VISOKA EKONOMSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
PEĆ U KRALJEVO
SEMINARSKI RAD
predmet
RAČUNOVODSTVO
tema
GREŠKE U RAČUNOVODSTVU
mentor student
dr.Radmila R.Trklja Veselin Petrović
broj indeksa71026/17
u Kraljevu,maj 2018
2
Sadržaj:
Uvod
1. Nastanak grešaka
2. Pronalaženje grešaka
3. Vrste grešaka
4. Podela grešaka
5. Ispravljanje grešaka
6. Primeri
7. Zaključak
8. Literatura
4
1. Nastanak grešaka
Greške mogu nastati:
1. U fazi pripreme i kontiranja dokumentacije – prilikom pripreme dokumentacije za
kjnjiženje naročita pažnja mora se posvetiti njenom kompletiranju, odnosno
pribavljanju svih pratećih dokumenata osnovnom dokumentu (otpremnica,
dostavnica, priloga uz izvod sa žiro računa, itd.)
Pogrešno kontiranje ima za posledicu pogrešne podatke u knjigovodstvu.
2. U fazi knjiženja – u manuelnoj (ručnoj) tehnici moguće su brojne formalne greške, jer
se isti brojevi više puta ručno obrađuju, pa se dešavaju permutacije cifara ili se one iz
bilo kog drugog razloga upisuju pogrešno. Greška se javlja i na kontu i u dnevniku što
opet pri ispravljanju predstavlja izvor grešaka – ispravka se izvrši u dnevniku, ali ne i
na kontu, i obrnuto. U kompjuterskoj tehnici do grešaka ovakve vrste skoro i da ne
može doći, jer su programi obično podešeni tako da ne prihvataju, odnosno ne
rasknjižavaju nalog kod koga dugovna i potražna strana nisu jednake.
3. U fazi pravljenja iskaza i izveštaja – na osnovu podataka sa konta sastavljaju se razni
knjigovodstveni iskazi i izveštaji kako za potrebe državne kontrole tako i za potrebe
samog preduzeća. Razumljivo da pri ručnom sastavljanju zakljulčnog lista, bilansa
stanja, bilansa uspeha, pregleda analitičkih konta lako dolazi do grešaka.
2. Pronalaženje grešaka
Rad oko pronalaženja knjigovodstvenih grešaka je veoma naporan i složen posao. Ima više
metoda kojima se stručnjaci služe da bi pronašli greške. U literaturi se najčešće pominju dve
metode: metodi najkraće linije i metoda izolacije.
Po metodi najkraće linije treba uvek poći od najmanjeg posla, pa ići ka većem. To znači da
treba prvo pogledati da greška nije nastala u zbiru ili prenosu i tek onda ići ka većim
poslovima: kontroli pojedinih knjiženja, dokumenata, itd.
Po metodi izolacije treba nastojati da se polje grešaka suzi bilo po vremenu ili po knjigama.
To znači da grešku treba tražiti u onom vremenskom period u kom je nastala, a to se postiže
povremenim sravnjenjima pojedinih evidencija: sintetičkih sa analitičkim, dnevnika, izradom
probnog bilansa i sl. Greška će se tražiti uvek u onoj knjizi (dnevniku ili glavnoj knjizi) kod
koje slaganje nije izdržalo kontrolu.
