1
СЕМИНАРСКИ РАД Грачка реторика
УВОД
У почетку беше Реч...
In principio erat Verbum...
Εν αρχη υπηρχεν ο Λογος...
Реч, речитост, говор, беседа, реторика, беседништво, елоквенција, ораторство...
Колико ли још појмова покушава да опише једну од најчудеснијих људских особина и
делатности, ону по којој се човек разликује од свих других врста?
Божански дар да могу међусобно да се споразумевају помоћу речи или, како би се
данас модерније рекло - да вербално комуницирају, од вајкада је један број људи
прихватао као поклон с неба, као ваздух или воду, и њиме се користио у изворном облику,
док су други водили рачуна о томе како да употребљавају ту драгоцену способност и моћ.
2
СЕМИНАРСКИ РАД Грачка реторика
1.РЕТОРИКА
Реторика,
говорник, оратор
или говорништво уопштено је умеће или техника
говорне комуниакције са практичном сврхом уверавања саговорника. Тако сликовито,
уверљиво изражавање може бити усмено - јавни говори и писмено - различити историјски,
политички и књижевни списи).
Легитимност овој дисциплини - најстаријој дисциплини која се систематски
бави језиком даје чињеница - на коју указује и Аристотел - да између истине и заблуде
постоји међупростор у коме владају неизвесност, вероватноћа и веродостојност. Примери
подручјима која, по својој природи, не познају коначна већ само привремена и вероватна
решења јесу политика и право.
1
Иако се у различитим документима налазе трагови о негованом начину говора и
израза у разним старих медитеранских и оријенталних народа, поготову код сталних
дворских саветника, посланика, свештеника и заговорника различитих интереса, реторска
вештина је дело грчкога духа. Као праксу ширили су је софисти, који су знали
злоупотребљавати реторику - изопштавањем и претеране речитости код реторских
наступа ради страначких размирица и препирки.
Стреловит развој информатичке технологије последњих деценија убрзано прати и
развој комуникационе науке или комуникологије, коју сусрећемо и под називом медијске
студије. Та нова друштвена наука проучава садржај, облике и технике саопштавања мисли
- порука, као и начине на које се оне примају, тј да ли је порука схваћена и прихваћена, да
ли изазвалаа жељени ефекат и произвела очекивано понашање.
Први захтев који комуниколози постављају за остваривање квалитетне
комуникације јесте учење говора као темељ сваке комуникације, као најважнијег и
најуспешнијег начина комуницирања међу људима. Говор у овом домену прелази оквире
средства споразумевања и првенствено постаје средство остваривања одређених интереса.
Комуникацијска наука, наиме, тесно је везана уз потребе модерног масовног
комуницирања, гласноговорништво, преговарања, лобирања, новинарства, реклама, радија
1
Тадић, Љ.,:
Реторика
, Филип Вишњић, Београд 1995, стр. 8
4
СЕМИНАРСКИ РАД Грачка реторика
облику настала у античкој Грчкој, тако да своја знања о техници и умећу говора дугујемо
старим Грцима.
Да би реторика била истинско умеће треба бити утемељена на истини, јер у
противном није ништа више од привида знања и мудрости. Говорник који је способан
добро и лепо говорити, а говор му има целовитост и јединство и прилагођен је теми и
слушачима, нужно је филозоф.
Многе засаде грчке културе наишле су на изузетно плодно тло у Риму, па тако и
реторика. Римски сенатор и филозоф Цицерон, највећи римски говорник, уздигао је
реторику до највећих висина. Уједно је оставио пример снаге и утицаја живе речи у
судбоносним тренуцима историји Рима, разоткривајући Катилинину заверу
1
. Као
изванредан и плодан писац оставио нам је у наслеђе расправе о реторици од којих су
најпознатије
De oratore -
О говорнику
, Brutus -
Брут
, Orator
-
Говорник
. Говорник
Антоније у књизи
Де ораторе
хвали снагу и лепоту доброг говора:
Без попијевка не звучи
лепше од добро обликована говора, никаква песма није чвршће саздана од богате грађе
речи; ниједан нам глумац не пружа својим опонашањем истине веће задовољство од
говорника својом одбраном ...
3
Други велики римски говорник, Марко Фабије Квинтилијан (35. - 95.) о
говорничкој моћи каже следеће:
Она може народ, кад је омлитавио, продрмати, а
обуздати кад је необуздан; својом способношћу говорништво може учинити крај људској
покварености и спасити моралну чистоту и беспрекорност.
Квинтилијан је двадесетак
година деловао у Риму као професор реторике и за живота постао славан. Аутор је ремек-
дела
Institutio oratoria -
Образовање говорника у коме промовише идеал говорника,
човека чврстог моралног карактера и широког општег образовања. У темељу образовања
говорника истиче важност читања, слушања, истраживања, расправљања и дубоког
размишљања о свему што се тиче садржаја и суштине људског живљења.
Говорник је нужно у положају да код слушаоца производи одређене осећаје, а да би
био веродостојан, мора те осећаје и сам искрено осећати.
Драгоценим даром говорника Квинтилијан сматра смисао за хумор за који каже да
се не може научити јер је то ствар природне надарености. Наглашава како је код употребе
3
Петровић, С.:
Реторика
. Народна књига Алфа, Београд, 2007.стр.59
