za rukovanje naro

ito u zanatskom podru

ju.

160

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Dalje treba utvrditi da otvori nisu manji od debljine šablona, pošto ina

kanali boje ne dozvoljavaju nesmetani transport boje na materijal za
odštampavanje. Broj tkanja (tkanine) mora da iznosi najmanje

etvorostruku vrednost štampaju

eg rastera, ako treba sigurno da se

postigne obim tona od 5% do 95%. Smetnje Moire-vrste mogu da budu i
posledica neoptimalnog usaglašavanja izme

u fino

e tkanja, fino

e rastera

i željene debljine sloja boje (izdignutost šablona).

Pravilna zategnutost sita je važan parametar za postizanje dobrog

kvaliteta štampe. Niti sme potiskivanje koje stvara rakel kod postupka
štampanja da dovodi do deformacija slike, niti sme zategnutost sita da
dostigne granicu istezanja materijala, što bi dovelo do ošte

enja

štamparske forme. Naro

ito treba na to obratiti pažnju kod višebojne

štampe ili kod štampe u tehni

kom podru

ju - npr. izrada štampanih

(provodni

kih) plo

a, pošto se ovde postavljaju visoki zahtevi na pas-

nost otisaka.

Zategnutost sita zavisi od materijala, broja tkanja kao i kvaliteta

tkanja i iz toga zadate granice istezanja. Optere

enja sita mogu da iznose

zavisno od zahteva 0 do 25 N/cm. Zavisno od vrste tkanja sita i zahteva
pri štampi kao i vremena trajanja, popušta zategnutost koja je bila
ostvarena. Tako na primer može ve

posle dva dana kod tkanja od

vešta

kog materijala, zavisno od tehnologije lepljenja, zategnutost da

opadne za 50%. Isto tako dovodi elasti

no popuštanje okvira do

nejednake zategnutosti, što pri štampi može da dovede do deformacije
forme. Slika 6.8 prikazuje ru

ni ure

aj za zatezanje sita sa zateznim

steza

ima i mernim ure

ajem. Pneumatska samopodešavaju

postrojenja za zatezanje sita potpomažu ravnomerno zatezanje, pošto
izjedna

avaju uticaj deformacije okvira.

Slika 6.8 Ure

aji za zatezanje sita sa ru

nim zateznim steza

ima i mernim

ure

ajem

(Napomena: na okvirnom kraku postavljen kombinovani ure

aj za

optere

enje i i merenje pomaže željeno podešavanje zategnutosti sita)

Šablon

162

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Nosilac štamparske informacije, šablon, se izra

uje na razli

it na

in.

ini izrade dosežu od najjednostavnijeg ru

nog rada sve do

visokotehnoloških metoda "Computer to Screen".

na izrada šablona

. Slede

e metode se primenjuju naro

ito u hobi-

podru

ju ili od strane umetnika kod serigrafije - to je naziv za umetni

sito štampu:
- Rezanje. Za izradu ru

no rezanih šablona nude se folije na nose

materijalu, koje se posle rezanja i uklanjanja štampaju

ih podru

ja sa

nosioca prenose na sito i "nalepljuju". Postoje folije za "napeglavanje" ili
rastvaranje sa odgovaraju

im sredstvom za rastvaranje.

- Prekrivanje. Ovde se šablonski materijal (sli

no kao lak na primer sa

etkicom prenosi na sito.

- Ispiranje. Dok je kod prekrivanja informacija za štampanje nanošena
kao negativ - slika, kod postupka ispiranja se informacija slike (kasnije
propuštaju

a za boju) nanosi na sito sa na pr. vodom rastvorljivim lakom.

Zatim se sito kompletno sa stvarnim šablonskim materijalom, lakom na
bazi drugog sredstva za rastvaranje (na pr. aceton) presvla

i. Onda se

prvo naneti materijal (u ovom primeru vodom) ispira i štampaju

a mesta

slike postaju propusna za boju.
Presvla

enje i ispiranje se mogu me

usobno naizmeni

no tako

kombinovati, da se od jednog sita mogu proizvesti dvobojni štamparski
grafici.
- Fotomehani

ka izrada šablona. Danas najviše primenjivan na

in izrade

forme za sito štampu je primena fotomehani

kog šablonskog materijala na

Diazo-bazi.
- Direkt-šablon. Šablonski materijal, UV-otvrdnjavaju

i lak, se pomo

žljeba za presvla

enje - uporedivo sa nanošenjem pomo

u rakela rukom -

ili bolje sa postrojenjem za presvla

enje, nanosi na sito postavljeno

naj

eš

e vertikalno odnosno lako nagnuto. Radi postizanja visokog

kvaliteta šablona i velike debljine sloja boje kod štampe, može sito
višestruko, sa strane šablona kao i sa rakel-strane se po potrebi vrše
me

usušenja, da se presvu

e. Lak prolazi na strani šablona, dakle na

strani okrenutoj materijalu za odštampavanje.
Rezultat

štampe

e biti utoliko bolji, što manje se struktura sita

pojavljuje na površini šablona. Razlog: kod postupka štampe mora šablon
ravno (glatko) da leži na materijalu za odštampavanje i ne smeju da
nastanu nikakvi procepi ili kapilari, u koje može da prodre boja.

Ravno (glatko) ležanje filma, koji se koristi za kopiranje, tako

odre

uje kvalitet, pošto se neoštrina i pogrešno prenošenje štamparske

informacije izbegavaju. Direkt-šablon udovoljava ve

ini zahteva i zato

najviše nalazi primenu. Na slici 6.8a je pokazan ise

ak površine

štamparske forme.
Indirekt-šablon. Kod naro

ito visokih zahteva na preciznost debljina sloja

šablona (npr. nanošenje provodni

kih pasti na solarne

elije ili

odštampavanje armatura sa definisanim debljinama sloja boje), nudi
indirekt-šablon prednosti. Materijal ponu

en na nose

oj foliji sa ta

163

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

- Postupak mlazom mastila. Neki proizvo

i nude Ink Jet-Systeme

(Piezo-Drop on Demond-Systeme), koji prskaju UV-nepropusnu boju
(vosak ili mastilo) odgovaraju

e štamparskoj slici na konvencionalno

presvu

eno sito (slika 6.11). Naprskana boja zamenjuje film (dejstvuje

kao pozitiv-film). UV-osvetljavanje otvrdnjava neprekrivene delove
šablona. U nastavku u procesu rayvijanja odstranjuje se Ink Jet-Fil boje i
podru

ja koja nisu otvrdnuta se ispiraju (isperu).

Slika 6.11 Prenos slike na štamparsku formu (Izrada maske u ink-jet

postupku), Voštana boja, 1016 dpi (firma JetScreen), Svetla mesta

odgovaraju štamparskoj slici (štampaju

i elementi); Voštana boja

e posle

osvetljavanja biti isprana

- Izrada okruglih sita. Ravne forme izra

ene na bazi nikla se pomo

odgovaraju

ih krajnjih komada sastavljaju i lepe u forme okruglih sita ili

zavare (sl. 6.12). Bešavna okrugla sita, na pr. za štampu dekora, se
izra

uju galvanski (sl. 6.13).

- Sito-štamparske forme iz galvanski izra

enih sita.

Od nikla galvanski izra

ena sita (ravna i okrugla sita) upotrebljavaju se

naro

ito za rotacionu sito-štampu. Za ovu vrstu sita postoji više

mogu

nosti izrade šablona:

-Sito se presvu

e sa jednim fotopolimerom, koji se u nastavku

konvencionalno (film) osvetljava i ispira (isprere).
Postupak mlazom mastila Ink Jet-Systeme (Piezo-Drop on Demond-
Systeme), koji prskaju UV-nepropusnu boju (vosak ili mastilo)
- Sito se kao u prethodnom slu

aju presvu

e sa jednim fotopolimerom i u

Ink Jet - postupku oslika, u nastavku osvetljava i ispere.
- Sa fotopolimerom presvu

eno sito se u celosti osvetli odnosno stvrdne i

u nastavku se pomo

u CO2 - lasera prema slici ugorevaju rupe u polimer.

165

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

- Sito se sa specijalnim polimerom zatvara i ovaj se u nastavku direktno
razvija pomo

u lasera (488 nm). Neosvetljeni delovi se hemijski ispiraju.

Štampaju

strana

Strana

rakelovanja

Slika 6.12 Galvanski izra

ena sita od nikla za rotacione mašine sito

štampe a) Izvedba otvora (min. pre

nik do 24

m, do 305 rupa/inch,

debljina lima 80

m) b) Podešavanje cilindra sa ravnom (pljosnatom)

formom (Rota plate, Stork/Thieme)

Slika 6.13 Bešavna okrugla sita

166

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Saobra

ajni pokazni sistemi, table. Velike površine odštampane visoko

postojanim bojama nalaze se kod saobra

ajnih tabli i pokaznih sistema.

Sito štampa za to ispunjava na najbolji na

in sa tim vezane zahteve.

Kfz - Armature, skale instrumenata. Pored preciznosti otisaka zahteva se
kod Kfz - armatura i uska tolerancija transparentnosti štampe
(odštampanog dela); kontrolna svetla moraju na pr. da sijaju u egzaktno
definisanim bojama.
Provodni

ke (štampane) plo

e za elektroniku. Tokom razvoja štampanih

plo

a za elektronska upravljanja je sito štampa zbog svoje jednostavnosti

i fleksibilnosti važan postupak. Egzaktno odštampavanje bakrom
kaširanih. Plo

a od tvrdog papira ili staklenim vlaknima poja

anih epoksid

smolnih plo

a sa rezervom za nagrizanje, ili oznake za postavljanje

elemenata, mogu

e je u potrebnoj debljini sloja samo u sito štampi u

velikim koli

inama. Ovde su me

utim u jeku ekstremne minijaturizacije

sastavnih delova i provodni

kih plo

a sito štampi postavljene granice.

Fotootpori i solarne

elije se odštampavaju sa specijalnih provodnim

pastama kao kontaktna mesta za prenos struje. Pritom se naro

ita

vrednost polaže na veliku debljinu sloja pri istovremeno najmanjim
pokrivenim površinama sa provodni

kim stazama, da bi se optimirao

stepen dejstva dobijanja energije kod solarnih

elija.

Compact diskovi (CD). Za odštampavanje CD-ova je sito štampa jedan od
najvažnijih štamparskih postupaka. Tampon-štampa i u najnovije vreme i
ofset-štampa se tako

e primenjuju.

Tekstil. Dubina prodiranja boja u tekstil uzrokuje potrebu za velikom
ponudom volumena boja. Ovo može da se ostvari prvenstveno u postupku
sito štampe. Odevni predmeti, torbe za pazar (kese) od lana, trake štofa
itd. se odštampavaju kako u ravnoj sito štampi kao i u rotacionoj sito
štampi.
Pretisne slike. Za dekoraciju keramike se

esto koristi sito štampa kao

postupak za izradu pretisnih slika. Ove slike su sastavljene od kerami

kih

pigmenata za pe

enje. Veli

ina zrna pigmenata zahteva primenu ne

previše finog tkanja sita. Posle skidanja rukom slike se nose

materijalom pretiskuju i smeštaju na predpe

eni

erpi

. Kerami

proizvodi su prepoznatljivi po debelom nanosu boja. Oni mogu da se
pozicioniraju ispod ili preko glazure.
Bešavni dekori za tekstilne staze i tapete, drugi dekori, ali i etikete
zahtevaju rotacionu sito štampu naj

eš

e u vezi sa materijalom u

rolnama. Zavisno od proizvoda u tu svrhu se izra

uju specijalne mašine.

Rotaciona sito štampa sa taba

nim materijalom se primenjuje naro

ito za

više tiraže. Pomo

u tehnike sito štampe može da se nanosi i bezbojni lak

za oplemenjivanje štamparskog proizvoda (naro

ito spot-lakiranje).

.... Sito štampa na ispup

enim površinama

Skoro sva tela sa ravnom, konveksnom i - ograni

eno - konkavnom,

ne prejako struktuiranom površinom, mogu da se odštampavaju u sito
štampi. Pritom jedva da ima ograni

enja u odnosu na materijal tela za

odštampavanje.

168

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Keramika može direktno da se odštampa u sito štampi. Za to mogu da se
koriste kerami

ke pigmentne boje za naknadno pe

enje ili samo lak-boja

slabog prijanjanja na glaziranom proizvodu.
Delovi od vešta

kog materijala ne mogu uvek direktno da se

odštampavaju. Za osiguranje hvatanja boje

esto je potreban tretman

površine na pr. dejstvom plamena, Korona naboj ili nanošenja Primer-a.
Boce (flaše). Staklene boce sa upe

enim lakiranjem ili prethodno tretirane

boce od vešta

kog materijala za podru

je hrane i robe za doma

instvo,

odštampavaju se u postupku sito štampe.
Igra

ke. Lopte-igra

ke na pr. mogu kompletno da se odštampaju u više

radnih koraka.

aše. Dekor

aša za pi

e u svim bojama i sa velikim debljinama sloja kao i

zlato

esto se nanosi u postupku sito štampe.

Reklamna sredstva. Vrsta reklamnih sredstava koja se u sito štampi
dekorišu ili nanose drugi otisci, doseže do upalja

a ili hemijske olovke do

džepnih noži

a i džepnih ra

unara.

.... Primeri mašina

Kao što je ve

napomenuto, su mogu

nosti primene sito štampe

veoma razli

ite i odgovaraju

e tome su i postrojenja sito štampe, koja

pokrivaju široko polje od ru

nog pogona (rada) do visokog stepena

automatizacije. U nastavku je dat pregled koji treba da pojasni veliki broj
mašina.
.... Postrojenja i mašine za ravnu sito štampu
Na slici 6.14 je prikazan sto za sito štampu sa vo

enjem rakela.

Slika 6.14 Sto sito štampe

Ovi

ure

aji konstruisani za

isto ru

ni pogon i opremljeni su

preciznim vo

icama drža

a okvira sita za ta

no pozicioniranje sita u

poziciji za štampu. Vakumska usisna plo

a služi za prihvatanje materijala

za odštampavanje i njegovo fiksiranje za vreme štamparskog procesa.

169

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

mogu programirati i višestruka rakelovanja za slu

aj naro

ito visoke

potrebe za bojom (na pr. kod tekstilija).
Ulaganje tabaka i izlaganje odštampanog tabaka vrši se kod poluautomata
još ru

no na vakuumskom štamparskom stolu.

Prihvatni sto za pridržavanje
predmeta za odštampavanje

Slika 6.17 Ure

aj sito štampe za oštampavanje "solid" tela

U industrijski primenjenoj sito štampi koriste se potpuni automati. Oni su
opremljeni sa ulaga

ima tabaka i izlaganjem.

esto se takva postrojenja

opremaju sa više štamparskih jedinica za višebojnu štampu i
odgovaraju

e projektovanom stazom za sušenje (vreli vazduh, IR-sušenje,

UV-sušenje).

Slika 6.18 Automat višebojne sito štampe za odštampavanje boca,

aša

itd. a) Automat (EC/4F) b) Proizvodi (ISIMAT)

Slika 6.18 prikazuje automat višebojne sito šampe i izbor artikala koji
mogu da se odštampaju u ovom automatu. Artikli se u svakoj štamparskoj
stanici automatski odštampavaju i posle svakog štamparskog postupka
predaju dalje slede

oj stanici. Boce od vešta

kog materijala se pritom radi

171

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

stabilizacije naduvaju. Zavisno od materijala za odštampavanje i boje,
potrebno je me

usušenje.

Za odštampavanje upotrebnih predmeta svih vrsta (na pr. boce i
ambalaža) se za male tiraže koriste univerzalne mašine sa specijalnim
prihvatanjem za odštampavaju

a predmete. Slika 6.17 pokazuje na pr.

odštampavanje osetljivih

aša ili pehara (na sl. : šoljica za kafu).

Pozicioniranje u drža

u i štampa se izvode ru

no.

enje sita je mehani

ki sinhronizovano sa okretanjem tela koje se

odštampava.
Boce od vešta

kog materijala ili stakla, pehari i sli

ni predmeti se zavisno

od broja komada odštampavaju u poluautomatima ili potpunim
automatima, jednobojno ili višebojno.

Slika 6.19 Mašina sito štampe sa cilindrom (ravno-okruglo)

a) Štamparski sistem, Modell Maestro (Sakurai) b) Šema odvijanja

štampe

Mašine sito štampe sa razli

itim sistemima za sušenje i izlaganje nalaze se

na tržištu kao jednobojne ili dvobojne mašine za formate do 1,45 m x
1,88 m. Sa njima se postižu brzine štampanja do 3000 tabaka/h.
Do 4000 tabaka/h mogu da se odštampaju sa sistemom "okruglo-okruglo"
Štamparske mašine za rolne koriste zatvorena sita, koja se ili na mestu
šava zalepe ili zavare ili se izra

uju kao bešavno okruglo (kružno) sito

Sa njima se mogu realizovati brzine štampanje do oko 2 m/s.

172

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Ure

aj, kod koga se forma sito štampe izra

uje preko termo-pisa

ih glava

Koristi specijalne plo

e, kod kojih se struktura sita stvara od vlakana

nose

eg materijala.

Štampa

šablona sa digitalnim oslikavanjem finih šablona od vešta

kog

materijala preko termo-glava je neposredno u mašini,
Primenjuje se u biroima, biroštampa

Razdelilac

Štamparska forma (šablon) leži u bubnju

Valjak za

brisanje

Valjak za

raspodelu

boje

Valjak za

pritiskivanje podloge

Bubanj sa otvorima

Boja

Podloga

Slika 6.23 Štampa

šablona za biro primene

a) Nose

i materijal (za šablonski materijal)

b) Štamparska jedinica za zamenu za drugu boju
c) Automatski štampa

šablona (Riso)

Potencijali daljeg razvoja u sito štampi

Težišta daljeg razvoja leže pre svega u oblasti izrade forme.

•

Direktno osvetljavanje (Computer to Screen) sita

e se sve više

probiti, naro

ito kod visokih tiraža u kombinaciji sa rotacionim

jedinicama sito štampe.

•

ponu

ena, ali još malo koriš

ena izrada šablona bez filma sa Ink

Jet štamparskim glavama je interesantna pre svega za
velikoformatne primene.

•

Razlu

ivanje sa oko 1000 dpi osigurava dovoljno dobar kvalitet

štampe i u razlivanju boja.

Postrojenja za višebojnu štampu (

etiri i više boja) na taba

nom

materijalu treba o

ekivati.

Dalje

e biti razvijeni novi materijali visoke

vrsto

e, koji mogu da se

prera

uju u naro

ito fina vlakna i time u tkanja visokog broja petlji.

Nova tkanja treba gledati u sklopu sa odgovaraju

im šablonskim

materijalom koji je tako

e u razvoju.

174

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

7.0 COMPUTER TO ... TEHNOLOGIJE
Digitalni opis štamparskog naloga

Digitalizacija unutar pripreme štampe, slika, tekst i grafika

Slika

Orginali

(Layout/nacrt)

Tekst

Grafika

Skeniranje

Obrada

slike

Obrada

teksta

Oblikovanje

Separacija

boja

Nacrt

strana

Impozicija

štamparskih

tabaka

Fajl podataka

(npr. Post Script-

format)

Digitalni

opis

celokupne

štamparske

strane (ili š

tamparskog

tabaka)

Raster Image Procesor i štamparski sistem

Strana koju

treba štampati

Slika 7.1 Digitalna postavka štamparske strane

U Layout-u stranica se pozicioniraju slika, tekst i grafika,

prethodno su sprovedeni odgovaraju

a obrada slike uklju

uju

separaciju boja, obrada teksta i oblikovanje grafika.

Na bazi pojedina

nih stranica se zatim postavlja (definiše) celokupan

štamparski tabak pomo

u Imposition-sistema.

Sistematika computer to… tehnologija

Computer to Film,

Computer to Plate,

Computer to Press.

175

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Filmovi za garnituru boja višebojne štampe se onda koriste na
konvencionalan na

in za kopiju plo

a, koje se koriste za produkciju

tiraža (izdanja).

Radni tok unutar pripreme štampe postao je kra

i, nego rezanje,

montiranje i lepljenje pojedina

nih komada filma, kako konvencionalan

in rada

Produkcija filmova i time plo

a je postala brža i sigurnija.

Slika 7.3 Kompjuter prema filmu - sistem za izdavanje komletnih strana,

odgovaraju

eg formata štamparskog tabaka (Drz Setter, Heidelberg/PGI)

Film, koji ne zahteva hemijsko razvijanje.

Computer to Film-postrojenja za oslikavanje koriste laserske sisteme
sa relaivno niskim parametrima snage na osnovu visoke osetljivosti
materijala filma.

Computer to Plate

Computer to Plate-postrojenja sistem koji se sastoji od jedinice za
lasersko oslikavanje višom snagom i materijal za presvla

enje

štamparske plo

Proces se 1993. uspešno završio - danas postoji široka paleta sistema.

Eliminiše Film unutar proizvodnog procesa, snižavaju se troškovi,
vremena se skra

uju, redukovane tolerancije i zahtevani kvalitet

Kod Computer to Plate-postrojenja se sa digitalno upravljanim
sistemima za oslikavanje, štamparska slika po pikselima izra

uje na

štamparskoj plo

Oslikana plo

a je uopšteno jednaka konvencionalnom procesu

razvijanja. Plo

e se onda koriste, kao što je naviknuto, u

konvencionalnoj štamparskoj mašini

177

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Slika 7.4 Compjuter to plate - sistem za automatsko oslikavanje i

razvijanje štamparskih plo

a (Platesetter 3244, Heidelberg/Creo)

1995

god.

Štamparske plo

e svetlosno zašti

ene sa kasetama vode u postrojenje

za oslikavanje zašti

eno od svetlosti okoline,

Laserski sistem oslikava štamparsku plo

u pritegnutu na bubnju.

Kod novih sistema štamparskih plo

a, na pr: tzv. termi

kih plo

a, više

nije potreban rad u svetlosno zašti

enim prostorima

Štamparska plo

a se preko povezuju

eg mosta izme

u osvetljiva

a i

postrojenja dalje obrade dovodi stanici za razvijanje.

Computer to Press (Direct Imaging i Computer to Print)

Computer to Film i Computer to Plate, štampanje tiraža pomo

tradicionalnih, konvencionalnih štamparskih mašina.

Tehnološki fascinantan koncpt, podaci digitalno opisanog štamparskog
naloga prenose se direktno u štamparsku mašinu

Štamaprska forma se inline, unutar proizvodne mašine, paser-ta

izra

uje.

Computer to Press može tehnološki da se realizuje u dve varijante:

Prva

Computer to Press/Direct Imaging - štamparska forma, kakva

je na pr. potrebna za konvencionalnu ofset-štampu, izra

uje direktno u

štamparskoj mašini. Oslikavanje na pr.

etiri štamparskih plo

a se vrši

unutar štamparske mašine i postiže se održavanje registra, koje zavisi
samo od kvaliteta mašine i procesa oslikavanja i ne podleže uticajima
rukovanja.

Druga Computer to Press/Computer to Print (nazvana i Computer
to Paper). Kod Computer to Print podaci naloga direktno se bez
štamparske forme usmere u proces - preko laserskog svetla se izra

uje

naponska slika (slika punjenja) koja odgovara štamparskoj slici, na
štamparskom cilindru sli

noj jedinici, koja se kod primene prilago

ene

boje, kao na pr. puder-tonera ubojava i u narednim koracima prenosi
na papir.

178

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Slika 7.6 Computer to press /Direct Imaging - system za ponovljeno

oslikavanje štamparske forme u mašini (DICOweb Litho / Labor -

prototyp, MAN Roland)

Pomo

u termi

kog laserskog oslikavanja nanosi specijalna boja preko

nose

e trake za stvaranje mesta nošenja boje štamparske forme.

Posle takvog oslikavanja i fiksiranja cilindra štamparske forme na pr.
dovodom toplote, može da usledi kao što je naviknuto, ofset-štampanje
kroz kvašenje, obojavanje i štampanje preko gumenog platna.

Posle štampanja naloga, štamparska slika se ukloni sa površine cilindra
kroz hemijsko i mehani

iš

enje, koja onda može ponovo da se

ispiše

Computer to Press /Direct Imaging primena kod proizvodnje višebojne
štampe visokog kvaliteta i visinama tiraža u podru

ju po

ev oko 300

štampanih primeraka

Computer to Press /Computer to Print

Kod ove tehnologije nije potrebna štamparska forma.

Non-Impact-Printing-tehnologije po

ivaju na odre

enim fizikalnim

efektima.

Slika 7.7 Computer to press /Computer to print - sistem za višebojnu

štampu na bazi Elektrofotografije (NIP-tehnologija) sa te

nim tonerima

kao boja u "Multipass-izvedbi" i integrisanim /Bookletmaker/ (E-Print

1000, Indigo)

180

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Specifi

nost da je za 4-bojnu štampu potrebna samo jedna štamparska

jedinica;

višebojna štampa nastaje time da se papirni tabak pridržava na cilindru
protivpritiska i pri

etiri okreta cilindra se jedan za drugim naštampaju

izvodi boja za cijan, magenta, yellow i crno.

Štampa se vrši preko jednog cilindra, koji je sli

no kao u ofset-

štamparskom postupku presvu

en gumenim platnom.

Na ovaj me

ucilindar se prenose pojedina

ni izvodi boja, od

fotoprovodni

kog bubnja, koji je preko laserskog svetla oslikan i

pomo

u specijalne jedinice za boje za nanošenje te

nog tonera ubojen,

Multipass-sistemi, štamparski tabak višestruko prolazi isti štamparski
proces.

Singlepas-gradnja, tabak prolazi svaku jedinicu samo jedanput

Slika 7.8 Computer to print - Sistem za višebojnu štampu

(Elektrofotografija, Pudertoner) u rednoj (u nizu) izvedbi (CLC 1000

Canon)

Kod Computer to Print - tabak za tabakom se štampa razli

it sadržaj,

nije potrebna i ne postoji štamparska forma sa stabilno fiksiranom
slikom.

Digitalni Proof

Proof-sistem na bazi Ink Jet - tehnologije. Sa 8 boja se simulira kasnija
4-bojna štampa. Primer za varijantu Computer to Print kod koga se
oslikavanja bojom vrši bez me

unosioca direktno na papir.

181

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Computer to… tehnologije i umrežavanje za produkciju štampanih medija

Kompjuter

/ film

Digitalni

otisak

PostScript

fajl

PostScript

fajl

Computer to Plate

Plo

Digitalni

definisani

štamparski

nalog

Fajl podataka

(npr. Post

Script format)

PostScript

fajl ili

CIP3/PPF

Prepress - Interfejs

Computer to Print

Computer to Press

Direct Image

Pred -
postaviti:

zone boja

format

registar

oznake

kontrolna

traka

zadate

vrednosti

.....

Merni i

regulacioni

sistemi

PREPRESS

PRESS

POSTPRESS

Podaci

rezanje

Podaci

za izradu

pregiba

Podaci

povezivanje

Mašina za rezanje

Mašina za prgib

Mašina za povez

Slika 7.11 Umrežena produkcija primenom Computer to .... tehnologija

na bazi digitalnih podataka zajedno sa Prepress - Interface za upravljanje

konvencionalnim štamparskim sistemima i ure

ajima dalje obrade

(Heidelberg)

Computer to… sistemi prevo

enje informacija u Post Script - formatu

(ili tako

e u PDF - formatu) u Bitmap, to zna

i potreban je Raster

Image Processor (RIP).

Ovaj RIP može ili da bude integrisan direktno u produkcionom sistemu
ili offline da izvodi RIP - postupak i Bitmap - podatke eventualno tek
posle me

uskladištenja da prenese proizvodnom sistemu.

Prepress, Press i Postpress na bazi zajedni

ke re

enice podataka za

štamparski nalog, mogu da se koriste (Computer to Print nije
prikazan).

183

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Macintosh sa

LinoColor

Tango

DaVinci

Banka

podataka DeltaPrep

Radna stanica

Signastation

MREŽA

Cip3

Falcautomat TI52

Proline i KD 66

Megaline

Sakupljaju

i poveziva

Polar rezni sistem 2

Quikmaster DI 46-4

Speedmaster 52-4-P

Speedmaster 74-5-P+L

Štamparska

folija

Termalna

plo

Drysetter

Quasar

Formproof

Trandsetter 3244

PrePress

Press

PostPress

Slika 7.12 Proizvodne mogu

nosti i štamparski sistemi na bazi Computer

to ... tehnologija u umreženoj proizvodnji sa digitalnim odvijanjem

procesa (Workflow) (Heidelberg)

184

KALKULACIJA GRAFI^KIH PROIZVODA

tok izra~unavanja

TRO[KOVI RADNOG MESTA - VREDNOST NORMA SATA

A.) OP[TI I PROIZVODNO SPECIFI^NI PODACI

STA-
VKA

NAZIV

JED.

RA^UNANJE

1. KALENDARSKI DANI

Dani

2. SUBOTE / NEDELJE / PRAZNICI

Dani

3. RADNI DANI U GODINI

Dani

[

]

[

]

4. PLA]ENI ODMOR / SLOBODNI DANI

Dani

5. RADNI DANI ZA JEDNOG IZVOA^A ([TAMPARA)

Dani

[

]

[

]

6. BROJ SMENA

7. BROJ REGULARNIH SATI PO SMENI (BEZ

PREKOVREMENIH)

Sati

8. STEPEN ZAPOSLENOSTI PO SMENI

9. GODI[NJE RADNO VREME ZA IZVOA^A

[TAMPARA

Sati

[

]

[

]

[

]

10. PREKOVREMENI SATI ZA JEDNOG IZVOA^A PO

GODINI

Sati

11. PREKOVREMENI DODATAK NA OSNOVNU ZARADU

12. PROSE^NI DODATAK ZA RAD U SMENAMA

13.

GODI[NJE ZAUZE]E MA[INE

Sati

[

]

[

]

[

]

[

]

100

14. STEPEN ISKORI[]ENOSTI MA[INE

15.

NEPRODUKTIVNI SATI MA[INE

Sati

]

(

100

[

] )

100

16. PROIZVODNI SATI MA[INE

Sati

[

] - [

]

17. GODI[NJI TRO[KOVI NAJAMNINE I GREJANJA /m

18. TRO[KOVI STRUJE /KWh/

186

KALKULACIJA GRAFI^KIH PROIZVODA

B.) PODACI O MA[INI ( UREAJU - APARATU )

PROIZVOA^: ____________________________ KAPACITET:_________________

MODEL : ____________________________ FORMAT :_________________

STA-
VKA

NAZIV

JED.

RA^UNANJE

19. INVESTICIONA VREDNOST MA[INE

20. TRAJANJE OTPISA (AMORTIZACIJA)

God

22. POTREBAN PROSTOR

23. POTREBNA INSTALISANA SNAGA

24. TRO[KOVI REPERATURE I ODR@AVANJA / God (ZA

STEPEN ISKORI[]ENJA 100%)

Dani

26. KORI[]ENJE SA JEDNIM IZVOA^EM

27. KORI[]ENJE SA DVA IZVOA^A

28. DOPRINOS KORI[]ENJA TEHNI^KE KONTROLE

29. OSNOVNA SATNICA ZA 1. IZVOA^A

30. PREKOVREMENI SATI ZA 2. IZVOA^A

31. ZBIR OSNOVNE SATNICE 1.+ 2. IZVOA^

[

]

[

] +

[

]

[

]

32. OSNOVNA ZARADA ZA GODINU

[

]

[

]

33. PREKOVREMENA ZARADA ZA GODINU

[

]

[

]

[

]

(1+

[

]

100)

34. ZBIR OSNOVNE I PREKOVREMENE ZARADE

[

]

[

]

35. DODATAK PO SMENI ZA GODINU

[

]

[

]

100

36. ZBIR DIREKTNIH TRO[KOVA ZA GODINU

[

]

[

]

187

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

....

RASTERSKA REPRODUKCIJA U OFSETU

Lanac je onoliko kvalitetan koliko je kvalitetna njegova najslabija karika

Industrijski na

in proizvodnje zahteva tehnologiju i odreden pristup

radu.

Uslov za takav pristup:

- opremljenost mašinama, ure

ajima, aparatima i

- raspolaganje odgovaraju

im stru

nim kadrom.

Koji vid modernizacije ima najve

u ekonomsku opravdanost?

Koriš

enje iskustva, ili mehanizacije zavisi od:

- zahteva proizvoda koji se izra

uju,

- zahteva kupaca

- spremnosti da plate viši kvalitet.

Automatizacija i kompjuteri umnogome smanjuju odstupanja u

kvalitetu

Savremena tehnologija zahtjeva stru

ni kadar

Otisak koristi vrlo

esto raster za reprodukciju originala.

Dobijanje reprodukcije koja

e, odgovarati originalu.

Kada je opti

ka gusto

a na otisku jednaka opti

kim gusto

ama na

originalu, smatra se da je reprodukcija u potpunosti objektivna.

Reprodukcije gde se postižu optimumi, a ne objektivni prenosi,
nazivaju se

relativnim reprodukcijama tonova

odnosno originala.

PRIKAZ TEHNOLOŠKOG PROCESA POMO

U GUSTO

A OBOJENJA

original ---------------> višetonski negativ

višetonski negativ ----> rasterski dijapozitiv

rasterski dijapozitiv --> štamparska forma

štamparska forma ---> otisak

144

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Ponekad je objektivna reprodukcija u potpunosti mogu

Da li je objektivna reprodukcija uvijek ono što je potrebno posti

Da li

e se težiti objektivnoj ili najpovoljnijoj reprodukciji?

Efekti su naro

ito važni kod reklamnih otisaka

U praksi se gotovo nikad ne radi o objektivnoj ve

o relativnoj

reprodukciji

RASTERSKA TA

KICA

Uticaji od samog po

etka sve do kona

nog položaja na otisku.

napon gume,

kvalitet gume,

vlažan ili suv vazduh u pogonu,

toplota ili hladno

kiselost sredstva za vlaženje,

hrapavost podloge,

upojnost podloge,

karakteristike boje,

karakteristike postupka štampe.

Glavne osobine ta

kice:

veli

ina i forma rasterske ta

kice,

- tonska vrednost,

- broj linija i vrsta rastera.

Ponašanje rasterske ta

kice od filma do papira

NEPRAVILNOSTI RASTERSKE TA

KICE

Smanjenje rasterske ta

kice: smanjenje slobodnostoje

e ta

ke i

pove

anje neotisnutih površina uz održavanje zna

ajnih osobina forme

kice.

Pove

anje rasterske ta

kice: pove

anje slobodnostoje

e ta

ke i

smanjenje neotisnutih površina uz održavanje zna

ajnih osobina forme

kice.

Pove

avanje rasterske ta

kice (

pozitivna deformacija ta

kice

)

Smanjenje rasterske ta

kice (

negativna deformacija ta

kice

)

145

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

EMU U OTISKU TREBA POSVETITI PAŽNJU

Za rastere manjih linijatura postotak pove

anja je manji, jer oni sadrže

e rasterske ta

kice, dok je kod rastera ve

ih linijatura postotak ve

oni formiraju rasterske ta

kice manjih površina.

Svaka promena odre

enog položaja ta

kice na tabaku je greška.

Punija i slabija rasterska ta

kica

- stanje kad je ta

kica u otisku punija

nego na filmu

(otklanjanje - manipulacijom ure

ajem za obojenje)

Proširenje rasterske ta

ke najlakše se otkriva pomo

u kontrolnih

mernih traka (stripova) - vizuelno ili pomo

u mernog instrumenta

Prikaz izgleda punije ta

ke na kontrolnoj mernoj traci

Punija rasterska ta

ka može imati za posljedicu zatvaranje rastera. U

tom slu

aju slobodne površine crteža po

inju primati boju, mogu i

sasvim nestati

Zatvaranje slobodnih mesta na otisku nastaje od prevelikog dodavanja
boje ili preslabog dodavanja vode, ako gumena navlaka nije dobro
zategnuta.

Prikaz zatvaranja rastera na kontrolnoj mernoj traci

Vrlo retko rasterska ta

kica može postati oštrija,

ak manja nego na

filmu

Oštrija rasterska ta

ka na kontrolnoj mernoj traci

147

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

U normalnim uslovima otiska i kod ta

ne kopije rasterska

e ta

ka biti

uvek punija na otisku nego na filmu. Zbog grešaka pri kopiranju
ofsetna plo

a može postati slepa ili postati oštrija ( pomaže pranje

gumenih navlaka i bojanika, te eventualno promena redoseda boja).

Deformacije rasterske ta

kice

Izdužena rasterska ta

kica - neuskla

enost hoda cilindra, odnosno

razli

itih radiusa cilindara.

Neuskla

enost izme

u ofsetne plo

e i gumene navlake ili izme

gumene navlake i papira dolazi do prinudnog povla

enja rasterske

ke.

Umesto okruglog dobija izdužen ovalni oblik i to u smeru otiska ili
popreko

Ako istovremeno dolazi do povla

enja u oba smera, onda

e rasterska

kica biti razvu

ena u kosom smeru na tok otiska.

Prikaz izduženja rasterske ta

kice na kontrolnoj mernoj traci u smeru

štampanja

Prikaz izduženja rasterske ta

kice na kontrolnoj mernoj traci popre

no u

odnosu na smer štampanja

Izduženje rasterske ta

kice najbolje se pokazuje na kontrolnoj mernoj

traci s linijskim rasterom. Te, linije su me

usobno u okomitom položaju

i u mnogim slu

ajevima mogu pokazati smer izduženja.

Izduženje postrani retko nastupa samo po sebi, naro

itu pažnju

posvetiti materijalu na kojem se štampa i gumenoj navlaci.

DUBLIRANJE

Prikaz dubliranja na kontrolnoj mernoj traci

148

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Vizuelno - iskustvom

je mogu

e odrediti u kojoj se meri predložak i

kona

ni proizvod podudaraju.

Upotpunjavanje sa nekim pomo

nim sistemima.

Kontrolne merne trake

koje imaju i polja koja se mogu meriti. Kontrola

kvaliteta pomo

u mernih polja postaje objektivnija

KONTROLA KVALITETA BEZ KONTROLNE MERNE TRAKE

Kontrola kvaliteta bez kontrolne merne trake

Oznaka kvaliteta

Pomo

na sredstva za

vizuelnu kontrolu

Boja tona

Odobreni tabak

Nanos boje

Odobreni tabak

Primanje boje

Odobreni tabak

ina rastera

Odobreni tabak, Lupa

Deformacija rasterske ta

ke Lupa

Paser, registar

Registri, krsti

i, registar

marke, lupa

Mehani

ka ošte

enja štampe Nema pomo

nih sredstava

UPRAVLJANJE KVALITETOM

Kvalitetom se po

inje upravljati u ofsetu još u reprofotografiji

Pratiti kvalitet otiska i njime upravljati zna

i kretati se u stalnom

zatvorenom krugu, pri

emu se sam proces kontrole odvija

kontinualno.

Zajedni

ko svojstvo svih kontrolnih mernih traka za vizuelnu kontrolu

je da opti

ki poja

avaju grešku koja je nastala kod otiska. Te trake

pritom moraju biti što manje tako da se mogu smestiti na rubovima,
odnosno delovima koji se kasnije odrezuju od tabaka.

Kontrola proizvoda, treba rezultirati boljim finansijskim efektima.

Kružni proces kontrole u štampi

150

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Pove

anje ili smanjenje rasterskih ta

kica

Sve kontrolne merne trake uglavnom pokazuju pove

anje ili smanjenje

rasterskih ta

kica na jednakom principu, na principu grubog i finog

rastera.

Ako otisak postaje puniji, mogu

i uzroci: previše boje, pomicanje ili

dubliranje.

Ako otisak postaje slabiji, uzrok može biti u preslabom obojenju ili
neodgovaraju

oj ofsetnoj plo

Traka oko brojeva je izra

ena u jednakom tonu grubog rastera. Brojevi

od 0 do 9 koji su smešteni na navedenoj traci izra

eni su od finijeg

rastera, a njihova tonska vrednost opada od broja 0 prema 9 (GSTF
Dot Gain Scale).

Kod kvalitetnog otiska brojka 3 i polje grubog rastera trebaju
pokazivati jednake vrednosti. U takvom slu

aju brojka 3 se prakti

na prvi pogled više ne razlikuje, odnosno gubi se u tonu grubog rastera
koji je okružuje.

Ako prilikom otiska do

e do pojave punije rasterske ta

kice, dolazi do

pomicanja jednakih gusto

a objenja prerna broju 9.

Uve

ani signalni strip u obliku trake: dobar otisak, punija te slabija

rasterska

151

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

no pomicanje otiska prikazano na delu stripa SLUR

Ponašanje ta

kastog i linijskog rastera prilikom bo

nog pomaka otiska,

prikazano kroz uve

anje ili mikroskop

Pomicanje u pravcu otiska lepo je uo

ljivo na delu stripa s tekstom SLUR

Ponašanje ta

kastog i linijskog rastera prilikom pomaka u smeru otiska

prikazano uz pove

anje uve

anjem ili mikroskopom

Prikaz dijagonalnog dubliranja na signalnom stripu u obliku trake

Dubliranje na signalnom stripu u obliku trake, posmatrano sa

mikroskopom sa jakim pove

anjem

153

Procesi štampe

Grafi

ki procesi

Prikaz pomicanja u stranu i po obimu, dubliranje pod 45° na zvezdastom signalnom

stripu

Dodatni signalni elementi

Za kontrolu registra i pasera u višebojnom otisku

Koncentri

ne kružnice za kontrolu registra kod višebojnih radova

FOGRA-nonius merni element pokazuje veli

inu deformacije tabaka

papira zbog prevelikog pritiska izmedu ofsetnog i štamparskog cilindra,
pogrešno odabrane gumene navlake, pogrešnag smera toka vlakanaca
papira, prevelikog dovodenja sredstva za vlaženjei sl.

FOGRA-nonius merni element

primjer signalnog stripa kako bi on trebao izgledati na ofsetnoj plo

i taj

strip radi na principu fini raster

grubi raster pri normalnom, punijem i

slabijem kopiranju, sitniji raster ja

e reaguje od grubljeg na punije ili

slabije kopiranje,odnosno na pozitivnu i negativnu grešku ta

kice.

154

LITERATURA:

Helmut Kipphan (Hrsg.): Handbuch der Printmedien, Technologien
und Produktionsverfahren, Springer, 2000.

Novakovi

, D.: Prilog rukovanju grafi

kim materijalom, Doktorska

disertacija, FTN, Novi Sad, 2001.

Mesaroš, F.: Grafi

ka enciklopedija, Tehni

ka knjiga, Zagreb, 1970.

Heidelberg, prospektni materijal proizvoda, Drupa, Dieseldorf, 2000.

Bolan

a, S: SUVREMENI OFSETNI TISAK, Školska knjiga, Zagreb,

1991 .

G R A F I

K I P R O C E S I - ISPITNA PITANJA

Tehnike i tehnologije grafi

kih komunikacija

Komunikacione tehnologije (štamparski mediji, elektronski mediji i
multimediji) - osnovne podele

Elektronski mediji

Multimediji

Struktura za produkciju štamparskih, elektronskih i multmedija

Obim tržišta medija, trendovi i scenarij budu

nosti

Integracija novih medija

Osnovni proizvodi grafi

kih tehnologija

Osnovni materijali za izradu grafi

kih proizvoda

10.

Štampana ambalaža (podela, vrste ambalažnih materijala)

11.

Organizacija grafi

ke proizvodnje

12.

Tehni

ko tehnološka priprema grafi

ke proizvodnje

13.

Proizvodni proces i tokovi materijala i podataka u proizvodnji
štampanih proizvoda

14.

Priprema grafi

ke proizvodnje

15.

Priprema štampe - osnovni pojmovi grafi

kog procesa

16.

Štampa - osnovni pojmovi grafi

kog procesa

17.

Završna grafi

ka obrada - osnovni pojmovi grafi

kog procesa

18.

Oblikovanje, tipografija i dizajn grafi

kih proizvoda

19.

Konvencionalna i digitalna priprema štampe

20.

Priprema i obrada teksta

21.

Priprema i obrada slika

22.

Montaža teksta i slika

23.

Štamparske forme - osnovni pojmovi, podele i karakteristike

24.

Štampa - podela štampe - glavni štamparski procesi

25.

Procesi manuelne štampe

26.

Manuelna visoka štampa (ksilografija, metalografija, zanatska
tipografija)

27.

Manuelna duboka štampa (bakrorez, radirung, krejon, aquatinta,
heliogravura, šablonsko kopiranje i graviranje)

28.

Manuelna štampa (ravna, propusna, ostali postupci)

29.

Grafi

ki procesi industrijske štampe - osnovni pojmovi i podele

30.

Proces pripreme visoke štampe

31.

Proces visoke štampe

32.

Proces završne grafi

ke obrade visoke štampe

33.

Uporedni pregled procesa visoke štampe (na

in otiska, štamparska

forma, materijal za štampu, znaci raspoznavanja)

34.

Visoka štampa, razvoj štamparskih principa i izvedenih rešenja
grafi

kih mašina

73.

Ure

aji procesa završne obarade na mašinama ofset štampe

74.

Oplemenjivanje otiska - postupci

75.

Proces oplemenjivanja otisaka

76.

Štampanje na limu

77.

Ure

aji za ulaganje i izlaganje i vo

enje podloge u procesu ofset

štampe

78.

Ofset prenosni sistemi za ubrzavanje kretanja tabaka u mašini

79.

Sistemi gradnje mašina za ofset štampu

80.

Iris štampa

81.

Propusna štampa

82.

Sito štampa

83.

Štamparske forme sito štampe

84.

Priprema sito štampe, štampa velikih formata

85.

Postupak i faze odvijanja procesa sito štampe

86.

Štamparski principi sito štampe

87.

Mogu

nosti izrade šablona i sita

88.

Industrijska sito štampa- koncepti procesa i mašina

89.

Podloge i proizvodi sito štampe (osnovne karakteristike)

90.

Computer to .... tehnologije

91.

Computer to Film

92.

Computer to Plate

93.

Computer to Press

94.

Computer to Press /Direct Image

95.

Computer to Press/Computer to Print

96.

Computer to Press /Direct Image sistem sa ponovo obradivim
štamparskim formama

97.

Digitalna štampa - ure

aji za probni otisak

98.

Kvalitet otiska, metode merenja

99.

Greške na otisku

100.

Elementi mernih oznaka na otisku

101.

Kalkulacija grafi

kih proizvoda

102.

Opšti i proizvodno specifi

ni podaci kalkulacije

103.

Prora

un troškova radnog mesta

104.

Radni nalog za izradu grafi

kih proizvoda

105.

Kretanje dokumentacije u grafi

kom procesu

Želiš da pročitaš svih 196 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Grafički procesi

Prijava dokumenta

Problemi sa sadržajem

Problemi sa kupovinom i pristupom

Tehnički problemi

Kršenje pravila

Ostalo

Želiš da pročitaš svih 196 strana?

Slični dokumenti

Gospodarstvo BiH

Sociologija skripta

Bosna srednji vijek

Zeoliti: struktura, osobine i primena

Preduzetnicka ekonomija

Forenzički značaj analize morfijuma

uvod u pravo

Poluprovodnici

Seminarski rad – Biznis plan

Sigurnost i zaštita računarskih sistema

Skripta sociologija za pravni fakultet

Bezbednost drumskog saobraćaja: dobra praksa za sprovođenje upravljanja bezbednošću saobraćaja

Regulativa finansijskog izveštavanja i uloga lokalne poreske administracije

Društveno odgovorno poslovanje kompanije a1 u Srbiji

Sistem bezbednosti republike srbije – pojam, cilj i zadaci

Digitalna transformacija i novi poslovni modeli

Digitalna obrada signala

Nuklerana medicina

Struktura podataka i algoritmi: pojam, strukture, kodiranje i programske strukture

Uticaj antropogenih turističkih vrednosti na razvoj turizma u istočnoj hercegovini

Seminarski rad

seminarski rad

Seminarski rad na temu: MORALNA I DUHOVNA INTELIGENCIJA U FILMU BEKSTVO IZ ŠOŠENKA ,,The Shawshank Redemption” (1994)

Tomas Hobs: levijatan

Konkurentske strategije u oblasti elektronskog poslovanja

Seminarski rad Krivica

Seminarski rad stednja versus potrosnja

Brend: analiza i značaj brendiranja na tržištu

Procena rizika Hemijskih akcidenata u Srbiji “Galenika fitofarmacija” i hemijska fabrika HIP-“Azotara”

Električni precipitatori (filteri) u termoelektranama

Uloga razvoja snage mišića kod dece

Erp sistemi

Društvo spektakla

Timski rad u projektnim aktivnostima na primeru kompanije Nordeus

Rendgenska analiza proteina: kristalizacija i analiza strukture lizozima

Plan rada ASAP 2024

Analiza osnovnih funkcija menadžmenta na primeru preduzeća Swisslion-Takovo d.o.o.

Makroekonomska ravnoteža

Rešeni zadaci iz mehanike: zakon o promeni kinetičke energije i količine kretanja

Istraživanje kao instrument odlučivanja

Prva faza uvođenja AMI/MDM sistema u JP EPS

Analiza propisa u oblasti bezbednosti saobraćaja

SISTEMSKI SOFTVER- OPERATIVNI SISTEM

Organizacija ishrane u bolnici

HEMORAGIJSKE GROZNICE

Merenje telesne temperature

KARAKTERISTIKE STARENJA I SPECIFICNOSTI BOLESTI U STAROSTI

Sida: etiologija, epidemiologija, klinička slika, dijagnostika, lečenje i prevencija

NESTABILNA ANGINA PEKTORIS

Alkoholizam

Proces upravljanja ljudskih resursa

Procesi komercijalnog poslovanja 1 skripta

UPRAVNO PRAVO I

seminarski

Korelacija izmedju debljine intime i medije karotidnih arterija i aktivnosti bolesti u reumatoidnom artritisu

GUILLAIN-BARRE SINDROM

Tradicionalna primjena ljekovitih biljnih vrsta na podrucju opcine Tutin

Radioaktivnost

Policijski stres

Najvisja odlikovanja Republike Srbije

Tip dokumenta

Oblasti

Popularni predmeti

Institucije