Sve mahunarke se mogu koristiti u ishrani ljudi kao zeleno, mlado ili suvo, zrelo zrno, a većina i
kao mlada mahuna. Šta se koristi u ishrani zavisi od sorte i retke su sorte kod kojih može da se
koristi sve.

Grašak se u ishrani koristi najčešće kao mlado zrno, a ređe kao mlada mahuna (šećerac) ili zrelo
zrno. Grašak sadrži veliku količinu šećera, belančevina i vitamina. Grašak i boranija se gaje na
velikim površinama i predstavljaju osnov prerađivačke industrije. Grašak i boranija su vrste
kratke vegetacije te posle njih se može gajiti drugi usev postrno, a i sami se mogu gajiti kao drugi
usev. Kod grašaka i boranije se na korenu nalaze kvržice azotofiksatora. Nakon žetve ostaje
značajna količina žetvenih. Ostataka koje se zaoravaju, zato ove dve povrtarske vrste zauzimaju
posebno mesto u plodoredu. Boranija je veoma hranljivo povrće iz roda mahunarki. Postoji
mnogo vrsta boranije, a neke od poznatijih su: tiber, nerina, lodi, fruidor, šumadinka, zlatna
olovka, unidor, kineska boranija, italijanska boranija. Postoji podela na niske i visoke sorte, a
niske se više gaje zato što su jeftinije za uzgoj, a daju veće prinose. Po boji boranija može biti
zelena, bledožuta, žuta, ili šarena, po dužini - dugačka, srednja ili kratka, a po obliku - šiljata,
okrugla ili široka.

Grašak zajedno sa boranijom čini osnov konzervne industrije učestvujući sa oko 30 % od ukupno
konzerviranog povrća.

Ključne reči : grašak,

Pisum sativum,

boranija,

Phaseolus vulgaris

1.UVOD

Čovek za svoj opstanak mora, u prvom redu, biti zahvalan gajenim biljnim vrstama. Poznato je
da samo zelene biljke imaju sposobnost da iskorišćavaju svetlosnu energiju sunca i da iz
neorganskih materija stvaraju organske materije. Novostvorena organska materija predstavlja
osnovni izvor hrane i energije za ljude, životinje i mikroorganizme. Svake godine ove biljke
proizvedu preko pet milijardi tona organskih materija, a najveći procenat ostvaruju ratarsko-
povrtarske. Pored biljaka koje daju proizvode sa visokim procentom skroba jer se još uvek za tu
svrhu najviše koriste imamo i one koje daju kvalitetne biljne belančevine neophodne u ljudskoj
ishrani. Biljno ulje je sve više u upotrebi, a skoro da nema ljudskog obroka u kome se ne koristi
šećer. Povrtarske biljke zahvaljujući velikoj botaničkoj raznovrsnosti i različitim uslovima
gajenja, zadovoljavaju brojne potrebe u ishrani čoveka. One sadrže neophodne vitamine, korisne
kiseline i pristupačne mineralne materije, dragocene za pravilan metabolizam ljudskog
organizma. napređenjem osnovne, njivske proizvodnje unapređuje se i stočarska, a time i
proizvodnja ljudske hrane u celini.

U našoj zemlji postoje dobri klimatski uslovi, razrađena tehnološka rešenja, visokoprinosne sorte
i hibridi, pa bi mogli uz dobro postavljene ekonomske odnose u reprodukcionom lancu
proizvodnje, u potpunosti obzbediti poljoprivrednim proizvodima ne samo naše tržište, već
postati i značajan izvoznik.

2.GRAŠAK –

Pisum sativum

Kao pradomovina graška smatra se Indija i Avganistan. U Evropu je donet početkom srednjeg
veka.Glavni svetski proizvođači su Kina, zemlje bivšeg SSSR-a i SAD. U Evropi se najviše gaji