Greške i propusti pri izradi prvostepene krivične presude

судија

мр

Сретко

Јанковић

(

Билтен

Врховног

суда

Србије

, 

бр

. 2/06, 

октобар

 2006. 

године

) 

ГРЕШКЕ

И

ПРОПУСТИ

ПРИ

ИЗРАДИ

ПРВОСТЕПЕНЕ

КРИВИЧНЕ

ПРЕСУДЕ

Уводне

напомене

О

методологији

и

систематици

израде

првостепене

кривичне

пресуде

писани

су

реферати

на

претходним

саветовањима

у

Врњачкој

Бањи

,  

па

се

може

помислити

да

ова

тема

више

није

актуелна

,  

односно

да

је

ту

готово

све

, 

углавном

, 

познато

. 

Међутим

,  

разноврсне

грешке

везане

за

писмену

израду

првостепене

пресуде

, 

које

се

уочавају

у

другостепеном

кривичном

поступку

пред

Врховним

судом

Србије

,  

те

велики

број

укинутих

пресуда

због

битне

повреде

одредаба

кривичног

поступка

из

члана

  368. 

став

 1. 

тачка

 11. 

ЗКП

,  

указују

да

је

ова

тема

и

те

како

актуелна

.  

Осим

тога

,   

због

младих

судија

није

на

одмет

поново

указати

на

неке

грешке

које

судови

чине

при

изради

пресуда

,  

како

се

те

грешке

не

би

понављање

убудуће

.          

У

првом

делу

реферата

указаћемо

на

одредбе

Законика

о

кривичном

поступку

које

се

односе

на

писмену

израду

првостепене

кривичне

пресуде

и

неке

значајније

ставове

теорије

и

судске

праксе

из

ове

области

. 

У

другом

делу

навешћемо

неке

конкретне

примере

грешака

и

пропуста

у

пресудама

које

су

испитиване

у

жалбеном

поступку

пред

Врховним

судом

Србије

. 

Сматрамо

да

је

боље

навести

конкретне

грешке

и

пропусте

у

конкретним

пресудама

, 

него

да

се

каже

  «

уочавају

се

такве

и

такве

грешке

»,  

а

све

са

циљем

да

се

убудуће

број

грешака

и

пропуста

  (

а

самим

тим

и

број

укинутих

пресуда

)  

сведе

на

што

мању

меру

.  

2

Опште

напомене

о

писменој

изради

првостепене

кривичне

пресуде

У

кривичном

поступку

суд

доноси

три

врсте

одлука

: 

наредбе

,  

решења

и

пресуде

.  

С

обзиром

да

се

пресудом

по

правилу

коначно

решава

конкретни

кривично

-

процесни

однос

  (

за

односну

инстанцу

),  

то

је

пресуда

најважнија

одлука

коју

суд

доноси

.  

Због

тога

је

законом

прописано

шта

све

треба

да

садржи

и

каква

је

структура

пресуде

.  

Кривична

пресуда

    (

првостепена

) 

може

бити

: 

пресуда

којом

се

окривљени

оглашава

кривим

  (

осуђујућа

пресуда

),  

с

тим

што

треба

напоменути

да

је

појам

 «

осуђујућа

» 

ужи

од

претходно

наведеног

појма

, 

пресуда

којом

је

оптужени

ослобађа

од

оптужбе

 (

ослобађајућа

пресуда

) 

и

пресуда

којом

се

оптужба

одбија

  (

одбијајућа

пресуда

). 

Законик

о

кривичном

поступку

у

Глави

 XXIII (

члан

  350. - 362.) 

садржи

одредбе

о

пресуди

,  

с

тим

што

је

за

ову

тему

посебно

значајна

одредба

члана

 361. 

ЗКП

. 

Осим

тога

,  

од

значаја

су

и

одредбе

члана

 89. 

став

 1. 

ЗКП

те

одредбе

члана

368. 

став

 1. 

тачка

 11. 

ЗКП

,  

јер

су

овом

   «

апсолутно

битном

повредом

одредаба

кривичног

поступка

обухваћени

различити

недостаци

у

саставу

писмено

израђене

пресуде

» 

1

. 

Такође

,  

треба

поменути

и

одредбе

члана

   446. 

став

 7. 

ЗКП

,  

члана

521. 

став

 4. 

ЗКП

, 

члана

  334. 

став

 3. 

ЗКП

и

одредбу

члана

 78. 

став

 4. 

Закона

о

малолетним

учиниоцима

кривичних

дела

и

кривичноправној

заштити

малолетника

. 

С

обзиром

да

се

у

кривичном

поступку

најчешће

доноси

пресуда

којом

се

окривљени

оглашава

кривим

,  

то

ће

у

реферату

бити

речи

првенствено

о

овој

врсти

пресуде

. 

1. 

Увод

пресуде

Одредбом

члана

  361. 

став

 2. 

ЗКП

,  

прописано

је

шта

садржи

увод

пресуде

,  

а

увод

служи

за

индивудализацију

и

индентификацију

одлуке

, 

тј

. 

из

њега

се

види

«

ко

је

одлучивао

, 

на

кога

се

одлука

односи

,  

шта

је

предмет

одлучивања

и

у

којим

1

Г

. 

Илић

:  

границе

испитивања

правостепене

кривичне

пресуде

, «

Службени

гласник

» 

Београд

, 

2004. 

година

, 

страна

  266  

4

кривичну

санкцију

која

је

изречена

,  

те

да

ли

је

казна

 (

ако

је

изречена

) 

издржана

. 

Дакле

, 

није

довољно

да

се

само

наведе

    «

осуђиван

» 

или

    «

раније

више

пута

осуђиван

»,  

а

посебно

ако

се

ни

у

образложењу

пресуде

не

наведу

сви

поменути

подаци

о

ранијој

осуђиваности

.  

У

том

смислу

је

и

следећа

одлука

: 

«

У

изреци

пресуде

није

довољно

навести

да

је

окривљени

осуђиван

као

у

извештају

из

казнене

евиденције

,  

већ

се

мора

прецизно

навести

када

је

и

зашто

осуђиван

и

да

ли

је

и

када

изречене

казне

издржао

,  

и

да

то

одговара

извештају

из

казнене

евиденције

». (

Решење

Врховног

суда

Србије

Кж

. 

број

  397/04 

од

13.04.2004. 

године

и

пресуда

Окружног

суда

у

Београду

К

. 

бр

. 712/03 

од

23.10.2003. 

године

) 

5

.  

Наведени

подаци

служе

првостепеном

суду

да

упозна

личност

оптуженог

  (

његов

ранији

живот

) 

и

изврши

индивидуализацију

кривичне

санкције

те

утврди

да

ли

има

услова

за

примену

одредаба

о

поврату

,  

да

ли

постоје

услови

за

изрицање

условне

осуде

и

слично

,  

а

другостепеном

суду

да

провери

да

ли

је

првостепени

суд

правилно

и

законито

извршио

индивидуализацију

кривичне

санкције

.   

Изрека

пресуде

    «

треба

да

буде

сажета

и

да

садржи

само

елементе

бића

одређеног

кривичног

дела

, 

без

сувишних

појединости

које

нису

од

значаја

за

постојање

кривичног

дела

» 

6

. 

Поред

тога

што

изрека

мора

бити

сажета

, 

она

мора

бити

потпуна

,  

јасна

и

разумљива

,  

јер

у

противном

радиће

се

о

битној

повреди

одредаба

кривичног

поступка

из

члана

 368. 

став

 1. 

тачка

 11. 

ЗКП

. «

Ако

је

изреком

обухваћено

више

кривичних

дела

, 

свако

од

њих

мора

бити

чињенично

потпуно

описано

. 

Кривична

дела

у

идеалном

стицају

треба

описати

заједно

,  

а

кривична

дела

у

реалном

стицају

се

морају

описати

одвојено

. 

Када

се

ради

о

квалификованом

или

привилегованом

облику

кривичног

дела

у

изреци

се

морају

навести

чињенице

и

околности

које

делу

дају

одређени

облик

» 

7

.  

Приликом

писмене

израде

пресуде

често

се

некритички

преузима

чињенични

опис

из

диспозитива

оптужног

акта

, 

а

то

је

обично

последица

страха

да

оптужба

не

буде

у

потпуности

решена

или

да

оптужба

не

буде

прекорачена

. 

Међутим

,   

обавеза

је

5

И

.

Симић

и

А

.

Трешњев

;  

Збирка

судских

одлука

из

кривично

-

правне

материје

,  («

Службени

гласник

» 

Београд

, 2005 

година

, 

страна

  274  

6

Б

. 

Петрић

: 

Оп

. 

Цит

.  

7

Ј

.

Павлица

и

М

. 

Лутовац

: 

Коментар

ЗКП

, «

Југословенски

завод

за

продуктивност

рада

», 

Београд

, 

1985. 

година

, 

страна

 486  

5

суда

да

 «

из

описа

изостави

све

оно

што

је

сувишно

,  

јер

изостављање

небитних

елемената

из

изреке

пресуде

не

може

представљати

нерешену

оптужбу

 – 

уколико

је

донета

одлука

о

свим

елементима

бића

кривичног

дела

које

је

предмет

оптужбе

» 

8

.            

«

Уколико

изрека

пресуде

садржи

више

врста

пресуде

,  

редослед

одлуке

мора

бити

у

складу

са

одредбама

члана

  361. 

став

 3. 

ЗКП

. 

Дакле

, 

најпре

се

уноси

одлука

којом

се

оптужени

оглашава

кривим

,  

затим

којом

се

ослобађа

од

оптужбе

,  

док

је

одука

којом

се

оптужба

одбија

увек

последња

» 

9

. 

Чињенични

опис

бића

кривичног

дела

у

изреци

пресуде

не

може

се

заменити

парафразирањем

законског

текста

одређеног

кривичног

дела

. «

Чести

су

случајеви

међутим

, 

да

се

у

изреци

прво

излаже

законски

опис

кривичног

дела

у

целини

или

делимично

, 

са

одређеним

модификацијама

или

без

тога

, 

а

затим

се

наводе

чињенице

и

околности

које

чине

обележја

кривичног

дела

.  

И

у

оптужницама

се

даје

такав

опис

кривичног

дела

и

отуда

се

преузима

у

пресуди

. 

То

међутим

није

оправдано

» 

10

. 

Одређене

специфичности

изреке

пресуде

јављају

се

када

се

ради

о

више

оптужених

или

више

кривичних

дела

. 

У

вези

са

тим

,  

у

изреци

пресуде

мора

да

се

утврди

одређен

редослед

који

се

обично

преузима

из

оптужног

акта

, 

али

то

не

мора

бити

случај

  (

на

пр

. 

ако

је

оптужним

актом

одређено

лице

означено

као

извршилац

, 

друго

као

подстрекач

, 

а

треће

као

помагач

,  

па

ако

суд

утврди

да

је

њихово

својство

другачије

, 

онда

ће

редослед

у

изреци

бити

другачији

). 

«

Прилично

је

раширена

пракса

да

се

у

изреци

,  

по

појединим

тачкама

, 

опишу

све

радње

извршења

било

појединих

извршилаца

било

саучесника

,  

па

се

на

крају

изреке

наводе

правне

оцене

појединих

кривичних

дела

позивајући

се

на

редне

бројеве

тачака

изреке

пресуде

. 

Такав

метод

израде

пресуде

неприхватљив

је

из

више

разлога

» 

11

 . 

Овај

аутор

наводи

да

, 

пре

свега

,  

постоји

опасност

да

се

на

овај

начин

изостави

квалификовање

неке

радње

,  

те

да

један

део

радњи

остане

без

8

Б

.

Петрић

: 

Оп

. 

Цит

.  

9

Н

.

Латиновић

: 

Методологија

и

систематика

израде

пресуде

о

кривичном

поступку

,  “

Билтен

судске

праксе

» 

број

  3/2003,  

Врховни

суд

Србије

, 

Београд

10

Ј

. 

Павлица

и

М

. 

Лутовац

: 

оп

.

цит

. 

стр

. 487 

11

Б

.

Петрић

: 

Оп

. 

Цит

. 

7

ЗООБС

-

а

, 

одредбе

Правила

службе

)  

довољно

навести

у

образложењу

пресуде

. 

Одредбом

члана

   361. 

став

 5. 

ЗКП

, 

прописано

је

да

се

,  

када

се

ради

о

стицају

кривичних

дела

,  

оптуженом

прво

утврђују

појединачне

казне

за

свако

кривично

дело

, 

а

онда

се

, 

у

складу

са

одредбом

члана

  60. 

КЗ

,  

осуђује

на

јединствену

казну

. 

У

изреци

пресуде

јасно

морају

бити

наведене

и

све

друге

одлуке

: 

одлука

о

урачунавању

притвора

и

раније

казне

  (

члан

 63. 

КЗ

),  

одлука

о

мери

безбедности

(

нпр

.  

одузимање

предмета

,  

члан

  87. 

КЗ

), 

одлука

о

торшковима

кривичног

поступка

 (

члан

 196. 

ЗКП

),  

одлука

о

имовинско

-

правном

захтеву

  (

члан

  206. 

ЗКП

)  

и

др

., «

сагласно

одговарајућим

законским

одредбама

,  

с

тим

што

се

увек

мора

навести

законска

одредба

на

којој

се

заснива

одређена

одлука

»

15

. 

3. 

Образложење

пресуде

Одредбе

члана

  361. 

став

 6-10. 

ЗКП

,  

односе

се

на

образложење

пресуде

. 

«

Образложење

је

део

одлуке

у

коме

суд

логични

излаже

процес

њеног

формирања

,  

нарочито

у

погледу

тумачења

закона

и

оцене

доказа

.  

Образложење

омогућује

странкама

да

одлуку

побијају

правним

лековима

,  

а

вишем

суду

да

поводом

правних

лекова

испита

да

ли

је

одлука

правилна

и

законита

»

16

. 

Свака

пресуда

којом

се

оптужени

оглашава

кривим

мора

имати

образложење

, 

а

изузетак

је

само

прописан

одредбом

члана

  446. 

став

 7. 

ЗКП

. 

Ако

пресуда

нема

уопште

разлога

или

у

њој

нису

наведени

разлози

о

одлучним

чињеницама

….

итд

.,  

постојаће

битна

повреда

одредаба

кривичног

поступка

из

члана

   368. 

став

 1. 

тачка

 11. 

ЗКП

.  

Због

важности

образложења

пресуде

неки

истичу

да

је

  «

добро

обраложена

пресуда

    (

под

условом

да

су

и

одлуке

одговарајуће

) 

представља

сигурно

најмање

у

 90% 

случајева

и

потврђену

првостепену

преуду

» 

17

. 

Судска

пракса

је

створила

одређену

методологију

у

писању

образложења

пресуде

, 

али

редослед

би

требао

да

буде

онакав

како

се

одвија

ток

кривичног

поступка

. 

Пре

свега

,  

у

образложењу

треба

прво

навести

: 

ко

је

овлашћени

тужилац

који

је

поднео

оптуни

акт

,  

број

и

датум

оптужног

акта

, 

лице

против

кога

је

оптужни

акт

поднет

,  

назначење

кривичног

дела

и

одредбе

закона

којим

је

оно

15

Б

.

Петрић

: 

Оп

. 

Цит

.   

16

М

.

Грубач

: 

оп

.

цит

.

стр

. 182 

17

Б

.

Петрић

: 

опт

.

цит

.