Visoka poslovna škola strukovnih studija – Beograd
Seminarski rad
POSLOVNA EKONOMIJA I
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI
Mentor: Prof. dr Jovo Jednak
Student: Jelena Stanković
Beograd, Decembar 2012.
Sadržaj:
Uvod .................................................................................................3
1.Еkonomija.....................................................................................4
Инпути и аутпути у привреди...................................................4
Привредни (тржишни) субјекти................................................4
Међусобно деловање привредних субјеката.........................5
Економске активности у привредном систему.......................5
Институције привредног система............................................6
2. Циљеви раста тржишног пословања предузећа.........................6
3. Политика развоја тржишног пословања предузећа....................8
4.Правци раста и развоја тржишног пословања предузећа...........9
Експанзија као правац раста предузећа.................................9
Диверсификација....................................................................10
5.Методе и темпо раста тржишно оријентисаног предузећа......10
Методе раста предузећа .......................................................10
Темпо раста предузећа .........................................................11
6. Granica proizvodnih mogućnosti...............................................
Zaključak
Literatura
1. Ekonomija
Ekonomija se preciznije definiše kao nauka koja proučava kako društva koriste oskudne
resurse da bi proizvela korisne robe i usluge (dobra), i raspodelila ih među različitim ljudima.
1.1.
Mikroekonomija i Makroekonomija
Prema Antonu Rangar Frišu i Gotfrid Haberleru apstraktno izučavanje ekonomije sadržano je
u dve glavne oblasti:
Mikroekonomiju koja proučava privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća) i njihov
odnos sa stanovištva troškova proizvodnje;
Makroekonomiju koja se bavi proučavanjem ekonomije kao celine i problemima
inflacije, deflacije, nezaposlenosti, industrijske proizvodnje, ekonomije države.
Mikroekonomija i Makroekonomija su povezane i uzajamno utiču jedna na drugu. Slikovito
pojašnjeno, Mikroekonomija se bavi proučavanjem problema posmatrano kroz lupu, a
Makroekonomija posmatrano kroz teleskop.
1.2.
Pozitivna i Normativna ekonomija
Prema Džonu Nevilu Kejnsu, ekonomska nauka podeljena je na:
Pozitivnu ekonomiju – subjektivnu, koja proučava šta je i kako funkcioniše
ekonomija. Cilj ove ekonomije da prouči kako društvo stvara odluke o potrošnji,
proizvodnji, raspodeli i razmeni roba i usluga. Istovremeno objašnjava i zašto privreda
radi na način na koji radi, a dopušta i predviđanja o tome kako privreda reaguje na
promene, odnosno tumači svet onakav kakav objektivno jeste.
Normativnu ekonomiju – koja proučava koji bi to ciljevi ekonomije trebali biti.
Zasnovana je na subjektivnom proračunu mišljenja, odnosno kakav bi svet trebao da
bude.
Na primer, pozitivan stav je: “Ako država izvši povećanje stope poreza na prihod građana,
smanjuju se mogućnosti povećanja njihove zarade”, dok bi normativan glasio: “Država treba
da poveća poreska opterećenja za bogatije, a da ih smanji za siromašnije”. U prvom slučaju se
opisuje “šta će se desiti ako”, dok se u drugom “daje savet”.
1.3.
Ekonomska analiza i ekonomske zakonitosti
Cilj ekonomske analize je razumevanje i objašnjavanje zakonitosti i mehanizma
funkcionisanja bezbrojnih aktivnosti koje čine ekonomski zivot. Ekonomska analiza se
zasniva na posmatranju ekonomskih veza, pri čemu se upotrebljavaju aktuelni i istorijski
statistički podaci. Najvažniji instrumenti ekonomske analize su ekonomske teorije i modeli.
Teorije i modeli omogućavaju objašnjenja i predviđanja ekonomskih pojava i ponašanje ljudi,
na osnovu čega se formira realno mišljenje o određenom problemu.
Teorije se zasnivaju na pretpostavkama (hipotezama), koje se testiraju putem modela
(npr. opadanje cene povećava tražnju);
Modeli su uprošćena slika stvarnosti, odnosno predstavljaju pojednostavljenu sliku
stvarnosti i istovremeno logičan skup pretpostavki pogodan za svrhu analize. U pitanju
je matematički prikaz odnosa između dve ili više varijabli (varijabla je stepen ili mera
promena u vremenu ili opažanjima).
Ekonomski modeli sadrže endogene (unutrašnje) varijable, koje se menjaju u skladu sa
modelom i predstavljaju njegove izlazne elemente. Egzogene (spoljašnje) varijable
promenljive se unose u model (mere fiskalne i monetarne politike, cena nafte, investiciona
klima...).
1.4 Privredni sistemi
Kada pođemo od činjenice da je tehno-ekonomska ili privredna struktura sastavljena od
privrednih oblasti, grana ili grupacija preduzeća, a da su materijalni tokovi i usluge izraz
njenog funkcionisanja, pri čemu društveno-ekonomska struktura predstavlja institucionalni
okvir u kome se ti procesi ostvaruju, onda privredni sistem predstavlja društveno-ekonomsku
