1

СЕМИНАРСКИ РАД                                                                                       Грачка реторика

УВОД

У почетку беше Реч... 

In principio erat Verbum... 

Εν αρχη υπηρχεν ο Λογος... 

Реч,   речитост,   говор,   беседа,   реторика,   беседништво,   елоквенција,   ораторство... 

Колико ли још појмова покушава да опише једну од најчудеснијих људских особина и 

делатности, ону по којој се човек разликује од свих других врста? 

Божански дар да могу међусобно да се споразумевају помоћу речи или, како би се 

данас   модерније   рекло   -   да   вербално   комуницирају,   од   вајкада   је   један   број   људи 

прихватао као поклон с неба, као ваздух или воду, и њиме се користио у изворном облику, 

док су други водили рачуна о томе како да употребљавају ту драгоцену способност и моћ.

2

СЕМИНАРСКИ РАД                                                                                       Грачка реторика

1.РЕТОРИКА

Реторика, 

говорник,   оратор

 или говорништво уопштено   је   умеће   или   техника 

говорне   комуниакције   са   практичном   сврхом   уверавања   саговорника.   Тако   сликовито, 

уверљиво изражавање може бити усмено - јавни говори и писмено - различити историјски, 

политички и књижевни списи).

Легитимност   овој   дисциплини   -   најстаријој   дисциплини   која   се   систематски 

бави језиком   даје чињеница - на коју указује и Аристотел - да између истине и заблуде 

постоји међупростор у коме владају неизвесност, вероватноћа и веродостојност.  Примери 

подручјима која, по својој природи, не познају коначна већ само привремена и вероватна 

решења јесу политика и право.

1

Иако се у различитим документима налазе трагови о негованом начину говора и 

израза   у   разним   старих медитеранских и   оријенталних   народа,   поготову   код   сталних 

дворских саветника, посланика, свештеника и заговорника различитих интереса, реторска 

вештина   је   дело   грчкога   духа. Као   праксу   ширили   су   је софисти,  који   су   знали 

злоупотребљавати   реторику   -   изопштавањем   и   претеране   речитости   код   реторских 

наступа ради страначких размирица и препирки.

Стреловит развој информатичке технологије последњих деценија убрзано прати и 

развој комуникационе науке или комуникологије, коју сусрећемо и под називом медијске 

студије. Та нова друштвена наука проучава садржај, облике и технике саопштавања мисли 

- порука, као и начине на које се оне примају, тј да ли је порука схваћена и прихваћена, да 

ли изазвалаа жељени ефекат и произвела очекивано понашање.

Први   захтев   који   комуниколози   постављају   за   остваривање   квалитетне 

комуникације   јесте   учење   говора   као   темељ   сваке   комуникације,   као   најважнијег   и 

најуспешнијег начина комуницирања међу људима. Говор у овом домену прелази оквире 

средства споразумевања и првенствено постаје средство остваривања одређених интереса. 

Комуникацијска   наука,   наиме,   тесно   је   везана   уз   потребе   модерног   масовног 

комуницирања, гласноговорништво, преговарања, лобирања, новинарства, реклама, радија 

1

 Тадић, Љ.,:

 Реторика

, Филип Вишњић, Београд 1995, стр. 8

background image

4

СЕМИНАРСКИ РАД                                                                                       Грачка реторика

облику настала у античкој Грчкој, тако да своја знања о техници и умећу говора дугујемо 

старим Грцима.

Да   би   реторика   била   истинско   умеће   треба   бити   утемељена   на   истини,   јер   у 

противном није ништа више од привида знања и мудрости. Говорник који је способан 

добро и лепо говорити, а говор му има целовитост и јединство и прилагођен је теми и 

слушачима, нужно је филозоф. 

Многе засаде грчке културе наишле су на изузетно плодно тло у Риму, па тако и 

реторика. Римски   сенатор   и   филозоф   Цицерон,   највећи   римски   говорник,   уздигао   је 

реторику   до   највећих   висина. Уједно   је   оставио   пример   снаге   и   утицаја   живе   речи   у 

судбоносним   тренуцима   историји   Рима,   разоткривајући   Катилинину   заверу

1

 . Као 

изванредан и плодан писац оставио нам је у наслеђе расправе о реторици од којих су 

најпознатије 

De   oratore   -  

О   говорнику

,   Brutus   -  

Брут

,   Orator

 -  

Говорник

 . Говорник 

Антоније у књизи 

Де ораторе

 хвали снагу и лепоту доброг говора: 

Без попијевка не звучи 

лепше од добро обликована говора, никаква песма није чвршће саздана од богате грађе 

речи;   ниједан   нам   глумац   не   пружа   својим   опонашањем   истине   веће   задовољство   од 

говорника својом одбраном ...

3

Други   велики   римски   говорник,   Марко   Фабије   Квинтилијан   (35.   -   95.)   о 

говорничкој   моћи   каже   следеће: 

Она   може   народ,   кад   је   омлитавио,   продрмати,   а 

обуздати кад је необуздан; својом способношћу говорништво може учинити крај људској 

покварености и спасити моралну чистоту и беспрекорност.

 Квинтилијан је двадесетак 

година деловао у Риму као професор реторике и за живота постао славан. Аутор је ремек-

дела 

Institutio oratoria -  

Образовање   говорника   у   коме   промовише   идеал   говорника, 

човека чврстог моралног карактера и широког општег образовања. У темељу образовања 

говорника   истиче   важност   читања,   слушања,   истраживања,   расправљања   и   дубоког 

размишљања о свему што се тиче садржаја и суштине људског живљења. 

Говорник је нужно у положају да код слушаоца производи одређене осећаје, а да би 

био веродостојан, мора те осећаје и сам искрено осећати. 

Драгоценим даром говорника Квинтилијан сматра смисао за хумор за који каже да 

се не може научити јер је то ствар природне надарености. Наглашава како је код употребе 

3

 Петровић, С.: 

Реторика

. Народна књига Алфа, Београд, 2007.стр.59

Želiš da pročitaš svih 12 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti