Braun- grupni procesi
Moc vecine
?
Raspostranjenost konformizma-
Osnovni postupak koji je koriscen u
Aschovim
eksperimentima
je
sledeci: ispitanici su angazovani za eksperiment sa procenjivanjem vizuelnih podrazaja. Po dolasku,
ispitanik je odveden do laboratorija u kojem je vec sedelo nekoliko drugih studionika. Eksperimentator
objasnjava da je njihov zadatak uporediti duzinu nekih linija. Kod svake prezentacije postoji jedna
standardna linija, a njihov je zadatak odrediti koja je od tri linije jednaka standardnoj. Svoje odgovore
izgovaraju po redu, u prva dva kruga svako izrice odg,koji je ocito tacan, onda u trecem krugu-drugi koji
su u postoriji daju odgovor koji je sasvim pogresan. Oni koji su u prostoriji bili vec pre pocetka
eksperimenta su eksperimentatorovi saradnici koji su dobili uputu da daju netacne odgovore. Ono sto je
Ascha zanimalo bilo je ponasanje onog jednog pravog ispitanika: kako ce reagovati na iskaz ove skupine
ljudi. Aschovi nalazi bili su iznenadjujuci:; tri cetvrtine ovih “naivnih” ispitanika dalo je barem jedan
netacan odgovor, ako pogledamo rezultate iz drugacije perspective, preko 36% njih bilo je jednako ili u
smeru netcnog odgovora vecine.Asch je utvrdio da su povodljivi isitanici linije koje su bile razlicite retko
zaista videli kao jednake.Ove reakcije sugerisu da bismo trebali razlikovati konformizam koji ukljucuje
privatnu perceptivnu ili kognitivnu promenu-kad svet vidimo drugacije, I konformizam koji je
jednostavno bihejvioralno ili javno popustanje –“povodjenje za drugima”. U drugim eksperimentima
Asch je ispitivao efekte variranja razlicitih aspekata svog postupka za izazivanje konformizma.
Najocigledniji faktor je brojnost vecine saradnika.U situaciji sa samo jednim saradnikom konformiranje je
zanemarivo, sa dodavanjem jos jednog ili dva saradnika nivo knformizma raste, da bi se sa daljim
dodavanjem saradnika samo ustalila. Jedna meta- analiza 100 eksperimenata potvrdjuje da zaista postoji
linearni odnos izmedju konformizma I brojnosti vecine. Druga varijacija koju je Asch uveo bilo je
razbijanje konsenzusa vecine koju su cinili saradnici. U jednom eksperimentu, bila su dva naivna
ispitanika koji su se suocili sa vecinom, nivo konformizma je odmah pala na 10%, u drugom eksp.jedan
od saradnika je dobio uput da daje tacan odgovor, sto je rezultiralo jos manjim konformizmom 5%. Jasno
je da je kljucni faktor razbijanje jednoglasnosti, a ne prisutnost nekog “saveznika”.To je otkriveno u
trecem eksp.u kojem su saradnici morali da se udalje od vecine, ali I dalje daju odg koju su ntacni, tada ni
nivo konformizma ponovo opao
. Berry
sugerise da ce u drustvima cija ekonomija zahteva visok stepen
medjuzavisnosi-npr kulture koje akumuliraju hranu- uvek biti veci pritisak ka konformiranju, nego u
drustvima u kojima je akumuliranje hrane manje vazno I u kojima su ljudi nezavisniji jedni od drugih. U
individualistickim kulturama naglasava se individualno postignuce, odvojenost I takmiceje sa
pripadnicima vlastite grupe, a kolektivisticka su drustva sa druge strane sklona nagradjivanju kolektivnih
postignuca, bliskosti I saradnji sa drugim clanovima vlastite grupe.
Zasto se ljudi konformiraju? Milgram
je smislio jedan postupak u kojem se od pojedinca koji su
preuzeli ulogu “ucitelja” trazi da “uceniku” zadaju kaznu (sve intezivnije elektrosokove) Veliki broj
ispitanika bio je spreman poslusati eksperimentatora I nastaviti sa zadavanjem sokova od 400 volti. U
prvoj varijanti imao je dva saradnika koji su pomagali pravom ispitaniku u eksp.ucenja.Ta dva saradnika
su predlagala veci intezitet soka, a eksperimentator je rekao da od predlozenih sokova treba izabrati
najnizi, vise od polovine njih je zadavalo sokove jace od 210 volti. Ovog puta jednoglasnost dvojice
saradnika u ulozi ucitelja namerno je razbijena tako sto je jedan od njih odbio nastaviti eksperiment nakon
sto je nivo soka bio od 150 volti, dok se drugi povukao na 210 volti. Rezultat ovoga bio je da je manje
pravih ispitanika istrajalo u zadavanju vrlo snaznih sokova. Jedno od najuticajnijih objasnjenja pritisaka
ka konformnosti dao je
Festinger
, on je sugerisao da postoje dva procesa koja dovode do toga da
pojedinci podlezu uticaju vecine u grupi. Prvi se odnosi na socijalno konstruisanje realnosti. Festinger je
krenuo od pretpostavke da svi imamo neka verovanja o svetu, ta verovanja deluju poput malih teorija koje
upravljaju nasim postupcima I pomazu nam u interpretiranju socijalnih dogadjaja. Festinger je
pretpostavio da se za dobijanje inf o isravnosti vlastitih verovanja, okrecemo drugim ljudima..kada se svi
drugi slazu sa nama onda nam to pruza odredjeno uverenje. Socijalni konsenzus postaje vazniji kada
odluke imaju I vazne posledice,to su demonstrirali
Baron
I saradnici, oni su promenili zadatak
prosudjivanja tako da podseca na red za identifikaciju: ispitanicima je pokazana slika jednog
osumnjicenika pa se onda trazilo da kazu na kojoj se od cetiri druge slike osumnjiceni pojavio. Pruzena
im je nada d ace dobiti nagradu ako budu tacni, ostatak ispitanika je mislio da ucestvuje u pilot
eksperimentu I nije im ponudjena nagrada. Dva saradnika eksperimentatora su davala pogresne
odgovore , a kao sto se ocekivalo najveca konformnost (51%) utvrdjena je u uslovima velike tezine I
vaznosti. Druga odrednica koju je identifikovao Festinger je postojanje nekog grupnog cilja. Kada grupa
ima jasno definisan cilj to moze samo po sebi indukovati odredjenu uniformnost ponasanja clanova grupe.
Kod slozenijih clanova grupe bitno je da se clanovi grupe mogu sloziti ne samo oko samog cilja vec I
nacina postizanja cilja.
Moc novog cilja u izazivanju promene stava kod clanova grupe demonstrirao je
Levin.
Kao deo jednog
programa zdravstvene edukacije nakon rata koji je trebao uveriti americke porodice da jedu vise razlicitih
I hranljivih delova mesa (srce, bubreg) Levin je efikasnost predavanja koja je odrzao strucnjak za
prehranu uporedio sa delovanjem u grupnoj raspravi.Kljucna mera bila je hoce li posle kod kuce probati
neki recept s jednim od ovih novih sastojaka. Gotovo trecina onih koji su delovali u grupnoj raspravi bila
je dovoljno uverena da ih isproba, dok je to isto ucinilo neznatnih 3% onih koji su samo odslusali
predavanja. Kod diskusijskih grupa svaki sastanak zavrsio se odlukom grupe da isprobaju novi recept.
Ovi motivi za konformiranje pretpostavljaju da grupa ima neku privlacnost za svoje clanove. Osobi koja
je izlozena uticaju stalo je do drugih ljudi u grupi I do njihovih misljenja. Pretpostavka je da bi
konformiranje trebalo biti vece sto im je vise stalo. Postojala je takodje pozitivna veza izmedju
kohezivnosti I nivoa komunikacije u grupi sto sugerise kako dolazi do konformiranja.
Deutsch I Gerard
su predlozili treci razlog za konformiranje, suprotan Festingerovom. Ima dosta dokaza da nas privlace
drugi koji imaju stavove slicne nasima, ili da nas odbijaju oni koji imaju drugacije stavove zbog
socijalnog potvrdjivanja (ili nepotvdjivanja).Pod pretpostavkom da vecina ljudi vise voli da se drugima
svidi nego da im se ne svidi, to je onda moglo pruziti motiv za konformiranje. Deursch I Gerard su to
nazvali konformiranjem zbog ‘normativnog uticaja’. U jednoj situaciji ispitanici su davali odgovore u
situaciji licem u lice sa netacnom vecinom koja su cinila tri saradnika.Sledeca situacija je slicna prvoj
samo sto ispitanici nisu mogli videti jedni druge, vec su odg davali anonimno,a u trecoj situaciji 5grupa
koje budu napravile najmanje greske bice nagradjene..Rezultati koje su Deutsch I Gerard dobili potvrdili
su da sva tri motiva znacajno uticu na konformiraje.Kad se odgovaralo anonimno, bilo je manje
konformiranja nego u situaciji licem u lice sa drugima. Turner smatra da kada se ljudi identifikuju sa
grupom, onda sebe kategorizuju kao njene clanove. Odgovarajuca unutrasnja promena je kognitivno
izjednacavanje sebe sa percipiranim karakteristikama grupe, sto
Turner
naziva
‘samostereotipiziranjem’
.Ovaj oblik uticaja
Turner
naziva ‘
referenicni informativni uticaj’
.
Spolna segregacija –preferiranje suigraca koji su istog pola, pojavljuje se prilicno rano u detinjstvu
(3god.) Maccoby I Jacklin smatraju da ovo bihevioralno odvajanje u istospolne vrsnjacke skupine kljucno
